20. октобар
20 беатодоа
КОМУНАЛИЦ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАЛА
поогровске елитне
На углу Дечанске и Булеварг
Црвене армије (преко пута А-
грарне банке) постоји ђубриште
које би требало што пре и коначно уклонити
ГРАЂАНИ
не искоришћа оју могућности 38 спрчану обуће _
Одељење индустрије и занатства Извршног одбора предало је обућарским задругама, већим обућарским радионицама и групама ситних обућарских радионица у току ове зиме 31.162 пара кожних и 54.597 пари гумених пекџета за оправку мушких, женских и дечјих ципела.
Рејонски отсеци за снабдевање извршили су расподелу пенџета. Кожна пенџета дељена, су првенствено имаоцима допунских потрошачких карата Р-1, а по њиховом задовољењу имаоцима карата Р-2. Гумена пенџета дељена су у почетку запосленим лицима која поседују карте Р-2, а доцније и другим грађанима који су тражили.
Како је гумених пенџета врло мало утрошено, а има их довољно, Одељење трговине и снабдевања донело је одлуку да их
пусти у слободну продају, с тим/ велике.
да се оправка врши по одређеним ценама и да се убележи у легитимацију за снабдевање. Уписивање се врши једино ради тога да би се спречила шмекулација и да једно лице не би гомилало велике количине ове робе.
Мако су кожна пенџета сва раздељена, још увек у обућарским радионицама леже знатне количине ђона, јер грађани ке доносе обућу на оправку иако имају бонове. Несавесни грађани довели су у незгодан положај обућарске радионице које су у материјал уложиле приличне своте новца, а исто тако и власти којима се, из неупућености, неоправдано приписује да. своју дужност не обављају експедитивно. Ова ситувција ће ипак бити брзо рашчишћена. Издати а неискоришћени бонови губе своју важност 15 фебруара. о. г., и после тога дана отсеци за снабдевање при рејонским народним одборима _ приступиће – поново расподели преосталих пенџета.
КРАТКЕ. КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
На молбу Претседништва владе Србије Дирекција за транспорт Извршног одбора донела је одлуку да се гаража ва Пиониру, чија је градња почела још 1940 године, преда Дирекцији за тран• спорт Србије да она доврши зидање.
•
Рад ва заоставштинама (Масени отсек):
издвојен је из Правног отсека Извршног одбора и пренет на рејонске народне одборе. Целокупно пословање обавља“ ће Општи отсек рејона у своме дело:
кругу рада. ж
Извршви народни одбор донео је о длуку да се Нови Београд, на левој обали реке Саве, припоји Народном одбору ЈП рејона — 3 насеља. У смислу Закона о подели Београда на рејове, овај предлог упућен је Претседни“ штву Народне скупштине Србије.
ж
Прописан је Правилник 0 служби настојника зграда на територији Извршног народног одбора. Према томе Правил“ нику, који је већ ступио на снагу, У свим зградама са укупно десет или ви“ ше станова кућевласник мора држати настојника зграде. Овој обавези могу подлежати и зграде са мање од десет станова, уколико то утврди својом оллуком Отсек унутрашњих послова при рејонском народном одбору.
Кад се ради о зградама испод десет станова, може се на више зграда држати један настојник.
„У зградама које нису дужне да има-
ју настојника, настојничку дужност вршиће кућевласник, а ако он не станује у истој згради, онда један од станара кога кућевласник буде, по узајамвом споразуму, одредио.
Неразумна, експлоатација шума и расипничко трошење дрвета у нашој земљи пре рата проредили су много и иначе недовољне шумске површине. Србија је нарочито оскудна у шумама. Цена дрвета у предратно доба била је сношљива, јер се она управљала према цени на свет-
„ ском тржишту. Низак животни
стандард радне снаге утицао је такође на смањење производних трошкова, па према томе, и на тржишну цену дрвета.
За време окупације стање се још више погоршало. Непријатељи су систематски уништавали шуме и секли дрво башу близини железничких, водених и добрих друмских путева, с једне стране из страха од партизанских акција које су предузимане из шума, а с друге због лакшег транспорта произведеног дрвета. М у то време се извесна количина дрвета продавала, по одређеним ценама, а трговци су ипак били задовољни са пословањем. Они су могли извесму количину дрвета да продају по максимираним ценама, јер су другу, већу количину, продавали на црној берзи, чиме су покривали не само нужне трошкове, него и добро зарађивали. Уз то, добијали су знатне количине животних намирница и текстила, којима су шпекулисали и још више повећавали своје приходе.
Ако би се шуме у Србији уништавале како је то било пре рата и за време окупације, Србија би већ кроз 30 година остала без шума.
Одмах по ослобођењу, требало је обезбедити становништво огревом, нарочито у. великим градовима, а истовремено мислити на будућност и спречити нерационално искоришћавање шума и дрво чувати за потре62 обнове земље. У нашој земљи је могуће задовољити обе ове нужности. Код нас, У Србији, нема довољно шума, али зато има довољно угља. Београд је и пре рата трошио врло много огрева, а ин сада су потребе врло У почетку, у тешким саобраћајним приликама, снабдевање огревом није се могло вршити потпуно плански, него се у Београд увозило оно дрво или онај угаљ који се могао најлакше довести. Уколико су се саобраћајне прилике сређивале, утолико се више настојало да се довози што више угља а ма» ње дрвета.
У месецу јулу прошле године увезено је у Београд 4.044 тоне угља и 8.408 просторних метара дрва, у августу 4.198 тона угља и 11.244 просторна метра дрва, у септембру 4.156 тона угља и 15.782 просторна метра дрва, у октобру 10.561 тона, угља и 21.996 просторних метара дрва, у новембру 10.776 тона угља и 21.855 просторних метара дрва, у децембру 17.965 тона, угља и 30.559 просторних метара дрва.
Увезене количине дрвета и угља нису биле довољне да се становништво потпуно обезбеди огревом. Али је чињеница, да је народним властима, наглим повећањем увоза, успело да задовоље најосновније потребе грађана. Ови успеси били би још виднији када би наши људи рашчистили појмове о томе да, се наше потребе у огреву у будућности морају задовољавати лигнитом, којсга имамо довољно, а да у трошењу дрвета, треба, спроводити што је могуће већу штедњу.
Савезно министарство рударства одредило је да ће се Београд снабдевати угљем из Колубарског, Деспотовачког, Млавског, Младеновачког и Тимочког басена. Мрки угљеви веће калоричне моћи морају се дати саобраћају и индустрији, а лигнит за загревање станбених просторија, установа, радионица, локала итд. Треба имати то у виду и ложишта пећи и штед-
и Јнен
| АГРАРНЕ. | СОМА СИАСЈЕ |АА РИЛАСТАТАле коодЕ ХЕМАОРАДНИК. А со НИЈЕ ПОСТАВМЉАМЕ СУ. ГАХАЊА,
и= ПОЉОПРИВРЕ| ; Де~
ШТО ПРЕ СПРЕЧИТИ РАСИПНИЧКО ТРОШЕЊЕ ДРВЕТА
УПОТРЕБОМ ЛИГНИТА
САЧУВАЋЕМО ШУМЕ и Задвољ «ТИ ПЈТРЕБЕ ЗА ОГРЕВОМ
њака потпуно преудесити за ложење лигнитом. Они који су то досада већ учинили, не жале се да је лигнитом немогуће загревати просторије и да је он неупотребљив. Било би корисно када би се пећари и други стручњаци који оправљају пећи и штедњаке оспособили за преудешавање ложишта на лигнит и када би испитали све могућности што ефикаснијег искоришћавања, лигнита. Они треба да се данас у томе послу усаврше, како би били у могућности да брзо и јевтино изврше преудешавање ложишта гдегод је то потребно. Истовремено, требало би већ при изради нових штедњака и пећи ложишта тако удешавати да она буду погодна и за ложење лигнитом, а не само дрветом.
Има и оправданих разлога „због којих грађани нерадо купују лигнит. Квалитет угља који се увози знатно се смањује већ приликом вађења и утовара у вагоне. Копање угља врши се у свим нашим рудницима на најпримитивнији начин. Угаљ сега не решета нити суши, тако дау Београд долази много влажне угљене прашине, која се у домаћинствима доиста тешко може употребити. Дешава, се да 30 до 40 од сто од тежине угља који долази у Београд,
отпада на:
" Ахто-тарси
- почели су да саобрарају
Недавно су у Београду н Земуну почели да саобраћају ауто - такси. Засада их има свега 13, али ће се њихов број ускоро знатно повећати. Станице им се налазе код Позоришта, код хо. тела »Балкан«, на Славији, код Железничке станице у Београду и код хотела »Централ« у Земуну. Сва су кола готово састављена од старих делоза, али су ипак издржљива и лепо изтледају. Београђани су с највећим одушевљењем примили ову новину, јер ће се спасти од бездушног пљачкања од стране имаоца коњских запрега. Таксима је одређена цена за превоз путника и ту не може и не сме бити никаквог шпекулисања. Полазак — обарање барјачића — плаћа се десет динара, сваки километар вожње по 15 динара, за чекање по 50 динара од часа; вожња за свадбе и пратње плаћа се за сваки час по 160 динара. У случају а се таксиметар по-
квари, такса се плаћа према трајању вожње по 90 динара од часа. Вожња изван рејона града Београда
наплаћује се по погодби. Граница регјона сматра се граница трошарине, с тим да се у границе београдског рејона рачуна и Земун са његовим трошаринским рејоном.
Превоз пртљага од 30—50 кг тежине плаћа се 10 динара, од 50—80 кг 20 динара, а преко 80 кг по погодби.
При расподели бензина треба имати у виду да сва кола не троше исту коли. чину бензина. Наиме, и велика и мала кола добијају по десет литара бензина на дан. С том количином мала кола
влагу и прашину. Тиме се знат-
но оптерећује наш и иначе много оптерећен саобраћај. Рудници немају никаквих ни привремених склоништа у која би се угаљ пре утовара. смештао и чувао од киша и влаге. Тих скло-
ништа нема ни на београдским |
складиштима, него је угаљ изложен киши и невремену.
Било би неопходно потребно да се угаљ пре утовара прорешета и просуши, чиме би изгубио на тежини, саобраћај би се знатно растеретио, а квалитет угља био би много бољи. Требало би настојати, а то ће власти без сумње и учинити, да се што више угља допреми у летњим месецима, како би се он до идуће зиме могао просушити и донети што више користи. Преудешавањем ложишта на местима потрошње и повећањем савесности при раду у рудницима, решио би се умногоме овај, за наше прилике, толико крупан проблем. Ни једно ни друго не траже ни великих финансиских издатака, ни великога рада и њихово је остварење могуће постићи за кратко време.
БУБВУАИНУ
На једној станици ауто-таксија.
могу да пређу 80 километара, а велика (са пет до шест седишта) једва 40. Та: ко су имаоци малих кола донекле у по. влашћеном положају, јер са додељеном количином бензина могу да пређу већи број километара, па да више и зараде. Зато би требало испитати колику ко. личину бензина која кола троше, па им према томе додељивати бензин.
Побољшење трамвајског саобраћаје ~“ Београду и Земуну
Недавно је пуштен у саобраћај један део дуплог колосека, на трамвајској прузи број 14, У Земуну. Дупли колосек иде од полазне станице у Земуну до Железничке станице. На тај начин, овај део пруге који је био
преоптерећен путницима, растерећен је и саобраћај је много побољшан.
За сада је немогуће оспособити на целој прузи дупли колосек, услед недостатка материјала. Од материјала. недоста» је у првом реду тролна жица, а затим, на тој прузи потребна су 44 решеткаста гвоздена стуба, за. које недостаје угаоно гвожђе. Угаоно гвожђе као и остали ма теријал изгледа да ће се ускоро набавити, али тролну жицу биће много теже набавити.
Набавком тролне жице у најкраћем времену биће оспособљена. пруга број 9, која везује предграђе Карабурму са центром. Исто тако оспособиће се пруга број 2, од Железничке станице до Калемегдана, тако да ће „двојка“ ићи целим кругом као и пре рата и на тај начин вези-
вати остале трамвајске линије.
из предграђа са центром. Пруга број 3 биће исто тако, набавком
овога материјала, ускоро оспособљена, те ћемо имати директну линију Војна академија—Топчидер. У самом предузећу, радници се свим силама труде да избаце што више трамвајских кола у саобраћај. Сви раде ударнички и такмиче се ко ће више урадити. На дан ослобођења. Београда, свега 4 трамвајска кола, била су у саобраћају. Неуморним радом и пожртвованим залагањем, без материјала. и потребног алата, оспособљено је још 44 моторна кола, тако да предузеће моментано располаже са 48 за саобраћај исправних кола,
До 1 маја, у вези са првомајским такмичењем, биће оспособљено још 10 моторних кола и 2 приколице, тако да ће се увођењем у саобраћај ових кола трамвајски саобраћај знатно побољшати. |
Услед недостатка, материјала, који се углавном набавља у иностранству, стоје још 40 до 45 кола и чекају на поправку. Сада, се и на тим полима постепено ради и она се, уколико материјал дозвољава, оспособљавају.
Лазар ДЕКИЋ
ЗАРА ЛА, ПНЕ БИРА У ·
(бавезе омладинаца микрона
У оквиру првомајског такмичења, омладина Микрона обавезала се на следећи план такмичења: да ће завршити 2.000 електричних прекидача и 1.000 електричних пребацивача до 15 априла; да ће допунити инвентар ситним алатом и сортирати га за сваку машину; дати 1.000 прековремених радних часова у корист Дечјег обданишта; да ће појачати предузимљивост и залагање у раду уз припомоћ старијих другова, а за извршење производних задатака предузећа. Поред тога ће побољшати радну дисциплину, смањити број изостанака, појачати рад на стручном усавршавању и културном уздизању и завршити 16500 комада кабловских папучица од 5 марта.
Ради што правилнијег рада и одвијања плана такмичења, о младинци су основали ударне бригаде, које се такмиче између себе. У свакој Сригади има по пет омладинаца, тако да има десет ударних бригада. На челу
сваке бригаде је бригадир који се брине о распоређивању посла, Свака бригада има свога стати стичара који даје податке о уреБеном послу радионичном статистичару, а овај статистичару целог предузећа, који на тај начин има потпуни преглед рада бригада и предузећа. За главног бригадира омладинци су изабра-
ли најбољег омладинца између себе, Вељу Лазаревића. Овај план такмичења потпи-
сали су шест претставника омладине, један претставник управе предузећа и један члан управе синдикалне подружнице. Овим се омладина обавезује да ће постављени план извршити, а управа предузећа и подружнице овим су задужене да обезбеде довољно материјала за рад и пру“ же пуну потпору да би омладинци могли да се такмиче у извршавању свога плана. 6
Омладина Микрона позвала је на такмичење предузећа Беометал, Морава и Нестор.
Миодраг ПЕТРОВИЋ
—————_———иоуру>и——————————
ОМЛАДИНА _ ШЕСТОГ РЕЈОНА У ПРЕТКОМГРЕСНОМ ТАКМИЧЕЊУ
Омладинци Шестог рејона следе пример ученика Прве мушке гимназије, 0младине сремског села Михаљевца и Текстилне индустрије. У задацима које је она поставила себи у предконгресном такмичењу огледа се воља омладинаца да и у будуће раде са истим еланом као и до сада и уложе све своје снаге у раду на обнови земље, јер само на
тај начин омладинци ће доказати своју,
љубав према другу Титу и оданост На-
родној Републици. Омладина Пашиног Брда, поред осталих задатака одлучила је да очисти
канал у дужини од 280 метара, обради два хектара земље и уреди плац за обданиште на коме ће изградити парк за децу. Омладинци су се обавезали да ће помоћи потпуно уређење Дома културе и да ће описменити омладину 10007, .
Омладина Вождовца поставила је такође себи многе задатке. Сопственим снагама одлучили су омладинци да поправе свој Дом.
Омладинци Душановца оснивањем радних чета свршиће следеће радове: уређење улица, чишћење потока, рушење и поправка демолираних зграда, н обрада три хектара земље.
Омладина „Маринкове. Баре и Бањице дала је себи обавезе које ће такође свршити до Конгреса. Нарочиту похвалу заслужује 15 омладинки са Бањице које су се обавезале да ће свршити кро-
јачки курс. Омладинци предузећа _ Аутокома:ле, »Победе«, »>Висунга«, »>Марса« ни >Ми-
њона« обавезују се да ће уложити све снаге да повећају производњу и стручко се усаврше и у ту сврху дати што ви. ше прековремених радних часова. Омладинци рејонских гимназија поставили су себи обавезе које се састоје у побољшању успеха у школи и стварању кружока и читалачких група. Бора ЂОРЂЕВИЋ
ж
ТАКМИЧЕЊЕ У ДРУГОЈ МУШКОЈ ГИМНАЗИЈИ
Већ неколико дана радни батаљон осмих разреда Треће мушке гимназије радни на чишћењу угла Љубостињске и Пожаревачке улице. За протекла три дана овај радни батаљон дао је већ око 1000 радних часова. Ради бољег рада организоване су ударне четворке и једна од њих је напунила камион за непуних 20 минута. _ Бранко РЕЉИЋ
ж
РАД ДРУГЕ МЕШОВИТЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ
У вези са говором друга Тита о новој години и са трећим пленарним састанком УСАОЈ-а омладинци Друге мешовите учитељске школе поставили су себи низ задатака.
Један од првих је да досадања просечна оцена буде 4. Омладинци шестог течаја нарочито су се истакли постигавши оцену 4,75.
У оквиру такмичења формиран је радни батаљон који броји 200 чланова.
Омладинци су се обавезали да својим радом помогну селу Миријеву. Због тога је комисија од 4 члана ишла у село да испита стање им изврши организацију рада.
Поред овога омладина Друге мешовите школе примила се патроната над домом беспризорне деце. Ученици ре довно одлазе у Дом н помажу у радо. вима. До сада су се у раду нарочито истакле Нада Петровић, Орлорика Кентер, Марија Жигић, и Златица Беланчић. Милена СУВАЧАРЕВА
СУДЕ ДОБРИ ЗЕМООРАДНАЦИ УП ДАЉЕ руком БЕРЕТЕ КеОМПИРЕ пи САДИТЕ МА
СВАКЕ НЕДЕЉЕ ЧИСТИТИ УЛИЦУ
Омладина првог дела Сарајевске и Бирчалинове улице преузела је, на саветовању омладине трећег насеља ТреЊег рејона у вези са претконгресним такмичењем, обавезу да ће да се стара о дечјем обданишту у улици Милоша Великог број 60. Она ће уређивати обданиште, радити са децом, доносити књиге и друге поклоне. Поред тога омладина трећег насеља одлучила је да створи читаоницу и ради тога основан је колектив за набавку потвребног материјала. Поред чишћења улица од снега, одлучено је да се преко целе године једном недељно чисти улица. Такође ће се рашчишћавати парк код Инвалидског дома. Зага ГОЛУБОВИЋ
брину
ОМЕТАЊЕ РАДА ДУШЕВНЕ БОЛНИЦЕ |
И дању и ноћу, свакодневно, „узнеми". равају Државну болницу за душевне, 007, лести позиви телефоном несвесних, беспослених грађана, лакрдијаша. Они траже да се пошаље »лудачка кошуља«, да се неко, који је >тобож« полудео, одведе и слично. Осим тога мноти грађани дају својим пријатељима број Болнице,
20.313, као свој, а ови кад чују да се.
болница јавља, често најпогрднијим ре• чима нападају службенике који се за текну на телефону. Ти позиви су неки пут тако чести, да је чиновник принуђен да искључи телефон, што смета правилном раду у Болници.
Да ли вреди апеловати на свест оних .
који узнемиравају чак и болнице» Даница НИКОЛИЋ
ж ЦРНА БЕРЗА КОЈУ НИКО НЕ СПРЕЧАВА
По ослобођењу посластичари су били донекле скромни, сваки колач без разлике наплаћивали су пет динара, а ве“ личина истих била је такође задовољавајућа. 1
Међутим сада, што идемо даље види мо да колачи постају све мањи и тањи, а да је цена од пет динара замењена са десет, петнаест а негде чак и са двадесет по парчету (торте). Поједини посластичари држе бар једну до две врсте колача по пет динара, али је много више оних, код којих је сваки колач десет динара; такође и ва те повишене цене парчад се све више
смањују те је сваки колач једва један залогај. :
На основу чега онн тако самовољно подижу ценер Колач'не мора бити, то је тачно, али ми родитељи са малом децом, ипак, чешће свраћамо и са жалошћу опажамо да је такав њихов рад у ствари црна берза, којој нико не стаљ. је на пут.
Босиљка С. КОРАЋ
МАРОНЕЋ_
=
=
пон наи КЕ __ина >
Ма а
и си