20. октобар

ТУ АНЕ

мМ ПРОБЛЕМИ БЕС

Ла

Товљењем свиња треба да се баве ЗАШТО Не Ради

и становници градске перифериј

Мако У нашој земљи постоје врло повољни услови за гајење и товљење свиња, ипак се у месу и масноћама осећа прилична оскудица. За време рата је врло много стоке опљачкано и уништено. С обзиром да се свиње брзо множе и тове, потребно је што више унапређивати СВИњогојство а чувати од клања говеда и овце, чије је одгајивање тешко и споро.

Зато су народне власти донеле Уредбу о обавезном товљењу свиња од стране оних пољопривредника који поседују више од три хектара обрадивог земљишта. Како се из овога обавезног това неће моћи брзо да покрију све наше потребе, неопходни) је да се товљењем свиња бавеи сва она домаћинства која за то имају могућности, без обзира да ли се налазе у граду или у селу.

За гајење свиња потребан је мали простор, а отпаци од јела могу се за исхрану корисно у потребити. МИ Београд има повољне услове за товљење свиња, а у неким његовим крајевима (Земун и Бањица) становници који поседују више од три хектара земљишта и обавезни су, по прописима Уредбе, да тове свиње. Широка периферија града пружа врло повољне могућности да се товљењем свиња баве и они који нису обавезни. Разуме се, у томе не треба претеривати и товити свиње у центру града по подрумима, уским двориштима, терасама, чак и купатилима. Уосталом, ко је једанпут на овај начин товио свињу, тај то сигурно неће више покушавати. 'Али, становници градске периферије треба да се баве овим корисним послом. Многи грађани имају своје баште у самом граду. Трава и отпаци из тих башта и оближњих поља могу се врло Корисно употребити за исхрану свиња до периода потпуног товљења Преко целе године по кућама, а нарочито по кађанама, мензама и касарнама пропадају велике количине отпада ка од јела које би се такође могле употребити. Има изгледа да и народне власти изиђу у сусрет товљачима набавком и расподелом извесних количина уљаних погача, мекиња и кукуруза по змаксимираним ценама. Многа домаћинства би се тим путем могла обезбедити месом и масноћама -и знатно побољшати своју исхрану.

Грађани који желе да тове свиње треба то да јаве својим рејонским одборима који ће им издати дозволе за куповину МРр-

И болесници ће добијати допунско следовање

Да би се побољшала исхрана болесника, народне власти ће Убудуће и њима давати допунска следовања У границама својих могућности, Туберкулозни болесници, дијабетичари и болесници од чира у стомаку, добијаће убудуће поред свога редовног следовања и допунско следовање које ће се састојати од меса, бутера, шећера, гриза, макарона, млека и белога брашна. Жене, после шестог месеца трудноће па до порођаја, добијаће такође допунско следовање

Да не би било злоупотреба и да би овакво следовање добијали само тежи болесници, којима је оно заиста неопходно потребно, уверења о здравственом стању лица издаваће само рејонски здравствени референти у рејонским поликлиникама које се налазе: за први рејон у улици Капетан Мишиној 7, за Други рејон у Цвијићевој 43, за Трећи зејон у улици Милоша Великог 18, за Четврти у Средачкој 2, за Пети у)Захумској 1, за Шести у Табановачкој 38, за Седми рејон у поасторијама рејонског одбоза у улици Булевар Војводе Ми:

ће 37, а у Земуну у простори“

ума Лома стараца. Рофалстки лекари ће прегледа Сопзенике и дати своје МиИ-

че а томе коме је неопходно

" се изда болесничка карта за

узеопичко следовање. Болесни-

". за које лекар установи да им

А + неопходно, добијаће карту

056. а трудне жене карту „Т“, га основу којих ће се снабдева'а. чиреденим намирницама код их снабдевача.

|Таподне власти не располажу јотп таквим могућностима да би свчма болесницима могле побољшати исхрану. Ради тога ће и лекедски прегледи бити строги, као би ово следовање добијали домста само они којима је најпотребније: тешки туберкулозни болесници, дијабетичари и болесници са чиром у стомаку,

"но шурити

шавих свиња. С обзиром на несташицу масти код нас товљачи су, на основу Уредбе, обавезни да од утовљене и заклане свиње продају по максимираној цени извесну количину масти за то одређеном предузећу. Од заклане свиње до 100 килограма обавезни су да предају 2 кг масти, од 150 кг живе мере 4 кг масти, од 200 кг 6 кг масти, од 250 кг 8 кг масти, а од свиње изнад 250 кг на сваких даљих 50 кг тежине још по 3 кг масти. То су тако незнатне количине да ће их сваки савестан грађанин радо предати, јер зна да тиме помаже својим суграђа“ нима који нису у могућности да тове свиње. Осим ових количина нико, ни по каквом основу, није овлашћен да од товљача тражи продају веће количине масти. Код нас постоји велика оскудица и у кожи Зато је забрањесвиње изнад 80 кг

живе мере него се оне морају

дерати, а кожа продати по одређеној цени Државном предузећу за кожу.

У циљу. здравствене заштите грађана, товљачи су обавезни да однесу у Градску кланицу на ветеринарски преглед изнутрице, које ће им се, по извршеном прегледу одмах вратити.

Сваком домаћинству коме је одобрено клање свиња и које удовољи својој обавези продаје масти, издаће Одељење трговине и снабдевања одобрење за куповину 3 кг соли ради конзервисања меса.

Товљење свиња по периферији нашега града треба да узме најшире размере. И грађани из центра могли би да тове свиње код својих рођака и пријатеља на периферији. То би био један од многобројних начина да грађани допринесу повећању средстава за исхрану, у првом реду себи и члановима своје породице, а затим и целој заједници.

БЕОГРАДСКЕ БАШТЕ

треба и обе године обрадити.

У данима окупације, за време немаштине и глади, Београђани су почели обрађивати напуштене пољане и празне плацеве и на томе земљишту сејати поврЋе да би њиме побољшали своју

"исхрану. Иако је тај посао био

мучан, а људи у већини случајева невични земљорадњи, ипак су постигнути добри резултати. Грађани су то уочили и обрадили свако празно парче земљи“ шта.

Прошле године је Пољопривредна радна, градска, секција издала под закуп 882 хектара 8емљишта,. Доцније је надлежност Пољопривредне радне градске секције прешла на Отсек градских добара ИНО-а, који је већ у октобру месецу, на почетку нове економске године, почео поново издавати земљиште У закуп. До сада је издато 92 хектара, а Отсек има на распо-

ложењу __ још 240 — хектара, које ће такође издавати У закуп. Ту спада оно београдско земљиште које је постало народна, својина и земљиште оних приватних власника који неће или не могу сами да га. обрађују. Закупна, цена, је 0,25 динара по квадратном метру, што претставља само покриће режиских трошкова Отсека.

Досадашњи закупци, који желе да обнове закупне односе, треба то да учине што пре, јер ће Отсек ин то земљиште, · које су они прошле године обрађивали, издати другим лицима, која, му се буду обраћала. .

Има много земљишта, које је слабо и испошћено, па би га требало ђубретом освежити, Закупци, уколико располажу ђубретом треба. то да учине, јер ће на тај начин знатно повећати принос земљишта.

Копоцитет Беогродског водовода =

повећан за 12 од сто

У пројекту за коришћење подземне воде из подземља Макиша предвиђена је као по: следња етапа у горњем Макишу израда „јужне“ _ натеге ду жине 1896 метара са 26 дубинских цевастих бунара. Пре извесног времена су сви радови завршени и у рад је пуштена прва деоница „јужне“ натеге са 7 бунара.

Још 1940 године, у јесен, от' почети су радови на полагању ове. натеге. Висока вода у Макишу онемогућила их је, те су морали бити обустављени.

Радови су настављени тек 1943 године, када су то дозволиле прилике у Макишу. Заједно са радовима на самој натези отпочети су и радови на бушењу дубинских бунара, који са натегом претстављају једну орган. ску целину. Високи водостаји унутарњих вода у Макишу онемогућили су с јесени поново радове, који су могли бити настављени тек у месецу августу прошле године.

Београдски водовод је, према утврђеном плану, а да би омогућио коришћење и делимично извршених објеката, одмах приступио довршењу и комплетира њу бунара који припадају првој деоници „јужне“ натеге, а тако исто наставио и радове на полагању саме натеге. Радове је извршила бунарска партија

— Некад се бар зејтином шкрили,

ОПАСАН ЗЕЈТИН

· Продавци и препродавци зејтина на црној берзи осуђени су на казну лишења слободе и принудан рад.

радника .Отсека постројења Беле Воде. И само преданим и ударничким радом и несебичним залагањем ове групе радника Београдског водовода, омогу: ћено је довршење свих предвиђених радова и пуштање прве деонице „јужне“ натеге у редован погон,

Пуштањем ове натеге у рад, повећан је капацитет Београдског водовода за 120/р.

Сада, У зимским месецима, користи од овога проширења не могу се уочити, јер је и ранији капацитет био довољан за зимске дане, када је потрошња воде много мања него лети. Вода која се добија проширењем водовода, У овим данима само замењује речну воду, али н на тај начин пружа велику корист: повишава иначе врло ниску температуру воде, и умањује потребне количине хемикалија, неопходних за пречишћавање и стерилизовање речне воде, чије су набавке скопчане данас с великим тешкоћама.

У летњим месецима пак, када је ранији капацитет био недовољан, ова деоница „јужне“ на: теге даваће дневно још по 8 милиона литара. воде на дан. На тај начин ће несташица воде У Београду, У топлим летњим данима, бити, ако не отклоњена, а оно у сваком случају знатно умањена.

4 ="

све подмазивало, а сада и ту

„да и штедњу државне имовине,

пекари „соко“ АД.

На конференцији пекарских радника Главне војне пекаре у Београду претресало се, између осталих, и питање пекаре „Со-

ко“ у Стеријиној улици број 15. Познато је да је пекара „Соко“,

као својина народног неприја“ теља, постала народна својина и као таква почела производити хлеб за нашу војску.

Стицајем околности поменута пекара није више потребна Југословенској армији, те је од 15 новембра прошле године од стране војног руководства стављена на расположење цивилним народним властима. Од тога дана прошло је више од два месеца, а пекара „Соко“, иако способна за производњу првокласног хлеба, још није почела са радом, На другој страни грађанство се снабдева хлебом У приватним пекарама, које већим делом не одговарају хигијенским условима. Многе од њих троше више огревног материјала него што би трошила пекара „Соко“ за печење исте количине хлеба. О другом расипању народне имовине од стране приватних пекара и о квалитету хлеба, да и не говоримо.

Имајући у виду интересе наро-

радници су донели резолуцију да се одговорни органи озбиљно позабаве овим проблемом, како би се и ово предузеће што пре укључило у производни апарат наше земље и омогућило грађанству набавку доброг хлеба и уштеду у огревном мате-

ријалу. ВАСА БУДИМЧИЋ секретар Синдикалне подружнице

Београдске слике

Снажна кошава, праћена снегом, оставила је и на овоме прозору трагове хладноће и мраза

Шпекулиссње пекари приликом справљање хлеба

На пријаву грађана до сада је извршено 95 хемиских · анализа хлеба код 67 пекара. Анализа се врши у хемиском лабораторијуму Извршног народног одбора, и већ је установљено да су мноти пекари, приликом справљања хлеба, вршили злоупотребе, мешајући већу количину кукурузног брашна него што је прописано. Тако је констатовано да је у хлебу који је справљао Љубомир Атанацковић, пекар у Сарајевској улици број 59, било 70% кукурузног а свега 307 пшеничног брашна. У његовој пекари 'се израђивао хлеб за заробљене Немце, за које је одређено да примају исти хлеб као и наши

грађани, · тј. справљен од 75%/ пшеничног „и 25/ кукурузног брашна, __.

Код пекара Илије Шибалића, у улици Кнегиње Љубице број 18, нађено је у хлебу 45%• кукурузног брашна, а код десет пекара нађено је у хлебу 40% кукурузног брашна, и то: код Јове Готовца, у Кабларској улици број 2, Јована Аранђеловића, у Кабларској 9, Цветана Гроздановића, У улици Краљице Марије 63, Љубомира Трпковића, у улици Краљице Марије 103, Ђуре Митровића, Краља Петра 79, Софронија Даниловића, Булевар Југословенске армије 19 и_ код Радомира Ивановића, у _Делиградској улици број 24. Сви су ови пекари предати суду и против њих је поведен законски поступак, ,

Пекари се изговарају да је немогуће брашно тако измешати да проценат кукурузног брашна буде свуда равномеран. Оваква одбрана је оправдана ако У хлебу има местимично 30—85%/0 кукурузног брашна, али ако-је постотак већи, онда је очигледно да је по среди злоупотреба која се мора искоренити.

Уосталом, пекари добијају од органа за снабдевање све оно што им је потребно да хлеб буде добар и они у тај посао треба да уложе све своје стручне способности и добронамерност.

Писац овог чланка Константин Гаркушенко рођен је 1906 године у породици железничког кондуктера. Пре револуције 1917 године он је завршио дворазредну железничку школу и као дечак запослио се у фабрици на браварском послу. Касније, у доба совјетске власти, Константин Гаркушенко стекао је средњошколско образовање, а затим је завршио Институт _ инжењера — железничког транспорта у Ростову на Дону. Од 1932 године био је главни инжењер градског трамваја у Ростову. 1987 године радни народ Ростова на Дону први пут га је изабрао за депутата Градског совјета. За време Отаџбинског рата сви чланови породице К. Гаркушенка постали су жртве немачке окупације и изгинули, За учешће у одбрани Кавказа Константин Гаркушенко одликован је од владе Медаљом >3а одбрану Кавказа«. На десној, стрмој обали Дона, на тридесет километара удаљености од његове утоке у Азовско Море, налази се старински и лепи руски град Ростов на Дону. Он је још у старо време био чувен Као центар трговинских веза између Кавказа и Централне Русије.

У доба совјетске власти Ростов на Дону претворио се у крупан индустриски и културни центар југа европскога дела Русије. Пре Отаџбинског рата град је бројао око 600.000 становника, већином Руса и Украјинаца, исто тако Јевреја, затим Јермена и других кавкаских народности. Директном железничком везом Ростов је везан са Москвом, Тбилиси, Харковом, Стаљинградом и Бакуом.

Поседовање Ростова на Дону пружа Кључ за Кавказ и стога је он за време Отаџбинског рата у више махова постајао објекат жестоких напада фашистичких хорди. Двапут је град прелазио из руку у руке и рат је оставио на њему своје страховите, тешке трагове. Тридесет од сто простора за становање — 11.733 зграде — претворио је немачки окупатор у рушевине, 50% тога простора знатно је оштећено. Последица тих рушења била -је та да је 200.000 становника града остало без крова над главом и икакве имовине.

Фашистичко газдовање лишило је град воде и светлости. Фашисти су уништили градски тран спорт, опљачкали „резерве хране. У дивљој злоби, већ дуже време после доласка Црвене армије и ослобођења града, фашисти су покушали свирепо и бесмислено да наставе рушење Ростова путем напада из ваздуха. За кратко време — две и по године мирне изградње — делимично су извидане дубоке ране нанете граду. Из свих делова Совјетске државе, воденим путем и железницом, долазили су и долазеу Ростов транспорти

са · грађевинским _— материјалом,“ машинама, разбојима, алатом, исхраном.

Већ је успостављено – 400.000 квадратних метара простора за становање, а 100.000 квадратних метара понова је изграђено. Око 50.000 људи, у првом реду де: мобилисаних бораца, инвалида Отаџбинског рата и чланова породица бораца — бранилаца отаџбине добило је нове станове са потпуним конфором.

Снажно се развила индивиду“ ална изградња станова. Совјетска влада пружа огромну помоћ онима који те станове граде помаже им да добију грађевински материјал, осигурава им техничку консултацију стручњака инжењера, даје им дугорочне кредите за грађење у износу од пет до десет хиљада рубаља. Само у току девет месеци издато је тих кредита у укупном износу десет милиона рубаља.

У четвртој пјатиљетки предвиђена је и изградња хигијенских станова за становање! Наша слика приказује макету рударске куће (пројекат архитекте Серге ја Маслиха). Кућица има два стана са по 2 собе, купатилом, кујном и осталим, а има и две засебне баштице

и авот и РАДУ СОССР_Ж

(дно ва. Об ИВА Зала

Ростовљани су велики патриоти свога града. Знатан део рала на његовој обнови и благостању они извршују својим силама. Већ сутрадан после истеривања Немаца, док су изгорели костури зграда још били обавијени димом, Ростовљани су по свирепом фебруарском мразу изишли на улице са лопатама, пијуцима и другим алатом да би Ростов одмах очистили од рушевина. У току петнаест дана, захваљујући њиховом преданом раду, прора> дио је водовод. Они су обновили до 30% простора за становање. Нема Ростовљанина који не би три па и четири празнична дана посветио учествовању у јавним радовима, на успостављању и 06нови града.

Људе из других градова, који први пут долазе у Ростов на Дону, увек је изненађивало обиље свежег ваздуха, сунца и зеленила на његовим правим и широким булеварима, улицама и трговима. Није било у граду ни једног краја без мирисавог зелени. ла, без липа, витких топола и другог лепог дрвећа.

Фашистички дивљаци уништили су, сасекли зелени појас дрвећа, који је опкољавао Ростов и штитио га од сувомразице. Они су довели многобројне ростовске паркове, вртове и булеваре, омиљена места шетњи ведре ростовске младежи, у јадно и запуштено стање.

Данас се све то обнавља, доводи у ред. Од дана ослобођења. у Ростову је већ засађено 300.000 младога дрвећа и џбуња, а за претстојећих пет година предвиђа се засађивање још 2,125.000.

Прошириће се шумски и воћни расадници који већ сада заузимају простор преко 300 хектара.

Сазидане су и понова отворене медицинске установе, које су Немци. срушили: очна, хируршка, кожна и друге клинике, десетине болница и поликлиника. У њима, као и свугдеу СССР, преглед и лечење радног народа обавља се бесплатно. Успостављено је и ради 55 школа од

83, колико су Немци порушили.

Прошле јесени село је на школске клупе 46.000 дечака и девојчица. У десет виших школа =на Државном универзитету, У Медицинском, Железничком, Гра ђЂевинском, Финансиско - еконсмском институту, у Институту за стране језике и Педагошком институту приступило је студи-

јама десет хиљада студената. Понова су отворене десетине радничких клубова, биоскопи,

позоришта —- драмско позориште »Горки«, позориште Музичке комедије и друга.

Најважније место у ·подухватима за обнову Ростова на Дону заузима довођење његове индустрије на предратни капацитет. Пре рата Ростов је давао 25%

целокупне продукције пољопри-

вредних машина у СССР. Веома су развијене биле индустрија исхране, заснована на великом обиљу месних пољопривредних сировина, и разне гране лаке индустрије. Сада је већ достигнуто шездесет до седамдесет процената предратне индустриске производ ње у Ростову. Већ ради џиновска фабрика пољопривредних машина, фабрика тешких машина. »5Црвени Аксај«, многобројне фабрике обуће, трикотаже, коже, дувана, ликера и ракије, конзерви и десетине других преду. зећа. Почела је да ради такође и хидроелектрична централа, која снабдева у исти мах станове грејањем. ј

Совјетска влада изишла је У

сусрет тежњи Ростовљана да што брже обнове родни град. У току идућих пет година биће инвестирано близу једне милијарде рубаља само у градско газдинство, не рачунајући ту транспорт и индустрију.

КОНСТАНТИН ГАРКУШЕНКО

претседник Извршног коми-.

тета Градског совјета депута-

та радног народа у Ростову _

на Дону.

п- =

=а- Бенајани