20. октобар
сме. Без обзира на то што поред чесме пролази свакодневно доста грађана, који су могли да је затворе, »20 октобар« саветује ономе, ко је одговоран за ову чесму, или ко се њоме служи, да узме оловку н хартију м да израчуна колико је истекло воде, чисте, пијаће, за коју се троше скупи препарати за пречишћавање и која наш преоптерећени водовод скупље стаје, но што је он наплаћује од грађана.
Угао улице Браће Југовића н Поенкареове веома је промстан. Ту је трамвајска станица »шестице«, у непосредној близини, а на самом углу је м станица носача са ручним колицима. Поред тога, саобраћај би се одвијао сасвим нормално, да на тротоару није »слагалиште« старих канти и отпадака дрвенарије. Сваки отпадак данас се може на известан начин искористити, па према томе, и сваки отпадак има своје место. Али овим отпацима свакако није место на тротоару у Браће Југовића улици. варање Београда. Уколико је немогуће попрвзити га, требало би га »очистити« у оквиру претпролетњег чишћења Бео-
града.
7 5
У ЏПашићевој улици већ месецима стоји чекрк за дизалицу, на влази, у блату, под снегом. Ммамо ли ми на претек таквих дизалица; Ако имамо, могли би их дати онима који немају, па и у том слу“ чају дизалица не би требала ту да труне и рђа. Али како, по свој прилици, немамо довољно таквих справа, нарочито данас, у данима обнове и изград“ ње, то је за сваку осуду онај који је ову дизалицу оставио да пропада и у једно да кочи саобраћај у овој, и иначе тесној, улици.
На крају Доситејеве улице, недалеко од улаза на футбалско игралиште, даимма и ноћима, од последњих великих мразева, неуморно цури вода из ове че-
Искуства из досадашњег рада патроната над дечјим установама
Још у току ослободилачког рата наши народноослободилалчки одбори у крајевима ослобођеним од окупатора морали су да воде бригу о деци која су остајала иза погибије родитеља, о мајкама и деци који су се повлачили заједно с нашим борцима. Није онда било лако, кад је непријатељ надирао са свих страна, органиовати дечја прихватилишта и домове, обезбеђивати их храном у време кад је цео народ, заједно с војском, трпео нечувену беду и одрицао се основних животних потреба. Зато је и природно да наша држава данас поклања озбиљну пажњу бризи за подизање' баш ове деце. '
На овом послу бриге за децу без родитеља, за социјално угрожену децу која се налазе по дечјим домовима, све масовне организације у Београду, а посебно жене, су много учиниле. У току 1945 године масовне организације у Београду дале су преко 6 милиона динара за помоћ дечјим установама. Помоћ у намирницама, радној снази исто је тако велика.
У Београду имамо сада 12 до 14.000 жена које су запослене било у индустрији, било у Управном апарату, а засад постоје 22 дечја обданишта и у њима смештено 2.000 деце. Обданишта, су отварана по рејонима, тамо где станују радници, где има сиромашних жена са много деце, која живе под тешким условима. Но има код многих наших установа и предузећа, услова. да. се отворе дечја обданишта, за мајке које ту раде. Отварање таквих обданишта треба да буде брига синдикалне организације, првенствено жена које су с директно заинтересоване. Пример таквог дечјег обданишта је обданиште службеника, П.ЕЛ. струке, који су отворили обданиште за своју децу и сами га издржавају.
У шегртским домовима, налази се сада око 500 омладинаца и на тај начин се помаже подизање новог младог кадра стручних радника од сеоских омладинаца, деце из пострадалих крајева и младих демобилисаних борада. 2
Ова помоћ дечјим · установама, домовима, обдаништима, школским с" кухињама, ђачким интернатима, којих у Београду има преко 50, у последње време је почела плански да се организује преко патроната. Поједине масовне организације узимају стално штитниш тво над одређеним дечјим домом, школском кухињом и слично. Преко патроната, је могуће помоћ коју народ даје боље и планскије организовати, они омогућују контролу и помоћ народа у раду и руковођењу тим речјим установама. До сада су у Београду узели учешће у патронатима, синдикалне организације, организације Антифашистичког фронта жена, организације Народне омладине, Црвеног крста, У последње време придружују се војне јединице, тако да смо за, последњи месец дана имали само у новцу помоћ од 500.000 динара. Аутопук заједно с једним делом омладине УЈ рејона примио се као патрон обданишта, бр. 18 да обради земљу за, обданиште. Раднице фабрике „Елка“ раде један сат недељно за сво-
| је обданиште. Радници и радни-
На углу Кнез Михаилове улице, преко нута продавнице На-Ма, овај »рекламни стуба још увек »рекламира« ратно ра-
це Државне маркарнице раде за обданиште бр. 15 један дан месечно. Дечјем дому претшколске деце на Дедињу чиновници Претседништва, владе из својих прилога купили су 800 метара, фланела и 100 метара. штофа. Жене ТУ рејона са Другог и Трећег насеља сашиле су деци купљени материјал и дале 180 радних часова. У дечјем дому „Саша и Тамара“ радници предузећа. „Велсапа“ и „Епса“ бесплатном оправком и увођењем неких инсталација у дому уштедели су држави 100.000 динара. Као патрони истог дома. су и обућари и кројачи Официрске задруге, који су поправили деци око 150 пари обуће бесплатно. Да и не говоримо о непроцењивој користи коју чине жене у патронатима, организујући крпљење и чување дечјег рубља и одела. Исто тако радници Аутокоманде бесплатно су оправили неке инсталације У Другом дому занатских ученика и тиме држави смањили издатак за 80.000 динара. Омладина ЈУ мушке гимназије се истиче нарочито на просветном и васпитном пољу. Радници фабрике „Мињон“ као патрон овог дома оправљају шегртима, бесплатно ципеле.
Сад се ради о томе да овај полет који су показале скоро све организације, морамо још више развити, да водимо курс на то да ово штитништво остане стално, да помоћ од патроцата, буде редовна, и једнака.
ЈОШ ВИШЕ РАЗВИТИ ШТИТНИШТВО НАД ДЕЧЈИМ ДОМОВИМА
Да би што ефикасније помо- обавезе које узимају организа-
гли држави на овом плану, потребно је у овај рад укључити што шире масе народа. Саме Ффронтовске организације до сада скоро нису учествовале у овом раду. Исто тако се могу занатлије још више активизирати, јер је њихова помоћ необично драгоцена. Пример села Лозовика који је патрон дечјем обданишту бр. 19, снабдева га млеком и осталим намирницама, и даље проширење патроната на остала села, околине огромно би помогло и поред тога приближило још више село и град, радника и сељака.
У Београду на пр. има око 500 синдикалних подружница, а до сада свега 130 учествују као патрони. Могу се као патрони једне исте установе јавити више синдикалних организација, а увек је најбоље патронат комбиновати од више разних организација, јер је онда помоћ и свестранија и потпунија. Ово омасовљење патроната, проширење њихово на већи број људи повлачи за собом и смањење обавезе појединаца из тих организација. Да, је још нека синдикална подружница узела, патронат над једном дечјом установом не би морало 90 радника „Југостроја“ да прима обавезу да месечно даје 9.000 динара. Зато се у правилном развитку патроната, поред тога што је нужно да њихова помоћ буде стална и одређена, поставља, као врло важно проширити патронате, заправо учинити да ни један синдикалиста, ни један фронтовац не остане или преко организације или као појединац ван штитништва неке дечје или омладинске установе.
Ово штитништво јесте потпуно добровољно па према томе и
ције и појединци у њима, морају бити добровољни. Али је зато потребно патронат не постављати као ствар милосрђа,
већ као помоћ коју народ преко њега треба да пружи држа.ви и тиме олакша развитак привреде, подизање деце, омогућујући жени да се слободно запошљава ван куће, нили уштеду новца којег је држава морала да предвиди за издржавање дечјих домова и улагање тог новца у подизање фабрика и обнову земље. А развијање и одржавање дечјих и омладинских установа јесте један део борбе коју данас наши народи воде за своју срећнију будућност, за школовање омладине, за њено стручно оспособљавање, за васпитање деце. И баш зато што сваки радник, чиновник, жена и омладинац који учествују у патронату треба ово да знају, није добро кад претставник организације која узима патронат не обавештава све остале чланове о примљеним обавезама и када примљене обавезе нису резултат добровољне одлуке свих чланова. Ми смо до сад понегде имали таквих примера. Једна неправилност која нам се поткрала у досадашњем раду и о којој треба, да поведу рачуна у првом реду управници дечјих обданишта, али треба, да, је знају и претставници појединих организација које су у патронату, јесте та, да смо до сада мало пажње обраћали на обавезе које према дечјим обдаништима имају сами дечји родитељи. У једном дечјем обданишту од оног што су гребали да уплате родитељи деце, остварено је свега 30 од сто, т. ј.
2.000 динара, а од патрона, је примљено 12.000 динара. Ово нам показује да патронати треба да пруже помоћ управама обданишта, да убеде дечје родитеље да, им је дужност да одговарају својим обавезама.
У досадашњем раду патрона ти су показали несумњиви Успех, али да би даље могли правилно распоређивати помоћ која од њих долази, брзо преносити искуство у раду биће потребно створити координационо тело од свих организација које учествују у патронатима и везати га за народну власт. У том случају се не би могло десити да неке установе на периферији Београда немају патроната, или су им врло слаби, док их на другом месту има и сувише.
Било је предлога да читави синдикални савези или месни одбори узму патронате над једном установом. Мислимо да је помоћ много ефикаснија кад долази од основне синдикалне организације т. ј. од једне фабрике или установе, развија иницијативу и приближује старатеље и штићенике.
На крају, налазимо се у општем такмичењу радног народа за 1 мај којег су заказали Јединствени синдикати, а рад у патронатима с омогућује међусобно такмичење целим организацијама као и самим патронатима појединачно. "Такмичење на овом плану којег су већ поставиле организације које учествују у патронатима треба да кар његов резултат покаже. да народ може и хоће, као што је уосталом и до сада, радио, да на овом пољу помогне држави да добије још једну битку.
Славка МОРИЋ
Попуњавање редова „ста роседелаца“
Према вестима, из града Агринион група притвореника - сарадника окупатора | побегла је из затвора. Ово је већ четврти случај групног бекства издајника из грчких затвора.
~ ДАНА и Саво ши
пи Н 7
та
(и И
и 1: КАР мм АИ У
га (у
И
у
И,
2“
:Е УРАЛ А
ги има Јн па
— Са овим исправама поћи ћете у Трст, где су већ спремни станови за староседеоце
ОСВРТ НА РАА УДРУЖЕЊА СА НАПИОНАЛНИМ ОБЕЛЕЖЈЕМ
Одмах по ослобођењу, формирањем секретаријата Фронта, по
„улицама, предузећима, устано-
вама, па, и по професијама. основани су и секретаријати Фронта, по народностима. Али, док су секретаријати Фронта по улицама, предузећима и установа ма имали све услове за, фронтовски рад, и док се он одвијао сагласности са целокупним ронтовским радом, дотле се показало да _ секретаријатима, фронта по професијама, и народностима недостају ти услови. Почетком 1945 године преформирани су секретаријати фронта по националностима у удружења, Сем општих задатака, ова, су удружења радила и по политичком пољу, настављајући донекле рад укинутих секретаријата, Међутим, у току ове године ова удружења преформирана су у културно-просветна, друштва из више објективних разлога. Пре свега удружења нису успела да обухвате број људи а још мање да, их активирају на конкретним задацима, који су се свакодневно намета ли у вези са акцијама које су биле у току и догађајима који
су се свакодневно наметали У
вези са акцијама које су билеин које су се развијали. Као пример може се узети да је од око 20.000 Македонаца у Београду активно радило свега око 4000 да је од око 12.000 Личана, Бановаца и Кордунаша у удруже-
њу активно радило око 500; да је од око 40.000 Војвођана у Удружењу активно радило 1000; да, је од 6000 Словенаца, радило око 500; да, је од око 12.000 Босанаца и Херцеговаца учествовало у раду удружења око 650 чланова, . Ово неколико примера, показује рељефно да удружења нису била у стању да окупе и повежу, да активирају на конкретним задацима више од око 6% (Босанци), ма, да. је требало да окупе, с обзиром на значај вођених акција све ађанство своје националности, Осим тога, велики број активиста ових удружења отишао је, одмах по ослобођењу у своју ужу домовину, а један знатан део везао се за рад фронтовских органи. зација по предузећима и установама у којима је радио. На тај начин, кадар активиста у с8мим удружењима знатно се проредио, па је, према томе, и потпуно ослабљен политички рад у оквиру удружења. Поред тога, Један од разлога, и ако не битних, је и тај што су припадни.. ци појединих удружења расути по целом Београду, а домови се налазе често у рејонима где има најмање припадника те националности
Баш на главном задатку Удружења са националним 066. лежјем у Београду да повежу припаднике појединих националности са федералним једи-
ницама из којих су дошли, да их упознају са новим развојем живота у њима — нису успела. Скоро је редован случај да се воћства _ појединих удружења нису осећала одговорним за окупљање и активирање оних који су из било којих разлога. остајали по страни, Ту и тамо било је валагања, али она нису дала резултате који су могли бити пресудни по целокупни рад удружења. [
Новоформирана културнопросветна друштва поставила, су најконкретније задатке и ортанизационе форме путем којих ће се ти задаци извести, Зада.так ових удружења је да на културно · просветном _ пољу створе тесан контакт између културних догађаја и културнопросветних тековина уже домовине и чланова, удружења.
Од када су формирана ова културно-просветна _ удружења. осећа се све већи развој рада У њима и све веће интересовање досада _ неактивног чланства. Врло много се очекује од новопридошлих студената, који при. ступају раду у удружењима, са, омладинским еланом и свешћу. У многим удружењима они су већ преузели на себе главни терет рада, тако да. се поуздано може очекивати да ће у овом новом периоду рада успеси бити знатно већи, 5
0. Н.
при
ГРУБ ИСПАД једне грађанке
У току акције скупљања празних кон зерви н старе хартије, дошла су два пионира и у нашу кућу у улици Војводе Бране бр. 3 и затражили најпре од
66
мене: »Молим вас, тетка, имате ли старе хартијет Ја сам сакупила што сам имала и предала им. Они су закуцали и на остала улазна врата од станова. Тако су наишли до стана Флоре Ивковић и закуцали, она је запитала шта траже. Кад су пионири рекли разлог свота до ласка, она им је грубо викнула: »Вуците се одавде«.
Овакав поступак једне грађанке према нашим вредним пионирима, који добро вољно после школе, раде на сакупљању старе хартије и кутија — треба осудити,
Радмила ТОМИЋ
НЕДОСТАТАК ВОДЕ ТЕШКО ПОГАЂА ГРАЂАНСТВО КАРАБУРМЕ
Од велике је важности питање воде за грађанство које живи на периферији. Њен недостатак нарочито осећају радници Карабурме, јер раде у прашини и гару фабрика, па им је вода неопход“ на за одржавање чистоће.
Карабурма се служи јавним чесмама, али лети је велика оскудица у води, тако да се грађанство Карабурме с њоме снабдева из нехигијенских бунара и извора на цигланама, Међутим, тешко је ву.
ћи воду са удаљених места после рада од целог дана.
Да би ситуација у току ове зиме би“ ла још »лепша« са првим мразом дошли су и радници да копају рупе поред јавних чесми, на првом блоку овог насеља, па је услед тога вода прекинута.
Питање је, ко је могао овако нестручњачки и у невреме да отпочне тај посао7 С обзиром да су чесме целога лета биле без водомера, могле су, у таквом стању и да презиме. А кад је већ предузет овај корак, онда је одговорно лице требало да осигура кључ, а-тако исто и поклопац. на шахту, да деца не би силазила и кварила водомер и арматуру. Чињеница је, да прво насеље Карабурме и дан данас нема воде,
Вера ЂОРЂЕВИЋ
НЕСАВЕСНИ ШОФЕР У
МИНИСТАРСТВУ СНАБДЕВАЊА У Министарству снабдевања – постоји један шофер, који замишља да су ко-
ла Министарства његова својина, па се са њима служи за личне потребе. Тај шофер вози велики камион, којим превози материјал неопходан за нашу мндустрију и разну другу робу. Међутим, и поред тога што овај камион треба да служи само 32 потребе Министарства, шофер често на њему свраћа до свог стана у Прешевској улици. Ту камион, заједно са Немцима-заробљеницима стоји и по неколико сати, уместо да се то време искористи за рад. Пре неки дан, на Задушнице, одвезао је тим камионом своју породицу на гробље. а Потребно би било повести мало више рачуна о раду овога, а можда и других сличних шофера,
Стеван ЋИПРОВИЋ
ГРАЂАНИ БЕОГРАДА ПРЕДЛАЖУ. .•
Штедимо воду
Када окренемо славину н чиста вода, у дебелом млазу, поцури ми н не слути мо колико је она скупа н колико је тешко доћи до ње. Скоро у свим кућама Београда о инсталације нису – исправне, било услед бомбардовања, или недостатка материјала. Последица је да скоро по свим кућама славине цуре им огромна количина ненскоришћене воде свакодневно се баца. А вода је наша народна својина н сви имамо подједако право да је користимо. Па ипак се че» сто дешава да читаве улице, а нарочи“ то горњи спратовн, остану без ње.
Сваднкашња с потрошња _ Београда је огромна, а од прнлике 20 до 250/) те милионске цифре, пропадају – ненскоришћене услед нашег нехата.
По целом Београду осећа се дух такмичења. У том општем такмичењу могли би и ми, грађани, да организујемо међурејонска нли међунасељска такмичења, ко ће боље умети да сачува нашу 38једничку имовину — пијаћу воду, Поставимо то као тачку у плану такмичења: који ће рејон, а у рејону које ће насеље, више допринети да се стречи расипање воде, путем оправљања неисправних славина, вентила и цеви или, у случајевима кад је оправка немогућа, путем потпуног искључења таквих инсталација из употребе.
Катарина С. АДАЊА