20. октобар

СТАЉИНГРАДСКИ ЈУНАЦИ У БОРБИ ЗА БЕОГРАД

Борац славне Стаљинградске дивизије, снајпер Погосјан открио је за време уличних бојева у Београду немачког осматрача који се био вешто замаскирао на највишем спрату једне велике зграде. Снајпер Погосјан има веома оштро око. Он је првим метком оборио немачког осматра-

| ча. Потом се добро маскирао на својој позицији и са ње уништио пет хитлероваца и ућуткао непријатељску тачку. #

Командир тенковске куполе, гардиски водник Зиновкин уништио је директним поготком велики немачки тенк. Његов ратни друг, командир тенка Бајбусунов запленио је исправан немачки тенк и уништио је пет непријатељских аутомобила. Све се то збило на улицама Београда.

БЕЗ

Гардијац-извиђач Лапин добио је задатак да испита једну важну тачку непријатељског отпора у Београду. Он се увукао у непријатељеве позиције, притајио се у заседи и стао да прати делатност непријатеља. Наједном, приметио је да се велика група Немаца, снабдевених лествицама, креће према мосту. Извиђачу је постало јасно

· _ да непријатељ намерава да минира мост. Он то није могао долустити. Не губећи ни тренутка он је осуо ватру по непријатељским минерима. Неколико Немаца било је убијено, а остали су се разбежали.

ЗЕ

Један од црвеноармејаца који се у Београду највише борио заједно с борцима Народно-ослободилачк= војске — био је сержант Кондратјев. Он је, с групом наших бораца, очистио један јако брањени пролаз. При томе он је сам убио тридесет хитлероваца.

У извиђачкој акцији совјетски официр Маљчик био је на челу посаде оклопљеног транспортног аутомобила. Непријатељ је отворио жестоки огањ на посаду. Маљчик је био рањен. Упркос томе, он је наставио са извршивањем задатка и донео је својој команди тачне податке о противнику."

# >

У уличној борби у једном од београдских квартова група совјетских бораца уништила је тринаест Немаца и гранатама ућуткала четири непријатељске огњене тачке. Групу су сачињавали: старији водник Мајстренко, каплар, Булигиа, црвеноармејци Сахваров и Абрамов.

У бојевима за Београд херојски се тукла посада тенка гардиског поручника Рјабчикова. Она је оштетила два моторизована топа „Фердинанд“, запалила пет аутомобила, разбила три топа и убила из

митраљеза педесет Немапа

За време бојева у Београду гардистимитраљесци наредника Панова нису дали "Немцима ни ока отворити. Међу њима истакли су се борци Бајназаров, Коваљенко и Ливадин. Али, посебни успех пости-

· тао је нишанџија, гардиски наредник Парфенов. Он је убио 27 хитлероваца. #

Искусни и одважни извиђач, наредник Леонид Лозуцки постигао је у Београду следећи ратни биланс: открио је једну добро маскирану немачку батерију и чету аутоматичара у бусији и известио о томе своју команду; сем тога уништио је петнаест хитлероваца, међу њима једног официра. ;

У борбама југо-источно од Београда, “од 18 до 20 октобра, совјетске трупе заробиле су 8147 немачких војника и официра, а убиле око 9000. Заплениле су: 20 тенкова и моторизованих топова, 318 топова разног калибра, 94 бацача мина, 320 митраљеза, 6000 пушака, 3000 аутомобила, 2250 кара с војним теретом, 3500 коња, 24 магацина с ратном спремом, итд.

Јединице Црвене армије и Народно-ослободилачке војске форсирале су земунски мост 20 октобра пре подне и до увече заузеле прилазе Земуну и Бежаниској

- Коси. Када се смркло, Немци су мислили да је цеста Земун-Београд слабо осигуранаи упутили су осам тенкова да се пробију до моста на Сави и да мост униште. Али, Немци су се и ту преварили. Посада совјетске противтенковске батерије, маскира-

на у ом куту Сајмишта, дочекала је | а »итгеровце жестоким и прецизним огњем. — Немци су такође одговорили паљбом, али су брзо изгубили битку. Један немачки тенк је букнуо у пламену, један је побе-

гао у Земун, а шест је остало на цести.

ПА РВИ)

· Четири црвеноармејца — политички ' радник Ромањенко и комсомолци Абду· лов, Хомањук и Биченко — прилазећи

| београдској периферији продрли су у ку| ћу, у којој су се били сместили Немци. “ Совјетски борци засули су хитлеровце __ бомбама, отворили су ватру из стројница и освојили први спрат. Немци су се упорно бранили. Почела је борба из собе у собу. Ромањенко је био рањен. Другови су покушали да га поведу на превијалиште, али он је одбио. Четири борца наставили итку, и после једнога часа заузели у. Побед гла је гардијска храброст

"су нек резултата и светлих примера Х ројст довитљивости и упорности _ бораца братске Црвене армије. Београд, Србија. и Југославија никада неће забора-

| вити љеројства и хероје ослобођења БеоМА ј ада. Стазе. к њима никада неће покрити _ никаква трава!

•

Како је текла битка за Београд

Битка за Београд започела је код Тополе. Ту су разбијене крупне немачке снаге. Непријатељ је одмах из Београда послао појачања, али и та је група била потучена. Затим су јединице нашег

Првог корпуса, заједно с једини-.

цама Црвене армије, пошле на сам град Београд. На левом крилу, од Обреновца, наступао је наш Дванаести корпус.

Немци су дали веома жестоки отпор на спољним одбранама града. Они су се били утврдили на Авали. Али, после артилериске припреме из две стотине и двадесет руских топова као и већег броја „Каћуша“, Немци су били разбијени. Они су се повукли на Дедиње, Звездару, али и одатле су били брзо одбачени.

Четрнаестог октобра отпочела је борба за сам град. Борци Прве и Шесте дивизије неустрашиво су јуришали у центар града. На Чукарицу су нападале јединице Дванаестог корпуса. Први се у сам центар Београда пробио Четврти (краљевачки) батаљон Прве пролетерске бригаде. Овај славни батаљон наше војске већ се три и по године бори по читавој Југославији. Он је формиран у Србији јуна месеца 1941 године, као Краљевачки одред, а у састав Прве пролетерске ушао је децембра исте године. Краљевачки батаљон је славно пронео заставу слободе кроз све наше земље. Синови Краљева лили су своју крв за слободу народа у Босни, Херцеговини, Црној Гори и Далмацији.

Немци су у самом Београду имали око три дивизије. Располагали су са знатним бројем тенкова „Тигар“. Они су покушали да задрже град по сваку цену и развиле су се жестоке уличне борбе. Освајана је кућа по кућа, спрат по спрат, соба по соба. Граната и бајонет у тим уличним биткама били су често пута главно оружје.

На југо-истоку Београда, на просторији Гроцка-Болеч, Немци су концентрисали око двадесет хиљада људи са две хиљаде возила, сто тенкова и две стотине топова. То су били делови разних потучених дивизија, а нарочито Прве алпинске дивизије, 114 Дивизије, 117 Дивизије. Ове три дивизије су дуже времена биле у нашој земљи и починиле масу злочина. На стотине наших села у Босни, Црној Гори, Лици, Далмацији и Санџаку попалили су зликовци из тих дивизија.

И док су се јединице Црвене армије заједно с нашим јединицама бориле у центру града, Немци су покушали са ударом с леђа. Три очајничка покушаја правили су Немци не би ли продрли у центар града, уништили наше снаге и поклали наше рањенике. Једном су Немци стигли до Малог Мокрог Луга, други пут су избили у Александрову улицу, код Цветкове механе, али у жестоким противјуришима, нарочито Пете крајишке дивизије, они су били одбијени и потучени. Мање групе немачке пешадије успеле су да продру чак до Топовских Шупа, али су их наше јединице лако савладале.

Нашој команди било је јасно да се Београд неће моћи заузети док се та група Немаца не уништи. Двадесет и прва српска дивизија, којој су биле придодате личке и крајишке бригаде, добила је задатак да заједно са јединицама Црвене армије разбије немачку групацију југо-источно од Београда. Тај задатак је извршен. Немци су били опкољени и разбијени. Сву своју технику оставили су на друму БолечМали Мокри Луг. Скоро две хиљаде возила, стотину тенкова, две стотине топова остало је на друму.

Али непријатељ је и даље давао отпор. Он је, чувајући лако оружје, покушао да се пробије у западном правцу, како би преко

Сремчице избио на Саву и пребацио се у Срем. Немци су избили на важни друм БеоградМладеновац, заузели Раљу и Рипањ. Пробили су се и под сами врх Авале. Испод споменика Незнаног јунака један батаљон Пете крајишке (козарске) бригаде јуначки је одбио овај немачки јуриш.

Ситуација је била озбиљна, јер је ова комуникација служила за снабдевање Црвене армије и наших јединица. У противнападу руски тенкови су прочистили комуникацију, а наша и руска пешадија опколила је Немце. Синови поносне Козаре, која је толико дала у овом рату, на којој су у јуну 1942 Немци и усташе опколили четири хиљаде партизана и осамдесет хиљада душа из тог краја, — синови Козаре сада су светили своју браћу и сестре. У жестоком јуришу на Рипањ, раме уз раме с Црвеном армијом, уз подршку „Каћуша“ и руских тенкова, Немци су били уништени. Групу од четири хиљаде Немаца, која је покушала да се пробије ка Сремчици, дочекале су јединице Дванаестог војвођанског корпуса и дотукле је. Истовремено је уништавана крупна групација Немаца источно од Авале. Ту су јединице Двадесет и прве српске дивизије, и јединице Двадесет и треће српске дивизије која је долазила с југа, уништиле, заједно с Црвеном армијом, више хиљада Немаца.

У ноћи између деветнаестог и двадесетог октобра почео је ко-

начни јуриш на Београд. Прва пролетерска дивизија — с Првом пролетерском бригадом (у чијим се редовима налазе Срби, Хрвати, Словенци и Црногорци), Трећом крајишком, Осмом црногорском, Тринаестом хрватском пробила се кроз Кнез Михаилову улицу ка Калемегдану. На њиховом левом крилу била је Шеста личка дивизија „Никола Тесла“ која је ослободила Саборну цркву. Руска пешадија је јуришала на земунски мост, а на жељезничку станицу Двадесет и осма славонска дивизија. Црвеноармејци су мост заузели тако брзо да Немци нису имали времена да га дигну у ваздух.

Двадесетог октобра, у осам часова изјутра, на Калемегдану, код старих топова из нашег првог устанка, срели су се генарал-лајтнант Жданов, командант руских јединица које су учествовале у борби за Београд, и генерал-лајтнант Пеко Дапчевић који је командовао нашим јединицама у ослобођењу Београда. Браћа су се загрлила.

За то време тешки руски тенкови брзо су прешли преко моста и хитали ка Земуну. За њима је наступала наша и руска пешадија.

Тако је Београд ослобођен. Само наше јединице у борбама за Београд убиле су око 16.000 а заробиле до 3.000 Немаца, џелата Србије и свих осталих земаља Југославије. Крв за крви смрт за смрт!

Ослобођен је Мрагујевац

У борбама за ослобођење Крагујевца подигло се и мало и велико да што више допринесе ослобођењу свога града, да олакша операције јединица наше војске и бораца Црвене армије. Ноћу и дању, на путу за положаје, према рововима и стрељачким стројевима, под артилериском И митраљеском ватром опкољених, бесомучних хитлероваца — старице и девојчице, мајке и сестре Крагујевца и свих околних села хитале су са шареницама о раменима, носећи борцима храну и воће, да их окрепе за победу и за освету незаборавних крагујевачких жртава 21 октобра 1941, да их пољубе у чело са сузама радосницама у очима, да са стиснутом песницом упуте још једно проклетство острвљеним немачким бандитима који су у узалудном отпору рушили и разбијали — у намери да га дотуку, херојски Крагујевац.

Петог дана борби кренуло је седам совјетских тенкова из правца Тополе, из Десимировца, према крагујевачком аеродрому, који је био под непријатељском ватром. Међутим, Немци су у току ноћи порушили мост. Око храбрих тенкиста одједном се окупила велика група сељака и сељанки, показујући правац којим тенкови могу прећи — без обзира на то што су тенкови стојали на брисаном простору, тученом немачком артилеријом. Безброј је примера неустрашивости народа Крагујевца и околине у његовој решености да помогне браћу црвеноармејце, тенкисте и пешаке, артилеристе и извиђаче, и борце и штабове наше Седамнаесте дивизије. У шљивицима и забранима поред борбених положаја, кроз учесталу топовску паљбу и стално кркљање немачких и наших митраљеза, дању и ноћу сакупљао се народ, омладина Шумадије, да се наоружа и да се уврсти у велику народно-ослободилачку армију Југославије, за коначно ослобођење Србије и свих поробљених делова Југославије, за потпуно уништење преосталих хитлеровских гарнизона и свих недићевских, љотићевских и михаиловићевских изрода.

Већ у току првих дана борби за

" ослобођење Крагујевца наша Се-

дамнаеста дивизија формирала је око десет батаљона нових младих бораца Шумадије, од којихсу многи одмах ступили у борбу на положајима код Крагујевца, раме уз раме са старим јунацима Седамнаесте и прекаљеним ратницима Трећег украјинског фронта. Тенкови у цвећу, совјетске хаубице и брђани у цвећу -— у цвећу којим их је засула усправљена, поново рођена Србија; борци Народно-ослободилачке војске сокољени од девојака и седих домаћина увек слободарске Шумадије, крв светих крагујевачких жртава, хероја са Стаљинграда и јунака са Сутјеске, — то је борба за Крагујевац, то је победа и слава Србије, то је залога слободе Србије и свих народа Југославије.

Четвртог дана борбе за ослобођење Крагујевца кроз Рачу је прошла колона рањених црвеноармејаца. Били су то тежи рањеници — вукла су их, од превијалишта до најближе болнице, воловска кола наших сељака. Колона је у Рачи застала неколико тренутака — и рањене јунаке са Крагујевца одједном је окружио народ који се искупио са понудама, да изрази своју дубоку и топлу љубав према великој ослободилачкој Црвеној армији и великом руском народу. У Свилајнцу, Тополи, у Рачи, у Аранђеловцу народ и борци Црвене армије, заједно са борцима наше војске, у славним данима ослобођења Србије од хитлеровског гада и крволочних изрода збратимљени, манифестују нераскидиву крвну пове-

заност народа Југославије са народима _ братског – Совјетског Савеза.

Ослобођење Крагујевца још један је одлучујући пораз разбијене Хитлерове армије и свих изрода нашег народа, које из дана у дан стиже казна за све њихове крваве злочине. Ослобођење Крагујевца — то је застава око које се окупљају из дана у дан све новеи нове хиљаде бораца — за слободну, федеративну Југославију, за свети завет и светли циљ наших палих хероја.

Е.

НАШИ БОРЦИ У БОРБИ | ЗА БЕОГРАД

Прва чета првог батаљона једне НА бригаде показала је у борбама за БОБАН необично велику упорност и умешност постигла велике резултате. Она је у окр“ шају код села Заклопаче заробила четири

"брдска топа, једну танкету и пет мото-

цикала. Убила је 40 немачких војника, а заробила 88. 5

Два борца друге чете првог батаљона Прве крајишке бригаде постигла су у борбама за Београд следеће резултате: десетар Драго Зорић убио је 25 хитлероваца, а његов друг Мујо Обичаш убио је 10 Немаца.

Политички делегат вода Јела Роквић и Божо Коматина, десетар истог вода, налазили су се у борби заједно. Коматина је дејствовао као пушкомитраљезац, а Јела Роквић као његов помоћник. Њих двоје заробили су 30 немачких војника и запленили три немачка тешка ручна митраљеза (које наши борци називају „шарцима“) и шест немачких стројница.

' ж

У уличним борбама у Београду на многим местима, и више пута, није било артилерије, а совјетска команда настојала је да тешку артилерију употребљава што је могуће мање, како би се што више сачувало београдско становништво. Зато су наши борци били приморани да се служе својим старим средством борбе — ручним гранатама. Миле Крнета, десетар првог батаљона Четврте крајишке бригаде, показао је у борби са гранатама необичну храброст и постигао велики успех. Он сам истерао је Немце из неколико ровова код Звездаре и убио дванаест хитлероваца.

БЕЗ

У борбама за Београд била је опкољене друга чета трећег батаљона једне ударне јединице Народно-ослободилачке војске. Чета се пробила из обруча на нож и бомбу. При томе је низ њених бораца показао најлепше примере јунаштва, другарске пожртвованости и довитљивости. Курир чете, Манојло Шареница, неустрашиво је извршио задатак који му је при пробијању био постављен. Он се провукао кроз непријатељске редове, дошао је до своје чете и показао јој пут којим се најлакше може пробити из обруча.

Осам бораца једне наше ударне јединице постигли су у једној јединој борби за Београд следеће резултате: Обрад Малбашић, пушкомитраљезац, убио је шест Немаца и запленио два „шарца“ и три парабелума; Ранко Радошевић ликвидирао је, на челу своје десетине, четрнаест немачких војника и запленио четири „шарца“ и пет стројница; десетар Гојко Обрадовић убио је четрнаест Немаца и запленио три „шарца“; Којо Ћургуз, заменик командира чете ликвидирао је десет Немаца и запленио три „шарца“ и две радиостанице; четни политкомесар Велимир Кукољ убио је десет Немаца; батаљонски курири Перо Здјелар и Јово Скопљар убили су петнаест Немаца и запленили шест стројница; борац Драган Срдић ликвидирао је у бункеру, ручном гранатом, пет Немаца и запленио два „Шшарца“ и три стројнице. .

У истој борби, пет болничарки Народноослободилачке војске изнеле су са бојишта, под жестоком непријатељском ватром, двадесет шест рањеника. Пава Булић и Милка Бубало спасиле су петнаест рањеника,

Даница Чепановић и Мика Шкорић осам, .

а Стоја Бојанић три.

Два вода трећег батаљона Прве крајишке бригаде убила су и заробила у борби код Врчина 175 хитлероваца, Други вод убио је и заробио 75, а трећи — 80. Борци ових водова постигли су своје велике успехе храбрим и хладнокрвним заобилазним маневром и јуришем.

Један борац Прве пролетерске дивизије пише о борбама у Његошевој улици: „Наш вод добио је задатак да ликвидира непријатељско упориште у Његошевој улици. Отпочиње паклена ватра. Наилази камион са пет Немаца. Водник Тончи Главина узима „шарац“ у руке и рафалом зауставља камион. Три Немца падају мртва. Затим настаје мали тајац. Па јуриш — и улица је чиста“.

# 5:

Један од најлепших успеха у борбама са ослобођење Престонице федеративне Југославије постигао је пушкомитраљезац Бранко Росић. Он је у уличним борбама заробио двадесет Немаца и запленио један бацач и један пушкомитраљез. У борбама је био рањен, али није напуштао положај до часа ослобођења Београда.

Курири Народно-ослободилачке војскето је посебно поглавље јунаштва, самопрегора, довитљивости и упорности наших бораца. Цветко Мандић, батаљонски курир, вршећи своју дужност на правцу Младеновац-Београд, сукобио се са групом Немаца. Мандић је убио четири непријатељска војника, остале је преварио и пробио се до штаба у који је био упућен.

Борац једне наше пролетерске бригаде овако описује борбу на Бањици: „Тек што су одјекнули рафали наших патрола које су наишле на непријатеља, пало је наређење да се јуришем избије на бањички вис. Позади нас захујале су славне „Каћуше“, загрмели су црвеноармејски тенкови — јуначине са Стаљинграда. Наше јурише никад није пратила лепша песма !“

•