20. октобар

ЗАКЉУЧЦИ ТРЕЋЕГ ПЛЕНАРНОГ САСТАНКА

ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА УСАОЈ-а

На Трећем пленарном састан. ку Централног одбора УСАОЈ-а који је одржан од 10 до 13 јануара ове године у Београду присуствовали су чланови Централног одбора УСАОЈ-а и сви претседници или секретари окружних одбора УСАОЈ-а и реЈјонских одбора великих градова. Од последњег, другог пленума до данас УСАОЈ је пости. гао низ озбиљних успеха нарочито у припреми за изборе. О. младина се свестрано залагала У изградњи ззмље и на том задатку омладина ће и надаље са примерним полетом и уларништвом учинити све потребне на. поре.

На пленарном састанку донесен је читав низ закључака од чијег спровођења у живот зависи даљи успешан рад УСАОЈ-а и уклањање недостатака који су се појавили у досадашњем раду.

Три главна задатка које омладина учлањена у УСАОЈ-у треба да изврши јесу:

Организовање омладине у даљој обнови земље. За испуњење овог задатка, руковод: ство омладинских организација треба да подигне радни елан омладине, да потпомогне иницијативу појединаца, да омогући стручно образовање и ства.рање нових кадрова и да поведе борбу против саботера, шпекуланата, црноберзијанаца и неправилности свих врста. Један од главних задатака је борба омладине против бирократије.

2) Дужност је омладинских организација да омладинцима омогући употпуњавање знања из свих области државног и дру“ штвеног живота, што ће се постићи са више залагања у раду, Угледањем на светле примере омладине Совјетског Савеза.

3) Пленарни састанак ставио је омладини У дужност очување угледа земље у иностранству стварањгм чврсте везе и сарадње са демократском омладином других земаља.

Трећи пленум поставио је пред омладину задатак да, у заједници са свим осталим организацијама учлањеним у Савез светске федерације демократске омладине, настави своју досалашњу борбу за мир, слободу, демократију и бољи живот омладине, као и борбу до коначног уништења свих остатака фашиама. Поводом нове године маршал Тито упутио је омладини ове речи:

„Обраћам се теби, омладино Југославије, да будгш носилац радног одушевљења, да будеш примјер упорности и самопожртвовања у изградњи наше земље као што си била примјер у четворогодишњој борби за слободу своје земље, као што си и У у прошлој 1945 години била примјер у раду на обнози земље. Борба за побједу на обнови земље, на савлађивању привредних тешкоћа, јесте са:гтавни дио оне велике борбе на бојном пољу У којој су гинули десетинама хиљада омладинаца и омладин· ки Југославије да би другима било боље. Нека твој омладински полет и жар нађе свога одушка у првом реду у ствара. лачком раду.“

Пленум је закључио да организације УСАОЈ-а учине све како би овај позив маршала Тита допро до сваког младића у нашим селима, фабрикама и школама. Конкретно, извршавање задатака на обнови наше земље треба да постане саставни део свакодневног рала омладине. Омладинци су се обавезали да ће све своје снаге употребити на своје активизирање у овоме раду.

Што се тиче васпитног рада УСАОЈ-а Пленум је донео закључлке, да омладина, свесна потреба наше порушене земље, мора свим снагама да прионе на рад и учи. Омладинци се оба: везују да неће жалити напора у стицању стручнога знања. О. но што школе не могу ла лају, остварићг сами омладинци сол“ ственом иницијативом, стварају“ ћи библиотеке, кружохе и разна стручне течајеве, Задатак је омладине да изгради и створи праву народну интелигенцију, Својим самосталним радом УСАОЈ треба да допуни оно образовање које може да пружи држава У ту сврху предвиђено је у првом реду образовање руководилаца и њихово оспособљавање да у свахом тренутку могу да одговоре својим дужностима. Сем тога, омладинци ће се борити до потпуне ликвидације неписмености. Повезујући свакодневно васпитање омладине са потребама и задацима обнове и изгралње земље, омладини треба непре: стано, кроз различите форме. и начине, омогућавати економско васпитање што ће јој олакшати свестрано учешће у привреди. Омлалинска агитација мора данас да се бави претежно економским питањима.

Осврћући се на погрешке учињене у досадашњем. раду, 0-

ладинци су донели закључак да МЕ булу за сваку неправилност и ненспуњавање задатака руководиоци и чланови УСАОЈга сносе пуну. одговорност.

Трећи пленум донео је одлуку о доследној и оштрој борби против разних реахционара, који ширећи лажну науку обмањују и криво васпитавају омладину. Омладинци траже. да се по средњим школама појача борба за идејно и политичко васпитање и преваспитавање омладине на основу програма Народног фронта у свим омладинским. ор: ганизацијама, како би ове заиста могле да се назову Напредним. !

Пленум је одлучио да се пе тога маја одржи Трећи конгрес Народне омладине Југославије, које име добија досадашња. организација УСАОЈ-а. Конгрес ће расправљати о прегледу рада организације, о задацима у погледу обнове и изградње наше земље и о улози омладинске организације у васпитању омладине. Трећи конгрес треба да буде смотра успеха учињених у народноослободилачкој — борби, обнови и изградњи земље. Основно начело новог статута који ће конгрес донети, јесте да формулише све оно што је позитивно и најбољг код омладине из свих крајева наше земље,

На Трећем пленарном састанку узели су учешћа и делегати београдске текстилне индустрије и села Михајевца. Они су се обавезали на пожртвовани "рад у повећању продукичје и у обнови порушених села.

Трећи пленарни сатанак Централног одбора УСАОЈ-а био је смотра досадањег рада омладине. Искуства, стечена у раду н погрешке које су се том прлликом промакле, искористиће се за што пожртвованији и успешнији рад на обнављању наше земље и проширењу и учвршћавању уУгледа наше омладинске организације. а

Ратна пустошења, изг звала, су тешку станбгпу кризу у Беогрлду. За њено уклањање биле потребно доста вргмена и доста 7.апора. Изко су већ пргдузете важне мере за ублажење стакбгне кризе, ипак одлучни кораци за решавање овог плтања тех треба да се предузму. С сбзиром да, успех предузстих мгра умногом завлен од интгргсоваља и подршке коју покужу сома грсани, мишљења смо ду осе пр:блеме треба излети пред нашу јавност. Тако ће сз кабољз гаћи путеви за ублажеље стонсе:е кризе, као и најефђихаски;а, помоћ при спровођељу појсди:их мера из областл стакб:из погитике. Отуд поздрсвљамо ск ију коју су у задње вросме У огол правцу развила наши фронтовски листови, у повом реду ,20 октобар". Њу трсба и даље р:звијати и проширлватл.

При расправљању меја за ублажење постогећ> сса::6 ле кјизе, трсда пре свога уочстл да У прво времг не мо:ке::о рхсулати на. златније подизања котил стнова, већ прз свега на боте искорашћавање посто ећсг ста беног. простора, одлоспо на оспособљавање лахше ошт:ће их станова. Противу месовнсх говилх грађења гогорз миогг сиљенице, као што су: огхугида, гр: Ђевипског мотаријалу и рд:з спаге, оскудида фланассис гх средстава, кемалље доф“плитизногх урбанистичког плану Бсогрд“, скупоћа, грађења итд.

Међутим, ахо се и не пр:ступа новим гоађавзштла сташгбеса криза могксе се умпсгтом узлети — оправкама оттоћелих сталова, а нарочито бољим пекорлшћовгњем расположшитог стабншг простора. Ево неколико таквих мера:

Боља ргсподела и боље искоришћење стахова

Многобсо:ке жа-бз ну разл станбених отеза:а по рјона долазе пре свега усла“ “суди е у становима. Мејут м бољо:: 0о2ганизацијом евлд:наије кад у“

Београдска предузећа бирају радничке поверенике

Предконференције на којима се дискутовало о начину бира: ња и о дужностима радничких повереника |. по _ београдским предузезима већ су азвршене На њима је у свим предузећи. ма дошла до израза спонтана воља радника да за своје поверенике бирају оне који ће нај. боље заступати интересе ра дника и намештеника и уложи. ти пуне напоре као покретачи такмичарског духа по преду“ зећима. Од агилпости повере.ника у многоме зависи радни елан са којим ће 1 приступити још интензивнијем

послу на обнови н коначном нормализовању економских „и привредних прилика најширих

ратних слојева" Беогрзда.

Ралнипи и намештеници Бео“ града схватили су значај ових првих слободних и демократских избора радничких повереника. већим индустриским поедузећима бирање је спроведено, углавном, на тај начин што свако одељење предузећа бира свога претставника. Пре: ма резултатима ових избора по адељењима, синликалне · подру“ жнице истичу своју листу кан“ лидата за радничке поверенике. На тај начин жељзма радника излази се у сусрет у потпуно. сти.

Предизборна живост осећа. св у свим предузећима. Озбиљан залатак избора који се постав“ ља ппед ралништво. побуђује интересовање свију и чланови изборних већа сваколневно 06. јаттњавату начин избора онима који још не познају изборну поопелуру. Чланови већа том приликом | сваком појединцу скрећу пажњу на Значај избо“ ра. на савбераст и озбиљност са којом треба приступити ·0вео“е послу.

Зилне новине, изборни про гласи, кандилатске листе син. ликалних _ подружница _ обаве“ тттавају ралнике о значају и. збопа и о лосапатњим _ резул татима. Сви слободни часови кописте се за међусобно претпесање избора и квалитета ппрелложених _ канлилата. — По повлузезима. у којима су синликатне полпужнипе већ иста. кле своје листе. вили се ла су љули из сипликата. правилно ехтатили жпље репништва ево: зих ппелузећа. Синликати су кантиловали опе људе. који и. мају сва својства _ потребна радничким повереницима.'

Радници о: изборима

Избор радничких повереника коментарише се свуда. У. ради: оницама, на улици, код куће. У трамвају објашњава један

радништво ·

радник _ предузећа _ „Морава“ својим друговима: — Слушајте, дугови, поверв-

ник мора да буде човек који је најгачнији и најврелнији на послу, који је добар друг са свима и који највише зна. Зато ћемо морати да размислимо пре него што .истакнемо листу. Бити раднички позереник, то вам значи бити увек и свуда први.

У предузећу „Рогожајски“ синдикална подружница већ је истакла листу кандидата за радничке поверенике. На њој су. имена. људи изабраних на претходним конференцијама по одељењима. Кокотовић Никола, претставник синдикалне подру“ жнице, каже;

— Трудили смо се да за поверенике бирамо другове у ко: је сви радници имају највише поверења, Значај избора схватили су сви другови и верујемо, да ће изложена, листа, бити једногласно примљена.

— А зашто се за повереника бира 'најбољи, питамо Кокото-. вића%

— Друже, најбољи ће пи нај савесније вршити своју дужност, . Ако је повереник и ударник то је већ гаранција, да ће' св производња у предузећу још више побољшати а тиме и земља бити што пре обновљена.

Ударник - фрезер – Негослав

Јовановић примећује;

— Као радници, другови чија су имена На листи кандидата, били су најбољи. Ко не буде свој посао као раднички пове' реник схватио довољно озбиљно, биће смењен. Ми бирамо. ми имамо и права ла сменимо

Београд бира радничке поверенике. Значај и важност о' вих избора схватили су сви: и радници ин намештеници. Од њих зависи побољшање нашег привредног апарата и подизање порушене земље. Зато ће београдски радници и наме. штеници бирати онв људе који ће бити доследни претставници радничке класе пи примерни у раду на · обнови и изградњи наше народне Републике.

| ВВ.

сна решења станбоног питања |

потргбом станова и разним мерама мозке се још: много ур ди+ та у правцу бољег изкодипћав 'ња расположивих стансва. На пример, још увск у Београду гије редак случ:ј да у нешсм великом стану станује мсња, пор)дица, па чек и само 1 или 2 особз. Спајањем прајатељски : породица у већа ста:овз оств руге се знатно боље ке :оришћоље. Даље, трсба р:влди_ати п,ид)шлаце и из Београда уклолити сва оне који послом нису ста“рно везани за Еесг:ад; Бој 63 спосличара у Беогр>ду нијо гали и нихако сз ке мож» огровдати њихово прлсус:во, на штету радног грајанстга. |

Мислимо да ба билз најце иходније сазгати коснјерзн иу стапбеаних рсфезснота из свох рејона и на њој ислит:та све могуплости Сољег еидентлрсњу и искоришћав ња станбзнах просторија. Продблемз и сгак уч:е оза колсер:гци в тр ја о Си изнети прогд грма сво, ез би пргдлосп, олкосло подтша, с:мог народа набоље догрели што потпулијсмл и правилнијем ргшељу пообл-ма,

Огпособљоваг:.е ошт Желих. ста::ова Недазно је донгт Зокон 0 обавезкој оправци ошт ћоних стапоса. Ме утим, то е тех оспоса, почета, а сд пл сог

залсгтоља „наглак ши“ а'нр-

чпто самих гсађжа завим к:ли:о ћа са од огога спрозести у жлрвот. Трсба уочпти значај благовременог и планског предузи-

Бина

мања потребних корака, јер од тога зависи добар део успеха. На, пример, од оргснига иј> н са ке и расподеле мзатер.ја а; од добро · органпизсваког с.сеа кредитирања; од благовосме ог и солидног срганизовања ст 6 них задруга; од до ошзгља п:десних закопских одрз“аба о „етажној својлни" и од дру:х сличних мтра з-виси ум сгом успех саме акдијз на ' спр вци станова у току наредна гр 5ђ> винске сезоне.

(Са нешто смишљен> ооганиза» ције од страче органх наша н родге власти, а сљ 3'л га:ем грађана, — нароч то кугесласника и станара — у току оге с 3 па могу са опрсвити мно.и станови, а тим зкатло ублажити гостојзћа криза. У огом поглеу нека, нам као узор служи касин и брзина облове совјетских градова. Пресељење канцелараја у трговачке локсглз и ис: о-

ригћавањз капцзларија

“за станова

Као администрсгтисни и екзномски цзантар Србије, па и гитавг земље, Беогсад има мнсгобројне канцелгрија јовнлх ут + ноза и пргсдузела, п'ив~ них предузећа, адвокота, гине“ ера итд. Због оскудице ка ц-гарлских просторпја, ов> су често блала смештене у сталбзим згр та ма. Сматрамо то за пттлу он“ правилно. Веће калгетаљлије ттеба конхентр:сатл у •звним згјадама, а мање смешт:тл у тргоз“чке лохале — разуме се, колико

|

год је то могуће. Тим 67 се осло= бодио златан број станбсног про стора за сталовање. Огај план колико је оправдан толи:о је м могућ. . "У Београду, ксо га“вл'еном трговачком месту, по-тоји гелики број лспо изграђена : лога га, Ови су мејути далог Б>.:2 сма» бо искоришћени. Иако нз д'лимо мишљења да би Срј тог вина тргбало ргдудкрсти на о ај број колико је за снобдовсље грађана, стварло потрсбло, ипак смат)“ мо да ја још маље оправтало та данас, у доба нагвоћа сталбнок и+ зе, многи тргогци з"узсма у ло-

кал само зато да услуге нсголи~ |

ко муштерија длевоо, јесв и због тога ду „сасувгју ге 07 односло локтл за „Со 'а в ем> на". Коли:о 61 се гопрв:го станбгло питгњеа у Еесграцу скз ба се бар домесла рту и а онај огромлал број каса а, бифта, парфимерксхих и слични: често сасвим непотрсблих тргов'н:, а У њихове поосто:пја с :е:тгле канцеларије моњих грзтузела, и надлештага, ин:хењера. зусарф и сл. Разуме се да ба рзд“кц ју тргбало спрсвости пте стега код олих која зоузлм ју ста:б'не просторије. Ргсизија би саз мсрала спроваетл и код ја низ н> длештава, којл по е:ад так ђе не искодишлују потпу:о р:споло:сиве просто 'ијз. ;

Ако б6л сз овз кесе сгровеле смишљено и елсрглчао, в-ру = мо да. 6л се постигли з:атни резултати. Душан Стефановић"

Дописништво и народна штампа

Година је дана откако Бгограл чита своју слободну народну штампу, откад народ учествује У својој штампи. у ,

Прошло је време кад је бити новинар значило бити у вољи оних чији су били листови, значило бити њихов лични слуга, писати по њиховим наруџбинама, она::о како су они то хтели и кахо је њима ишло у рачун.

Кад би ко од грађана, коме није занат нованарство, донео и најбољи чланах, и о важном проблему, нијг се штампао.., ;

А како је данас»

Јасно је, мислим, свакоме; још на првим конференцијама, које су одржане по рејонима, позван је цео народ да сарађује у наролној штампи. .

И назод се одазвао. Сваки је почео писати како је знао и у“ мго.

Почео је писати и радник, из радионице, и домаћица, и чиновник који никад није ни помислио да и он може писати за новине, а паше и омладина. 17

Наравно да ти наши дописи по мало претрпе измена. у' уредништву, јер су невешто писани, али се опет штампају. Понекад по: служе за веће чланке наших дру» гова у уредништву, али главно је да материјал, коиј ми дајемо: нашим листовима, излази у нашој штампи. А он је из истинског сваходневног живота људи. Из њега се види живот једног рад» ника, једног грађанина, сељака, омладинца, '

Ми слободно критикујемо преко штампе све оно што није добро. Умазујемо.на оно што је пропуштено да се учини, дајемо иницијативу, дајемо сугестије, а то је потребно. >

Да ли смо то могли чинити У бившој Југославији» :

КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА:

Данас нам то слободно, чак нас другови. новинари од заната позивају Држе нам и предавања, на конференцијама штампе: како треба писати, помажу нам да и ми постанемо новинари, без љубоморе, јер желе да се прошири круг новинара.

Задатак народне штампе и јесте баш. у томе не само да цео народ. чита штампу, него.баш да цео народ учествује у писању те штампе.

Наша народна штампа не трчи за сензацијама. Нас данас интересује стваран живот и његови проблеми. ~ > : Ми смо писали о црној берзи, о шпекулацији, о сузбијању цена, критиковали сами себе, критиковали и народне одборе и поЈединце, писали о 'ударништву, о чишћењу. улица. Похвалили смо добро. Покудили оно што је рђаво. Масу смо ствари својом добронамерном и објективном критиком исправили, '

Неки би, се могли запитати: па о чему сад да пишемо "Одговор је врло прост и лак; о свему што. се око нас догађа.

Морамо овде напоменути једну чињеницу врло важну за нашу народну штампу, а:то је: осетно се био смањио број дописа са терена у. Београду, а исто тако приметно је опао и број самих дописника и то башу секцији дописничарства у Првом рејону, који је до тог времена бројао до преко стотину допи> сника. , :

Нема: никаквог оправдања да дописништво у Београду, и то у Првом рејону, - У коме има просечно највише предузећа и где је актив дописника био на завидној висини, не даје оно што је давало. пир

Сматрам да то није исправан став другова и другарица, који су били кроз целу годину дана од ослобођења до данас врло ак“ тивни дописници, ла се те дужности одричу или да је занема“ ре; напротив, мислим да би тре бало и даље да се изграђују и да на тај начин наша штампа и даље треба да остане широко народна, јер она може то бити само ако учествују у Њој широке народнг масе, А то згачи: да сваки од нас ко обазља ма ка: кав посао, бко он обалски рад= ник, мајстор у радионици, дома“ ћила у кући или намештеник ка треба да учестзује у дописни. штву. запажајућт све оно што се догађа око њега.

Ако би се дописници са терена одрехли своје дописничке дужности, наша би штампа почела да губи онај најважнији елеменат који је баш чини широко народном, а то је учешће широких маса. Тиме би она изгубила и други врло важан елеменат: долажење до полатака из стварног живота, до којих ни на:'вештији професионални новина» не може доћи, јер је У немогућногти да уђе у сваки кут и да све види и чује. |

Зато дописници са терена треба да буду очи и уши наше на: родне штампе и све што запазе да достављају и даље у виду дописа, као што су то чинили У протеклој години, без обзира. на вештину у писању. Важна је само истинитост, јер наша штампа мо» ра бити истинита, било да кри' тикује, било да похвали оно што је добро. у

инж. А. М. ЈОВАНОВИЋ, дописник Секције за грађење Савског пристаништа

— И „мени су, комшинице, овакве звезде искакале кад сам се

оклизнула!. , . .

„