20. октобар
"вештење (ИНО Теразије
ува и акурнаме,
Треба извршити контролу · бирачких · спискова
Закон о бирачким списковима предвиђа да се сваке године током јануара има извршити исправка бирачких спискова. Зато су наши Народни одбори предузели потребне меренизвршили исправке спискова на основу стварног стања бирача у појединим насељима. У том циљу образоване су биле посебне групе које су обилазиле све куће У насељу и на основу тога измене су се уносиле у бирачке спи. скове.
Но, поред тога што су из спискова избрисани они који су се иселили из дотичног насеља или из града, као и они који су умрли, односно који нису ни били настањени у једном насељу а грешком су били унети у про. шле бирачке спискове, — биће потребно да сви грађани прегледају бирачке спискове свога на. сеља и да рекламирају код Ко. мисије за све неправилности које се тичу било њих било њихове непосредне околине. Може да се ради о техничкој грешци при преписивању или погрешно прикупљеним подацима, али у сваком случају спискове треба проконтролисати.
Нарочиту пажњу треба да обрате на бирачке спискове они грађани који су се из насеља преселили у времену до 5 фебруара. Таква лица нису се налази“ ла на лицу места приликом про. вере и самим тим испала су из списка оног насеља из којег су се отселила. Ови грађани су зато дужни да се пријаве у списак беног насеља где сада станују, да се не би десило да буду пропуштени. Они грађани пак који су напустили насеље у коме су првобитно били уписани после 5 фебруара, или се убудуће преселе, неће бити брисани из спискова својих бивших насеља, него ће у случају да им је потребно да се послуже својим бирачким правом, узети потврду из насеља у коме су уписани и том потврдом ће се користити тамо де им то буде било потребно. Зато оваква лица неће бити пребацивана из списка у списак, него ће вршити проверу у списку оног насеља у коме су првобитно била настањена.
У неким рејонима спискови су већ истављени грађанима на увид, а ускоро ће бити
објављени и по свим београдским рејонима и у Земуну.
ато сви грађани треба одмах по њиховом истављању да их прегледају, да обрате пажњу на све евентуалне грешке и да својим примедбама које се односе на њих или њихову околину допринесу благовременом исправ љању спискова, да се не би десило да се неисправности констатују пред саме изборе и да на тај начин изгубе право да на изборима гласају.
Све фронтовске организације и сви активисти треба да се заложе у раду на исправљању бирачких списковима и да свим грађанима обрате пажњу на дужност да провере да ли су унети у списак, односно да ли су пропуштени мили омашком два пута уведени. Ово треба објаснити као прву дужност сваког поштеног грађанина тако да нико не дозволи да својом немарношћу буде пропуштен и изгуби право да доноси одлуке које се тичу избора народне власти и које треба да осигуравају и учвршћују ову основну тековину народноослободилачке борбе.
„~.
ТРАЂАНИ БЕОГРАДА ПРЕДЛАЖУ _
Заста рела табла
При излазу Главне београдске желе, вничке станице обешена је велика табла, која може да проузрокује доста излишног лутања и губљења времена веобавештених. На њој пише.
· Обавештење
тде ћеш ва како најбоље свршити посао жод Народних власти због кога си н допутовао добићеш у Одељку за обаеп бр. 28 тел. 27-651 м 27-663.
„Радно ореме од 8—8 недељом од
Ф—11 час. Запамти да би могао в дру-
тог ла обавестиш.«
Као што је познато Одељак ва оба. вештење ИНО-а више не постоји, пошто је укинут. Они који су истакли горњу таблу, требало је да поведу раје скину, када је постала не.
Петар ИВАНИЋ
_КРроз БЕОГРАЈ
"Један дан у Гранапу
Док заврши серију...
Једна моја комшиница која станује на станици Дунав добила је бон за чарапе, које треба да подитне у Војводе Мишића бр. 3 (негде између Мостара к Сењака).
Спреми се она на пут, па по лапавици оде да тражи назначену радњу Ма да је било радно време, радња беше закључана, Онда другарица уђе код бакалина, првог комшије дотичнот галан» теристе и запита, зашто је радња за. творена им где је трговац,
— Иди, другарице, до обућара. онде. Сигурно је тамо. . Оде она код обућара и пита за трговца. — Није овде. Сигурно је у кафани.
Оде у кафану, објасни келнеру како је дошла ту и замоли калнера да јој покаже »њега«.
Ено
— Није овде. Вероватно је у по. сластичарнипи. Оде, опет, у радњу, објасни случај
и, наравно, замоли да јој га покажу.
— Није овде, сигурно преко пута игра билијара,
Уђе другарица где јој је речено, запита келнера ни овај јој љубазно показа на једног друга који се нагнуо. пре. ко билијарског стола и прави »серију карамбола.«<
је
>
|
–
Најзад, пронашавши »>њега«, даде му бон и замоли га да јој да чарапе. Он
узе бон, стави га на билијарски сто, потписа нешто и замоли:
— Причекај, другарице, да завршим серију — и настави да игра.
Пошто је завршио »серију« одоше до радње, другарица узе чарапе и даде стотинарку.
— Немам ситно. Хајде ла променимо.
Уђоше код бакалина:
— Имаш ли, бре, нешто ситнинер
— Не.
Па онда код обућара; па кол посластичара све до кафане. Ту најзад доби ситан новац. Кад се буду излечили овакви случајеви, онда ће тек моћи овај догађајчић да буде смешан.
Драгољуб РИСТИЋ ж
(Оправдана и неоправдана критика
Ми се сваког дана, приватно или преко штампе, жалимо на разна надлештва и на бирократију. Лепо. Треба све грешке исправити. Само не знам ко ће да исправи нас, који долазимо сваког да. на пословно у ово или оно надлештво.
Није усамљен случај да грађани долазећи у рејон, уђу у Отсек за социјал. но старање и траже уверење за пензију, или улазе у Финансиски отсек, тражећи дозволу за лонац и поклопац.
То није усамљен случај. Али је скоро редовна појава да се у архиви траже сва обавештења.
Други рејон, изко има грешака, стара се ипак да све пословање уредн на најбољи начин. Зато је установио једну собу за обавештења. Ту је чинов. вик, који вас лепо саслуша ни упути куда треба.
Али, као по некам правилу, грађани обилазе ову собу, не примећују је, пењу се на друти спрат и право у архи. ву:
— Молим вас, ја бих...
Грађани сматрају да је давање обавештења његова дужност и често прасву када их пошаље спрат више, или ниже.
— То није организација, веле, шетате нас са спргта на спрат.
После тога поникне прича, или неки чланак о бирократији.
А соба за обавештења у Другом ре-. јону постоји.
Д. ЈЕФТИЋ
>Халб, овде »Епс«! Знате, ми снабде“ вамо Београд струјом за осветлење и погон. Без нас био би живот у Београду парализован. Напишите нешто! »Овде »Бевод«. Ми дајемо београђанима воду. Ми смо најважније прелузеће за живот Београда и Београђана Може ли неколико речи о нашем радут«
| Бг Ллљ»ге-~м на
А мир Шта ми радимо7 О њима сви пишу и стално пишу, а о нама нико ни слова. Покушаћемо зато сами.
ж
Ви, вероватно, не погађате о коме се ради! Лозволите да се претставимо. Градско народно предузеће за снабдевање Београда — »Гранап«.
Да ли има детета у Београду, које не зна шта је »Гранап« и каква је ње. гова улога» Свугде и на сваком месту чује се: »»Гранап« дели јабуке, кромпир, пасуљ или друго шта«. »Гранапова продавница продаје на беле карте ципел»= за децу«. »»Гранап« сутра дели Унрине пакете«. Сваки дан по нешто.
Сви се радо сећају њега и радо изговарају његово име увек када се ради о каквој новој подели намирница. А да ли ико икад помисли о томе са каквим се све тешкоћама сукобљава >1ранап« да би обезбедио Београђанима све што им је за живот потребно; Мало је таквих. Ретко ко може да схвати тешкоће оних који и дан и ноћ откупљу“ ју намирнице на терену, по кишни ни снегу. Они по исто таквом времену утоварују у камионе или вагоне ове намирниџе — истоварују. И тако све до руку потрошача.
О тешкоћама око превоза не треба ни говорити. Сви ми знамо како је тешко оштећен наш железнички саобраћај. Мали број вагона, још мањи број локомотива. Но, све се те тешкоће пожртво. ваним радом лако савлађују.
А сад о раду у самој дирекцији.
Ви сте, рецимо, повереник своје подружнице ки дошли сте да следујете за своје чланове неке намирнице. Улазите у лепу белу зграду у Фердинандовој бр. 2 на којој (бог би знао зашто) још увек стоји натпис: »Уједињено осигуравајуће А. Д.е Већ на самом улазу дочекује вас насмејано лице старог чича Николе Ћопића;
— Кога желите, молим"
— Имам налог за 500 кила кромпира, па сам хтео...
— Први спрат. Одељење воћа и поврћа, прекида вас чича Никола.
Полазите, али се присећате:
— А, знате, имам и бон за два метра дрва за мензу н...
— Други спрат. Одељење огрева опет вас прекида чика Никола. Он нема времена за непотребне разговоре, јер се такође укључује у такмичење.
Погрешно пођете ходником десно у> место лево. Већ код самих врата једног одељења застајете изненађени – неком лармом. Помислите, стотина их је у-
Исправка
У 56 броју >20 октобра« од 28 децембра прошле године на 4 страни изишао је чланак под насловом »УОбућари који поручују шипеле у Државној радиони. ци«, у коме је заузет оштар став про тив мене.
Ја сам доиста од 1931 до 1936 године радио као обућар у Војној одећи, где ми је штанц-машина отсекла један прст, ва сам остао инвалид. Сада не израђу. јем ципеле јер томе нисам ни вичан, него понешто окрпим за себе н своје рођаке, али то не наплаћујем.
Пред обућарима у Државној радиони. пи ја сам говорио да сам обућар и да израђујем ципеле, али то само ради тога да би ми онн направили ципеле од
доброг материјала. Молви Уредништво ла ову моју иавку штампа у једном од својих мдућих бројева. Рудолф ШЛОСАР Маслајска улипа 5
Страх од такмичења
нутра и сви говоре. Међутим кад у ћете приметите да то један једини ч0век говори. То друг Гезовић распоређује шофере и спроводнике за тај дан Он није крив што му је глас тако »слаб«, скоро прозори подрхтавају.
Сад тек примећујете да сте ушли у погрешно одељење, али ипак користи. те прилику да видите како ту изгледа. Прво што вам пада у очи јесте листа најбољих шофера и спроводника Ви читате: први шофер Новаковић; први спроводник Јанић. Читате даље, али вас прекида »слаби« глас друта Гезовића, скоро да паднете у несвест:
— Шта друг жели
— Ја, знате... — објашњавате му ви шта желите.
— Погрешили сте. Идите ходником лево! — одговара вам Гезовић и олмах наставља са распоредом. Ни он нема времена за објашњавање, Такмичење... |
„
У одељењу за воће и поврће дочеку. је вас насмејана зајапурена црна глави. ца: ·
— Молим лепо, друже!
— Изволите налог за 500 килограма кромпира!
Већ сте научили да кратко саоп-
штавате своје жеље.
— У реду! Можете сачекати на благајни. Рачун ће одмах бити доле. А
Црна главица се окреће столу и то почиње да пише рачун за ваших килограма кромпира.
Чуди вас брзина којом о р треба да вас чуди: такмичење је.
Тако исто и у одељењу огрева,
#
на ради. Не
Све је готово и ви силазите на благајну да уплатите своје рачуне. Доле видите гужву и помислите: »Ту ће бити чекања.« Уверени у то вадите цигаре“ ту и спремате се да је запалите, а већ вас трже глас благајника Немање, који прозива вашу подружницу.
Долазите, полажете новац и. изнена ђује вас брзина којом он прима и 5р0ји. Окретан као какав младић, ма да је већ одавно изишао из тога лоба Ипак, не дозвољава да изостане изз омладине: такмичење је.
«“
Ваш посао у »Гранапу« је завршен. Још само да подигнете робу и менза је обезбеђена за извесно време. Задовољно трљате руке и излазите задовољни разликом између рада по наллештвима у старој и у новој Југославији.
Тако радимо ми у >Гранапу.
Бора САВИЋ
ПОТИНА Бр сака сл 22.
КО ЈЕ У ПРАВУ 2
Синдикална подружница штам: парског _ предузећа Народног фронта Србије издала је свој календар.
Да би отпрема истог била што правилнија, наш претставник отишао у Дирекцију пошта, телеграфа и телефона ради обавештења, на који се начин могу отпремити ови календари ревизорима у унутрашњости.
Речено му је, да се све ове пошиљке морају отпремити као
поштански пакети.
()
На примедбу, да је редакцији „Јежа“ дозвољено да се његтови календари могу отпремити као штампане ствари са сниженом тарифом, одговорено му је, да се редакција „Јежа“ обавезала да ће најмање четири пута у текућој години штампати исти календар са поднасловом.
Како наша подружница не може 4 пута у истој години да штампа календар, учињено је
тачно онако како Правилник о
унутрашњој поштанској служби прописује, тј. сачињени су по штански пакети, попуњене спроводне листе и то све послато на пошту Београд 2.
На пошти Београд 2 приликом предаје ових пакета, службени. ци са шалтера зачудили су се зашто се ове пошиљке шаљу као пакети кад су могле бити отпремљене као штампане ствари по сниженој тарифи.
На објашњење наших службеника да је тако протумачила Дирекција пошта, телеграфа и телефона, службеници на шалтеру поште Београд 2 остали су упорни и просто нагнали наше службенике да ове пошиљке преда. ју као штампане ствари са сни. женом тарифом, што је и учи: њено.
Народна милиција у Београду укључује се у првомајско такмичење
УР 4 У 2 4 А А
У,
— Цена како смо се погодили, а на лиферацију да чекаш ок прође ово милиционарско закмичење 00. : он а 3
Питамо се, ко је у праву Дирекција ПТТ, или пошта Београд2» Да је поступљено како је Дирекција ПТТ захтевала, такса за отпрему била би плаћена око 5.000 дин., а пошто је поступљено онако како су то службеници шалтера поште Београд 2 захтевали плаћено је свега око 600 динара.
Ако је у праву Дирекција ПТТ ко ће надокнадити држави таксу од 4.600 динара Ако је пак у праву пошта Београд 2 ко ће Синдикалној подружници накнадити 300 динара издатих за спроводне листове купљене по упутствима Дирекције ПТТР
Бора ЈОВАНОВИЋ експедитор
Наша царинарница
Преко Министарства иностраних послова наше посланство у
Шведској обавестило је Министарство _ социјалне _ политике ФНРЈ, да је у Шведској ску-
пљен новац и материјал и да ће се за скупљени новац набавити најпотребнији лекови-специјалитети, што се даје нашим народним властима као поклон Швеђана, те да се совјетско шпедитерско предузеће „Ирансовтранс“ брине за транспорт поменутог материјала до Београда.
МИ углавном прва партија поклоњених, ретких медикамената у тежини од 9.581 кг. стигла је до Београда и стављена у магацин Главне царинарнице.
Министарство социјалне политике прибавило је формална одобрења: од Министарства спољ не трговине одобрење за увоз, од Министарства финансија Ф. Н. Р. Ј. ослобођење од царине, од Министарства саобраћаја регулисане подвозне трошкове.
Требало је да Главна царинарница ипак прегледа робу ради узимања статистичких нодатака.
Боривоје Караџић, виши царински контролор пронашао је, међу поклоњеном робом Швеђана, коју су Совјети бесплатно превезли, 2 сандука — у тежини око 68 кгр. — и то: шприцева за давање инјекција, пинцета и маказица за хируршке потребе и брзо тражио у формалним одобрењима да ли је дозвољен увоз и да ли су ослобођена царине та два сандука инструмената, који су обухваћени у 9.581 кг. медикамената.
Пошто у формалним решењима није стајало 2 сандука инструмената, то је требало надопунити постојеће или вадити
друго одобрење за 2 сандука инструмената, међу 9.581 кг. медикамената, поклоњених, бе-
сплатно превезених и намењених нашим народним властима, што је било познато: Перић Младену, управнику и Караџић БориВОЈУ, вишем царинском контролору Главне царинарнице
И морало се поступити изнова и испочетка. Држава је изгубила о радних часова, магацин је био заузет дуже 48 часова, социјалне установе су добиле специјалне медикаменте доцније 48 часова.
Светозар ВЕЛЕБИТ
СА СУЂЕЊА РАТНИМ ДОБИТНИЦИМА
Два поучна примера
Суђење ратним добитницима из дана у дан постаје све занимљивије. Изгледало је једно време да ће интересовање народа опасти да ће стереотипно суђе. ње и утврђивање ратне добити бити предмет интереса само за судије И присудитеље, то јест за рејонске Комисије и добитнике. (Азгледало је исто тако да ће једина публика бити сведоци које собом доводе ратни добитници, Међутим, и једно и друго се помало мења, добија другу форму и даје нов тон народном су. ђењу.
Два карактеристична случаја су се догодила на једној таквој расправи. Комисија У рејона утврђивала је у понедељак ратну добит индустријалца намештаја Милоша Рељића с Булевара Црвене армије 297. Добитник је, изгледало је тако, поднео пријаву са релативно реалним подацима и поштено како би се и очекивало од сваког поштеног грађанина. Ту „реалност“ му је признао чак и референт Комисије за ратну добит. Шта више, Рељић је изјавио:
— Радио сам. Добио сам и зарадио, па ћу и да вратим онима којима је то и узето. Сматрам праведним да се зарађена сума врати народу, јер знам у које се сврхе она одузима. Ја сам из оних крајева (избеглица) који су највише страдали.
По овим речима добитника Рељића и по „поштеној“ прија ви, која долази после редовног непризнавања никакве ратне добити од стране осталих добитни“ ка, ово је изгледало као право откровење поштења и морала. Али.. Народ се није дао прева“ рити. Док су многи у почетку и у току расправе са симпатијама пратили испитивање окривљеног, други су се спремали да говоре „истину о друкчијем животу, раду и деловању оптуженог. И о: сули су паљбу. Многобројни радници и мајстори (столар Чедомир Калабић, Живојин Живковић, Димитрије Сиришки, Јова Митић, Петар Ратковић, пословођа Милан Балтић, Церовић и Михајло
ге "активности Рељићеве за време окупаџије и открили: његово материјално пословање са Немцима који су му дозволили да њиховим камчонима превози материјал у предузеће; његово пословање са злогласним Бећаревићем, са немачко-неди' ћевским експептом за лрво, из беглицом из Босне, Пухареви. ћем, са Дражом Михајловићем итд. Указали су, затим, на ње• гово нехумано поступање према радницима и чуварима (први су често радили без плаћања пре. ковремено до 12 часова ноћу, а спавали после тога У „туткалници“, а другима је исплаћивао само један део хонорара за чување радње). Народ је на тај начин помогао да се ствар пот« пуно осветли и објасни и да Комисија донесе праведну и поште, ну одлуку, која ће народу опу.“ стошених крајева уместо четири стотине хиљада донети милион динара новца.
Други, еклатантнији пример је случај столара Ђуре Радловића. Ведар и расположен, са „поштеном пријавом ратне добити У суми од 204.646 динара он је нач ступио са неограниченом ситур“ ношћу у „победу“,
— Слажем се у свему с рефеч рентом који је повисио добит; Имам Ударничке златне руке, И не бојим се. Морам радити 34 обнову земље. Треба вратити народу оно што му је одузето.
И на крају је додао: — Задо“ вољан сам пресудом, другови су“ дије. У вас имам пуно повере“ ње. Полако ћемо радити за Наг род, и све за њега учинити.
Он је објаснио запто није мбгао на време да поднесе прија“ ву. Комисија је, према стеченом утиску и доказима (јер се нису јавили сведоци) донела одлуку да се Радловићу смањи добит и опрости казна, Уместо 510.000 динара утврдила је добит у су“ ми од 379.600 динара. Разуме се да је Радловић био срећан и 38" довољан. Али неко други није био задовољан. Кад се охладио од првих утисака Радловићевих »доказа“, а по завршеном суђе“ њу Рељићу, народ је тражио ре“ визију пресуде. Почео је да до“ носи доказе, да баца светло на активност Радловића и његов рад. М одлучио је да се одмах сутрадан поднесе жалба вишем СУДУ за поништење одлуке рејон“ ске комисије. Народ је показаб своју високу свест и разоткрио оне који су обећањима покуша“ ли да се извуку од праведне ка“ зне за све оно што су чинили У најтежим данима наше историје;
С. БУРИНА
Милорад Стишкој“ отворили су другу страну књиг;.