20. октобар
КУЛТУРНИ
Ба УХ
о 1
Београдски културни радници
У ПРВОМАЈСКОМ ТАКМИЧЕЊУ ·
У првомајском такмичењу у чествује цела наша земља. Фабрике, рудници, предузећа, установе — израдили су план такмичења и уложиће максимум својих напора да се оствари до првог маја, најрадоснијег празника радног народа. Првомајско такмичење већ је започело. Београдски радници и намештеници постижу прве резултате који показују да се такмичењу приступило једнодушно, да се за изградњу и обнову земље улажу све снаге. и да је врло много оних који настоје да задобију частан назив ударника.
И културни радници Београда, позоришни, музички уметвици, наши књижевници учествоваће. у такмичењу.
Градски културни одбор на својој седници од 15 овог месеца израдио је план о учествовању београдских културних радника у првомајском такмичењу н приредбама, и концертима које ће они одржати за време такмичења за наше раднике по фабрикама и предузећима Београда. Планом је обухваћево Народно позориште (драма, опера, балет), Радио-станица, Филхармонија, Удружење књижевника, затим мање установе ин групе које делују на културно-просветном пољу. 5
Приредбе ће се одржавати за време паузе, између смена или по завршеном раду. У фабрикама и предузећима учествоваће на приредбама групе уметника, ба музичким и хорским тачкама, приказати одломке из опера и драма; балетски играчи изводиЋе балете, поједини београдски уметници наступиће сами а књижевници ће читати своја дела. Програм ових приредаба, биће увек одабран и на достојној уметничкој висини. МИ мања предузећа и фабрике, које немају подесне просторије за веће приредбе и за извођење великог програма, неће бити изостављенве. И овде ће се одржавати приредбе на којима ће учествовати мање групе уметника, а њихов програм биће увек тако подешен да заинтересује и одушеви слушаоце.
Сем по фабрикама и предузећима одржаће се и низ великих приредаба у позоришту и Коларчевом универзитету. То ће бити бесплатне уметничке приредбе за оне који су се највише истакли у раду — наше ударнике. А иу биоскопима Ње се исто тако дати неколико бесплатних претстава. за поједина предузеЋа. у
Тако ће се културни радници Београда одужити у првомајском такмичењу својим друговима који неуморно раде у фабрикама и предузећима да би што више допринели обнови зе-
обе (сме Иван Шанкар: ТРИ ДРАМЕ — ЗА ДО. БРО НАРОДА — СЛУГЕ — КРАЉ БЕТАЈНОВЕ. Југословенски класици, Књига трећа. Превела са словеначког Роксавда Његуш. Редакција: Виљем Цагер. Поговор написао Борис Зихерл. Државни издавачки завод Југославије, Београд 1946, латиницом, 80, страна 225. Е
Јаков Игњатовић: ВАСА РЕШПЕКТ, ро-
ман. Југословенски класици, књига друга. Редакција и поговор: Велибор Глигорић, Државни издавачки завод
Југославије, Београд 1946, ћирилицом, 80, страна 206, цена 50 динара.
ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ, >Просвета«, Државно издавачко предузеће света, Државно издавачко предузеће Србије, Београд 1946, ћирилицом, 89, „страна 166, цена 25 динара.
МИР му а ша ал др а Е А Поа
мље. У рад својих другова радника по фабрикама и предузећима они ће својом уметношћу уносити потребну разоноду. Радници неће осећати једностраност физичког рада, јер ће у њиховим фабрикама и предузећима наши уметници одржава» ти своје приредбе за цело време такмичења. ,
Народно позориште у Београду такмичи се са крагујевачким
Народно позориште у Крагу-
јевцу упутило је позив свим позориштима Народне Републике Србије за првомајско такмичење. Такав позив добило је и Београдско народно позориште. У том плану за такмичење такмичиће се позоришта међусобно у томв које ће дати већи број премијера (само драмских), које ће одржати највећи број претстава, нарочито за раднике, ђаке, војску, сељаке. Нарочито ће се водити рачуна о квалитету тих претстава. Синдикална подружница Народног позоришта, у Београду прихватила је позив и у свом одговору предложила, је да се поред такмичења, на уметничком пољу такмичи и на организационом пољу, у јачању радне дисциплине и дружељубља међу члановима појединих одељења. Народно позориште у Београду у погледу такмичења на уметничком пољу, прихвата све тачке такмичења сем прве. Разлог овоме је чињеница да у позоришту поред драме постоји опера. и балет тако да то спречава повећање броја премијера драме. Што се тиче претстава за раднике, војску итд. то се већ извршава, а поједине групе уметника, обићи ће сва важнија. предузећа и фабрике у Београду и, по могућству у унутрашњости. Биће приређене претставе за раднике-ударнике с београдске индустрије, “Сем тога синдикалне подружница се труди'да отклони последње остатке погрешног предратног схватања о циљу уметности и мишљењу да је са уметношћу везан и боемски начин живота.
За исправније натписе и написе у филмовима
У старој Југославији имали смо прилике да читамо у филмовима свакојаке тек. стове. Не само да је било врло рђавих превода, него су ни ти преводи били написани врло рђавим стилом м нсквареним језиком. Данас када је филмска индустрија прешла у државне руке с правом се очекивало да свега о овога неће бити. Али у последње време има ли смо прилике да гледајући филмове читамо стилски недотеране текстове с много неправилно написаних речи У филму >Грешка инжењера Кочина«, који смо недавно гледали, има доста оваквих грешака. Ни код других филмова није много боље, Исти је случај н са текстовима појединих реклама. Често се поткраде по нека стилска, језична или граматичка грешка.
Међутим сви ови недостаци могу за ко да се отклоне ако се посао око пре» вођења и исписивања натписа и напи• са код филмова повери онима који до» бро познају свој.матерњи и свој књи“ жевни језик. СИМ.
за очи угасле,
Донеси му хлеба и соли,
Борба протиб
— М рбим тебе
Даљинама срца к'о соколи лете,
· Шта казује срце, шта гледа, шта слуша» Пред дверима нашим већ братске су чете са поздравом громким и пламним каћуша.
Заустави корак. Заустави време. Задржи у себи к'о росу на листу
тај дан и тај сан и тај стих из поеме о брату пешаку и брату тенкисту.
Ослушни и купај свог срца, и зени дај маха широко и упиј све боје и лик сваки прими и овај црвени стег братства узидај у ћелије своје.
_Не питај о путу што тело превали [ кроз ватру што пали и сабљу што сече кад севају муње и топ и рафали,
о мртвоме другу, о рани што пече,
Не питај за туту попаљеног села, ни за усне неме,
Не питај за борбу, за подвиге, дела Заустави речи. Заустави време.
Запамти и покрет и стас свога бр: а. Отвори широко и срце, широко и врата. Запамти и небо што пламти, што :»ри.
И небо је парче првенога стега, а облаци њихова сенка небеска. С мундирима иду још мокрим од снега и с чизмама пуним још Волгиног песка.
И данас још пишу поему јунаци
што пређоше степу и гору и реку.
А сутра ће срести њих деца нам, ђаци у школи, у књизи о Новоме Веку.
Гвидо ТАРТАЉА
неписмености
“ Шестом рејону
Са аналфабетског течаја у Маринковој Бари А
На терену Шестог рејона, према до сада још увек непотпуним подацима има преко 2.000. неписмених. Овај велики проценат неписмених објашњава се саставом самог становништва, као и условима под којима је до сада живела пе» риферија. Народне власти од првих дана ослобођења _ поклањале су велику пажњу овом питању, али на описмењавању није било мното успеха. Колико је и било успеха, они су незнатни и припадају углавном заслузи појединаца а не масовних организација.
Према данашњем попису У Шестом рејону налази се 1.167 аналфабета. Ту су урачунати само они неписмени чије је описмењавање данас обавезно, тј у старости до 45 године. Од овога броја на течајевима у оквиру школа или у ма њим групама, описмењује се 237 лица. Према овоме описмењује се свега 20% неписмених.
У пајединим насељима стање неписме» ности и описмењавање изгледа овако:
На Бањици има 117 неписмених, Кур“ севе похађа 21, што значи да је свега 1807, обухваћено курсевима.
Пашино Брдо и Душановац имају 114 неписмених, течајеве похађа 43 лица,
„описмењује.
што значи 3807. Вождовац има 60 неписмених, 37 се описмењује, дакле 6007, је на течајевима. То се односи на доњи Вождовац, а Горњи Вождовац има 146 неписмених, описмењује се – 103, што значи 7007. Маринкова бара има 730 неписмених, а само 33 њих похађа течајеве, што значи да се само 40%,
у Маринковој бари, рачунајући све неписмене без обзира на године старости, премаша цифру од 1.600.
Услед оваквог стања Народни фронт Шестог рејона одлучио је на последњој седници свог Извршног „одбора, да се енергично прихвати посла на описмења. вању грађана у својој средини. У том пиљу улични Извршни одбори добили су конкретан задатак, да сваки у сво јој улици попише све неписмене, организује групу аналфабета, и да је по веже са учитељима оближње школе, ка. ко би рад на течајевима и у групама одмах 'отпочео. На овај начин, читава снага Народног фронта сви чланови извршних одбора многобројних улица обухваћени „су и стављени у покрет против сузбијања неписмености.
Анђа БУНУШЕВАЦ • БИНГУЛАЦ
А
сат утајио.
сати.
КОЛИКО ЈЕ сати2
Даница Цветковић коју су Немци ухапсили свој сат адвокату Владимиру Стевановићу,
предала је а он је тај
— Е, сад ћеш пред народним судом да видиш колико је ИМ аи ~
' ; ћ
— Пошто је овор . — 5.200. — Не питам за целу радњу него само за ципеле,
ив
Стварна цифра неписмених,
РЕЋУ
КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ
на Правном
У згради Правног факултета, досада су одржане две врло успеле књижевне вечери. Бранко Ћопић и Десанка Максимовић читали су своје песме, упознали публику са својим животом, развојем и начином уметничког стварања. За ове при= редбе влада велико интересовање што најбоље доказује препуна сала Правног факултета. А. што је и још значајније велик део слушалаца сачињава, наша омладина,
Те књижевне вечери значе новост у нашем културном животу. Публици се претставља, књижевник не само по својим делима, него и по свом животу. Он говори о себи, а то је оно што љубитељи књижевности хоће и желе да чују. Кроз живот књижевника, његове напоре и настојања, они упознавају»и његово дело и тако се остварује најприснији контакт књижевника и читаоца,
На књижевним вечерима посматрао сам слушаоце. Они су
· радознали, то се види на изра~
зима њихових лица, они упија» ју реч књижевникову, саживљавају се са њиме, а његова дела, постају, им јасна, јер он говори о начину свог стварања, утицајима, околностима, инспирацији и о лотреби баш таквог књижев-
УСМЕНЕ НОВИНЕ
за пионире
У постављеним обавезама Београдска пионирска организација обавезала се, између осталог, да ће побољшати ва• спитни рад са пионирима. Често се примећује да пионири присуствују прет• ставама и приредбама Које не одговара ју њиховом узрасту и они се не заинтересују довољно, Било је неопходна по. треба да се организују приредбе озбиљнијег карактера — искључиво за де. пу. Тако је усвојена нова форма рада: усмене новине, које старији дају за пи онире.
Пионирски руководноци у заједници са Културним одбором Седмог рејона да• ли су до сада два броја таквих новина.
Деветог овог месеца у препуној сали Дома културе, У Војвођанској улици, пионири Четвртог и Петог рејона присуствовали су таквим усменим новинама.
Друг В. Арсенијевић, професор По» литичке школе причао је о пионирима СССР-а. После тога је М. Бошњак, ди ректор Технолошког завода упознао пионире са агрегатним стањима материје и о преласку материје из једног стања у друго. Начин излагања праћен је малим експериментима и био је врло интересантан и жив. После овог озбиљног излагања члан Народног позоришта М. Маринковић насмејао је пионире ко мичним рецитацијама, Другарица Д. Ми“ лошевић, _ чланица _ омладинске _ радне групе, врло је живо прочитала Ћопићеву причу о Бати и милишионарима. У свет музике увели су пионире М. Стојановић и Т. Мирић, проф. Музичке школе. Пионири су са напрегнутом пажњом пратили »захуктали воз«,. упетла и кокошке«, »три мала Кинеза«. Музиком и речима испричали су им историју једне кућице у шуми: живост у њој, провалу разбојника, тугу, борбу и весеље по ослобођењу. Другариша О. Спиридо. новић _ рецитовала је потом Ћопићев »Град Буквар«. Карикатуриста А. Јоцић пртао је карикатуре на највеће изненађење пионира који су раздрагано клицали, Примеран ред и диспиплина дошла је на овој приредби до изражаја. Учитељи и руководиоци који су са стране посма. трали програм и пионире били су изненађени чињеницом да су деца сто минута пажљиво седела и пратила програм,
Ту су самодисциплина и добро изабран програм учинили своје, Теже ствари биле су напочетку програма, а за• тим све лакше, те је цео програм про шао тако неосетно да су се пионири изненадили Кад је конферансије објавио крај. ;
Просветни радници, уметници, чланови културних одбора треба да се у. гледају на другове из Културног одбора Седмог рејона, па да више пажње по. свете културно + уметничком уздизању
наших пионира. , М. Ј.
ЊЕГОВА
Бевин је, одговарајући Вишинском,
факултету |
ног дела (Бранко Ћопић). И живот књижевника, не претстављају више само регистровани подаци, уџбенички као некада, него доиста сам књижевник кроз своје речи и своја. осећа“ ња. "
Књижевници немају „тајни“ у свом стварању и свом животу. Ништа сакривеног од свог читаоца, а читаоцима је омогућено да на овим књижевним ве: черима слободно и отворено поставе књижевнику питање које их интересује. Тако се ствара, нови и правилан однос између оних који пишу и који читају, непосредност, потпуно зближење # исправно схватање и књижевника и његовог дела.
Чуо сам једну омладинку како говори својој другарици:
— Сад они причају нама и ми можемо са њима да разговара“ мо.
А. то је свакако и најпозитивније у овим књижевним вечерима. Разговарати са књижевником о њему и његовом стварању, приближити му се. Прве књижевне вечери, када је о себи и свом делу говорио Бранко Ћопић, читао песме и објашњавао околности под којима их је написао, дискусија, није била тако плодна. Слушао“ ци се нису још осамосталили, за њих је такав начин претстављања књижевника био потпуно нов, а сигурно је било много питања које су желели да, упуте популарном песнику, Песничко вече Десанке Максимовић завршено је плоднијом дискусијом, а свакако да ће током ових књижевних вечери дискусије бити све занимљивије и обухватити оно што интересује читаоце у односу према књижевнику, његовом стварању и животу. Тако књижевне вечери уносе доиста новину у наш културни живот. Зближују књижевнике и читаоце, везују их и узајамно употпуњују. Зато су оне и најпосећеније наше културне приредбе, озбиљне по својој замисли и значајне по контакту који се на њима успоставља, између све већег броја искрених љубитеља књижевности и књижевних трудбеника.
КУРС ЗА ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ ЗИДНИХ НОВИНА
Месно синдикално веће“ отворило. је П о. м. у Дечанској улици 35/1 курс за техничко уређивање _ зидних новина. Курсом руководи професор Радочај, на“ ставник Школе за примењену уметност У Београду. Курс ће трајати 50 часова. Потреба за тим курсом показала се у вели“ кој мери иза изложбе зидних новина Месног синдикалног већа, где се пока“ зало да већина уредника зидних новина нису схватили задатак техничке опреме новина, На курсу има 50 слушалаца, По изјави професора Радочаја учесници кур. са добиће основне појмове по питању техничке опреме новина, које ће они у пракси доцније разрађиватн. ММ.
РАДНИЧКО НАМЕШТЕНИЧКА БИБЛИОТЕКА У БЕОГРАДУ
У децембру 1945 је од стране културно-просветног одбора Месног синдикалног већа послан позив свим синдикалним подружницама да сакупљају књиге и новчане прилоге за Радничко • намештеничку библаотеку у Београду. Подру-. жнице су се у великом броју одазвале и сакупиле што књига, што новаца, те до сада има преко 3.500 књига и преко 100 хиљада динара од чега је само Градски извршни одбор приложио 50.000 динара.
Нарочито су се истакли чланови синдикалне подружнице продаваца новина, који су се обавезали да ће о свом трошку набавити за библиотеку комплете новина »Борба«, >Политика«, »Глас« и »20 Октобар«, а уз то дневно ће достављати сву штампу као и месечна издања часописа, Тиме је осигурана за библиотеку сва
дневна штампа, што ће увелико допринети нормалном раду у читаоници,
логика
потпуно одобрио
нашу политику према Грчкој, укључујући и онај пе-
риод за време Черчила.
(„Рејнолд Њус“ — Лондон),
— Ако се поједини људи називају демократима, зашто се
ја не могу звати земљорадником!