20. октобар
у ~
Има тако данас неких појава у
нашем животу које нас, уз безброј других ствари које на, сваком кораку и при сваком погледу, Разговетно и очито говоре о дубоким, коренитим променама у нашим стањима, неминовно поне. кад натерају на размишљања о прошломе и на упоређења данашње стварности са оним што је раније било. Ја нисам могао, на пример, ниједан сусрет са совјетским писцима у Београду да доживим, а да неизбежно не помислим на времена, на тешке и дуге године кад се о њима није смело' ни мислити, а камо ли преВОДИТИ их, или поводом њих нешто јавно рећи. Сећам се толи: ких појединости које су драстично указивале са колико се свирепе контроле наша јавност огра ђивала од сваке могућности да се чује у њој реч напреднога писца. Још су ми свежи у памћењу неки тренуци кад се морала од цензуре, од полиције, од суда, од званичне критике и од режимске штампе бранити не само реч совјетске литературе, него и много старијих руских – писаца. Знам за читаве сцене са тако званим цензорима, који су вналфабетски, а крвнички, приступали свакој књизи и унапред је посматрали као касапин — јагње које треба да закоље — знам, кажем, за читаве сцене са тим нашим књижевним кољашима кад је требало одбранити право на живот по којој слободнијој метафори Толстоја или неком оштријем опису Гогоља. Знам кад се >Живи леш« сматрао за клицоношу опаке црвене куге, и кад је »Ревизор« био прогоњен као да у њему сам Сатана говори. А кад је требало издавати – дела Горкога, морали су се водити преговори као да се »источно« питање решава, и морала се, буквално, реченица по реченица 0отимати испод грозних, крвавих маказа тих дивљих књижевника капо-кројача, И дивна, дубока, људска, племенита реч н мисао >великога књижевнога учитеља«, улазила је искасапљена, раскидана, кскомадана, измрцварена до свирепости. А за књижевни до: дир и спријатељивање са совјетском књигом одлазило се у затвор и на робију. Прогоњени, цензурисани, ампутирани, забрањивани, совјетски писци су сеу последњим годинама старе Југославије само илегално могли читати. _А, ето, данас доживљујемо, У визу дивних чуда које нам нов живот пружа, и ту чудесну су' протност, да се не само совјетска књига врло слободно и обилно преводи и жудно чита, него да нам и совјетски писци лично долазе и да личним додиром, својим присуством и својом живом речју у нашу књижевност преносе и уносе грандиозни стваралачки дух совјетске литерату“ ре. Долазе нам не као туристи и људи жељни егзотике, Е него као што се одлази млађем јуначком другу и брату, да се загрли и да се подржи. За последњу годину дана, Београд и Југославија примили су знатан број знаменитих књижевних гостију из Совјетског Савеза. У нашем књи“ жевном животу то су значајни догађаји, а та фреквенција је један агенс који зацело неће остати без позитивних последица на наше књижевно стваралаштво.
Велики број их је који су нас посетили и са нама се упознали. Међу њима и врло крупна и зна менита имена, која су одавно ве прешла, границе совјетске земље. Имали смо прилике да видимо и да упознамо, и да их чујемо, Бориса Горбатова, Иљу Еренбурга, Леонида _ Собољева, _ Максима Рилског, Николаја Тихонова и друге. На некима од њих ћемо се овде задржати,
Горбатов је био један од првих наших гостију, из совјетске лите ратуре. Писац из једне од првих совјетских књижевних генерација, он негује једноставну линију приказивања садржине – новога живота, коме је тумач и заступник, и који је, продирући у врло широке читалачке кругове, преносио у њих као веру, Као 38акон. Напори у годинама изград“ ње и борбе су његови мотиви, из којих је правио романе, драме, новеле и публицистику. Његове теме се усвајају у читалачкој 5 си, и више још, скоро јој % по мећу. Отуда се и совјетски ФИ . њима инспирисао. Главна дел ствара у временском периоду од 1928 до рата, и за време Ре Његови главни романи су» 2: лија«, »Наш град »Моје покол ње«. »Непокорени«. Позната МУ | ма »Младост оцева«, као Ји др авио је репортаже публицист, прав смелим о Арктику, о историски овјетске и значајним летовима совј
у 4 тима је и сам Уавијације, у КОЈИ Отаџбин“ чествовао, А за време Отан
у је чувена »Писма ског рата писао је чу бама и другу«, низ чланака о бор ка. 8 победама совјетскога војни вЕ његовим стрепњама, алим о
1 одину и њену поговој вери у РОД је превебеду. На наш језик му је ден роман »Непокорени«,
Иља Еренбург је | јетских писаца који је већ Ме прекорачио границе своје 8 јал и стекао признања читавога Н турнога иностранства. азе се, на солидним основама ш 1). ке књижевне културе, оплозу' ју велика руска књижевна тр
један од сов-
диција, и богата искуства и знања стечена у западним литера: турама, нарочито француској. Отуда се код њега открива известан, на први поглед противуречни дуалитет. С једне стране, Његово дело вибрира врло топлим, живо проосећаним хуманизмом, или боље рећи, хуманошћу, која га чини дубоко убеђеним заступником људске правде и човекољубља, што су несумњиви квалитети који писца одаучно и поуздано напредно оријентирају. Али, исто тако, он влада тако мирном и скоро објективном елеганцијом стила, и оштрином духа која као да скри ва неку хладноћу и скоро би се рекло неки супериорни цинизам, да то одаје велику рафинираност у осећањима и понимањима ствари. Али, ова привидна противуречност се. код њега претвара у један занимљиви _ стваралачки склад већ самим фактом што му мотиви извиру из првих квалиле. та, а стил којим их даје обележава се елегантном и духовитгм експресијом, које су последица Његовог духовног рафинмана. У том споју ових скоро неподударних квалитета и лежи велика драж Еренбургова, писања, која га чини блиским и најширим читалачким круговима и тако привлачним _ за масе. Његова главна књижевна дела, необично су популарна у Совјетском Савезу, а и превођена безмало и на све културне језике. То су: »Љубав Жане Неј«, »10ХП«, >»Фабрика снова«, »Трест ДЕА, >»Москва сузама не верује«, »Пад Париза«, »Улица на Москви«, »Без предаха«, »Други дан стварања«, и др. Али Еренбургово име се нарочито популарисало у рату, који је он пратио из најнепосредније близине, од почетка до краја, и који је, приказујући га, доиста дао, боље и це лисходније но многи други, као велику борбу против фашизма. Он је зацело најубедљивији антифашистички књижевни публицист, — На наш језик преведена су му ова дела: „Љубав Жане Неј“, „10 ХП“, „Фабрика снова“, „Улица на Мосви“, „Луле“, „Без предаха“, „Пад Париза“, и чланци са фронта под општим насло: вом „Рат“,
Леонид Собољев је писац поморац. Море и поморство га и одводе у литературу и у њој стално инспиришу. Од првих слика и импресија које из те области пише и објављује, његов талент се јасно запажа н све одређеније поставља и изражава. Његови квалитети су нарочито обелодањени у великом роману „Генерална оправка“, који је врло запажен у совјетској књижевности, и који је заинтересовао и страни књижевни свет. Мако се он скоро искључиво креће у кругу мотива везаних за море и поморство, његов стваралачки хоризонт се тиме не сужава, нити се затвара у ограниченост једног животног сектора. Топлином, живописношћу, великим смислом за конкретизацију људских унутра" шњих покрета, осећањем за живи садржај, који продире и осваја, рељефним причањем тај његов видокруг се проширује у документацију о новим људским вредностима које се у совјетском животу откривају. МИ то га чини тако популарним код совјетске публике. И Собољев се у рату примењено књижевно одуживао, пишући врло импресивне чланке н кратке црте. — На наш језик је од Собељева преведено неколико новела, под општим насловом „Морска душа .
Максим Рилски је знаменити украјински писац. То је велики лиричар савремене украјинске књижевности, који је стекао славу у читавом Совјетском Савезу, и који је, према томе, један од значајних претставника совјетске литературе. Као лиричар, ослањајући се на Шевченка н његову
~
народну инспирацију«, Рилски се интензивно уживљује у мотиве народнога песништва, у његов стил :и ритам, и елементима отуда освежава и своју лирику, То га је навело м да се удуби у нашу народну поезију, и да се њоме инспирише. Рилски је, уз то, мајсторски преводилац на украјински класичних дела руске књижевности. Тесно повезан са животом своје социјалистичке отаџбине, он јој и својом поезијом служи, испуњујући је моти: вима новога живота и суделују“ ћи на изградњи њене велике културе. »Поема о Стаљину« је једна од најпопуларнијих и можда најлепших лирских експресија 0 великоме вођи совјетске отаџбине. Неке од његових песама су и на наш језик преведене, као на пример »Црна боја и »Коњ маршала Тита«, обадве надахнуте нашом народно-ослободилачком борбом и њеним организатором. ,
Један од наших последњих књижевних гостију из Совјетског Савеза био је Николај Тихонов, знаменити совјетски песник и приповедач, претседник — Савеза совјетских писаца. Николај Тихо нов је велики лиричар и не мање добар сликар човека и његових мотива у кратким, али врло импресивним скицама. Он је управо мајстор да у неколико потеза разради и илуструје један људски тренутак, један покрет или један потез који човека скроз осветли и као у рељефу га заре: же. А у лирским остварењима, он се виртуозно игра са простотом
СОВЈЕТСКИ ПИСЦИ , беогуао,
и једноставношћу експресије, која управо том својом чистотом акцентује песму неким дубоко дирљивим призвуком. Уопште, и. ма извесне неодољиве непосредности која у Тихонову човеку живи и изражава се у сваком његовом тренутку и која се, ваљда, тако адекватно преноси и у ње гову поезију. Тихонов се, уз то, одликује изванредно наглашеним совјетским родољубљем, које је доиста један нов начин осећања за отаџбину. То се нарочито испољава у његовим мотивима из времена опсаде Лењин града, из које је трагичне перспективе Тихонов двоструко интензивно рат доживљавао, Његове »лењинградске приче« могу се уврстити у најдирљивије ствари које је совјетска литература дала у области ратне књижевне примене,
Наши знаменити совјетски го: сти су нам показали себе, и преко себе, совјетску књижевност и то на један активан начин. Говорили су нам о својим делима, о својим схватањима, о гледању на свет и на живот које се код совјетског писца искристалисало кроз искуства новога човека у новоме друштву. М на тај на: чин, они су нам отворили многе перспективе на совјетску литературу и њен стваралачки систем. Наша нова животна стања су плодна њива да се у њу књижевно семе отуда пренесе. Верујемо, да се оно и овим путем живих додира плодоносно убацује.
МИЛАН БОГДАНОВИЋ
Пошетала
по Сријему, по Слану рано шета боса по камену, рано шета, танко попијева и у пјесми спомињаше Рајка...
Сјећаш ли се трешње Давно прије рата
Маргита дјевојка амену,
ти си ми под њом руке миловао. Дрво је старо сломила граната,
ал твој ми је шапат у коси остао.
Ја сам га носила уз хук авиона,
уз језу на пожар заљуљаних звона...
Сад те опет видим, опора, без ријечи, и рука ти је као туђа — тврда,
знам: још ти у слуху канонада јечи,
и још мукле звијери слутиш иза брда. Још ти свака кретња, опрезна и лака, носи мутну језу минулих битака.
Не, не страхуј, мили, на те се пе љутим, ти си ми ни данас н познат п мно, знам куд си прошао и зашто си, слутим, некадашњи топли шапат изгубио, Жубор твојих ријечи гуши нијема туга: Гдје ли су ти пала триста и три другар
Дај мн руку, душо, гледај пјесму — поље, зашаптано жито сваку рану лијечи,
пођи за мном ћутке, биће одмах боље, тражићемо старе изгубљене ријечи. Слушај талас класја кад низ вјетар плине, у њему жубори младост домовине,
Поток тврдог зрња у ком живот дријема врелим срцем згријан, с мог је пљушто длана, пшеницу — дјевојку гледај широм Сријема, у њој трепти моја душа распјевана.
Гле, опет смо живи. Цвјетај, земљо — бајко! Не тугуј ми, мили, као некад Рајко.
Дигни руку, драги, муњом — косом кретп, нек се с мојом слије твоја пјесма брнтка, нек се члтав Сријем у лијету запјени,
за радосне дане планула је битка.
Уза те ће ићи, са сваким узмахом,
триста и трп друга бесмртним кораком,
Омекшаће опет тврде ратне боре, оживјеће трешње у руменој пјенн, младости ће наше у сутон да горе, срећнији нег прије, ти ћеш доћи мени. И твоје ће усне, као зачаране, жуборити ријечи досад неслушапе.
БРАНКО ЋОПИЋ
БУДА И КОНФУЧИЈЕ
Јапански цар одрекао се божанских права.
Уа 1 Е Преци УК
Буда: Е: драги Конфучије, сад имам једног конкурента мање,
ђен као ратни добитник, изјавио је на суду да он шпекулант, него да је само волео злато.
Стерија: — Е, мој Кир-Јањо, ја тебе изведох пред народи ништа ти не би. Данас народ опаметио.,.
Х
зивот и РАДУ СССР Ж
ОБНОВА ЛОљинградоких предграђа
Предрграђа Лењинграда — и парк у предграђу Павловску. Петерхоф, к Њих су створили грађевинари —
Пушкин, Павловск, ; Гатчина, чувени су у целом све- || уметници Камерон, Роси, Воро„нихин, Брене; кипове су радили:
ј епоте. Најбољи! ту због своје лепо ј Деми
» Мартос, Козловски, ненмари ХУШ и Х!Х века ства- | јиновски; живописци су били: рали су овде величанствене спо-
Е Скоти, Гонзаго, Шчедрин, Знатменике архитектуре и уметно-
Бни део је спаљен. Уништена је сти. Палате, паркове, зграде по
ЊУ целом свету чувена Росијева парковима, музеје, брижљиво је библиотека, сазидана 1823 годичувао совјетски народ.
» не на девом крилу зграде. Архитектурни споменици пред-
После ослобођења Павловска грађа Пушкина (Царског Села) отпочели су радови на консерстварани су током два столећа.(
вацији двора. Начињене су тава| . . нице на појединим деловима папи пи СЕ ТНУ касе. плате: галеријом Гонзаго, Египатрински дворац 6 јула 1757 билиџи двораном Мира, облачионицом су довезени кључеви и заставе д царице Марије Фјодоровне. Ар. града Мемела, који су Руси били хитекте и уметници извршили су
освојили. У парковима је саграрестаурирање двора. Парк је о-
ђена Чесменска колонада — у! спомен победе руске морнарице учишћен од рушевина н разног А смећа, али су Немци у њему по-
над турском године 1770 у зали- Псекли дрвеће. Обнављају се куву Чесме; Орловске вратнице — || поде изнад сводова Италијанске у част победе руских трупа под | дворане, Рестауратор који је и заповедништвом грофа Григори- уметник н научник, Павел Јукин, ја Орлова и друго. С Царским руководи радовима на консерСелом везана је делатност нај-вацији (учвршћивању) чувених бољих претставника руске књи-у фрески Гонзага и Скотија. Бри» жевности: Ломоносова, Жуков-угада вајара Роберта Таурица заског, Карамзина н других. Овде, МИ је рад на чишћењу и у Царскоселском лицеју, васпи- а | па КВЕЊУ ТГипсаних. УКРАСА тан је и велики руски песник А- у на плафоннма и другде), лександар Пушкин, Изванредни су споменици вар| хитектуре Петерхофа — МонНемачки вандали за време о- плезир, Марли, Велики дворац купације у предграђима Лењин- | — који су грађени према вамиграда порушили су и опљачкали ; сли и под надзором цара Петра |, творевине великих неимара. Спа-! који је град (предграђе) Петер-
# ским предворјем, двораном Рата
љен је знатни део величанстве. | ног Јекатерининског дворца, једод најлепших примерака; светске архитектуре, који је гра- | дио Вартоломеј Растрели. Упро- ;
ног
хоф основао 1705 године. Као споменици светске архитектуре ХУШ и Х1Х века, палате и вртови Петерхофа чувени су широм света; њих су стварали грађеви нари Леблон, Гастрели, Кварен-
лашћен је цео низ парадних дво- У гџ, Воронихин. Чувене еу биле рана, анфнлара дугачка три сто-) и петерхофске фонтане.
тине метара, (предворја у којима су биле че-
чувене антикамере (
„Немци су палате претворили у рушевине, срушили су фонтане
каонице), велика престона дво- ' (чесме), потпуно уништили Ен-
рана. Опљачкана је и уништена изванредна по својој изради дворска црква. У Пушкинским
парковима посечено је на хиља- |
де столетног дрвећа.
У предграђима Лењинграда врше се велики послови на њиховој обнови. Предграђе Пушкин се подиже као место одмора. Јекатеринински и Александровски паркови доведени су у ред; из њих су искрчене рушевине и остаци утврђења, очишћени су рибњаци и канали, рашчишћене стазе, намештени кипови, У лето 1945 године ови пар“ кови отворени су за посетиоце.
На месту где је била станица, коју су Немци срушили, подиже се нова станична зграда, с великим чекаоницама, _рестораном, ходницима. Главне зграде су под кровом. На средини трга пред станицом биће намештен споменик Пушкину.
Велики радови су извршени да се сачува Јекатеринински дворац. Учвршћени су зидови склони паду, изнесене су рушевине, завршено је рестаурирање паркетних подова према цртежима Камерона у делу анфиладе све: чаних дворана и у Зубовском павиљону, уколико нису уништени. Поново су састављени чувени мермерни камини у Плавом салону. Сви прикупљени архитектурни детаљи инвентарисани су. Завршени су, у Јекатерининском дворцу, радови на обнови и поправци крова и купола на цркви, Обновљен је и плафон у Престоној дворани,
Као значајни споменици архитектуре и уметности У подизању вртова и паркова, сматра се двор
глески дворац с његовим дивним | парковима.
У Петерхоф ве обнавља. У радионици дописног члана Академије архитектуре Андреја Оља израђени су плановн за обнову предграђа, палата н паркова. Доњи и горњи паркови већ су биди отворени за посетиоце у лето 1945, Поправљена је н знаменн- ј
ЊЕ ма Ја и"
ка
та Мардинска алеја, на којој су Немци исекли дрвеће; ту су за- _ сађене липе, “
Према историском матерналу ХУШ века начињен је пројекат
и за поновно дизање Горњег
парка, Сви кипови су враћени на
своја места у парковима, а обновљена је н чувена ограда на Горњем парку. У Петергофу, који је постао читав град од 6.000. становника, поправљен је виз Кућа за становање, школа, по- | ликлиника, болница, итд. В и: радови су извршени на уређењу самог парка: рашчишћене сун поправљене улице, поново је за. сађено зеленило. 8
Поново се подиже и обнавља и предграђе Гачина. У управи за архитектурне радове разрађена је нова схема с плановима 838. дизање предграђа, које ће бити рејонски центар ин место одмо- _ ра ва Лењинградце. У Гачини се _ гради централни трг са здањем Дома Совјета и позоришта, Пројект предвиђа потпуну обнову Е дворских палата и паркова
Обнова предграђа постала је“ Главни задатак архитекта, ваја. ра, уметника, музејских радника у Лењинграду, У чврстој ствара. _ лачкој сарадњи они врше овај одговорни историски значајан. посао. за
ЈЕЛЕНА 'АНДОГСКАЈА архитекта