20. октобар
__ органазацији,
__ ви помена.
5 Љ
УНИ КУХИЊЕ
Да би се сиромашним ученнцима омогућило редовно школовање и осигурао један од важних услова за успешан рад У школи — храна, у Београду постоји већи број ђачких ку: хиња у којима се хране у првом реду Социјално угрожена деца и деца родилеља Који нису, због својих послова, у мо. гућности да пруже деци редо“ вну исхрану код куће, '
До недавно су кухињске управе подносиле извештај о своме раду Градском одбору кухиња и интерната. Пословање овог од"бора преузео је пре кратког времена Фонд школских кухиња и интерната при просветном одељењу ИНО-а, Међутим, Фонд школских кухиња и интерната Ускоро ће да ликвидира са радом а бригу о кухињама водиће саме управе кухиња.
Данас у Београду постоји 12 ђачких кухиња и један интернат а у Земуну једна ђачка трпеза,
о овим кухињама до 18 о. м. хранило _се свакодневно 2593 дечака. Тај број је прилично мањи од броја дечака којн су се хранили прошле године у девет ђачких кухиња.
Социјално угрожена деца хране се у мензама бесплатно, ДОК имућнији плаћају 6 или 9 динара по оброку.
Мензе деле дневно само по ђедан оброк, ручак, изузимајући интернат коме деца добијају сва трп оброка.
У досадањем раду ђачких трпеза најбоље резултате дала је кухиња број 5 у којој се хра' нн око 350 ђака (у прошлој години 600), За тај успешан рад највише заслуга има њен руководилац илан Радивојевић као и велико залагање омладина ца који се у кухињи хране. ИнТернат у Крунској улици спада у ред наших најуређенијих ин' терната.
У прошлој години за намирвице и по пр РО кухиња утрошено је око 12,000.000 динара, док је буџет предвиђен за кухиње износио свега 3 милиона. Овај вишак, (без кога трпезе не би могле да испуне свој задатак, у главном је добијен од прилога антифашистичких организација и синдикалних подружница,
Финансиске тешкоће Са којима су управе ђачких трпеза морале да се боре у прошлој години у овој години биће још веће. Због: тога је потребно спровести систем патроната над свим ђачким кухињама у Београду. Од рада и помоћи синди: ката и антифашистичких организација у многоме ће зависити опстанак социјално угрожених ученика и квалитет хране који ће мензе моћи да им пруже. Досадањи рад ђачких трпеза у Београду није био организован онако како би то требало и велики број деце којима је неопходна помоћ у исхрани није могао бити примљен на исхрану. Контрола над ђачким трпезама н рад на проширењу послова нису остварени онако
како је то на многим местима У унутрашњости учињено, Доказ су стална мењања руко водстава над ђачким трпезама. У новембру месецу надзор над кухињама водио је Градски одбор кухиња и интерната, У фебруару 1946 основан је Фонд школских кухиња и интерната, који такође није био дугог века и већ се налази у ликвидацији, Руководства трпеза, било да су носила назив Градски од“ бор или Фонд кухиња, нису се довољно снашла и нису дала ни мало самоиницијативе да би се рад трпеза побољшао, њихов број повећао и њихова
инансијска с срества ојачала.
У већини ослањало Се једино на помоћ која је долазила са стране, а о „некој бамосталној каквој прикуп' љачкој акцији или приредби од које би чист приход ишао у корист Фонда кухиња, није било Због тога се данас прибегло решењу, да се саме Управе ђачких трпеза брину и о набавци хране и о Сретствима којима ће та храна да се купи, Као пример управама наших Ђачких кухиња нека послужи организација ђачких мензи у Пожаревцу, „где је само у једној прикупљачкој акцији руковод“ ству трпеза успело да прикупи 390.000 динара и око 6 вагона“ хране.
Преглед рада ђачких трпеза У Београду немогуће је дати, јер досадања руководства ни до данас нису послала извештај 0, своме раду Министарству просвете, као што су то учинила руководства свих осталих менза У земљи.
Финансике тешкоће са који: ма се боре руководтва ђачких трпеза огромне су, али ђачке мензе морају да постоје и руководствима се поставља задатак, да уз помоћ синдикалних подружница, — антифашитичких ан као и својим пуним залагањем,омогуће социјално угроженим ђацима опстанак јер број социјално угрожене деце ~ Београду је далеко већи од онога броја који су наше мензе до сада успеле да прехране,
РА чу ПИ | У
4
– == --
= = бе ~
— Оно лево ћемо срушити, а ово се, вероватно, односи на нас,
6 (5 А (Зе
„ОМИЉЕНИ ГОСТИ“
__У Јулиској Крајини народ подиже славолуке у част комисије Уједињених нација
~ А 4 77 МАУ У
2) ЗАУЕЋА ЗГОВСЂА |
је = 2 2272777 72222 70 |
ПИТАЊЕ СТАНОВА
Задаци стинбених задруга у Београду
С обзиром на чињеницу да ће
будућности станбене задруге бити главни чинилац у решава“ њу станбене кризе, у Београду је недавно покренута акција за оснивање станбених задруга. Као и код других политичких. мера наше народне власти, и код ове важне социјално-политичке ме. ре треба основне проблеме изне. ти пред народ, упознати га са њима и активирати га при њи: ховом решавању.
Циљеви и облици станбених задруга
Основни циљ станбених задруга је да путем удруживања, уза-
јамним помагањем, омогући из“: весној групи "људи а говојим а“
новима-задругарима — да дођу до солидног стана. ·
Овај циљ задруге постижу најчешће грађењем нових станова за своје чланове, али не тако ретко и прекупљивањем већ готових станова и зграда. Према томе, са гледишта начина на који се прибављају станови, имали бисмо грађевинске и откупне задруге, уз разне мешовите облике. Разуме се да се према постављеним задацима мења и сама организациона форма задруга. На организацију утиче и облик својине на изграђеним, односно откупљеним, становима — тј. да ли стан. бени објекти прелазе у власништво станара-задругара (етажна својина) или остају У власништву саме задруге, са Задругаром-Кки“ рајџијом.
Но још много важније и теже питање претставља начин при. бављања средстава за пословање задруга, с обзиром да стан претставља добро велике вред. ности, а да с друге стране 38другари не располажу потребним капиталом који би уложили У стан, нити су у већини случајева у стању да поднесу високе ме: сечне отплате евентуалног зајма. Најчешће, овај проблем се решава на тај начин што задругари организују прикупљање новчаних средстава међу собом (У виду основних и грађевинских удела, обавезне штедње и сл.), па на основу тих средстава и кредита који подижу мимо задруге — уз солидарно јемство задругара— приступа се прибављању станова за чланове, обично пре. ма реду уписа у задругу. У случају да се грађење, односно от“ куп, станова врши искључиво сопственим средствима самих задругара (што је врло редак случај) имали бисмо. чисту штеднограђевинску (односно откупну) станбену задругу. Ако се пак преко задруге прибавља и кредит, онда задруга добија и кредитни карактер.
Задаци станбеног задругарства У нашим садашњим приликама
С обзиром на оскудицу станова у Београду, станбене задруге морале би да теже првенствено стварању нових станова.
Међутим, с обзиром на оскудицу грађевинског материјала и стручне радне снаге, односно на скупоћу грађења, овај задатак и поред све његове важности, моћи ће се извршити у току ове сезоне тек у незнатној мери, бар уколико је реч о новоградњама-
Много више могућности, а и позитивних резултата, пружа оправка ратом оштећених станова, иако и овде оскудица грађевинских могућности и финанси-
ске тешкоће стављају извесне границе — на пример да у обзир долазе првенствено лакша оштећења, а највише до 50%. С обзиром на могућности јевтиног 0ткупа оштећених зграда и на чињеницу да се ради о мањим радовима, задруге могу да пруже драгоцену помоћ код оправки оштећених станова. Са друге стране, с обзиром на низак рентабилитет непокретности, на тешкоће набавке грађевинског материјала и радне снаге, као и недостатак капитала и кредита, кућевласници би вероватно врло радо понудили своја имања станбеним задругама на откуп, под повољним -условима. у „Наш закључак у погледу стваграња“ нопог“станбеног простора био би тај, да станбене задруге првенствено приступе прекупу оштећених . зграда и њиховој оправци, а да изградњу нових станова одложе колико год је то могуће за идућу грађевинску сезону, кад би се приступило масовном грађењу нових станова, преко станбених задруга које би се дотле кредитно и организационо учврстиле,
У међувремену, станбене вадруге треба, поред оправке оштећених станова, да посредују у прекупљивању взатечених станбе. них објеката из руку кућевласника у руке самих станара. Тим се додуше не утиче непосредно на отклањање станбене кризе, али се помаже решењу једног врло важног социјално-политичког про блема — остварењу давнашњег ска малог човека да дође до сопственог стана: Поред тога, тим би се осигурало боље одржавање постојећих станова, с обзи ром да би станари - сопственици станова ове одржавали са више воље но кућевласници, који су са губитком ренте изгубили сваку вољу да се старају о својим не покретностима.
Могућности станбених задруга у прекупљивању затечених станова врло су велике. Ако узмемо да је мали стан од 2 собе ин остало коштао пре рата приближно око 100.000 онда би, по одбитку амортизације према старости зграде, такав стан — рачунајући по ценама из 1939 г. коштао око 80.000 што значи да би се на зајам у овом износу (са 6% камате и роком од 30 година) плаћала месечна отплата од око 480 динара — дакле приближно у висини данашње кирије. За малог радног човека ово би било не само повољно, већ и сасвим могуће,
Форма. станбеног задругарства
Сагласно предњим задацима, станбене задруте би, у погледу прикупљања _ средстава, имале јамчевно-кредитни облик, док би са гледишта прибављања станова требало да имају како грађевински тако и откупни задатак. У том смислу мислимо да би било најцелисходније да се задруге оснивају првенствено уз већа предузећа, јер би се сви проблеми у пословању задруге лакше
"решавали у кругу људи који су
иначе упућени једни на друге и који се иначе добро познају. У другом плану стајале би задруге при рејонима и насељима, а по потреби и блоковима. На сваки начин, ради бржег и већег кредитног оспособљавања задруга, сматрамо да број чланова сваке ! задруге не би требало да бу"
мањи од 100 задругара. |
Финансирање — главни проблем станбених задруга
Из наведених примера види се да је, поред осталих преду“ слова, најважнији услов за успешно пословање задруга целисходно решење проблема њиховог финансирања. · Може се рећи да од решења финансиског проблема зависи највише и успех читавог покрета станбеног задругарства.
У нашој данашњој ситуацији финансиски проблем станбених задруга углавном је у следећем:
1) Пошто се ради о људима без знатнијих средстава, задругама треба, поред незнатних средстава која оне могу да прикупе, ставити на расположење јевтине и знатне кредите, и то на што дужи рок.
2) Да би се ублажила скупоћа данашњих грађевинских радова, било би потребно створити јак Станбени фонд, из кога би се помагали радови на подизању нових, а нарочито на довршавању и оправци оштећених станова. Прилив у овај Фонд требало би, начелно, да падне на терет постојећих станбених објеката, који су грађени по знатно ни“ жим ценама, а сем тога су добрим делом већ амортизовани.
..:
Наш закључак бин био да на-.
ше станбено задругарство мора пре свега да нађе целисходно решење проблема свога финансирања, да би потом изградило чврсту организацију, са солидним начелима у пословању, а ради с испуњавања _ данашњих конкретних задатака: откупа и оправке оштећених станбених зграда, откупа готових станова за рачун задругара н, најзад, изградње нових станова — У
"границама данашњих грађевин-
ских и финансиских могућности, Душан СТЕФАНОВИЋ
ЈЕДАН ВАЖАН
,
„20 дуатодије.
ЗАДАТАК БЕОГРАДСКЕ ОМЛАДИНЕ
пред изложбу историјат
омладинског покрета
Омладина Београда била је жариште и центар омладинског покрета у Југославији. Она је то била и пре почетка, народноослободилачке борбе, она то доказује и данас у раду на обнови земље.
У предратној Југославији 0громни штрајкови, протестни митинзи и демонстрације младих радника, средњошколаца и студената Београда били су позив омладини из целе земље за борбу против ненародних режима. Београдски омладински покрет уживао је велики углед код свих поштених и родољубивих елемената у земљи. Кичма омладинског покрета Југославије била је београдска омладина, У народноослободилачкој борби београдски омладинци доказали су своју доследност и приврженост напредним идејама учествујући у борби и дајући својим хероизмом полета целом народу. У историји омладинског покрета, остаће као један од најоветлијих примера херојство омладинаца који су 29 јула 1941 године отели из фашистичких канџи једног од руководилаца устанка Александра РанковићаМарка. Хиљаде младих Београђана пало је у народноослободилачкој борби топећи својом крвљу све крајеве наше вемље, дајући пример омладини и указујући јој пут части и борбе за. слободу и демократију којим мора ићи сваки поштен омладинад. У обнови омладина Београда наставила је славне традиције палих другова показујући нечувени радни полет на обнови порушене земље.
Изложба докумената о омладинском покрету која ће се одржати у Загребу, у оквиру трећЋег конгреса, НОЈ-а, треба, да. донесе документе из којих би се могао да направи исцрпан историјат омладинског покрета, у Београду од 1918 до 1945 године. Омладина Београда мора, на изложби бити достојно репрезентована и посетиоци треба, са изложбе да понесу стварну слику борбе и напора омладина. ца прев рата, за време народноослободилачке борбе и у обнови.
Градски одбор УСАОС-а већ је почео са прикупљањем материјала за историјат омладинског покрета у Београду. У ту сврху образоване су комисије при Градском одбору, као и одговарајуће с рејонске комисије које ће организовати рад на прикупљању докумената. Ова акција мора се спровести најозбиљније како од Градског и рејонских одбора, тако и од свих актива омладинаца. који ће радити на терену. Дужност омладинских организација у Београду је да најактивније учествују у припремама за ову јединствену изложбу. Материјал за изложбу је огроман и расут је по разним установама, над-
лештвима, организацијама и приватним кућама. Скупљање података, слика и докумената,
треба најсавесније обавити да би изложба, могла дати што објективнији приказ рада омла.дине Београда. Због тога све документе треба. слати потпуно оригиналне Градском одбору који Пе вршити статистичко сређивање материјала. /
Ради што бољег упознавања, са. материјалом који изложба, треба да обухвати указаћемо на
неколико значајних чињеница, које се односе на саму организациону структуру изложбе.
У првом делу изложбе биће приказан живот и борба. омладине пре рата, фотографијама, графиконима н документима и показан положај омладине у старој Југославији. Материјал о радничкој, сељачкој, средњошколској и студентској омладини бити посебно приказан. Бор. ба, омладине у предратној Југославији пруписаће се у другом делу изложбе. Нарочито треба, да се осветли раздобље деловања радничке омладине као иницијатора и организатора разних штрајкова, демонстрација, организованих захтева омладинаца, за напредни наставни план и борбе универзитетске омладине за демократизацију науке. Графиконима, ће бити приказано колико је свесних омладинаца, прошло крбз логоре старе Југославије, колико их је било осуђено и искључено из школа због политичке делатности. Овај део изложбе обухватиће такође и оригинална писма из полициских затвора, дневнике напредних Фмладинаца и записнике са судских саслушања. Подаци о легалној и илегалној штампи ша родне омладине пре рата, биће такође изнешени у статистичком приказу.
Други део изложбе садржане документе о уделу народне о младине у ослободилачком рату против окупатора им домаћих издајника. Тај део обухватиће Из звештаје, описе и фотографије првих партизанских акција у нашој земљи као ин формирање Уједињеног савеза антифаши“ стичке омладине Југославије, материјалом са, оба омладинска, конгреса, националних конгреса, и састанака. Културно-просветни рад омладине и подаци омладинској штампи у Нов-у биће обухваћени такође у овом делу.
Трећи део изложбе приказаће рад омладине на обнови ослобоЂене земље, где ће се бројним статистичком подацима, документима и фотографијама исцрпно осветлити активност на= родне омладине у раду на изградњи земље, њено учешће у друштвено-политичком животу земље и предизборној кампањи, у борби против саботаже, шпекулације и разних народних непријатеља. У овом делу изложбе биће приказан рад омладине на културно-просветном и фискултурном пољу а посветиће се посебна пажња пионирским организацијама и њиховом раду.
Из горе наведеног може јасно да. се види све оно шта треба да обухвати акција за сакупљање изложбеног материјала. Важно је да поред озбиљно сехваћеног рада ма самом прикупљању материјала, омладина Београда покаже и експедитивност у извршавању задатака и достављању материјала Градском – одбору УСАОС-а. Рок за предају тог материјала је 5 март. Због тога прикупљању треба приступити одмах да би на изложби у Загребу београдска омладина, била, достојно репрезентована.
Дужност је свих омладинаца, да задатке у прикупљачкој акцији историских докумената 0младинског покрета Београда, свршавају савесно и уложе све своје снаге на овоме послу.
Марија ГАЈИЋ
ТЕОРИЈА И ПРАКСА
У току немира у Бомбају на улице су изведени тенкови
а (21 ПУ у
| О ј Е=
461
19) Рај
:) —р Ду“ 1 Ц 24 5
КУ
:— Видицђ сине, овако у пракси изгледају речи Атлантске повеље!