Џубокс магазин
Poslednji romantičar
Poseta Ivici Šerfeznu
No lutki hoju su mi pokloniii u Odesi, piše: „Ivičko, daragoj nnš, kod bi suace bllo nose, mi bismo go tebi darovali"
Ivica šerfezi, popularni pevač i poznati teniser, nosi nadimak „Zlatni dečak”. Njegove ploce obaraju sve rekorde u prodaji: dosad je Ivica dobio dve zlatne i dve srebrne, koje će se uskoro pretopiti u „suvo” zlato. Njegov lep i dopadljiv glas, nenametljiv stil interpretiranja, sviraa blizak tekst pribavili su Šerfeziju obožavaoce i medu decom, i među mladima, i među sredovečnim i medu najstarijim. Ipak, posle razgovora sa mnogim poklonicima šerfezijevog načina intepretacije nametnuo se nedvosmislen razlog njegove velike popularnosti i tolikog komercljalnog uspeha njegovih ploca: tekstovi koje kazuje kroz pesmu Ti tekstovi su romanticni, sentimentalni, nikad banalni, a uvek prisni, bliski onom ko ih sluša. Reči koje silaze sa Šerfezijevih usana mogu da se čuju i kažu u svakom trenutku, u svakom „znacajnom” trenutku u životu mladica ili devojke. Činjenica je da mnogi mladi dlskofili, veliki poklonici muzike engleskih i američkih vokalno-instrumentalnih grupa, imaju u svojoj diskoteci ploče Ivice Serfezija. Medu deset naj popularni jib melodija Zagrebaćkog muzičkog automata redovno se nalazineka šerfezijeva interpretacija; u emisijama „Želje slušalaca” zagrebačke га dio-stanice često se čuje ista želja: Šerfezi. Reklo bi se da Šerfezi nema razloga da bude zabrinut. Veoma je tražen; rekorđer u prođaji ploča; rado viđen gost u mnogim zemljama Evrope. A ipak... Pitam se za koga se snimaju gramofonske ploče rekao je Šerfezi. Ja sam moram da odlazim u „.Tugoton” i raspi-
tujem se kada de ml izadi nova ploda. Kod nas niko o tome ne vodi raduna; sve je prepušteno samom pevaču. Domada publika desto ne ceni domadeg pevada; svi samo kritikuju i protestuju, narodito kad je u pitanju zabavna muzika. Jer, najlakše je kritikovati na „tankom”: Ijudi se ustežu da daju sud o nekoj složenijoj kompoziciji. Radio je maltene bio primoran da, posle mnogobrojnih zahteva svo jih slušalaca, snimi moj glas; za deset godina pojavio sam se deset puta na televiziji. Retko me pozivaju na festivale s motivacijom da nisam festivalski pevad, a moje plode su tražene: cifre najbolje svedode o tome. Za dve godine doneo sam „Jugotonu” 320 miliona dinara, a od toga zaradio svega tri. Sredom, reforma je donela neke izmene. Sad se vise ništa ne dotira, pa se mora snimati samo ono što publika želi i u demu auditorijum nalazi zadcvoljstvo. Na pitanje koga ceni, šta voli, do čega mu je stalo, Šerfezi je odgovorio: Cenim stil Peri Koma i Dina Martina. Volim da tekstovi koje kazujem pesmom
budu toph, ljudski. Tekstove mi pišu Slobodan Selebaj, Dragutin Britvic i Ivica Krajač. Stale mi je do aranžmana kompozicije: rad s Nikicom Kaloderom mnogo mi je pomogao. Radim u uskom krugu saradnika koji me poznaju i koriguju. Danas mora postojati ekipni rad s obzirom da nema više pevača kao što su bili galjapin i Karuzo. Zanimljivo je Šerfezijevo mišljenje o pevačima koji snimaju ploče za inostrane firme: Ne treba sve meriti uspesima u inostranstvu. Jer, tamo nije naročito teško snimiti ploču. Postoje specijalni fondovi pri velikim kompanijama za snimanje gramofonskih ploča namenjeni „eksperimentisanju” i traganju za novim glasovima. Koliki je broj tih ploča prodat? O tome niko ne govori, osim kad je u pitanju
NE PLAČI, LJUBAVI „Prolaze sati tako brzo, toliko toga imam reći. Trenuci lete, ti me gledaš i zalud čekaš moje reči. A noć je kratka, kao nikad njen tamni zastor već se diže i tvoje ruke tako hladne trenutak rastanka sve bliže. Ti tražiš reči, ja ih čujem, na tvojim usnama ih čitam. Ja znam da voliš me i zato ostaću uvek tvoj. (NE PLAČI, LJUBAVI Tekst: Ivica Krajač)
džuboks'j ■■Hmagazin |
8