20. октобар

Киш -и_______ . =" ј-

дао ин И

ЕЈ

ВЕБ

Ела

БЕОГРАДСКИ РАДНИЦИ

увључују се у ПРВОМАЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ

Београдски радници правилно су схватили задатке којн су пред њих постављени и дали су се на посао. Сваког дана расте број предузећа н фабрика у којима радници примају план такмичења, допуњују га и обавезују се да ће га најдаље до првог маја испунити, ако не и пре. И такмичење почиње. У много случајева се врло јасно оцртава разлика између произведене количине пре почетка такмичења и првих дана такмичења. Поједине фабрике н предузећа са сличним производним планом решиле су да се међусобно такмиче. Исто тако такмичи се одељење са одељењем и радник са радником у оквиру самог предузећа.

Фабрика конзерви „Дунав“, позвала је на такмичење предузеће у Кијеву, Затим ЗЕПРАД и ВОЋАР. Радници „Дунава“ обавезују се да ће производни план на време извршитп. Квалитет мармеладе ће бити најбољи што је могуће, тј. садржаваће у себи 45%/ сахарозе. Радну дисциплину повећаће са 10%о. У циљу усавршавања радника, образоваће се стручни курсеви. Међутим, први дани такмичења показали су да ће радници и премашити примљене обавезе. Тако они сваког дана пребацују производним планом предвиђену дневну норму на 120%. Другарице на вакум-апаратима израђују за 8 сати радног времена до 7 вакума (вакум је 450 кг. мармеладе) док је пре рата за исто време урађено највише 5 вакума.

Радници фабрике „Арамбашић“ обавезали су се да ће производни план за прво тромесечје ове године завршити за 6 дана раније. Сваки радник радиће по три и по часа недељно за Фонд за обнову земље. Оправдани изостанци свешће се код одраслих на 2% а код омладине на 09. Лист „Рад“ куповаће сви радници а „Борбу“ 80% док је досада „Борбу“ куповало 50%. Оспособиће 6 важних машина за рад.

. Радници предузећа „Замко“ почели су такмичење 5 фебруара и обавезали су се да ће до 20 априла завршити производни план за три месеца, тј. за 14 дана мање. По плану је предвиђено да ради 200 радника и уради за три месеца 34.800 пари ципела. Код њих ради само 191 радник и ципеле ће бити готове за два и по месеца. Колико је дух такмичења подигао елан код радника најбоље се види из следећих цифара, капацитета дневне производње: 4 фебруара, дан пред почетак такмичења, урађено је 427 пари ципела. Већ сутрадан, првог дана такмичења, израђено је 524 пара. Запажа се тежња да се и овај број пребаци. То значи да ће онн место 11.600. пари ципела месечно избацивати око 16.000 пари. Ово се постиже бољом организацијом посла а за њу има највише заслуга мајстор Божа Стефановић.

Радници предузећа „Нестор“ радиће свакодневно по пола часа за обнову земље. Онн су примили позив „Микрона“ да се такмичи са њима ло СЛИЧНИМ тачкама програма.

Фабрика обуће „Продетер“ треба по производном плану да израђује дневно 880 пари ципела и 200 пари опанака. Они ће међутим, дневно израђивати 950 пари ципела и 250 пари опанака, поред осталог материјала. Квалитет ће побољшати за 50%, а радну дисциплину 3за 100%%. Од отпадака коже са лица и ђонова, правиће се пете, на тај начин, што ће се између две целе коже пресовати отпаци. Тиме ће се учинити велика уштеда у материјалу.

Радници Београдске текстилне индустрије одлучили су да, у оквиру такмичења, уведу акорд у сва одељења где га још нема. · Производни план ће премашити за 17,5%. Преуредиће стројеве влачара, на тај начин, што ће сваком додати по две жице ин тиме повећати капацитет за 20%. За рад за обнову земље даће 37.000 радних часова. Осим тога посетиће два пута околна села,

Радници и намештеници Штампарског _ предузећа Народног фронта Србије, које издаје листове „Глас“, „20 Октобар“ и „Дугу“, одлучили су да раде добровољње на штампању књиге „Златна звезда“ и сав приход да уступе фонду за обнову земље н Комунистичкој партији. Радници ће очистити све машине и оспособити покварене.

Ово су само најсумарније изнети резултати досадашњег укључења у такмичење. Оно узима сваким даном све више маха да би постало систем у раду који је неопходан за планску обнову н изградњу наше земље,

_ Стојан МИХАИЛОВИЋ

КОР О (ИЛИТИ

УДАРНУ

Ја радим у Београдској тек стилној индустрији још од пре рата. Али, онда је за мене рад био кулук и радила сам само зато да могу да живим. Од ослобођења сасвим је друкчије. И ја се сада трудим да радим што више и што боље за обнову наше земље. Одмах по ослобођењу биле су исправне свега 70 машина-разбоја, а било нас је много радница, тако да је свака могла да ради свега са два разбоја. Мој посао састоји се у томе да надгледам како разбоји раде. Они се покрећу машином и, ако се нека жица покида, ја зауставим машину, уведем жицу, па пустим разбој да ради даље. У току рада видела сам да имам довољно времена и договорила _ сам се са Љубицом. Вишњички да ра- : димо на три разбоја. Пошто је тада било много више исправних разбоја, ја сам рекла техничком руководиоцу да ја и Љубица хоћемо да радимо на три разбоја. Он ме је запитао да ли ћу ја то моћи. Ја сам му одговорила да ћу моћи и он ми је дозволио. Ми смо почеле да радимо са три разбоја. Контролисале смо свака своја три разбоја и пазиле да се посао одвија исправно. То су виделе још неке другарице па су почеле и оне да раде са три разбоја. Али, и док смо радиле са три разбоја, ја и Љубица смо виделе да имамо доста слободног времена и, прошле јесени, почеле смо да радимо са четири разбоја. Сада смо морале брзо да идемо од разбоја до разбоја да би могле сваки да контролишемо. Исто тако морамо да идемо и иза разбоја да видимо да ли има чвор на 0снови, па да га:сасечемо ако има. Да би нам се олакшао посао добиле смо по два разбоја са дугом потком и два са кратком потком.

Када је наш драги маршал Тито позвао све нас да пове. ћамо производњу, ја сам на једној нашој конференцији у јануару месецу предложила другарицама да раде такође са четири разбоја. Велика већина су се добровољно јавиле, Али, није било толико сло-

У БЕОГРАДСКОЈ ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ

КАКО САМ ФОРМИРАЛА

БРИГАДУ

бодних разбоја, па су само њих двадесет могле да добију по четири разбоја. Тако је постала наша ударна група и ми све из те групе радимо са четири разбоја. Свака од нас избацује на сваком разбоју исто толико, чак и више него кад смо радиле са по 2 разбоја. А и разбоји нису исти, Неки имају 140 обртаја у минути, а неки и 170. Зато неке другарице – избацују по 60.000 шусева, а неке и преко 70.000. Све смо вредне, али могу да истакнем; Перку Ковачевић, Јелку Мраковић, Јелицу Михајловић и Стаменку Вујић, Другарица Стаменка ради са четири разбоја у истом реду, док ми остале имамо по два напред и по два иза нас. Зато она мора много више да трчи и њој је теже да ради. Али и све друге другарице су исто тако добре. Другарица Стана Лончар ради на два штофарска разбоја, што је јако тешко. Ја не знам никога ко ради на два штофарска разбоја. Тамо је цевка кратка и сваки час излази. А и разбоји су већи и на њима је много теже радити.

И сада, када радим са четири разбоја, имам довољно времена и осећам да бих могла да радим и са шест разбоја, а и многе другарице хоће да раде са пет или шест разбоја. Једва чекамо да се оправе разбоји који још не раде, а чуле смо да ће се ускоро добити кајшеви и то нас јако радује и већ се спремамо и размишљамо како ће. мо радити,

Могу да кажем да се међу нама развило веће другарство откада радимо на четири разбоја. Решиле смо да се чешће пута састанемо и договарамо како би се могар повећати капацитет нашег рада. Исто тако одлучили смо да заједнички идемо у биоскопе, на предавања и позоришта. Све другарице из ударне групе спремне смо. да отсад, као и до сада, дамо све од себе за што бржу 0о6нову наше земље.

Ружица ИГЊАТОВИЋ руководилац ударне групе Б. Т. И.

ПРВО ОБДАНИШТЕ у устаноби

У четвртак У 4 часа – после подне, скромном | свечаношћу отворио је месни одбор Савеза ЈНА " Т. службеника _ Југославије своје дечје обданиште У својој згради у Палмотићевој улици број 2

Уз понон Извршног – одбора, А. Ф. Ж-а и синдикалних подружница, деца службеника, П. Т. Т,. добила су своје пребивалиште у време рада њихових родитеља. Ово је значајан дан у нашем јавном животу јер су обданишта по установама (била наш циљ, који смо најзад и остварили.

28 деце претшколског доба до 12 година својим жагором заглушују салу, спремни, да пред својим родитељима и гостима покажу шта су од 1 фебруара, кад су почели са радом, научили у свом малом колективу.

Обданиште _ располаже — са стручним особљем, управитељицом, васпитачицом и учитељицом као и осталим одговорним члановима. Прехрана деце са 8 оброка дневно обезбеђена, је издашном помоћу ИНО и већ формираног патроната, који ће стално водити бригу о вкономеским и осталим потребама обданишта.

Постоје чисте и видне собе за одмарање са пристојним лежиштима, амбуланта, магацин и велика, хигијенска, кухиња, као и остало што је најпотребније оваквој установи.

Косовка КЛЕЧАК

Тавмичење београдсВих трамбајаца

Трамвајци су одржали 5 јануара своју конференцију на којој су одлучили да учествују у првомајском такмичењу. Такмичење треба да се обави између парне и непарне партије – трамвајаца на следећи начин: контролори у што бољем одржавању саобраћаја, кочничари у вођењу рачуна о уредном саобраћају, чувању кола, мањем искључивању кола из саобраћаја, кондуктери у бржем раду и већој продаји карата, скретничари у бољем одржавању скретнице, а састављачи кола у уредном и марљивом вршењу своје дужности. Поред ових тачака такмичиће се и сваки појединац у добровољном раду за обнову земље. Да би што боље и успешније могли да изврше обавезе, које су на себе узели београдски трамвајци позивају све трамвајске путнике да им помогну у такмичењу, н то: да публика при чекању трамваја припреми новац за карте, како не би задржавала кондуктера при његовом раду, да при улазу и излазу пожури, да улази на задња врата а не на предња, да на позив кочничара прави места онима који журе да изађу, да се раније припреми за излазак а нарочито да не ускаче н искаче док су кола у покрету јер заустављање трамваја задржава саобраћај.

Ђорђе ЋЕБО кочничар

први РАДНИ САСТАНАК

ударне групе Београдсрве теестилне индустрије

У понедељак 11 0. м. одржан је први радни састанак другарица које раде на по 4 разбоја. Њих око двадесет скупило се у једном од одељења фаб; У намери да продискутују о садашњим резултатима, као и да се договоре о свом даљем раду.

Испочетка другарице су се снебивале и устручавале да говоре, али и ту је Ружица Игњатовић била, прва:

„Још неке другарице траже да раде са четири разбоја, али за. сад је то немогуће. А чим се оправе остали разбоји, моћи ће и оне да повећају број разбоја“.

Лед је био пробијен. Све другарице су живахнуле јер су се осетиле у свом елементу; говорило се о разбојима а ту су оне прави мајстори.

тда, да, једва чекамо да се оспособе остали разбоји.“

„И треба да се поправи материјал, — продужи · другарица Стаменка Вујић, — јер овако се много задржавамо на послу. Знаш, ко има градлу или американ, томе је лако, али ко има кишну кабаницу, томе је теже“.

»И чворови нам сметају“, упаде једна другарица.

Све би хтеле нешто да кажу о сметњама у раду. Из тог општег жагора се може разабрати да неке шпулерке нису довољно пажљиве у раду па везују пуније чворове, тзв. фалш-чворове, који чешће запињу и сметају брзини посла. Али то су ипак изузеци. Углавном, све су задовољне са данашњим материјалом. „Па. знаш, друже, продужава Стаменка, мени је теже радити јер ја радим са четири рабоја у једном реду па морам више да трчим. Али ипак успем. Воља сачињава све“. ·

„Радимо удвостручено, али то

Онда се јавља једна слабачка другарица. Она ради на два штофарска, рабоја. Зачудило нас је да тако слабачко биће може да радни тако тежак посао. „Воља сачињава све“, паде нам на

, та реченица Стаменкина. Другарица. која ради на два, штофарска разбоја зове се Станка Лончар. мн а

.- У < -

Прва радна ударна

не значи да роба, треба. да буде бофл“, упозорује једна другарица. У погледу помоћи ударницама у послу решено је да се замоли да им се придода, неколико помоћница које ће односити готов комад и чистити машине, нарочито штофарске разбоје. До сада су оне саме односиле изаткане комаде и том приликом су морале да зауставе сва четири разбоја, а то је губљење времена. Друг Алија Веизовић, говорио је тада ударницама о свопредузећа, А тај Агарков је са~

јим утисцима из СССР. Тамо влада обраћа нарочиту пажњу свим херојима рада, ударницима и стахановцима. Навео је случај Агаркова, који је успео са 5 до 6 другарица да замени на послу читаво одељење од 15 људи који су били ослобођени тог посла и могли су бити послани на фронт или у друга

о:

група у Београду

свим обичан човек, а другарице су као наша Ружа Игњатовић. „још смо млади“, оправдава, једна другарица, „али сваким даном се осећа да је све боље“,

У Совјетском Савезу чланови ударне бригаде нису само другови на послу већ и најбољи пријатељи у свакодневном животу. Они заједно одлазе У позоришта, заједно уче и заједно се усавршавају у раду. И друг Веизовић је позвао другарице да и оне пођу примером својих совјетских другари“

Секретар синдикалне подружнице говори радницима о плану пр-

вомајског такмичења

из ФАБРИКЕ „Ортобарсва слобода“

Обновљено одељење конфекције текстилног предузећа „Октобарска слобода“ јуче је поново пуштено у рад. Тиме су радници и намештеници Октобарске слободе још једанпут доказали да им никакве сметње не могу стати на пут. „Они су истовремено

77;

одлучили да се одмах укључе у првомајско такмичење и позвали су предузеће „Вуна“ из Карловаца на такмичење. Са конференције у обновљено одељење, послат је поздравни телеграм маршалу Југославије Јозипу Брозу Титу.

Рама ФРИРНТИЋ

СА СЕДНИЦЕ ГРАДСКОГ ОДБОРА ФРОНТА

Још почетком децембра Градски фронт је донео одлуку да рејонски одбори треба да почну са уписивањем чланова у Фронт. У ту сврху издељене су чланске карте појединим рејонима, сразмерно броју становника. Међутим, још увек упис није потпуно извршен, иако је већини фронтоваца издата потребна чланска карта. У оним рејонима где је упис благовремено почео уписивање је најбоље и текло, тако да је у У рејону до сада издато 21.105 карата. Поред тога, у Првом рејону уписало се 13.000 чланова, у Другом 17.077, у Трећем 13.626, у Четвртом 15.000, у Шестом 10.978, у Седмом 12.417 и у Земуну 11.000 чланова Фронта. У погледу чланарине највећи износ је прикупио У рејон (189.000) и Земун (119.874).

До сада су се у Фронт уписивали само фронтовци и чланице АФЖ. Међутим, по новом становишту Градског фронта карте треба издавати и члановима УСАОС-а и припадницима ЈА, уколико сами желе да се упишу У организацију Фронта. Чланице АФЖ које дају чланарину за АФЖ треба да дају чланарину и за Фронт, пошто ће се динар АФЖ употребљавати искључиво за потребе градске и рејонских организација АФЖ.

У појединим рејонима било је застрањивања по питању чланских карата. Код уписивања у Фронт треба остати на принципу да чланску карту Фронта не може да добије онај чији је став и раније био и сада остао неприЈатељски. Зато о свим спорним случајевима треба сами рејонски одбори да расправљају, а улични одбори треба да им детаљно изложе поједине случајеве. На тај начин успеће се да се исправе све евентуалне грешке које су се десиле приликом издавања чланских карата.

ПОСЕТА ХЕРОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПЕТОМ НАСЕЉУ У РЕЈОНА

Мала улица у Петом насељу У рејона на периферији града „Зелено брдо“ заједно са својим становницима претставља једну повећу породицу у којој није никада било ни свађа ни несугласица. Мако се у њој налазе разне професије, почев од те шког физичког радника, па до интелектуалца. У улици није било ни једног који је одговарао због црне берзе, шпекулације или сарадње са окупатором, ниједног који није изашао на биралиште, У тој Улици пре неколико дана владала је велика радост јер је друг Владимир Димитров, херој Совјетског Савеза, посетио своје пријатеље који су му у данима борбе са окупатором указали прву помоћ н гостоприм. ство и видали његове ране, Његов долазак у улицу први су приметили пионири ни омладинци, и познавајући га још као рањеника, похитали су му раширених руку. Народни херој Совјетског Савеза није заборавио своје приЈатеље. Он их је поименце позвао, разговирао са сваким, захвалио се на некадашњем гостопримству и провео са становницима улице цео дан. Одлазећи друг Димитров се опростио са својим пријатељима и рекао им:

— У данима страховитих борби, у овоме крају где је врило као у казану, указали сте ми све. срдно гостопримство и неговали ме боље него што би то радила моја рођена браћа. Волим вас и нећу никада да вас заборавим,

Пред одлазак херој Совјетског Савеза Владимир Димитров обећао је да ће поново посетити своје пријатеље,

Дамјан В. ПОРОБИЋ

О РАДУ АФЖ ШЕСТОГ РЕЈОНА

Све радионице, с установе н рејони прихватили су првомајско – такмичење. И рад жена у Шестом рејону је оживео; Патронати над обдаништима ни домовима и рад на описмењавању жена главни су задатаци свих антифашисткиња. Радом на испуњењу тих задатака оне су отпочеле првомајско такмичење,

Да би се више помогло патронатима, организовани су курсеви кројења н ши. вења. Управитељица занатске школе у Љубе Недића улици н остале наставни“ це добровољно су се примиле да бесплатно руководе тромесечним курсом који посећује 120 жена. Курс је отпочео 6 фебруара н радн са пуним успехом.

Поред тога, да би се испунило обећање дато другу Титу, одржавају се~ аналфабетски течајеви по школама = приватним кућама којима руководе учитељи и учитељице са рејона. Нарочи-

то живо раде аналфабетске групе у Маринковој Бари где постоји најзећи број неписмених. Жене - аналфабете

показују много за учење.

У рејону се растура листа »Жена да насе) у прошлом месецу распродато је 770 бројева, а поред тога 1! дому занатских ученика на Дедињу приложено је 24 пара чарапа н пет килограма шећера. Воја НОВАКОВИЋ

воље и интересовања

О РАДУ АФЖ ЧЕТВРТОГ РЕЈОНА

АФЖ Четвртог рејона примно се патроната над свим интернатима ни ђачким кухињама у свом рејону. Тако су чланици АФЖ-а Шестог насеља преузеле патронат над Кухињом бр. 4, у Авал« ској ул. бр. 8, која се малазн на те“ Риторији тога насеља. Једна другарица се повезала са управом кухиње, док свакн дан по две другарице, нанзменично из целог насеља, дежурају у са мој кухињи, у којој се храни 180 ђака; Од плаћеног особља су само кувари ца и њена помоћница, док другарице вз АФЖ-а, које дежурају, помажу у оста« лим пословима,

У кухињи се хране првенствено деца; чији су родитељи страдали у народноослободилачкој борби и деца бројно оптерећених породица. Дели се само један оброк дневно — ручак, Храна је добра н укусна а у последње време је појачана пакетима који се примају од Црвеног крста, а који се састоје од разних конзервн меса, млека, бисквита; мармеладе, чоколаде и другог.

Ми сваког месеца сакупљамо члатач рнну за АФЖ. Обавезна чланарина је 1 динар, а оно пто сакупимо — преко динара нде у корнст ђачке кухиње; Исто тако многе синдикалне подружнице Четвртог рејона су обећале да ће се примити патроната над нашом ку“ ХИЊОМ н ми се надамо да ће оне то и узнннти у најскорије време.

Драгица МИКИНЧИЋ

ВОЖДОВАЧКО ОБДАНИШТЕ Обданиште са Вождовца преселило се У ванредно лепу и хигијенску зграду У Војводе Степе улнцу бр. 195. Деши се пружа сва удобност. Имају широке све.

тле просторије које су добро загрејазео

М одличну храну. Из својих средстава обданиште хранн пет свиња и на тај начин побољшава исхрану деце. Управа обданишта с патронатима труди се да постигне самосталност и да се ускоро одрекне дотација које прима од ИНО-а. До сада су се примили патроната над овим обдаништем: КНОЈ на Бањици, који је овог месеца приложио 15.000, а у“ будуће се обавезао на редовне месечне прилоге од по 10.000 динара. Затим кројачка радноница »Солид«, фабрика кафе >Соко«, Поред тога радници фабрике »>Мињон« обавезали су се да једнолневну своју зараду уступе деци из обданишта, 8 Официрска школа за везу обећала је да ће од марта давати по 7000 динара месечно.

Тако заједничком сарадњом радника, Жена, омладине н припадника ЈА изгра“ ђујемо срећан н безбрижан живот на“ шим најмлађима.

В. НОВАКОВИЋ

АФЖ и УСАОС са Вождовца.