20. октобар

љиљана

— Бискупе Акшамовићу,

таташу у царство небеско него камили кроз иглене уши,

— Немам ја, господине, са цијелим црквеним иметком да

прођем кроз иглене уши,

папила тате ће љети стелт

проти твојим ријечима, него само кад сам за тебе,

М ~ УУ 5

шта имаш против Уставаг Зар не рекох да је теже ући б6о-

треба бар

Мраани не бћиреонуџаанје

Саботажа или немарност

Отсек унутрашњих послова М рејона обавештен једасв у ста; ну ОСредоја Гргића у Неготин. ској улици 15 налазе скривене веће количине аутомобилских гума. Отсек је одмах упутио органе који су одиста у стану НИЦИ веће количине гуме,

звесни · Велимир Бошњаковић из Качера, тако је установљено, имао је неко одобрење за, куповину старих аутомобилских гу. ма за „Качерску задругу“.

Отвар је предата, народној ми: лицији рејона, и после извршених извиђаја одлучено је да се заплењенв гуме врате Бо. шњаковићу. Међутим, иследник Лазаревић ствар предаје јавном тужиоцу М рејона, који предла; же Комисији за шпекулацију при одбору да се заплењенв гуме предају Команди града Бео. града за њене потребе. Команда, би откупила гуме, а Качерска, задруга би добила, новац. То је учињено стога што ствар није била потпуно јасна у вези са куповином.

међувремену __Бошњаковић је однео гуме из Београда кући.

У вези са предлогом Јавног тужиоца требало је да се претходно упита Команда, Београда да ли жели да откупи ове заплењене гуме. Али њих више није било у Београду. И Отсек унутрашњих послова, упућује 1 октобра прошле године Среском народном одбору у Качеру акт којим тражи обавештење о гу. ми. Тражено је да одбор одмах обавести Отсек унутрашњих по: слова У рејона шта је учињено са однесених 110 килограма исечене аутомобилске гуме, чије се порекло не зна.

Али одговор није долазио.

18 октобра Народни одбор из Београда ургира. и тражи хитан одговор. Али опет ништа. На. кон извесног времена стиже од“ говор: „Акт залутао, видите где је“. 15 новембра отсек унутра шњих послова УМ рејона, који води целу ствар, ургира. И под претпоставком да ранија акта, качерски одбор није примио, у новом акту даје опширније 0. бразложење о целој ствари и њеном току. И сал, на ову другу ургенцију, јавља се Отсек унутрашњих послова Качерског среског одбора, који јавља:

— Акт није примљен, Вилите коме је достављен. Вероватно је залутао.

Мада јеи у овом акту, на који је сада одговорено из Качера, било образложење о пелом пред. мету о ком се ради (само сада још опширније), качерски одбор даје кратак одговор да, „ранији акт није примљен, да је он вероватно залутао, па да. београд“ ски олбор констатује где је не. стао И уместо ла бар на овај образложени акт одговоре, одговорни из Качера упућују на "тражење раније посланих аката, што је било сасвим непотребно све кал би они занста и били нег: ле.залутали“. Акт на који су они __ невембпа месепа олговорили са _ дпжавао је све полатке који су се палозили и У прта лва до. пиеа Кал п лаље није могла ла со пети „зотонетка“. Олбор М пејама по четвпти пут пите

~ Качар и мали да се узме пу-

куена игтага о" Велимтћа Ћатиљарлрвића ттта ја учитена са гумем У бком лоппем.атту се мапомите ла плгопопчи у Качеру ттетитају пептекст акта

коме је поново дато исцрпно 0: бразложење о целом . питању, гуме, ако „први акт“ још није

стигао. противном случају, то јест ако се не одговори на време, београдски Одбор ће

ствар предати Извршном одбору и тражити његову интервенцију. Овај последњи апел је упућен 14 јануауа ове године. Мђутим, до данас још није стигао одоговор. Нити се зна да, ли су стигли сви дописи који су пошли из Београда, нити да ли је Бошњаковић донео гуму

у Качер нити да ли је неки од приспелих аката прочнтан од почетка до краја, нити најзад да ли ће качерски одбор ствар озбиљно узети, схватити да се ту ради о питању бирократије против које св бори све што жели да се код нас из корена, ишчупају старе навике и заблу. де које коче напредак и обнову земље.

Можда се — претпоставио би човек — иза овог крије и нешто

друго... С. БУРИНА

Ненормално лутање једне норме

У свом реферату пред Пленумом Савеза речне пловидбе и обалског рада секретар Савеза

с“

је, говорећи о тешкоћама при склапању колективних уговора, навео као пример и ово: »Шуперски радници, организо• вани у нашој подружници у Бездану, припремили су норму за акордне радове на изради и оправкама дрварица. Ту норму су они упутили Управи бродоградилишта Апатин под чијом се управом они налазе. Управа бродоградилишта Апатин, када је исту прегледала, послала је машинско • бродоградитељном = одељењу ГУРС-а, " Машинско • бродоградитељно одељење, када је исту прегледало, нашло: је за потребно да стави неке своје примедбе и исправке у поменутој норми. Та-

(А

Пе

ко исправљену норму машинскобродогралитељно одељење упуТило је и Министарству саобраћаја, а Министгрство саобраћаја упутило је Министарству финан• сија, јер Министарство финанси“ ја треба да одобри норму за акордне радове у државним пре. дузећима. Министарство финансија, да би се осведочило да ли је норма исправна, упутило је исту Привредном савету. А Привредни савет када је видео да је машинско - бродоградитељно одељење ГУРС-а ставило неку своју примедбу и исправку, вратио је истим путем поменуту норму Да се врати подружници у Бездан, да иста да своје мишљење на исправку коју је машинско • бродоградитељно оде. љење ГУРС-а ставило.

Тако та норма за акордне радове иде из руку у руке већ више од три месеца и до данас још није ништа учињено због тих формалности које стоје на путу да се брзо и на време склопе колективни уговори,«

Да ли ово не личи на бирократију2 С. МАРИЋ

Типичан пример бировбратије

Извршни народни одбор Бео.града примио је телеграм упу. ћен од Министарства. за трговину и снадбевање Орбије 18 јануара, у коме се И,Н.О. обавештава, да ће се конференција, о питањима исхране одржати У просторијама Министарства. 25 јануара и да је Одбор дужан том приликом послати шефа свог отсека. Време у које ће се одржати конференција није назначено ;

Канцеларије Министарства У даљене су од концеларије И. Н: О.а нешто мање него што је раздаљина од Министарства до поште на којој је телеграм предан, Уместо да чиновник пошаље писмо директно ИН,О.у или да се послужи — телефоном обавештење је овако у о блику телеграма превалило тро: струки пут, а осим тога, на о-

вај начин коштало је десет пута више. Можда се чиновник који је

послао телеграм још увек држи правила: зашто просто и јевтино када може компликовано и скупље, заборављајући да у јеку општег такмичења на ушгеди матегијала треба и он да, да свој допринос у што бржем по. дизању земље. Од малих уштеда екупиће се новац за велика дела обнове.

У сваком случају, о ОВЗКВИМ појавама надлежни морају повести рачуна. ЈАНКОВИЋ

Ма из

О нама се само у два маха зна: када се сијалице угасе и кад дођу велики рачуни за. утрошак струје. А ми се просто 30-

вемо — радници и намештеници .

ЕПС-а. Имамо ми свој живот. Још какав!

Јутро.

Још се лешкари по удобним креветима а радници ЕПС-а примају посао:

— Друже шефе, моја партија, креће, има ли још какав посао за Маринкову бару 7 — пита руководилац који жури, јер камиона нема, а на леђима, се носи алат и материјал.

— Јавите се телефоном. Здраво! — продужује шеф.

Радници слабо обучени, журно полазе, а лица им ведра. Знају они зашто и коме раде.

— Друже шефе, ноћас су покидане линије у улицама... Срушио се стуб, Прегорело је пет сијаличних места...

То је као врста свакодневног рапорта.

Али то не збуњује. Напротив. Све се одмах узима у рад. Да ли је напољу киша, снег, ветар не смета. Посао мора да се обави. Нема, изговора: алат, материјал, превозна сретства, то не сме да буде проблем. Главно је оспособити линије. Грађани морају бити задовољни.

Ено пролази једна група, мокра, укаљана, потамнела... Целе ноћи су радили. Био је квар на каблу. Проналазили су га. Копали ровове, киша је лила, али кабл је оспособљен, читав крај има струје: радионице, надлештва, установе и не знају да ти уморни другови целе ноћи нису под кишом и ветром ока склопили. Једноставно укључују решо или грејалицу и мисле; Како је скупа струја!

Другови, — чује се глас. Данас у 3 и по часа конференција. Расправљаће се о радничким повереницима, производњи и економском стању радника. Другови, у задругу је стигла роба; јаја, јабуке, ораси. Сутра ће блти и сира и заклане живине. Ко вије подигао угаљ може се обратити другу Глишићу, шлеп је приспео.

Данас пуштамо у рад потстаницу П код Мостара. На, лицима радост. Ето опет један користан објект улази у планску обнсзу. Ради се. „Умукнуће једнога дана и неверне Томе, који не верују у моћ радничке класе“, смешећи се говори стари друг Миливоје и даје упутства партији уличног осветљења.

— Друже шефе, трансформатор је оправљен с материјалом који се налази у магацину.

То је нарочит успех. Ни једна приватна фирма није хтела да прими ту оправку. Радници, својом иницијативом, решили су проблем. Предложени су за награду. Мотор се пали. Дежурна партија хитно одлази. Неко предузеће тражи брзу интервенцију.

Већ је свануо дан. Радници се налазе растурени по Београду и околини на свом послу... .

У Комерцијалној служби стоји табла: данас није нико задоцнио. Друг Стефановић из подружнице завршава извештај о такмичењу. На листи је прва, стара другарица Станић. Не сметају јој њених педесет година да, служи за пример свима.

— Одавна сам ја желела да

ово дође. Што нисам млађа! Али могу ја, не само да се такмичим, но ако треба, и да умрем за ово... : Пред канцеларајом управника, странка. = |

У седам часова почиње свакодневна молба:

— Друже управниче, молим вас, одложите ми плаћање рачуна до првог.

· — Друже, пола плате оде ми

„70 диатодиј.

плин Електричног преду: зећа Србије

на осветљење. Шта ви мислите"

— Друже, спасавајте, ово вису рачуни — то је смртна, пресуда.

милујте. плу Ракић, управник, као и увек ведар, „диже морал .

— Ви сте помиловани условно месец дана. Услов да, струју трошите за осветљење, а не за кување, грејање, пеглање итд.

— Друже, ви се послужите још месец дана с нашим поверењем, ми смо хумани, али немојте после: за два месеца један рачун може да се плати. .

Тако претплатници, у почетку озлојеђени, излазе весело, јер су скинули терет.

"Треба, напоменути то да је струја у Србији најјевтинија, У Београду. И још нешто: то је „артикал“ који се може трошити неограничено. Док се на решоу кува јело, грејалица пријатно загрева одају а радио употпуњује својом мелодијом угодност, која, се сваког првог претвара у протест, јер електрично бројило без сентименталности региструје сва, задовољства, која се по свим законима и правилима морају плаћати. Само, народне власти нису немилосрдне као бројила, оне су дале своју реч: смањиле су цену струји за 1 динар по киловатчасу. ИМ сада, весели грађани могу да се сете и када се не гасе сијалице да постоји ЕС — филија-

ла Београд. ЗАГА ПОПОВИЋ дописник „Епса“

Јелан разговор Који

ЗАНОГО

Ми говоримо на свакој конференцији, сваком приликом да су деца данас наша највећа брига, и да та брига и старање око деце нарочито припада женама. Деца, која су претрпела ужасе рата, са чијих лица је нестао безбрижан и несташан смешак детињства — деца сирочад наших најбо-

"њих синова_—- бораца, данас се

налазе смештена у многобројним домовима..Ови домови треба да, им замене топао родитељски дом, материнско миловање. Ови домови треба да им пруже добру храну, топлу постељу, сваку негу, која је потребна њиховим младим организмима, да се залече ране, да се уклоне кобне последице рата, које се дуго трпе и скоро увек носе до у касно човеково доба.

Ми смо победили многе ужасе; заветовали се да ћемо и даље побеђивати напорима своје воље и својим снагама све невоље

Сптрене ми болесници

Пише нам болесница Деса Стефановић: „Лежим на кордиолошком одељењу Опште државне болнице као болесник од срца. У соби

нас има и лакше и теже оболелих. Као и други, тако и ми болесници од срца, слабо спавамо. Да би разговором олакшали 60лове и мучну ситуацију у којој се налазимо, ми причамо и проводимо тако део ноћи кад нас савлада умор који нас и поред болова, баца у сан. Али немамо

»НЕПРАВЛДЛА“«“

Неки трговац У Зајечару је зазидао велику колисилу текстила који је сав иструнуо услед влаге.

— Ем сам изгубио толике паре, још ме терате у затвор!

ни у том среће. Сваке ноћи сирена једне суседне фабрике нас онемогућује у овом краткотрајном одмору. Као некад за време окупације кад су нас посећивали савезнички авиони, а сирене нас узбуђивале својим завијањем, тако и сад наш мир ремети овде, у болници, једна таква сирена. То се понавља сваког ју-

тра у три часа. Просто нам кида,

живце. Треба нам добта времена да се приберемо и смиримо. И управо кад нас поново ухвати сан, у 5 часова опет затруби сирена. Иста, песма, се понавља, следећих часов. У 6 и 7 она се јавља, исто као н у 3 и 5. Ту нас за неколико сати оставља, на миРУ. Али сад немамо могућности да спавамо. Мирни смо све до 12 часова када, нас она опет потсети да постоји ту, у нашој непосредној близини.

После ручка се надамо да ће нас, онако изнурене и. болесне, оставит на миру и омогућити нам да се мало одморимо. Али је наше весеље краткотрајно, наше наде се расплињују као „мехур од сапунице“. У 13 часова, сирена поново отпочиње са песмом коју наставља у 3, 4 и 6. Тако то траје у бесконачност. И уместо да се лечимо у болници, где тражимо лека и заштите, ми губимо и оно мало живаца што нам је остало иза злочиначког окупатора. И тако ће нас вероватно једног дана послати са, кордиолошког на нервно одељење,

Сви смо ми свесни, наставља, болесница, да треба, и мора да, се ради пуном паром, да би се 0о6новила порушена, и опустошена, земља, и — природно — свесни смо да је потребна и сирена, на шим фабрикама, Али питам да ли би се могао наћи начин да, се смањи број ових „песама“ сирене или бар то да се на неки начин, измени њихова, мелодија, да, се измени звук сирене како би брже заборавили на, тешке дане окупације и окупаторе, и како би можда могли бар нешто добити од болнице у коју смо дошли да тражимо лека...“

Се В,

казује

које нам се испрече на путу нашег изграђивања срећнијег живота. Наши дечји домови данас не могу бити узор-домови у сваком погледу. Оскудица је велика, а ми немамо у рукама чаробни штапић. Дивне, светле, хигијенске зграде с пространим парковима, чисте беле сале препуне свега што мала срца желе дечје царство, то је засада још фантазија оних поштених грађана, који су свесни да је дете прва брига свију нас.

Али оно што можемо у изобиљу пружити нашој деци то је љубав, рад и нега. — Топло материнско срце.

— Кад устајете у дому, — питамо десетогодишњу плавокосу девојчицу. 6

— У пола, шест.

— Шта радите, кад тако рано устајете 7

— Морамо да, перемо ходнике, све собе, трпезарију...

— Је ли вода топла7 Не, хладна, је...

— Шта једете за ручак

— Фажол.

Где су вам џемпери и оне топле ствари које сте добили од добрих жена, за, материце 2

— Не знам. То су „сестре“ (тако деца, зову жене које су запослене у дому) закључале... Зима, нам је.

— Зашто не тражиш од „сестара“ твоје топле ствари 2

— Бојим се — и дете је направило гримасу која ништа, добро не казује о нежности „сестара“ У дому.

Девојчица кашље, назебла, је.

Деца, која иду у школу остају често без доручка, јер се о тачности не води довољно рачуна.

Девојчица с којом смо разговарали, нађена, је на друму, сама, изгубљена, у ратном вихору. Данас је стекла, другу мајку, али жена, је запослена. и приморана, је да дете држи у дечјем дому.

Треба, ли коментар на овај кратки разговор с девојчицом 2 Је. ли то педагошки да деца, претшколска, (јер ту има, деце од 6 година) и школска устајуу 6 часова, да хладном водом перу свакодневно под, да се мрзну без надзора. но пато је па у девојчицу пре

У дом. Била је пуних образа, ведра и весела, Данас, ово дете је мршаво, ручице испуцане, хралпаве, очи заплашене. Очигледан резултат слабе бриге старијих,

= рт

о]

Овако је у дечјем дому у Зве-

не улици, а вероватно и У им домовим

ДЕ а има недоста-

Ових дана је Антифашистички фронт жена, подвукао у свом новогодишњем плану рада, да ће нарочито водити бригу о дечјим домовима. Желели бисмо да та, брига, буде очигледнија и да, се покажу позитивни резултати,

Н. ПОПОВИЦКИ