20. октобар
(Наставак са прве стране) ољетки земља је доживела вели.
"ки преображај. Брзим темпом развила се велика индустрија. Систем колхоза стварао се на. поредо с тим. Једно и друго, тешка индустрија и колхозна по. љопривреда, омогућили су да се учине све огромне припреме за гедбрану _ независности – земље, припреме које су се показале : "нужним, а које је мудро предви"дела и извршила Партија под _" руководством Стаљина,
" Мудра н проницљива полити. ка Партије спасла је совјетски народ од пропасти. За своју велику победу, за спас од најезде са запада н истока, он је зато ""вахвалан тој генијалној политици. Цифре које је генералисимус Стаљин навео о производњи тенкова, авиона, топова, митраље„за, пушака, минобацача, артииљериских граната, авионских „бомби, мина и метака у току по. " следње три. године рата претстављају огромно. остварење ковујезјену им тешким годинама за "вбовјетеку земљу било могуће само захваљујући бноме што је остварено у годинама стаљинских пјатиљетки.
= Сама предизборна кампања у "Совјетском Савезу била је сва У знаку најозбиљнијег указивања „на тешкоће са којима народ треба да се бори и указивања на _ најбоље путеве који воде излазу из свих тих тешкоћа.
__Први кандидат совјетског на„Рода, сада његов први депутат, „генералисимус Стаљин је у свом „значајном предизборном говору „Језгровито изложио планове Ко'мунистичке партије за најближу будућност, планове које Парти“ја треба да оствари уз пуну помоћ и подршку совјетског нароуда. Обновиће се настрадале области земље. Успоставиће се предратни ниво индустрије н по. љопривреде. А затим ће се све то и премашити. Ускоро неће биоти више карата за снабдевање У Совјетском Савезу. Биће по„Клоњена и највећа пажња про _изводњи предмета најшире потрошње, што ће претстављати повишење општег стандарда најширих народних маса, Широким изградњом научних института створиће се предуслови за пући размах и процват науке. У погледу планова за дужи период, „предвиђа се нов моћни успон народне привреде који би омогућио да се ниво индустрије по. „дигне три пута изнад предратног нивоа.
Резултати избора за Врховни совјет СССР показују да је со. вјетски народ, одајући једноду.
: шно признање Комунистичкој Е партији за дела која су омогу. | ћила победу отаџбине, гласао и И за све те грандиозне планове о којима је генералисимус Стаљин говорио. Он је на тај начин мавифестовао своје пуно моралнополитичко јединство, јединство у оцени досадашњих резултата, као и јединство у спремности за нова дела. „Говор друга Стаљина примили су радници, сељаци, ин: телигенција и сви трудбеници наше земље као борбени програм свога живота, борбе и рада“, пише „Правда“. Под мудрим Стаљиновим руководством совјетски народ, који је победио || у рату, поћи ће и у нове победе у миру које ће довести до новог шветања његове отаџбине. Љ. МАНОЈЛОВИЋ
авдава средство
198 хана у дар“ _—=
~
Ру 7 / Ко.
ПИ
И == У Ку
не реј И оа у. ПЕН и ДУ пене отне 7 Ај рааа У Шар а и
— Зашто смо, Свети оче, сада за Немце2 — Они су се за крст борили, јер је највише крстача због њих подигнуто.
ава | 2 о Р /. 77
=
о
ДА РОБА НЕ БИ ЛЕЖАЛА У МАГАЦИНИМА
Подношење
колкОлација
и одређибање цена
Није ретка појава да по извесним индустриским предузећима произведена роба стоји месецима. Расподела се не врши нако постоји оскудица у роби. Та немарност правда се, обично, разлозима да нису одређене цене и да се роба не може ставити у промет.
У Земуну, на пример, месецима су стајале израђене двадесет четири хиљаде пари панталона. Дистрибуција није вршена јер, како се правдао директор фабрнике, нису одређене цене. Међутим, доцније је утврђено да то није тачно, Калкулација за одобрење цена поднета је неблаговремено и по тој калкулацији поступљено је одмах.
Други случај: предузеће за израду пераћег сапуна Михаила Митровића, које се налази у Шуматовачкој улици 127, добило је од Министарства индустрије задатак да произведе 500 килограма сапуна. Међутим, већ седам месеци сапун стоји непреузет. Предузеће се правда да цене још нису одређене. И у овом случају проверавањем је утврђено да то није тачно. Исти је случај са предузећем „Лабуд“ у чијим магацинима лежи од 31 децембра 1945 године 2.800 килограма пераћег сапуна. Итд.
Несумњиво је да су ово примери немара и нехата који указују на нездраве појаве које треба енергично сузбити.
Опште упутство за калкулаци ју у привредним предузећима поставља основна начела како треба саставити калкулације за индустриске производе. У калкулацију улазе само стварно потребни трошкови. Узимају се у обзир само они издаци који су неопходно потребни за производњу неког производа под нормалним околностима производње уз постизавање уобичајене норме за потрошњу материјала и за радно време. Код израчунавања трошкова треба имати у виду не само издатке него и економичност у трошењу свих средстава за рад и радну снагу. Све каљкулације морају бити јасне, прегледне и реалне и састављене на принципима које предвиђа Опште упутство за калкулацију у привредним предузећима.
Међутим, како је наглашено У саопштењу Комисије за политику цена и надница при Привредном савету, многа се предузећа не држе прописаног упутства и подносе на одобрење калкулације потпуно нереалне, непрегледне и нејасне. Природно је, да се из тако неуредно и нереално састављених калкулација, у којима нису предвиђени све елементи неопходно потребни за одређивање цена, не могу одредити коначне цене. Рад је тиме отежан. У
Упутством · за благовремено подношење молби са калкулацијама ради одређивања цена предвиђено је да' су предузећа обавезна да у року од петнаест дана, по добијању производног задатака, поднесу калкулације министарству које им је дало производни задатак ради одређивања цена. Али тај рок се не поштује. Има предузећа која подносе калкулације много касније, а било је и таквих случајева да се калкулације подносе када се
изврши производни задатак, што |
је супротно прописаном упутству. МИ неправилно. Производно министарство дужно је да калкулације проучи У року од десет дана и да их са својим мишљењем достави Уреду за цене. Уред за цене до носи одлуку у крајњем року од пет дана. Поступак је, као што
се види, довољно убрзан да се донесе одлука о цени.
Али, дешава се врло често да се не донесе одлука У том року. Пре свега, као што је поменуто, предузећа не шаљу на време калкулације а уколико их и пошаљу, оне су нејасне, нереалне и без потребне документације. Све то отежава рад. А то не би смело да се дешава.
Наша земља, ратом разорена и економски ослабљена, принуђена је да трпи оскудицу. Широке народне масе показале су велику стваралачку иницијативу и радни полет у економској изградњи и обнови земље. Са крајњим напрезањем чине се напори да се све могућности рационално искористе и да се повећа наша производња. Оскудица је објективна последица дезорганизације производног апарата. Сви напори наше народне власти усмерени су у томе правцу, што је уствари и наш главни економски задатак, да се повећа производња. И у том погледу учињени су знатни резултати, нако има много да се ради и уради. Ми се налазимо пред тим главним проблемом.
Не може бити оправдања за штеточински и уствари саботерски рад да произведена роба стоји месецима непреузета када се имају у виду оскудица ни тешкоћа у којима се налази наша земља. Којим се аргументима може правдати да је у Земуну произведено двадесет четири хиљаде пари панталона које месецима остају неподељене н непреузете» Или када произведени сапун стоји у магацину ненскоришћен под изговором да нису још одређене цене»
Пре свега не могу се правдати предузећа да им цене још нису одређене, јер је Савезни уред за цене издао оријентациони ценовник који се може примењивати у свим случајевима произведене робе, изузев када се тражи већа цена него што је предвиђена у ценовнику. И друго: шта су поједина предузећа предузела да се убрза рад на доношењу одлуке о цени. Пре свега, да ли је на време послата калкулација, како то предвиђа Опште упутство и да ли су те калкулације реалне и документоване»
Постоји само један начин да се са овом рђавом праксом прекине. Опште упутство за калкулацију у привредним предузећима, Упутство 3за благовремено подношење молби са калкулацијама ради одређивања цена, као и Обавезно упутство о роковима код одређивања цена постављају основна начела и дају директиве шта све треба урадити и у ком року донети одлуку о ценама. Али, то треба нарочито нагласити, ова се упутства не поштују. У првом реду одговорно је предузеће да ли је на време поднело правилно | састављену калкулацију или не. Потребно је да се заведе пуна одговорност руководилаца предузећа да се у свему држе прописаних упутстава и да по њима поступају. Исто тако, треба савесно испитати и жалбе које подносе предузећа, па ако се утврди да је крив орган (чиновник) да цена није благовремено одређена, под претпоставком да је предузеће поднело уредну реалну и документовану калкулацију, нужно је да се примене оштре санкције.
Не би смело да се понови слу. чај да произведена роба лежи месецима по магацинима. Кад се чини напор и крајње залагање ла
се роба произведе, онда се мора |
учинити све да се што пре стави и у промет. М. МИЛОШЕВИЋ
%
Да > му – Ж „20 бкатодир.
РАДА ДИСКУСИЈА О УРБАНИСТИЧКИМ ПРОБЛЕМИМА БЕОГРАД
(0) генералном плану реконструкције __и изградње Београда
П
Када је реч о речним обалама треба имати у виду ово: когод је за последњих сто година писао о Београду и његовом положају, редовно је, са много похвалних речи наглашаван његов изванредни природни положај на саставу двеју великих река, итд. Међутим, чињеница је да само грађанство Београда, изузимајући незнатан део шетача на Калемегдану, у своме свакодневном животу уопште није имало могућности да осети и да ужива У том природном положају Београда. Ни они на савској, ни они на дунавској страни нису имали могућности ни да виде реку, нити да јој приђу, а најмање да у њој уживају. Не треба много уобра“ зиље па да се замисли како би обале Саве и Дунава могле да буду уређене и изграђене, па да се може с пуно права рећи за Београд: Град на обалама двеју река. -
Београд је данас потпуно отсечен и блокиран од тих обала, највећи део становништва те о> бале никада и не види. Најзад у данашњем стању и није интересантно посматрати те обале: оне данас углавном пружају ма• ло пријатну слику беспланског, дивљег грађења. Стога је један од важних задатака урбаниста да те обале приближе граду, или тачније: да град и саме грађане приближе речним обалама и да уклоне све оне препреке које данас постоје између града и реч“ них обала.
Не мање важан проблем је: планом предвидети довољно зелених површина које ће бити међусобно везане и чинити мрежу градског зеленила, која ће спајати градске делове међусобно и са зеленилом ван града, Данашње усамљене мале површи“ не — скверови — окружене са свих страна саобраћајним улицама — пружају градском становништву веома мало од онога што прави паркови могу пружити грађанству: истинског и културног одмора у природи, могућности за фискултуру и спорт, за забаву и разоноду.
Београд је веома оскудан У парковима, па се тај проблем намеће као један од првих по важности. Највећи део градске деце данас је упућен да слободно време проводи по тротоарима, по затвореним двориштима и мрачним угловима. Оскудица у парковима нарочито се јако осећа лети, у време великих жега. Стога ће бити важно да се планом предвиди дуж речних обала низ отворених купатила и плажа, који ће бити окружени парковима, спортским игралиштима- шеталиштима, чиме ће у највећој мери грађанство бити привучено речним обалама. Тек тако спојене са зеленилом и спортским површинама обале ће добити свој пуни значај за град и своју пуну лепоту. Није тешко замислити какав ће велики значај за здравље и одмор радног становништва претстављати тај појас паркова, купатила, плажа и спортских игралишта поред Саве и Дунава. Није тешко замислити ни какву ће пријатну и привлачну слику пружати Београд посматран са бродова или са друге обале реке.
АДА ЦИГАНЛИЈА — РАТНО ОСТРВО — ЛЕВА ОБАЛА САВЕ, — ТЕРЕНИ ЗА НАЈСМЕЛИЈЕ УРБАНИСТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
На десној обали Саве п Дунава, на тернторији старог Београда постоје знатне тешкоће за остварење ширих и смелијих урбанистичких замисли из разлога што ту већ постоји изграђен град, са свим својим недостацима у начину изграђивања, у саобраћајној мрежи, у недостатку паркова и слободних површина, у неправилном размештају јавних грађевина, тргова, итд,
Радити план за изградњу постојећег, старог дела Београда — то значи борити се са низом тешкоћа, правити многе уступке, ако се жели реалистичан план изградње Београда. – Међутим, баш у томе старом, историском
мора се потра-
ада делу Београда, се на истак-
жити могућност да НЕЛИ Њ даљине ВИДЉИВИМ тачкама Београда, изграде та: кви објекти који ће по своме обиму и висини одређивати нову слику и нову силуету Београда, који ће кроз векове сведочити о великим историским данима победе над непријатељима и стварања и изградње нове др“ жаве, младе, народне републике Југославије.
Такве значајне, _ доминантне објекте немогућно је правилно поставити а да се при томе у самој основи Београда не остваре крупнији урбанистички потези, који ће омогућити да се изграде нори пространи тргови, булевари, шеталишта, терасе, степени“ це. Велики значај који данас имају главне артерије које ИдУ гребеном (Булевар Црвене арми. је и Краља Милана) знатно је У мањен тиме што се оне, спојене, завршавају на Теразијама, ода“ кле је прилаз Калемегдану У изломљеним, узаним улицама. А. ко је Калемегдан једно од најлепших места Београда, онда томе месту треба дати и одговарајући значај, треба га спојити са центром града широком, Удобном магистралом, а саму Калемегданску терасу спојити са обалама Саве и Дунава удобним степеницама, рампама, новим терасама и шеталиштима.
Поред те подужне магистрале, било би потребно да се гребен Београда веже широком, монументалном. паркованом алејом са својим обалама на Сави и Дунаву. Тиме би требало да се омогући удобан пешачки прилаз са гребена до будућих обалних шеталишта, купатила кроз зеленило и парковску свежину.
Наравно, да за спровођење таквих идеја постоје знатне тешко“ ће и да се оне могу остварити само у току више деценија.
Најшире и највеће могућности за остварење нових, смелих урбанистичких композиција пру. жају се тамо где је терен слобо-
дан, А такав терен је у непосредној близини данашњег гра. да, то је лева обала Саве, то су Ада Циганлија, Ратно острво, Пре рата је извршено И дели. мично насипање леве обале, па је био изграђен и регулациони план за тај део. Бивша општинска управа решавала је то пита. ње на чисто трговачко-шпекула. тивној основи: да би се насипа. ње терена одмах исплатило, па чак и да би општина на томе послу и добро зарадила (у тадањим новинским извештајима говорило се о „милијардским сумама“), планом је било предвиђено да се тај драгоцени терен од милион и двеста хиљада квадратних метара сав испарцелише у ситне, појединачне парцеле. Та. ко се тај нови, слободни део Београда имао претворити у низове камених блокова, густу мрежу улица, бетон и асфалт.
Лева обала Саве, са Ратним острвом и Адом Циганлијом, то су, данас једине веће слободне површине у непосредној близини града, које имају све услове да се на њима изгради потпуно нови тип града, са најсмелијим и најширим урбанистичким концепцијама, у коме ће се град организовати према потребама нопог друштвеног уређења и научног и техничког прогреса.
Те површине, у равници изме= Бу Београда и Земуна, на острвима која се огледају у Дунаву и Сави, спојене са Београдом мостовима и пловидбом, имају најповољније услове да буду план. ски изграђене и уређене као образац савременог града у природи и зеленилу са много слободног простора, свежине И ваздуха, сунца и воде. Ту, на тим просторима, преко пута историске тврђаве Београда, треба по“ казати на живом примеру какав треба да буде нови, савремени град, У коме ће живот бити б6ољи, удобнији и радоснији него у старом граду.
Бранко МАКСИМОВИЋ
Отварање
радничких
склоништа у Беољраду
Олуја рата није поштедела, ни оно мало радничких установа, које је стара, експлоататорска _ Југославија морала да има, пошто је у том погледу она у обавези према некадашњем бироу рада у Женеви. Радничка склоништа у Београду (мушко склониште у Милоша Поцерца ул. број 2 и женско склониште у Кнез Милетиној ул. број 8) претрпела, су велике штете. Читаво крило зграде женскога склоништа одваљено је бомбардовањем а други део је од експлозије био сав растрвшен. Мушко еклониште било је оштећено и запуштено, инвентар опљачкан. .
После капитулације Немачке, народне власти у Београду узеле су у расматрање питање обнове ових важних радничких установа. У другом полугођу 1945 године одређен је кредит од 3,600.000 дин. за обнову зграда и набавку инвентара.
Преброђене су тешкоће око набавке материјала, — оспособљене су све просторије, које нису порушене бомбардовањем. Мушко радничко селониште је потпуно оспособљено 3а рад; женско само у очуваном крилу зграде,
. Набавка инвентара – значила, је читав низ "тешкоћа. Разумљиво је, да св није могло одмах добити око 10.000 метара платна ва постељину и рубље за спавање, 3.000 метара саргије за сламарице и јастуке. Залагањем синдикалног покрета, и предусретљивошћу народних власти набављено је: 700 комада. ћебади, 1.000 метара саргије (од којих је сашивено око 200 сламарица и исти број јастука), 400 памучних душвка, 1250 метара фланела за рубље,
Део Карађорђеве улице и Савског пристаништа
2240 метара платна за постељне чаршаве и др. Благодарећи
успеху у тим набавкама, мушко склониште је 12 овог месеца отворено. За први дан
оспособљено је свега 50 посте ља, сада је у употреби 140 а, ако (буде набављен текстил, моћи в да се искористи пун капацитет склоништа, тј. 350 постеља,
Тако је радничка класа поче» ла да се користи плодом ових напора. Склониште ће да служи на првом месту незапослвним радницима.
Склониште неће моћи да користев они, који не желе да раде, већ само они, који су преко Управе за посредовање рада тражили рад, па га нису могли добити, Значи, раднич ка установа мора да служи радном народу, а не шшпекулантима и њима еличним.
Омладина ће у склоништу бити предмет нарочитог стара“ ња. посеоном крилу првог спрата одвојено је 50 постеља за незапослену омладину шегрте, Они ће имати посебну чекаоницу, а водиће се брига, уколико се буде дуже задржавала, о њеном васпитању. Неће се дозволити да се омладина, остајући _без посла, предаје очајању. Учиниће се све да и у таквом положају, наша деца ведро гледају напред.
енско склониште ће ег о творити у току ове недеље са капацитетом од 100 постеља. Ако се набави платно за чаршаве и рубље, мушко склони“ ште радиће одмах са 350 постеља. Оба склоништа имају купатила, која ће грађани мо. ћи да користе преко дана, Тј. кад радници нису у склоништу. Тома ПЕТРОВИЋ
—