20. октобар

;

БЕОГРАДСКИ РАДНИЦИ, ФРОНТ И ПОБЕДА

Најзад слободни, београдски радници манифестовали су јасно и гласно вољу да своје моћне снаге слију и организационо у јЈединствени народно-ослободилачки фронт. Општенародни и слободарски политички покрет, оличен у Јединственом _ народно-ослободилачком фронту добио је сада и ову карику за непобедиво борбено јединство радничке класе, сељаштва, интелектуалаца и свих осталих поштених и родољубивих слојева нашег народа.

Стварањем Градског радничког одбора ЈНОФ-а београдски радници показују да свесно и решено свом снагом убеђења и пожртвовања носе и надаље дужност борбе у докончавању рата и изградњи братске федеративне и демократске Југославије. Тако поступајући београдски радници остају доследни творци, носиоци и чувари тековина народно-ослободилачке борбе свих слободољубивих народа Југославије.

Радништво Београда као неразлучиви део радничке класе предвођено _ својом — Комунистичком партијом дало је небројене доказе борбеног пожртвовања и решености за победоносни обрачун са фашизмом. Ненародни, диктаторски, фашистички режими управљали су своју оштрицу противу радничке класе и понаособ београдског радништва, с намером да униште најснажнију и најорганизованију снагу народа у борби за његову слободу. Комунистичка партија подносећи и најтеже жртве организовала је народно-ослободилачки покрет и војску за свети бој ослобођења од тираније фашизма. Радничка иласа, сељаштво, поштена и напредна интелигенција народа, и све што је родољубиво у народу окупило се под овај народни барјак слободе и борбе. Радничка класа под руководством Партије и свог сина маршала Тита као свога првоборца била је и остаће извор и носилац борбеног јединства свих наших народа против фашизма и профашизма изван и унутар земље, а за демократску федеративну Југославију.

Садашња ситуација ставља и београдском радништву окупљеном у Градском радничком одбору ЈНОФ-а особине, конкретне задатке. Рат траје, фронтови постоје. Потребно је са још више самопрегора и у будуће поћи од себе и учинити све за фронт и по-

беду. Потребно је и надаље показивати високу свест бораца за слободу домовине, бораца противу фашизма, бораца за демократију,. Ове дужности захтевају и даљи драговољни прилив свесних бораца у редове Народно-ослободилачке војске, даље напоре и ударништво радништва у раду за обнављање привредне производње потребне фронту, војсци и народу, најзад, дужности захтевају и све веће политичко гктивизирање радништва у Јединственом народно-ослободилачком фронту. у

Проширивање Јединственог народно-ослободилачког фронта организационим укључивањем београдског радништва у његове оквире добиће нова народна демо. кратска власт чврсто и сигурно упориште за борбу противу прикривених домаћих издајника, петоколонашких, профашистичких и великосрпских елемената. Радништво Београда, као део целине радничке класе хоће да у опште. политичком _ народном _ покрету кроз Јединствени народно-ослободилачки фронт покаже и надаље делом и акцијом да су тековине народно-ослободилачке борбе необориве. Као до сада тако ће. и од сада радништво Београда уложити све своје напоре да федеративна демократска Југослави_ ја правилно решава национална питања својих народа давањем пуне слободе самоопредељења свим тлаченим народима бивше Југославије. Кроз ЈНОФ радништво Београда ће остати доследан борац за федеративно и демократско уређење земље кроз истинску народну демократску власт.

Најзад, радништво Београда као највиталнији елеменат на свом се. ктору народно - ослободилачке борбе доказаће доследно себи и делом да је елеменат везивања и цементирања свих слободарских снага народа политички и органи. зационо здружених у Јединственом народно - ослободилачком фронту. Фронт и победа, слобода и равноправност народа у федеративној Југославији, демократија и повољно решење радничког питања биће руководне мисли београдског радништва док кује оружје, снабдева фронт и носи слободарску политику Јединственог народно - ослободилачког фронта при изградњи федеративне демократске Југославије.

ПОЛИТИЧКА НЕДЕЉА

Грчка у центру пажње

Главну пажњу свраћали су, протекле недеље, догађаји у Грчкој. Грчка војска, која је проливала нештедимице своју крв за ослобођење своје отаџбине, едбила је захтев Папандреа да положи оружје. Из тога је настао оружани сукоб. Крв се поново точи улицама Атине. Британске трупе такође су ступиле у акцију. У овом тренутку, У грчкој престоници воде се борве. Грчка војска држи већи део Атине, у пркос појачањима, која Британци стално убацују у борбу под руководством генерала Скобија, помажући Папандреове јединице.

Разне организације и напредна штампа европских земаља заузеле су оштар став према поетупку британских власти у Грчкој. У самој Енглеској дошло је такође до буре. Г. г. Черчил и ИМдн дали су изјаве по овом

- нитању у Доњем дому. То је

био повод за оштру критику. Међутим, лабуристичка странка етворила је, на своме конгресу, дискусију и донела одлуку којом се не одобрава политика владе г. Черчила према грчком народу. Она захтева успостављање мира са ЕЛАСОМ, дакле споразум између заинтересованих странака, а не ултиматум. Радничка странка захтева ре-

и авио оа пе а

презентативну владу у Грчкој а не владу која искључује БЕАМ. Папандреу не долази уопште у обзир за овакву владу.

После заузимања оваквог става Радничке странке, чији се претставници налазе у г. Черчиловом ратном кабинету, очекује се даљи развој у Грчкој.

Ж Значајан догађај прошле неде-

ље био је потписивање уговора !

о савезу и међусобној помоћи, између Совјетског Савеза и Француске. Овај пакт је благо-

творна последица посете де Го--

ла Москви, јер ће послужити као значајан допринос не само за победу над Немачком, него и за обезбеђење мира после рата. Ударен је чврст темељ принципу опште безбедности, коју већ сада организују СССР, С.АД. и Велика Британија.

Француски народ прошао је, током овога рата, кроз велика искушења. У томе погледу, као и по својим слободарским принципима и тежњама, он је неразлучно и природно повезан са Совјетским "Савезом. М, кад се је Француска ослободила од непријатеља, кад је ликвидирала своје издајнике, савез са Москвом дошао је као нешто сасвим спонтано и природно;

РАД ЈЕДИНСТВЕНОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ФРОНТА БЕОГРАДА

Ударна недеља у Београду

Београд поново оживљава. У њему се осећа активност. И привредно и културно и уметнички он почиње да се подиже. Ток новог живота за сада још није прецизно каналисан, пун је препрека и још је у знаку тражења, јер то није враћање у напуштено корито. То је живот стварања новог.

Београд је много — претрпео, много изгубио, — многе су промене потребне. Да би му се помогло треба времена, стрпљења и свесности положаја и времена у коме се налазимо.

Тежак је посао сакупити све конструктивне снаге на заједничку акцију, а што је можда још теже, то је објаснити народу, да у времену које долази сам управља собом, да своје бриге и потребе сам решава. У томе се до

некле већ успело. У почетку резервисан, не научен на слободе ове врсте, народ је најзад осетио неисцрпну виталност, која лежи у њему и покренуо своје снаге да се помогне.

Београђани сами управљају собом

Данас је Београд организован; грађани и грађанке у њему сами управљају собом. Сваки рејон, сваки блок, свака улица, има свој одбор, секретаријат, своје поверенике, Они тумаче и преносе народне жеље и сваки захтев и потреба и најситнијег друштвеног организма преко њих се убележава н региструје у оквир једне опште воље читавог становништва града Београда. Није, зато, чудан случај једнога месара, који је од свог НОО био позван на одговорност, и који је прво викао и грдио, а сутрадан, извињавајући се, подарио прилог од 10 кгр меса и објашњавао; „Јуче се нисам лепо понашао, из просте навике да се буним, јер полиција увек чини неправду, али данас сам увидео да то није стара полиција, јер никад власт није према мени тако лепо поступала. Данас сам увидео да је то права народна власт, а народ се никад неће бунити сам против себе“.

У УШ рејону се, на пример, практикује да се чланови НОО доводе на редовне седнице Ј. Н.

Ф.-а, тамо им се указује на жеље народа, даје им се нацрт, план за будући рад, подвргавају се критици и у свему се одржава блиски контакт власти са народом.

Како су изгледали ударнкци

У плану опште обнове и стварања током последњих дана одржана је „ударна недеља“, која је имала задатак да у облику корисног такмичења покрене снаге свих појединаца, како би се што потпуније _ користило — општој ствари. ИМ ово у почетку није ишло лако. Учествовање у радним батаљонима је нарочито избегавано, чекало се прво да се види какб ће то прихватити други: комшија, пријатељ. Но убрзо су групе расле и множиле се и они резервисани су постиђени и покајнички улагали све више воље да надокнаде пропуштено и да се рехабилитују.

Таквих случајева је било скоро свугде. Пример старог генерала Аранђеловића, који је са две кћери, једини из своје зграде изашао да чисти улицу и тиме убрзо повукао за собом много“ бројне „забушанте“, није-усам-

љен. Слично се десило у Светосавској улици. Мала група чиновника Братинске благајне изашла је, у рану зору, да доведе у ред своју улицу. Већ око 8–9 сати њиховом раду су се придружили скоро сви грађани улице, а у 10 часова радна група је била занимљиво украшена необичним фигурама са лептирастим белим капицама, дугим хаљинама, а са лопатама и метлама... То су биле часне сестре Папске нунциатуре. Смешна је била усплахиреност многих, када су почели да круже гласови да постоји „књига дембелана“ за уписивање оних који се извлаче из опште акције, а који су похрлили са прилично стида и помало страха да помогну у сваком раду, само да би их тобоже „избрисали“ из те замишљене књиге.

«а како резервисани

Неповерења и подозривости према много чему било је такође доста, јер је наш човек склон да сумња у све што је ново. Било је скоро комично за оне који су правили спискове деце за давање млека, када су усплахирене мајке кроз полуотшкринута врата уверавале: „Шта ћете, ето, кад није дао Бог, немамо деце“. А када је тај грађанин полазио и узгред промрмљао да је то услед расподеле млека, мајке би шириле врата, звале га у стан и показивале, као доказ, децу тврдећи да су врло нежна и да им је баш преко потребно млеко. У вези са скоро истом акцијом, ЈНОФ првог реона био је једно време збуњен, јер се показало, према пописним листама за млеко, У односу на добровољно пријављивање у радне батаљоне, да је

„низовање

њихов реон искључиво насељен децом. Наиме: број деце, којој

је било потребно млеко, био је:

куд и камо већи него што је био број у радним батаљонима, који. би требало да попуне њихови родитељи.

Ти радни батаљони изгледа да су побудили једног члана првог рејона да у зидним новинама напише причу о Буридановом магарцу, о магарцу који је липсао: између пласта сена и свежег извора, не знајући где да се одлучи, да ли прво да се напије воде, или наједе сена. Рекло би се да и Београђани не могу да се одлуче, да ли да се и даље боре са скупим ценама брашна, намирница и огрева, или да образују радне батаљоне и оду на пристаниште да истоваре шлепове, братску помоћ из Совјетског Савеза, или у руднике да натоваре вагоне угљем и дрвима. Даље каже да су Руси поводом тога питали да ли, можда, Београђани желе да се хлебови пеку у Мбскви, па да се врући преносе авионима у Бвоград.

Али ова пребацивања. већ припадају прошлости, јер на крају крајева тај број зидних новина већ је стар. Београд данас, после завршене · „ударне недеље“, може са поносом, чисте савести, да каже да се марљиво побринуо о себи. Кроз радне групе, кроз сабирну акцију, кроз оргаи повезивање својих чланова, кроз целокупну сарад“»

њу, културно делање, приредбе ·

итд. показао је да живот у њему тече све нормалније, у новом смислу и то много ширим и кориснијим током. Људи, жене, деца, старо и младо свих класа и слојева учествује у великој београдској радној заједници.

Резултати рада по рејонима

Активност по рејонима, поводом протекле, ударне недеље, била је знатна. И ако ударну недељу нису прихватили сви рејони (као други на пример), и ако су поједини отпочели са ударничком акцијом нешто касније, ипак су постигнути резултати речит доказ да су удар“ нички рад Београђани правилно схватили и помогли га свесрдно.

Први је рејон, на одржаних двадесет и пет конференција, повезао у своју ударничку заједницу велики број грађана, који су сакупили 1,849.023— _ дин. Грађани су дали 12.116 радних часова, од којих на омладину отпада 3.302 радна часа. Скупљено је 37 килограма вуне, као и 125 пари скија. У целокупном раду нарочито су се истакле улице: Краљице Натали» је, Јована Ристића, Краља Милутина, Балканска и Дечанска. Крв за рањенике дало је 304 добровољних давалаца. Осим тога, оспособљено је обданиште у Ресавској улици, које може да прими 200 деце.

Грађани трећега рејона дали су 43.268 радних часова и зато време избацили из града 850 кола ђубрета и уклонили су са улица 460 мЗ рушевина. У томе раду истакла се нарочито омладина са преко 14.000. радних часова. Сакупљено је 250.000.дин. и 300 кгр. разних намирница, као и 132 пара скија, 200 кгр. вуне и 16 комплетних опрема за постељу. Осим тога рејон располаже данас потпуном амбулантом са лековима и завојним материјалом, тако да амбулана већ ради.

У осмом рејону је на ударничком раду учествовало 4.029 грађана и постигнуто је 25.771 радни час. Мора се напоменути да је то број грађана који су добровољно учествовали на раду кроз целу недељу, а омладина је засебно дала 5.020 радних чачсова. Сакупљено је 940.000—, дин., 120 пари скија, и 355 кгр. вуне. Осам стотина грађана прегледано је ради давања крви. Грађанке осмога рејона спремиле су 156 ручкова и однеле рањени-

цима. Само жене Драгачевске

улице спремиле су 130 ручкова, | који су се састојали из четврт“

килограма печеног пилећег меса, једне порције пилеће чорбе, једне порције рестованог кромпнира, једне порције салате, пет комада татлија и две цигарете, 26 ручкова је спремила другарица Миленковић из Стишке улице. Девети рејон дао је 161 добровољног даваоца крви, сакупио 38 пара скија и кроз читаву недељу радио вредно на раскрчавању и чишћењу улица. У том рејону налази се Општа државна болница, која је дала 2.468 прековремених радних сати. Исто тако Медецински факултет дао је 1501 прековремени радни час.

Дванаести рејон, пододбор Раковица, сакупио је у новцу 68.380.— дин. без фабрика, које су посебно сакупљале, Осим тога сакупљено је 1000. кгр. пшенице и 16 пари скија. Ради се на оснивању библиотеке, која ће служити свим становницима рејона као и фабричним радницима околних фабрика.

Овај преглед ударничког рада није потпун, јер поједини рејони нису закључили своју ударничку недељу, а неки немају још дефинитивне податке. Ово је са» мо -извадак из напора београдских грађана да учине све оно што се може учинити и да одваде мало из велике множине проблема, који су постављени у Београду и који искрсавају свакодневно. Само четири рејона дала су, као што се види, близу сто хиљада радних часова, у првој ударној недељи. Али и ако су резултати тако видни, то не значи да су сви београђани драговољно мобилисани на решавању београдских – проблема. Многи још и данас стоје по страни ма да посао тражи вредне руке. И њима, и на првом месту њима,

намењен је овај низ резултата. '

Који свесан београђанин неће и сам засукати рукаве и помоћи да се дође до тековина, које ће и он сам користити.

»20 ОКТОБАР».

пп Мт! те аи