20. октобар
»20 ОКТОБАР« =
уњуигевност, уметност и науда |
ССњића
гр напству,
олазак националсоцијализма
на власт изазвао је прво
„чишћење“ у немачкој књижевности. На површину су испливали разни другоразредни и 'трећеразредни књижевници и постали су велики писци. Тако је Немачка спремила своју културну екипу за препорођај Европе и ме. тоду за рад.
У окупираној Србији одиграо се исти процес, само с том разликом што су сви напредни књижевници напустили окупирану територију и кренули у борбу за слободу. Немци су опробаним методама одмах извршили ревизију српске књижевности, и забранили су све књиге чији су аутори били напредни писци и Јевреји. Тада се појавила унапред спремљена литература расизма и нацизма, књижара „Југоисток“ покренула је две едиције „Светски роман“ и „Бисере“, где су била објављена углавном дела нацистичких писаца, сентиментална и бљутава, тако да је права оаза била књига из неке друге књижевности којом се скривала намера окупатора и
хтела да прикаже ширина и до-
бронамерност. Као велики писац приказан је Вегерле, чији је роман „Хлеб“ отпочео серију „Светског романа", а Вегерле је само бледа копија већ сенилног Хамсуна. После тога дошле су серије «њига, али никада није изишло ниједно озбиљно дело, Књижевност је повукла за собом и море пропагандистичке литературе, која је углавном спремљена у Немачкој и коју нико није хтео да чита. Видећи то, да би извукли паре, Немци су везали продају књижевних дела за из-
весан _ број пропагандистичких неубедљивих и нечитаних брошура. |
Прешло се потом на оживљавање домаће књижевности. Покренута је „Српска књига“ са врло опширним програмом, који је до краја остао само програм, јер ова едиција није нимало користила Немцима.
"Много су радили да окупљањем књижевника остваре прикривену пропаганду за нацизам. Почео је да излази лист „Српски народ“, зли одзив књижевника био је слаб, јер ниједан писац који је нешто значио раније није сараЂивао у њему.
Српска књижевна задруга, нешто доцније, издала је два кола За све књиге карактеристична је Сремчева приповетка „Лимунација у селу“ и предговор који је написао Владимир Вујић. Он је пронашао да је „Лимунација“ нарочито добро Сремчево дело, и __ да у Задрузи није штампано само због става, па је навео да га они објављују желећи да рехабилинтују Сремца. Међутим, „Лимунација: је најслабија. већа Сремчева приповетка и Задруга из чисто књижевних разлога ту књигу није објавила раније. Друга карактеристична књига је Нова антологија лирике која је показала да састављач нема ни укуса ни праве културе. Књига српских приповедака скрпила је низ приповедака, и ту нису били ни најбољи приповедачи ни најбоље приповетке.
Две књиге о уметности штампане раскошно, с много репродукција, имале су да покажу како Немци потпомажу домаћу културу. То су књиге изишле у ропству, и општа им је карактеристика површност, јер су празне, а требало је да донесу „нов дух“, да замене све оно што је створено раније. С друге стране све те књиге, свеједно да ли су директно служиле непријатељу или доносиле „неутралну“ садржину, носе жиг ропства,
пп
НАФТА — СВЕТСКА СИЛА
Близу педесет милиона моторних возила, бродова
и авиона покреће данас нафта по свету
Ове јесени нашом земљом и пространим степама Паноније пролазе, У неодољивом налету ка западу и северозападу, небројене колоне руских тенкова, камиона, трактора. "Стотине и хиљаде машина: тутњи на путу ка победи, на путу ка општој слободи. ИМ док ратници иду напред, далеко на југоистоку и истоку, у недогледним пространствима Русије, дижу се безбројни торњеви над петролејским пољима Бакуа, Мајкопа, Краснодара, Урала-Ембе, код Ставропоља, у Туркестану и Сибиру, Млазеви мутне течности избија“ Ју као водоскоци над црним умашћеним тлом. Машине за бушење дрхте, џиновске пумпе потмуло тутње. Стотинама и.хиљадама километара протежу се нафтоводи а осветљени прозори рафинерија и лабораторија назиру се из даљине кроз измаглицу јесењег сумрака. Данас тенкови сутра – трактори. Трактори који ће заорати дубоке бразде на плодним пољима ове бескрајне земље.
Нафта као светска сила
Историја нафте узбудљива је као и историја народа који су се борили за њу. За нафту се знало већ хиљадама година, али је њено активно ступање на светску позорницу током прошлога века било драматичније него што би се то уопште могло претпоставити. У почетку про= шлог светског рата, 1941 године, њен прави значај није још био сасвим уочен; 1918 године она се већ појављује као један од најбитнијих економско-политичких фактора, чији је уплив на ток светске политике био, може се рећи, огроман, ма да се вршио' скривено, у сенци и иза кулиса. Изненадно интересовање за дотле скоро непознате, голе, ненасељене или скоро сасвим пустињске крајеве, за мочварне, маларичне крајеве, па чак и за поларне области, већином је изазивала нафта. Многи крупни догађаји, чију ће прљавштину жигосати историја будућности, били су проузроковани
и даље вођени жеђу за нафтом, нохлепом за том мутном течношћу која покреће машине, бродове, авионе, и без које се данашња наша. цивилизација не може ни замислити.
Већ у најстаријој прошлости, у време када се није слутило шта ова тајанствена течност у-
опште ретставља, нафта је употребљена као ново, изванредно ефикасно и неочекивано оружје. У 108 глави друге књиге Природне историје, Плиније описује како су, 68 године пре почетка наше ере, римска флота и римска војска, под командом Лукула, (биле побеђене нафтом пред сиријским градом Самосатом, у чијој се близини налазило једно асфалтно језеро. Становници Самосате просули су велику количину нафте у море и она се разлила по луци и њеним прилазима. Када су римски бродови упловили, нафта је упаљена. Пламено море било је страшно изненађење и за искусног Лукула, а велики ров пред градом, напуњен нафтом која је доцније упаљена, претстављао је непролазни пламени зид пред којим су се Римљани повукли. Тако је и у првој битци нафта однела победу.
Нафта — како су ову течност називали народи Ориента, где је она по први пут и откривена на арапском значи „течност која избија из земље.“ Римљани су је означавали као „ребга опшп"' уље које избија из камена; одатле и долази назив „петролеј'. Херодот из Халикарнаса — спомиње на више места петролеј, па чак и описује како су добијали у околини града Сузе, у Персији, Диоскорид спомиње нафту 75 године пре Хр. као изванредан лек против многих болести. Плиније каже да је нафта у Вавилону употребљавана за прављење путева (први ас-
фалтни путеви, -и да је-у је“
дној планини код Фазелиса, У Малој Азији, запаљена нафта непрекидно избијала као пламени млаз. Године 221 пре Хр, у току дубоких бушења којима је тражена камена со, у Кини се наишло на нафту; она је већ у то време употребљавана за осветљавање и као медицинско средство.
Шта су ранији научници писали о нафти
У многим крајевима света, нафта је од вајкада избијала сама на површину, изливала се у удубљења, градила језера разних димензија, прожимала земљиште и претварала га у неплодно пусто тле. То је била проклета прљава течност блатњавих, сланих и оголићених крајева у којима се није могло живети. О::5 је често истерала старсседиопе са њихових поља, низашта се корисно није могла употребити, проузроковала је каткад – страшне пожаре а њен задах ширио се километрима далеко.
И у Новом свету појаве нафес2 вису остале дуго незапа= жеме. Већ 1629 годиче о њима се увелико говори у Европи; године 1640 дон Алворо Алонзо Барба у својој књизи Агје де 105 МећаНез описује велике појаве нафте у Перуу и спомиње њен способност да се неки пут
Петролејски
извори
експлозивно упали. За област Бакуа, једну од најбогатијих петролејских територија уопште на свету, научна експедиција Руске царске академије наука тврдила је 1808 године, после детаљних теренских и лабораторијских испитивања, да нема никакав значај и да је петролеј течни минерал 6ез икакве практичне вредности, уколико не би био употребљен за подмазивање урођеничких кола која страховито шкрипе! Тек 1884 тодине хемичар В. Клинтон
објављује један чланак у коме“
тврди да се дестилацијом нафте може добити нека течност врло повољна за осветљење. Ова вест примљена је као апсурдна и Клинтон је био жестоко исмеван. Прави економски значај нафте схватио је тек Француз Селиг; он је у времену од 1834 до 1848 године, упорно доказивао "на основу многобројних анализа, да се разни продукти добијени из нафте могу искористити као одлично мазиво, за осветљење, као фармацеутска средства итд.
Ово откриће — свакако једно од најзначајнијих и најинтересантнијих у 19 веку — имало је у то време само теоријски значај, јер тада у Европи уопште није било нафте. Много веће интересовање изазвало је оно у Сев. Америци, где су на многим местима биле познате – појаве нафте. Године 1854 резултати Селигових испитивања практичне су испробани и основана је прва петролејска компанија Козк "Он Сва, а већ 1857 године отпочело се са дубинским бушењима у нафтонској области Алигена; 1859 године прва сонда дала је позитивне резултате и Северну Америку захватила је прва петролејска грозница.
Постепено, нафта је откри вена света. Она се непрекидно вади и троши; она тера милионе експлозивних мотора; она даје снагу хиљадама авиона који лете или стартују овога часа; она покреће безбројће бродове, тенкове, камионе. Колико је огроман њен значај, најбоље се види из овог податка: према статистици регистрованих мотор них возила у 1940 години, У свету је било 44,542.100 аутомобила, теретних аутомобила и аутсбуса. Додајмо томе бродове, авионе, моторцикле, – тракторе, велике дизелмоторе у фабрикама, радионицама, електричним централама. Тако се цифра мотора пење на преко 100 милиона а потрошња нафте постаје нам скоро несхватљива.
Многа, некада веома _ богата нафтоносна поља, исцрпљена су или су постала сиромашна. У многим крајевима откривени су нови петролејски терени.
То је све, разуме се, изазвало и дубоке промене у општем односу историјских снага у свету.
скоро у свима крајевима
ПРИЧА „20 ОКТОБАР"
Тешко је онима који се буде
(Превела с руског Клаудија Жухина) н је отворио очи, слатко зев-
() нуо.
— Колико је сати, Мина:
Фрау Мина је узвикнула:
— Најзад си се пробудио, Хајнриче! —- Јесте. Изгледа ја сам врло дуго спавао. Скоро читавих 24 сата.
— Чак и више.
Она није слагала. Стварно је више. Хајнрих је заспао 23 јуна 1941 године. Он је спавао више од три године!
— Дакле, продужавао је Хајнрих, — од јуче ми ратујемо са Русијом. Имаш ли данашње новине:
— Доцније... доцније Хајнриче... Ти си још врло слаб да би читао данашње новине
— Е, онда причај. Шта се десило на фронту док сам ја спаваог Ми смо већ у балтичким земљамаг — Јесте, Хајнриче. Ми смо још у балтичким земљама.
— Имаш право, Мина. Мислим да би се могло кретати брже.
— Умири се, Хајнриче. Биће брже: Немци су се научили. Судећи према свему нећемо ми да се дуго задржавамо тамо, у тим балтичким земљама.
— А да ли смо већ прошли границу Белорусије:
— Још како! Чак нисмо успелм ни да дођемо к себи, Испало је врло еластично и плански.
— Знао сам ја то. Фирер има главу!
— Не мари ништа. Проћи ће то. ,
— Шта си казала:
— Не, ништа нисам казала.
— Е, а'како се понашају Русић
— Ужасно! Они прелазе сваке границе!
Где су они сада:
Штаг Границе:
Не, Руси.
Свугде тамо где су Немци. Не разумем.
Непријатељу нигде не иде за руком да се одвоји од нашик трупа и ако оне понекада врше муњевите покрете повлачења, хитно узмичући у циљу успешног скраћења...
— Опет ништа не разумем.
—- Кад се дефинитивно пробудиш, онда ћеш схватити,
Како су наши савезници: Па онако. Хвала.
Да ли је Мусолини са намаг Па он је са нама,
Да ли Антонеску стоји иза
РЕМ
Иза нас. Лежи.
Да ли се туку Румуни: Почели су да се туку.
А Бугари:
Већ се туку.
А Мађари:
Ови се још не туку. Њих
~“ з ЗАВЕТУ 4
— А како су Финци:
Мина није успела да одговори: „Ало! Пажња! Говори Берлин!" Она је скочила да искључи радио апарат, али је муж ухвати за руку.
„Ало; говори Берлин. Под притиском надмоћних снага непријатеља Немци су одржали нову победу над Русима, напустивши Прагу и на тај начин успешно су скргтили комуникације које вежу нашу армију са НемачКОМ 2: 2,4
— Шта је тог — промукло узвикну Хајнрих. — Шта је то: Ко, дакле, наступаг
— Руси наступају, Хајнриче. Руси! Ти си спавао више од три године. Хајнрих се ухватио за главу.
— Ја хоћу опет да заспим! Ште пре да заспим! Да заспим!
— Нећеш то успети, Хајнриче. Зар се може заспати када је оке тебе таква граја:...
Г. Рикљин