20. октобар
ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА
_ Пред ново руководство по_ стављао се задатак: организоваТИ градску здравствену службу. ге ми можемо да кажемо: да _је проблем у целини правилно схваћен и обухваћен; да је у не_ ким појединостима успешно ре-
"налазе у току предвиђених ре___ шења; у извесним потхватима многи, из дана у дан, поновљени
"напори да су остали без резул_ тата; а нека решења, најзад, ни-
су постигнута нашом кривицом. "Мислимо да је излишно износити још једанпут разлоге за оно што је већ свима познато. Успех, а мора се признати да је __ успеха било, припада: добром __плану и организацији, а и реша__вању и помоћи масовних органи| "зација грађана; неуспех, а мора __се признати да је и неуспеха би__ ло, долази од оскудности мате"ранијих средстава, али и од инЉ долентности и нехатности, аи услед неразумевања. Као најве· ћи успех бележимо добро организовану и вођену здравствену службу по рејонима, којом је омогућено да грађани (мајке и деца пре свега) дођу до брзе, стручне и савесне здравствене ___ неге. Као највећи неуспех бележимо још увек једва подношљиво хигијенско стање у нашем главном граду.
-Оправдања за неуспехе могли би лако наћи, ни у великом броју они чак могу да изгледају објективне природе. Многи се можда неће сложити, али ја ипак тврдим да су сви ти разлози ништавни,
| јер за годину дана, кад су нам новчана средства била на расположењу, тешкоће материјалне природе могле су да се уклоне.
Нико не може да тврди да ми за одржавање чистоће у граду нисмо могли да имамо већи број камиона, А тако је и по многим другим стварима,
Е И ми, у оцењивању разлога [- наших неуспеха, долазимо до најглавнијег задатка који је стара година оставила, а ново доба поставило пред нас, а то је: преваспитање нас самих. Ново доба код свих грађана захтева нове индивидуалне и колективне, радне и политичке квалитете. Ако неко, на пример, треба да буде свестан да му је дужност да савесно чисти градске улице, исто тако сви други морају да буду «свесни да им је дужност да што мање прљају градске улице, А ' сличних примера има колико год
би човек хтео. Х Код санитетског особља пре-
цА
М васпитање далеко је од тога да · буде остварено: лекар још није “ постао прави народни лекар, а · ниже санитетско особље прави помоћници народног лекара: менталитет здравствених . радника још увек замеће народне интересе. Има и то свога оправдања: 7 ми смо из старе школе, а поред тога смо шићарџије, инаџије и угурсузи. Ипак не треба губити наду: ми смо у великој већини А ипак _родољубиво _ настројени : грађани, А верујемо да ће у нашим школама, и у нашим медицинским школама, завладати нов дух и пророковати нови учитељи. То је наша вера коју уносимо у нову годину. Ми не знамо још какве ће све задатке пред нас да постави 1946 година: могућностима
|
ј-: према | предвиђамо остварења. .
ги Градска здравствена служба израдила је за 1946 годину свој ___ план, који је, јер је део његов, 5 У сагласности са општим планом
: здравствене политике, 5. Ми предвиђамо:
" На пољу лечења болесних: поред проширења и усавршавања рејонских поликлиника, здравствене заштите матера И деце, антитуберкулозних _ диспанзера, још и успостављање што већег ___броја болесничких постеља. За __ово нам дају могућности две ___болнице: Градска болница у Бе__ограду и болница милосрдних _ сестара у Земуну, које ће укуп___но имати око 800 кревета. ____На пољу спречавања болести: поред досадашњих недовољних "напора уложићемо 'више личне _ савесности и активности, а пре _ свега више материјалних сред става. Градска хигијенска служ__ба добиће за који месец од ___УНРЕ већи број специјалних ка-
___миона за ђубре, цистерне за фе-
___калије, моторних прскалица, ба"тера и др.
Питање здравствене службе је, поред његове константне важности, данас првенствено питање _ привредне обнове земље. Није _ потребно дубоку бразду заорати, Кад је проста истина свако_ме приступазна: само здрав човек може да буде добар радник. _Ако би некоме задали задатак да израчуна колико радних часова и дана одузму народној _ привреди разне болести, онда би у и нестручњацима било јасно да је боље и да то интереси нарола налажу; да је и данас, ин сутра, у данима кад је најригоронија штедња животно питање "државе, боље здравственој слу_жби дати стотину милиона више __него десетину милиона мање. ___Др. МИЛ. НЕШКОВИЋ _ професор Универзитета
ефан. јање. - |
Рад АУПВАВСК ОВ СЕЛИ
Поред радионица „Белсапа“, преко радилишта на коме се припрема материјал 88 нови Дунавски мост, креће мноштво људи које жури да стигне на време за дунавску скелу. До железничког насипа провизоран пут посут је шљаком, Џо таквом путу човек се лако креће; Али чим се пређе пруга наста~
ју тешкоће, Велике баре, које су остале од последњих киша, отежавају кретање. Неколико
камена бачених у воду омогућује прелаз „ло сухом“ до дока, уз који пристаје скела, Али када је навала већа, а људи журе да на време стигну, нема, се
“5 5
Скела је приспела путници излазе,
— Да ли треба што поправи ти! — питамо га.
— Много што-шта треба поправити. Најпре прилаз, Свако дневно гледам како људи гацају по блату. А после тога требало би сезградити бар неку стреху, јер кад падне киша путници се просто купају.
— А како је са панчевачке стране
— Друже, погледај сам. Ја ту немам шта да кажем.
Скела пристаје уз док. Људи искачу, гурају се журе. Мешају се позиви кочијаша и дозивање у маси изгубљених пријатеља и познаника, Они који
Аутомобили у блату на београдској страни
довољно времена за чекање на прелаз и људи, напуштајући ед, газе расквашену земљу.
Јоге упадају у блато до чланка али се до дока ипак некако стиже.
У блату испред моста који везује обалу са скелом тиска св гомила путника, аутомобила, камиона и коњских запрега че6а. ћи да се укрца на скелу.
огледи људи упрти су на панчевачку страну и чекају са нестрпљењем да се брод одвоји од дока и крене према Београ ду. У том скупу који нестрпљиво чека у блату чује се чудно: вата језична метавина: есрпског, руског, мађарског и ру'
мунскоцг језика, као и по која“
немачка реч оних малобројних банатеских Немаца који су сву народноослободилакој борби др. жали исправно.
Сваког дана скелом преко Ду. нава пребаци се 4—5.000 путника. У дане кала саобраћа воз тај број се пење до 6.000 људи. Свакодневно пређе Дупав 300 камнопа, 270 коњских запрера, 100—150 трла говеда и по 5060 коња. У непарне сате скреће скела са панчевачке стране, а У парне са београдске. Саобраћај почиње још у 6 часова изјутра и траје обично до 7 часова али ако потреба. п број путника то изискује скела саобраћа до ду: боко у ноћ. Она је једина веза са, Банатом и до сада је задовољавала _ најнужније потребе превоза. 5
Када је невреме путници стоје у блату а на њих се слива киша. Чекаонипа нема, никакве стрехе која би бар донекле пружила заклона пуницима. На 0 бали постоји само од дасака примитивно исклесан бифе; чи ја стреха може да заклони У најбољем случају четворо љу ди, и малена, кућица'у којој стаљ нује чиновник, Она јеу исто време ин стан и билетарница.
оред возних карата, на њеном Са београдске стране блато се
талтеру се добијају сва обавештења о релу вожње скеле и возова из Панчева и Београда.
Некадашњи борац Треће крајишке бригаде Миодраг Белчевић врти сада дужност благајника. Он издаје карте и даје многобројним џутницима сва о бавештења,
— Радимо сви прилично. Када скела саобраћа нормално, све потребе се задовољавају. Кала путника има више продужзвамо наше радно време док се ни последњи човек не превезе, _
Чека се долазак скеле
долазе из Панчева покривени су блатом више него они који полазе из Београда.
Лагано сече бродић таласе н вуче шлепове са скелом ка Панчеву. Кви су путници смештени и нико није остао на обали. Крмар са скеле опомиње људе:
— Пази, немојте близу огра“ де, "педиће неко у воду и ко ће онда бр крив!..
А ограде скела уопште и нема. Један необазрив покрет на ивици скеле ин човек би се ва тили час нашао у хладним таласима Дунава. Под скеле покривен је дебелим слајем блата који су путници донели на својим ципелама.
На панчевзчкм Дону чека друга група путника. Ни на овој
страни путник у киловите дане
вема где да се склони. :
Од Крњеаче до Рита протеже се блатно језеро. Због Чега људи из Панчева долазе; са анако дебелим слојем блата МА ногама.
гази само до чланка. Са панчевачке гази се до колена, јер друм од Крњаче до железничке станипе скоро и не постоји. — Имамо огромних техничких тешкоћа. Делови се временом троше, а немамо материјала 88 'поправке _ Ограде скеле олевим е трошна и скоро и не постоји. Даске пода иструлвле су н јед: ва могу. да издрже неки тежи камион. Када би капетанија пристаништа и главна управа Речне пловидбе дали материјал. за поправку: ми би те радове
!
7. 4 5 +
ДЕ И и А т=нш > а уза 5 Маи
и
МЕ 5
Да -- 42 ; У ђ
У току последњих неколико дана одржане су у Петом рејону масовне конференције сна којима су говорили Рато Дугоњић, секретар Централног _ одбора УСАОЈ-а и народни посланик 88 Пети рејон Павле Павловић.
На великој омладинској конференцији узело је учешћа преко хиљаду и пет стотина омладинаца с рејона, који — су бурно поздравили свог руководиоца и клицали маршалу Титу, републици, братству и јединству и Совјетском Савезу. Излажући пнтање смисла ин значаја на. шет новог Устава, друг Дугоњић се за. држао м на односу Пројекта Устава на омладину Он је рекао нзмеђу осталог: >Кад говоримо о омладини и Уставу, ка. жемо да ни један велики део омладине прима Устав, чита га и студира са симпатијама. Док њихови родитељи говоре против Устава _ стављајући _— нсумесне примедбе на поједине ставове. Међу. тим, њихови синови иду са напредном омладином, јер наша омладина није 28хваћена грамзљивошћу као старији, којн су прошли м васпитавани у једном дру: штвеном систему који ишчезава, у ком
4 су они могли да чине што хоће, да за.
рађују колико хоће и да живе како хо-
изводили ноћу када путника ће. Наша омладина помаже — народну нема. Скела мора да саобраћа власт на свим секторима; економском, јер да није ње замро би сваки друштвеном и културном.» Говорећи дасаобраћај са Банатом. Због тога 6 9 Уставу, он каже: »Кад читам па. је потребно што пре извршити Њл је пи и (не : . нашу . о
А Па ле Велика Кеа Устав се виде борбе кроз које нашн бор тна. материјала, није потуреона, ци јуре голоруки на непријатеља и пова ово. беђују га, видим Петровац, Козару, Иг
— Зашто нема никакве чекаонице! — Из капетаније нам кажу да нема материјала, — каже Мата» новић,
Дежурви капетан Мирко МеБава. прича;
— Ми схватамо нестатшицу материјала, али за попрнавку скеле није потребно много, а корист би била велика. ТешкоБа је и та што немамо резервног брода, који би заменио овај бар за време када се он товари угљем:
Маса зутника корача блатом према Београду. Сви су незадовољни, |
— Е, људи, ено Електричне централе. Не знају шта ће се шљаком, а да се пут поправи птребно је само два до три камирна шљаке и блата не би било, — примећује неко до путпика. 2:
Скела преко Дунава саобраћа, ће до краја идућег лета док ратови па мосту не буду завршени. Да би путовање бипо угодлије и да би се олакшало грађалима који су приморани да често путују преко унава – потребно је поправити прилазе,
Дап Материца прослављеп је по свим дечјим домовима у Трећем рејону Самонницијативно жене и мајке ретиле су да пруже радост деци чији су родитељи пали за бољн живот своје м чаше де. це. Деца су за овој дан спремала при. редбе ин с радошћу чекала посете. Хиљаде малих ручица грлило је јуче жене овог рејона које су са сузама у очима миловале материнском нежношћу _ мале Босанце испод Козаре или Црногорце испод Дурмитора.
У дому у Звечанској улици где има 350 деце из свих федералних једини ца, жене шестог насеља које имају та тронат над домом разделнле су своје поклоне. Оне су између себе оакупнле 17.000 динара н купиле 50 килограма јабука, 5 килограма смокава, 4 килограма бонбона, школске уџбенике и разне корисне ситнице. Поред тога донеле су деци колаче.
Над домом за мушку ми женску депу у Крунској улици број 8 имају патронат жене другог насеља овог рејона. — Оне су се читаву недељу дана припремале ва ову посету. Међу грађанима насеља сакупиле су 45.000 динара ми купиле ре дио са 8 лампи, футбал, пинг-понг, два шаха, 387 метара фланела, 147 парн ча. рапа, 5 пари рукавица, нешто русља и 265 кесица слаткиша.
Претставницу внтифашисткиња другог насеља. везао је у име питомаца четрнаестогодишњи наредник Илија Томић, који је прошао све офанзиве и — чије груди краси орден за храброст. После тога нзведен је програм, којн су пи. томци дома припремили, а затим је од» јекнула »Козарач коју су деца са жена. ма заједно играла.
У дому занатских ученика у Крунској улици 5 поклоне су _ разделиле _ жене четвртог насеља Оне су донеле 70 килограма меса, књиге м слаткише да би показале своју љ“бав м бригу за наше будуће стручњаке.
Обданиште у Ресавској улица где живи"80 деце посетиле су жене из син дикалних подружника им четвртог насеља н разделиле разне поклоне, Трговац Данило Павасовић даровао је овом обданишту 165 комада разних играчака.
· По свим домовима депа су с рало« шћу дочекива"а автифашисткиње и свог јим приредбача похазала шта су у дому
фронта Роу ~22а. |
АВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О УСТАВУ
ман, вилим све оно б чему су паши бор» ци дискутовали седећи _ крај ватре у планини. Све ове ствари су по сто пу= та дискутоване у току четверогодишње борбе. Говорећи на крају о привредном сектору, Дугоњић каже: „Омладина гтреба да буде носилац ТОГ новог у нашој стварности. Ми на пола пут да станемо п нећемо стати, А омладнив је први фактор који ће узети пуног уз чешћа у усавршењу свега онога што је остварено у нашој народноослободилач« кој борби.«
На другој масовној конференцији, којој је узела учешћа велика маса пре ђана, говорио је о мацрту Устава Пао вле Павловић. Ом најпре даје слику пао ше Устазотворне скупштине по професијама (80 сељака, министара садашњих и прошлих 69, радника 67, в тако део ље), затим развија нзлагање о уставној борби маших народа од 1838 године пао овамо, па даје аналнзу Устава подвлачећи корените измене у Уставу у одное су на старм Устав, јер је овај – мацрт плод тековине једне четворогодишње кре вавб борбе против окупатора ми народ“ них издајника. Даје детаљну санку мао родне власти м 'управе, јавног тужное штва, наше нове привредне структуре, и свега онога што је суштинско у ОВОМ предлогу нашег новог Устава. Конферен ција је протекла м завршиле онако као ко су тек > ни многобројне овакове ма совне конференције Петог рејона, «а којима је народ узимао пуног учешћа у свим питањима _ која су изношена — кб дневни ред... с. Б
Београдске жене прославиле су Материцемеђу децом у домовима
У ПЕТОМ РЕЈОНУ
Жене Петог рејона припремале су с аа Материце Оне су се састајале м ид тим састанцима, уз читање чланака из »Борбе«, шиле и штрикале стварни за де« пу по обдаништима. На дан Материца однеле су н разделиле по свим обдани= штима у рејону колаче, воће и патике, У овоме се нарочито истакла Раваничка улица у којој станују многи сиромашни грађачи, а дала је на поклон 38 пари патика. Мстовремено деци је поклоњено неколико пари одела.
Исто тако жене су посетиле и Шегрт, ски дом у Крунској улици м однеле 4 велике корпе колача, корпу воћа м 60 пари патика. Такође су претплатиле -шем грте на 15 бројева листа »Млади Бораце, Поред тога многе од њих позвале су па једног или два шегрта да им буду гости на дан Божића и да са њима заједно проведу празник.
ЧЕСТИТКА
Свесловенског комитета »„20 октобру“
Редакцији листа »20 окт баре Београд
Од свег срца честитамо Пову годину сарадницима редакције и читаоцима грађанима слазнор града Београда Желимо да у новој 1946 години престоница хе ројске Југославије коначно залечи ране нанесене од стране фа шистичких завојевача и да по стане још лепша.
Поздрав Свесловенски комитеу,
Панорама
(Журнал бр. 10)
Година нова )
Е | |
кеучила. саградити провизорне чекаони- Тако ст жене Трећег рејона својом це и поправити ограду и под пажњом уз: ;'а“ један мали део дуга
скелге, Сви ови радови не би кштали много, а тиме би се у-
деци оних к' = су жртвовали своје жи» воте две би обезбедили бољи м срећни«
ведра и светла: у ње брезова велика метла..
ји живот младим покољењима. МИЛИЦА БИНГУЛАЦ
штедела обућа и одело путника, као. и њихово здравље,
Све има своје грснице
Италија тражт својестаре голнице,
= Да ли ви желите Мусолинијеве, | или границе Јулија Цезара7 ;
— Комбиновапо, али да бу де нешто п у готову!
Јалчинов казан м издала снага:
скоро је празан
с мало мутљага,
Римске апсане пажљиво чува стража без мане; слепа и глува,
У Салазара
нова је странка, а чизма стара као у — Франка, СС-нељуди
на судској клупи праве се луди, праве се глупе
Тамо у Пешти њихови ђаци врло су вешти
у игри — „наци“,
Намесник с ризом стално се бори
с понеком кризом, док тле му гори,
А разни Зогу из ере старе
. писати могу већ — мемоаре,
Г. Т.
Свима својим читаоцима православне вере „20 октобар“ честита божићне пре“ знике, А