20. октобар
КУЛТУРНИЖИВОТ.
ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА УМЕТНИЧКОГ РАДА __
Санев. 7 лавбића
Синднкална _ подружница чланова Народног позоришта у Београду прославиће. 9. фебруара ове отодине-, 25 година уметничког рада. познатог драмскти= умет. ника и редитеља Раше Плаовића. Тота дана Плаовић ће се појавити на позорници у. улози Феђе "Протасова у Толстојевом „Живом лету“,
1921 године јавио се на аудицију у Народном позоришту с младић од двадесет и две године. Пред Миланом Предићем, тадашњим
говорио је одломке из комада у стиховима „Џесник" од Војислава Илића. Својим говорничким и глумачким способностима потпуно је задовољио услове. Тако је примљен у Позориште и од тада почиње успон Раше Плаовића. Раша Плаовић прича, о себи:
»У првом делу рада било је и колебања, сумњи и мучења. Па ето, ипак је младост успела све да савлада. Имао сам, морам признати, "и прилично среће. Почетак у великом позоришту за, младог човека, који долази без икаквог позоришног искуства, тежак је. Све оно доцније што је долазило, а шта у ствари баца сенку на моја сећања, то су незадовољства и својим радом и радом нашег позоришта. Прилике у позоришту биле су прилично круте за биљку коју зовемо уметност. А. то боли чак и онда кад самом човеку не иде лоше, Та незадовољства, због нашег позоришног уметничког живота далеко су већа од свих других нерасположења. И баш то нерасположење било је узрок _многим мојим лутањима, експериментисањима, (бављењима, стварима, које нису искључиво у вези са позориштем"
Раша Плаовић рођен је 1899 године на Убу. У Београду је завршио реалку и два факултета — (филозофски и технички. Још као студент бавио се глумом и у ·_Академском позоришту активно је учествовао. Као дилетант играо је улогу барона у комаду „Не шали се љубављу" од Алфреда Ми-
_ сеа. Тај комад режирао је Драгољуб Гошић. Године 1921 Раша Плаовић примљен је у Народно позориште. Први пут је наступио у улози момка у комаду „Хајдук Вељко" од Јована – Драгашевића. Својом глумом скреће пажњу позоришних стручњака и они му поверавају веће улоге. После четири године рада послан је на усавршавање у Праг и Париз. По повратку све више
директором драме, и редитељем Драгољубом – Гошићем,
ФРАЈЕРСКИ СИНДИКАТ
гостовање АМСАМБА матоамим ИСА РА,
— Не можеш да добијеш карту за највеће паре — сва места дали синдикатима. ;
– Ништа нам друго не остаје него да и ми оснујемо свој синдикат. _ |
+
улази у велики, репертоар и око 1930 године постаје један од најистакнутијих чланова Народног позоришта, Његове најзначајније улоге су Шајлок у „Млетачком трговцу", насловна улога У „Хамлету" и Едгар у „Кра љу Лиру" онда Хенрих ту у истоименом комаду од Пирандела, Освалд У Ибзеновим „Аветима", капетан Стеноп у Шерифовом комаду „На крају пута", Никита у Толстојевом _ „Царству мрака" итд. домаћим комади“ ма играо је насловну улогу У „Максиму Црнојевићу", од Лазе Костића, адвока» та у Крлежином комаду „У агонији" и Леона у „Господи · Глембајевима". После ослобођења, играо је Фјодора у „На! језди", МЏонса у „Сребрној кутији", Платона, Кречета у истоименом _комаду, Мајора Сарафанова у „Родитељском дому".
Око 1930 године почиње да се бави и режијом и са успехом је режирао „Кир Ја» њу", „Покондирену тикву", „Вода са планине", „Раста»
„нак на мосту", „Неверница",
а после ослобођења „Сребрну кутију, и „Родитељски дом". Неколико година пре рата написао је заједно са Миланом Ђоковићем три позоришна комада: „Вода са планине", „Растанак на мосту", „Кад је среда — петак је". Сада је наставник У Драмском студију #' један од потпретседника“ друштва, за културну сарадњу > јуко“ славије са СССР, ита На питање како гледа на будући развој наше позоришне уметности, Раша Плаовић је одговорио: „Мене лично данас, као позоришног радника, занијаму проблеми који нису сасвим присно везани са мном као са глумцем. А. ипак баш данас, с обзиром на ново време које је понело и позориште, у“ лога глумца биће веома занимљива. Оно што настаје у позоришном животу ·биће доба нових тражења, али што је најважније и под новим условима. Видици који
• се отварају су чисти и ши-_
роки. Онима, који, долазе, који су рођени у срећније. датуме, колико стоји до мене и колико могу, хтео 'бих помоћи“. “ ;
Стојан МИХАЈЛОВИЋ
Друге женске гимназије,
Украјинска свита
ДРТЖАВНИ АНСАМБЛ НАРОДНИХ
ИГАРА СССР
Игор Мојсејев изјавио је на
У БЕОГРАДУ
приредби у „Мањежу“ да
су наше народне игре изванредан материјал за уметника-кореографа Пут Државног ансамбла народних игара СССР по словенским земљама испуњен је да> вањима и примањима, непрекидном еволуцијом. Сјајни кон церти смењују се са часовима, марљивог рада, збирањем нових знања, о играма, и народу У чијој се средини налази, проверавањима и утврђивањима, ма» теријала за нова уметничка остварења. Племениту самокритику совјетски уметници пока» зали су баш у односу према, нашим играма, изјавивши да их неће изводити у својој уметничкој стилизацији догод не провере материјал којим су до доласка, у нашу земљу располагали. За» то је приредба у „Мањежу", 4 фебруара, на којој су гостима, приказане наше народне игре, од,велике. важности. опевана
У; уводној речи, на руском језику, Нина Брандајс, професор изразила је велику радост БеограЂана што у својој средини имају претставнике братског – народа и уметнике високог ранга. Она, је; затим, говорила о љубави наших народа према народној игри, о раду сестара Јанковић на скупљању и проучавању народних игара, па, је на крају замолила госте да имају у виду да су извођачи чланови Централне групе за народне игре (основана тек пре два месеца), и групе „Лола Рибар" аматери, а не прави народни играчи или професионални балетски играчи, да су сви почетници-омла» динци „из генерације која је у животу најмање играла а, сразмерно, највише препатила“.
Затим је уз пратњу Народног оркестра Радио станице изведено седамнаест игара из Србије и три игре са Косова, и то она»
Мале
КЕМУЛАЗЈРНЕ ВЕСТИ
РЕОРГАНИЗОВАНИ. НА-
носиоци народне
културе и новина био је
ски“ уметници. задржали су.
покуша)
ко како се играју у народу, без икаквих сценских ефеката. Гости су са интересовањем пратили програм, фотографисали, бе лежили. За време једне паузе изишле су на сцену обе групеи топло поздравиле госте у часу када су играчи предали директору ансамбла Игору Моисејеву дар Градског културног одбора: с торбу богато украшену народним везом, у којој су се налазиле три књиге „Народне игре" од Љубице и Данице Јанковић, заједно са мелодијама, Моисејев, под светлошћу рефлектора, испред фотографских апарата, захвалио се на приредби и књигама, по којима ће, рекао је, радити кад стигне У Москву.
По завршетку програма, совјети
дуго у разговору са нашим ја ним радницима и новинарима. Том приликом изјавили су же» љу да српске игре виде још једном по повратку из Скопља,. И. Моисејев, у изјавама штампи, потврдио је да су наше народ“ не игре ванредан материјал који чека правог уметника, кореографа, да га, обради.
Приредба је показала нашим руководиоцима колико је потребна једна група за народне игре која ће нас репрезентовати пред све чешћим гостима Београда. Младој Централној групи треба, осигурати све услове за рад и трајан контакт са једним истим оркестром (у коме морају бити заступљени и на» родни инструменти). Најзад, питање централне гардеробе на» родне ношње за групе које на» ступају на разним приредбама, намеће се неодољиво у први ред и мора се брзо и правилно решити. М.
ла што су у почетку уређивали
тако да.
| РОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ 1 РЕЈОНА ПРИВЛАЧИ СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ГРАЂАНА
Трећи рејон је успео да упорним радом и сарадњом свих антифашистичких _орга, низација ојача културну де латност, Реорганизовани ка. Родни универзитет о показао је велику живост и напредак. Предавања која се одр: жавају _ сваког – понедељка привлаче све већи број трг“ ђана. Први резултати показа. ли су да је рад правилно постављен и да“ је универзи“ тет истински постаб народни. У току прошлог месеца одр“ жана су два броја усмених новина. У овом раду учеству“ ју истакнути културно • про“ светни радници, а. Кузтурни одбор посветио је нарочиту пажњу проналажењу и подизању нових снагл, Али, Кул. турни одбор није се задржао сам на народном унигерзи= тету. У; току прошлог месеца, одржано је и неколико: врло
успелих приредаба. Рејон је.
организовао. течајеве – стра-. них језика; као и. течај за. на: родне игре: 0. Мних
Да би“ се помогло „ђачким |
кухињама; Културни . одбор
И! рејона примио се" патрона.
та ђачке кухиње у основној школи »Његош« и одредио
као помоћ прилог од 10.000
динара. Иако оскудних сред“
става, Одбор се обавезао да "дију познатог комичара Ми-
даје сталну помоћ овој. ку: хињи, јер зна да погпомаже оне који ће ускоро постати
просвете, ~ "Вељко БИЈЕДИЋ
УСМЕНЕ НОВИНЕ ЗА НАШЕ ПИОНИРЕ СЕДМОГ РЕЈОНА
У добро загрејаној сали Дома Културе на Сењаку 0држане су први пут у Београду усмене новине за наше · пионире; По клупама стискало: се безброј мале де. це. И почела. је прича... Другарица Стоја Марковић причала је о своме животу, своје сусрете са децом, са пионирима Совјетског Савеза, причала им о малим пионири“
"ма из вароши Твера, који ће "помоћи југословенским: пио
нирима. .. Затим је инж, Илија Бо
дшњак, предочио деци сазна.
ња о природи материје, 0 чврстом, течном и о гасови, том стању тела.
Са напрегнутом _ пажњом пратила су деца трећу тачку,
када је Аљоша Јосић см“ур-
ном руком илустровао на ве. ликој табли Жопићеву песму, Град буквар«, коју је рецитовала Олга Спиридоновић.
Причу о Лењину, прочита.
ла је Милица. Гошић, а за:
тим је пианисткиња Милица Стојановић изводила неко. лико музичких комада, које
"је. објашњавао проф. Т. Ми“
рић. А после приче »Московски навијачи«, деца су са ве селим смехом пратила реџита.
рка Маринковића. _Овај први број усмених
_ном раду Библиотеке,
се нашој деци пружи поучан материјал у уметничкој фор“ ми. Велику тешкоћу зини факат, да су захтеви најма. њих и највећих пионира исувише различити а да би се могли задовољити истим садржајем новина.
Виктор ПОПОВУЋ
БИБЛИОТЕКА ПО РЕЈОНА РАСПОЛАЖЕ СА 6670 КЊИГА
Одмах после ослобођења, новембра месеца 1944 године, Одбор народног фронта и Одбор АФЖ-а 1 рејова радили су свом снагом да створе библиотеку.
Пронађена је зграда (По енкареова 25) н најлепша сала одређена је за библиотеку и читаоницу. Лругови из _ фабрике _ »Рогожарски« направили су полице за књи“ ге, _ другарице из одбора АФЖ-а _опрале прозоре и врата, донели ормане и озистили под. Професори, сту. денти и ученици одвајију и класифицирају књиге.
Јануара 1945 године библиотека већ издаје Кљиге на читање, прво само активисти“ ма фронта и групно преду“ зећима у Другом рејону. о. државају се часови групог читања и тумаче се лолити“ чки чланци.
Доцније је почело уписивање чланова библиотеке.
Данас је то уређена библи“ отека са 6670 књињга. Чи: таоци учествују у пелокуш као
и спремали књиге, нас сарађују на зидним но. винама библиотеке, преводе најинтересантније · чланке из совјетских и амгричких че. сописа, дежурају у библиотеци, исписују разне пароле, одржавају ред.
Кроз библиотеку проке сто и више читалаца дневно. Читаопи свраћају да прелиста• ју новине и илустрације, Ту налазе све што их интересу. је и што им може помоћи у свима питањима која им нису јасна.
Али у библиотепи има и неуредних читалаца. Има,и таквих који _ месецима нису вратили књиге,
Библиотека нема материјал“ них тешкоћа, Као што је Одбор фронта створио ин у редио библиотеку, тако је данас Културно · просветни одбор обилно помаже.
Ј. М. ПЕТРОВИЋ
ДРУГИ БРОЈ УСМЕНИХ НОВИНА У ИО РЕЈОНУ
Културно просветни одбор Народног Фронта ЈИ рејопа дао је 29 јануара 0. г. свој друти број Усмених новина. Михајло Петровић, новинар,
прочитао је чланак >0 ор- || танизацији "_ција« а књижевник
Уједињених — на. „Бранко Ћопић своју још необјавље• ну приповетку >Одборници и срећа«, Програм је био попуњен репортажама и рецитаци јама. Усмене новине биле су врло добро посећене,
Мирко СТОЈАКОВИЋ
_ ПРИРЕАБЕ ИЕ ТРИО ЈЕ АНА
Ослобођењем наше земље од. „та који би после недељу дана ра-
немачких освајача, а истовремено и од старих властодржаца, који су сваки културни живот угушивали већ у самом почетку, дошла је пуна слобода и културном напретку и културном узди: зању наше омладине. У Београ-
ду почеше се јављати „приредбе.“
а одабраним програмом, Тако“ = КЕ. дрога „но! Али, да ли су икада такви
ољуди, а интересује ме да ли су "икада и сами старији другови,
се. наша омладина кроз песме, рецитације и позоришне комаде упознавала са делима, херојским делима наших народа из свих крајева наше земље, У
Оваквих. приредаба бивало је из дана у дан све више. Сви по» штени и напредни људи. радова“ ли су се успесима које је“на томе пољу постизавала наша омладина. . ~
Почело се најпре са приредбама без игранке. Затим са при. редбама са игранком. Онда: приредба са игранком и бифеом. (какав парадокс: културно-васпитна приредба и бифе са свим могућим алкохолним .пићима). Онда опет приредба са игран ком, бифеом, шаљивом поштом, њамериканским затвором“, томболом (дакле: коцком) итд. Из дана у дан бивале су све ра: зноврсније забаве омладине на приредбама, а све мање доброг програма. Неколико рецитација, то је био цео програм приредбе.
Најзад, нестаје и тих рецитаци- ·
ја, тако да је у последње време све чешћи случај да се види једноставан плакат: „Ту и ту даје се тада и тада игранка са би. феом.“ Разуме се да уз ову и: гранку неизоставно долази: „а мерикански затвор“, лутрија и друго.
„Па“, рећи ће неко, уније то
ко страшно. Можда има људи да хтели да се разоноде на каквој- доброј забави, не мислећи ни о чему, па ни о самом про. граму који би се евентуално извео = 7. Роа
Да, то би могло да буде тач-
који одобравају овакве игранке, дошли да виде како тамо изгле-
"дар Најблаже речено: То су 0:
бичне. кафанске вечери; пијанке и „теревенке“, како би наш на» род рекао; Ту се пиће точи не милице. Сала обавијена димом од цигарета заудара на вино ко' је се испарава из уста многих сасвим пијаних омладинаца, па чак и омладинки.
су на таквим игранкама сасвим уобичајене. А резултат свега тога, обично изгледа овако: једна или две разбијене главе, разлу“ пане чаше и флаше у бифеу, не колико поломљених столица, У. краден капут и др. Ако не веру“ јете, питајте оне који су били на приредби ваздухопловаца. 1381 1946 'у сали ПТТ. а такође и оне који су били на приредби Удру“ жења кожараца у истој сали 26-1-1946. аи
Потребно је да се одговорни
"озбиљно позабаве овим питањем, "јер 'од његовог. правилног реше“
ња зависи и коначно ликвидира» ње оваквих негативних појава које се скривају под именом „културних приредаба“.
Бора САВИЋ
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА
биће пресељена у бибши Стари дбор
Страховите последице униште ња Народне библиотеке нису се могле ни до данас потлуно укло· нити. Око 200.000 свезака, коли. ко их данас има у магацинима у Француској 36, у Вишњићевој 9, као и у подрумима бившег „Старог двора, нетретстављају ни
због тога што то нису. комплети, ве појединачне књиге, Завештањем Тихомира Ђорђевића, професо» ра Универзитета, Народна би“ блиотека добила је око 9000 врло. драгоцених књига. Од ослобођења до данас купљено је око 40.000 свезака. Задатак „Народне библиотеке, да сакупи све књиге које се штампају на језицима народа Југославије, као и све књиге на страним језицима које говоре о нашој земљи и нашим народима, није ни издалека извршен. Он се делимично неће ни моћи извршити пошто су за време рата уништене књиге које се више уопште не могу набавити. Зато је потребно да сви вла» сници ретких и скупоцених књи: га поклоне или понуде на от: куп све те књиге Народној библиотеци. Просторије у којима се данас налазе књиге не одговарају ни најосновнијим потребама. Из тог разлога Библиотека данас не ради са читаоцима, већ врши само. магационирање књига.
Министарство просвете Србије предложило је народној влади Србије да се Народној библиотеци уступи Стари двор, што је и учињено. Та зграда, уз мали преуређај, одговара потребама Народне библиотеке. Предвиђено је да се једна од великих сала
издалека вредност Која би им се“ "на „основу. броја „придала,
претвори у читаоницу за науч-'
нике. Ту ће се од дрвета направити ограде тако да ће сваки научник имати свој одељак; Та.
„књига, Предвиђа се да ће
-лежале у Уметничком
квих одељака биће 36. У другој сали биће 90 места за остале читаоце. Осим тога одређена је једна сала за читање часописа и илустрација. Остале просторије заузеће Канцеларије, књигове. зница и велике собе за смештај
ром двору моћи да се смести, више од пола: милиона књига. · (С обзиром на материјалне околности неће бити у могућно“ сти да се ти планови остваре У
_ току ове године, За сада је са»
мо сигуран сутерен и смештене су оне књиге које су до сада " музеју. Дефинитивно реновирање ин 60: способљење зграде за. библиотеку биће могућно тек крајем ле. та 1947 године.
Нове (аале
В. НИКОЉСКИ и Н. ЈАКОВЉЕВ: За• што. људи говоре на разним језицима, | предговор мн редакција академика И. И. Мјешчањинова. Превод с руског у редакцији др Радомира Алексића, »Култура«, Београд — Загреб, 1946, ћирилицом, 160, страна 60 — цена 6 динара. : у
ДР МИЛОШ МОСКОВЉЕВИЋ: Нови уџбеник · рускога _ Језика, Практичне вежбе с граматичким _ објашњењима, Задружно издавачко' предузеће, Бео• град, 1945, 80, страна 142. МЕЗЕ
Ј. СТАЉИН: О дијалектичком и исто“ риском материјализму. »Култура«, Би• блиотека марксизма · лењинизма, 7, оград 1945, ћирилицом, 80, страна 39, цена 6 динара. Ив
ИВАН М. БАНИЋ: Алгебра за У ра« зред ·тимназије, >Просвета«, Државно издавачко предузеће, Београд 1946, ћирилицом, 80, страна 96, цена 20 ди• нара, . 16!
СТЕПИНЕЦ И ТАРТИФ
— Моја слава, преузвишени, бледи пред вашем. Својом по-
"
божношћу прикривао сам похлепу за женом и новцем, а ви сте њом прикрили чак и златне вилице побијених људи. по
(. Није редак „случај да дође и до туче. Псовке
Ста. _