20. октобар
Пи Ра РО
Кано. треба да глода
· домаћинстбо
__ ПОВОДОМ ЈЕДНЕ НЕОБЈАВЉЕНЕ >ИСПРАВКЕ«
Још
о злоупотребама са потрошачким. картама
Г У прошлом броју нашег листа писали смо о злоупотребама извесних грађана са књижицама за снабдевање. Између многих злоупотреба, које су откривене приликом последње замене по трошачких књижица, ми смо узели неколико конкретних примера и навели их. Између оста. их наведен је пример домаћитства др. Бошка Перића са стаком у Риге од Фере 13 које је имало три К књижице.
_ Међутим, 23 овог месеца добили смо од др. Перића „исправку“, коју је потписао и његов брат Драшко Перић, а испод потписа да би било уверљивије и „ауторитативније“, ставили су и своја занимања и звања која гла: се, за прво: чиновник Народне банке и члан Извршног одбора Народног фронта 1 рејона, а за другог: чиновник Министарства финансија и члан Извршног одбора Народног фронта улице Риге од Фере. У исправци, између осталог, стоји: „Није тачан навод да домаћинство др. Бошка Перића има три К карте већ са. мо једну... Одбијамо од себе као неосноване све наводе У поменутом напису да смо грађани којима се не допада овакав начин расподеле, да смо на недозвољен начин, давањем лажних података, отежавали рад народним властима, ла бисмо за себе приграбили већу корист, да смо вр“ шили ма какве злоупотребе и, најзад, да смо несавесни грађа. ни. За сада ћемо се задовољити овом исправком а одлучићемо се хоћемо ли или не подићи ту“ жбу...“
Из те „исправке“ стиче се ути. сак као да је Бошко Перић злонамерно нападнут и да би стварно требало да поднесе тужбу. Међутим, ствари стоје друкчије,
Основна грешка др. Перића је.
у томе што он, изгледа, није схватио карактер и значај наше штампе данас, већ је идентификује са штампом у предратној Југославији, која је често пута била лична и памфлетистичка. Наша штампа данас подвргава немилосрдној критици сваки пропуст, сваку злонамерност, било појединаца, било установе чврсто се ослањајући на чињенице које су испитане и проверене. М, што је најважније, то чи. ни не са неком злурадошћу, не у жељи да неком лично напакости, већ у циљу отклањања грешака, да би грешака било мање, да би злонамерника било мање и да би се људи лечили негативних навика стечених у прошлости. Тако је било и овога пута. Др. Перић се у својој исправци ад. вокатском виртуозношћу грчеви. то хвата за чињеницу да он сада нема три К карте, већ само једну, заборављајући (а он то врло добро зна) да је до послед. ње: замене његово домаћинство имало три К карте. То је основна чињеница. И то је, по нашем схватању, злоупотреба. Др, Перић би и сада имао три К карте да му то није онемогућио друг
У Одбору власти, који је карте |
мењао, а позитивно је знао да др. Перић, као једно домаћин. ство, не може да има три К карте. О томе нам сведочи форму. "лар за пријаву кога су сва домаћинства попуњавала приликом замене карата. На том формула“ РУ У врху опет стоји домаћин. ство са три члана (Перић, њего: ва жена и син). О томе нам све. дочи и црта подвучена испод та три имена. Значи да је опет требало да његов брат и његова та. шта имају посебне К карте као "и раније.
ми
ли 4
читевом пкрамндом сандука. Терет
ада, неља пирамиди се негло нагиње 8 точак се одваја од колица. Конопци прете да попрскају па ипак стоје некако, не руше се.
Озвојети човек затура качкет на потиљак. кола. Размишља, Најзад, водмећући раме, покушава да у-
далека мевзлазе два младића. Лесено. Пуше. Оборема рамена, уске, кратке ногазнце, пљоснатим, тањирести шезири.: Уањалачкич гледају, мамурни од ишдељлне шијанке мли коцкања... Ипах, зестају, заннтересовани, посматра чотека који не ана шта да предузме. Пучте. Пртте безуспешне покушаје, Чак, коментаришту. ; :
То траје три, пет, десет минута.
Из побочне улице трчи шегрт са торбом о рамену. Звечи елат, дечак млатера рукама. Он у трку вастаје, скида житро торбу се рамена, ставља је на ивичњек тротогра, притрчева човеку и скекуће око њега у жељн да му помогне. Обојица са напрежу, али високо наслатави _ савдупи о прете да се сасвим обора.
“
Дечко је Рабрњнут. Он ништа не каже, Ћути и човек, али обоје покушавају са свеке стране да поднгну терет ни успоставе равнотежу.
Чешка се шегрт во потиљку,. ставља руже ма леђа м кришом погледа на двојицу младића. Онда се опет враћа новом покушају, али безуспешно.
— Ау, обориће се, каже сељак, који ненлази, са кантом у рупи.
Оставља канту и подмеће раме под вевене саздуке. Запрвенела им се липа, крцкају кола, вли — точак је натакнут!
Човек отире зној, сељак узима канту и одлази, а шегрт задовољно додаје из своје торбе ексере да се осигура точак.
Изненада, он се окреће младићима:
— Шта још чекатер Готово је...
Ј. ЛАЗАРЕВИЋ
Х
Краљевско-дворски. печаторезац
Пролазим често Добрачином улицом и увек ми пада у очи један излог оригинално украшен. У згради број 8 налази се продавница печаторесца Сретена Ђорђевића у коју нисам никада свраћао, али његова два излога су ме увек заустављала ни натерала да помислим: зЕ, алал му вера, упоран до крајности.4 = Познато је да почеторесци поред печата н жигова раде називе фирми, улица ни натписа за лекарске ординације, канцеларије итд. Па и Сретен Ђор“ ђевић је радио то у старој Југославији, а ради м данас за потребе наше нове Републике. Мако зна да се државно уређење променило, ипак његови излози су остали исти, Они су украшени између осталог са четири грба старе Југо“ славије. Један израђен од метала испод кога пише >Печаторезац-гравер« — на другом (у боји) »Краљевска суд. оп' штина пиносавачка«, зетим једна табла улице Краља Петра итд.
Ових дана мизгласен је и наш! Устав н у њему је јасно написано како изгледа ваш нови грб. Можда ва фирму Сретена Ђорђевића ово вије важно што је озакоњено, н они мисле: >Што да скидамо, добра реклама«. Или их држе 28 оне »>мераклије« који прођу ту да погледају који пут круту. Ако није ви једно, опда је снтурно због
»репрезентације« фирме, Д. М. ГАЈИЋ
Омладина коју васпитавају _ Како посредници
гангстерски ФИЛМОВИ у биоскопу „Балкан
У биоскопу »Балкан« нови филм. Нешто са неустрашивим јахачима, револверима, ноћним препадима. Зато је пред биоскопом, око изложених слика, много оне омладине од 8 до 16 година, које иначе нема на културно - просветним приредбама, редовним састајалиштима
омладине која ради, изграђује се и развија, То је велика група оних што продају по угловима кремене за упаљаче и гуме за жвакање, да би, са тим новцем, прочитали стрип-романе у позајмној »стрип-библиотеци«, изложеној на Теразијама, или, као н овога пута, мо-
у
гли да гледају филм без смисла и ва. мене, са садржином која треба да буде чак м поучна, а у ствари је потпуно штетна,
У групи је много малих дечака од 10 до 12 година. Покретима »искусних« пушача ваде цигарете и путе,
— Ко ти је дао новац за биоскоп и цигарете, упнтао сам једног малишу у чекаоницни, пред почетак филма,
— Мени моја мајка дозвољава да ндем у биоскоп н пушим... А шта се то тебе тиче...
Ускоро потом на платну, у загушљивој, прљавој сали, трепери џунгла, рвање, препадн...
Ту исту џувглу остварују ови дечаци за време одмора у сали: подврискавање, туча, јурење... Е
Осећа се да им је баш оно што гледају на платну једини узор. Осећа се да је то њихов учитељ.
Треба се озбиљно позабавити питањем ове омладине која живи и развија се тако дивље, која није обухваћена оним радом, који подиже и развија и ствара исправне људе. Божидар ГАЈЕВИЋ
Бирократија, немарност или
Михајло Андрејевић живи У Београду од 1924 године. У марту 1941 године он је мобилисан и заробљен од стране Немаца: у Београду су му остали жена и дете, У току окупације Немци су избацили из стана његову жену и дете и у њега се уселили. Жена са дететом од три месеца отишла је код својих родитеља у село
У августу месецу 1945 године Андрејевић се вратио из заробљеништва и после месец дана
одмора на селу дошао у Београд где је добио службу У предузећу »Срботекс«. Чим је добио службу поднео је молбу (18 !Х 1945 године) надлежном !1 рејову, да му, или додели његов стан, на шта има право по Уредби, или одреди неки други. Међутим, од тада је протекло пет месеци и, ма да је био у Отсеку за станове 11 рејона већ више од двадесет пута, — стан још увек није добио, Зашто» Јован ВЕЉКОВИЋ
пљачкају
: сем на оправку једвн киивомш ориу Тодоровићу, Булевар Црвене армије бр, 80. Погодњли смо се за 70 динара, е тим да буде готов у четвртак 21 о. м. Отншао сам у четвртек м петак, али је радња била затворена. У суботу нађем сопственика али он ми је рекао да кишобран пије још готов, 8ли ако ми је нужно, могу отићи у улицу Војво де Багдана бр. 18 где ћу, у радионици, видети да ли је готов. Како је ни
аво време одем у означену улицу Ко тоа Михајла Гајића, Кад је примио реверс, погледао ме је зачуђено. Предао ми је кишобран м наплатио свега 50 динара.
Изненађен овим, мислећи да је во. грешно наплатио, рекао свм му:
— Па ја треба да платим 70 динара а не 80. ,
На то мн он одговори:
— Шта ћете, друже, ја сам као што видите болестан, лежим већ месецима од бубрежне болести, па сем, да бих се могао ивдржавати био приморан, да ТОдоровићу _ поверим, да од муштерија прима кишобране ва оправку а он од мене има 30—400/р за ту услугу. Он, као што видите, користећи се мојом болешћу хоће, на две стране да заради.
Значи да Тодоровић, зато што је примио од мене кишобран има да заради најмање 35—40 динара, док мајстор који је уложио труд и материјал око оправке прима света 35 динара.
Као и увек, посредници су грамзљиви на новац, Сматрам да би овакве посредничке радње требало ставити под што већу контролу, и спречити сваку пљачку коју оне данас спроводе под видом нормалне трговине и поштеног 88натства, Бора ЈОВАНОВИЋ
ен ПИО
ФРОНТОВСКИ ДОПИСИ
Успеси Прве беотрадске женске кројачке задруте
Тридесет марљивих девојака седи преко целог дана за шиваћим машинама у локалу бивше каване на Булевару Црвене армије 172. Нагнуте над својим радом пажљиво шију да би што пре свршиле одрђени комад и наставиле са шивењем преко норме.
То је женска задруга, која је основана пре непуних осам месеци, без капитала и алата. Данас се посао толико развио, да поред производног задатка, који су добили од Министарства трговине и индустрије, а који није незнатан, ове жене свршавају и многобројне друге. послове за нашу заједницу. Послови су у почетку тешко ишли. Прве недеље није било зараде. Друге недеље примила је свака по 200 динара. М првих седам месеци се таворило, а онда је Задруга добила производни задатак. Прво израда мушких кошуља за Министарство трговине ФНРЈ. Преко 4000 мушких кошу“ ља брзо су свршиле. Већи део њихова производа однесен је у опустошену Босву. Данас у Задрузи ради 35 радница и 8 радника, који шију мушка одела и капуте. — Ето, радимо колико год можемо да би допринели у обнови и изградњи вемље, каже нам Љубица Токовић,
Чланице Задруге не раде само ово што им се постави као производни задатак, оне су се примиле патроната над обданвиштем у Поп Стојановој улици, за које раде бесплатно све што им се донесе. До сад су за ово обданиште бесплатно сашиле 32 дечија зимска капута, 17. кошуља, 7 гаћица н 8 женских кошуљи-
ца. Сем тога, сашиле су за шегртски дом у Крунској улици бесплатно 40 кошуља. Раднице су начиниле и свој план у оквиру првомајског ракмичења. Обавезале су се да ће на својих 20 машина извршити не само оно што су предвиделе, него да ће норму и удвостручити. Радиће и по три часа недељно за обнову земље, а зараду ће давати у готовом
новцу. У вези са културно-просветним радом повезале су се са синдикалном подружницом., фабрике »Пролетер« која се налази непосредно до њихове радионице. — У току 1945 године радиле смо испод нормираних цена, да би што више помогли широким радним масама, каже нам руководилац Задруге. Тако ћемо им наставити. ,. С. БУРИНА
У НЕКОЛИКО РЕДИ
Рашчистили су од ђубрета и рушевина Цетињеку, Ђорђа Вашингтона и Душанову улицу чланови Извршног одбора тих улица. У чишћењу Дринчићеве улице узели су учешћа намештеници Сре.
ског суда | рејона укључујући се у првомајске такмичаре; Ј. Вучковић ж
Под принудну државну управу стављено је предузеће Индустрије сапуна »Јасна«. Радници су истога дана побољшали производњу јер су задовољни са новопостављеним _ управником _ предузећа другом Чукићем, његовим радом и разумевањем које има за раднике.
М. Аранђеловић
За децу у обданнштима и тегртским домовима бесплатно су радиле жене из улице Страхињића Бана и Капетан Мишине. Оне су сешиле 100 чаршава, 100 јастучница, 90 јастука и поправиле 1
несигуран Ђек
Нити свих емигрантских центара одакле се врши пропаганда против Југославије
нв других земаља воде ка генералу Андерсу.
| · 4 — Велможни пане, ако ми се приближи ова
научно!
(Њу стејтсмев енд нејши — Лондон)
песница мораћу да признам ко ме је
кецељица. Највише је радила Софија Ћук. Жене из улице Страхинића Бана и Капетан Мишине следују – пример својих другарица по фабрикама, Нада Васиљев ж
Велика нечистоћа влада у Ђачкој трпези у Бајлоновој пивници. Прљава је Како унутрашњост просторије тако и простор око зграде. Због тога треба одредити неко лице које би одржавало ред, дисциплину и чистоћу у ђачким трпезама.
Ј. Вучковић
х
Сваког месеца даје два пута усмене новине културно · просветни одбор Шестог насеља Трећег рејона. Последњи број усмених новина био је посвећен аналфабетским течајевима. Том приликом био је прикаван кратак комад у једном чину, али збот импровизација н неозбиљности глумаца, који су хтели ва сваки начин да насмеју публику, уметнички ниво комада био је врло низак. Дилетанти су увидели своју погрешку и
| решили да се овакви случајеви не дога-
ђају у будуће. Усмене новине посећују највише омладинци из ивсеља. Зора Спасојевић, Кавадарска 7
Основале су кухињу у којој ће се хранити чланови радне омладинске јединице чланице АФЖ-а насеља Хаџи По. повац. Омладинци су поставили себи у вадатак да ће у оквиру такмичења дати 10.000 радвих часова а да би им омогућиле несметан рад чланице АФЖ-а отвориле су кухињу у којој ће 40 омладинаца радне бритаде добијати храну за време добровољног рада.
Мина Танкосић
Управа Х! пабављачко -= потрошачке задруге положила је рачун о свом досадашњем раду пред великим бројем задругара. Задругари су одобрили рад управе и обећали да ће помоћи проширење посла тиме шта ће се снабдевати једино преко задруге. Грађани су у. казали на потребу хитног отварања једног одељења које ће трговати искључиво са млечним производима.
ж
Две хиљаде квадратних метара земље обрадиће фронтовци Требевићке улице и Репишта на Чукарици. Сав рад од засејавања до збирања плодова извршиће сами фронтовци, а плодове ће да. ти обданишту. Владимир Јаџић
В. Петровић
Одмах по порођају доћи ће да настави учење на аналфабетском течају Стокић Загорка из улице Јанка Вукотића број 2. Она је изјавила да је ништа неће спречити у раду на сопственом изграђивању. Њен пример треба да следе и остале полазнице аналфабетских течајева.
Светозар Ивковић, управитељ
» школе број 17 — Сењак
Београд се обнавља... До скора запуштени и прљави киосци поправљају се. Из дана у дан са наших улипа нестају трагови окупације
| о КОБСМИСЈ
—
БЛАГЕ НАЗНЕ
над мучитељима шегрта
Заштита шегрта и њЊИХОВЕХ права предвиђена је многим уредбама, али се још увек дешавају нежељени случајеви злоупотребе права над шегртима од стране мајстора или старијих радника. Због тога је потребно да законске норме, предвиђене као санкције према онима који
злоупотребљавају свој положај и тиранишу најмлађе чланове наше заједнице, шегрте, буду
примењене у свој својој строгости. Међутим, рејонски народни судови, који су дужни да донесу строге пресуде у оваким случајевима, често својим благим казнама шкоде ауторитету народ“ них власти.
Случај шегрта Живорада До“.
бродолца из фабрике ЈУГОСТРОЈ у Раковици, кога је зава-
=
ривач Мирослав Спасојевић зло-. стављао на начин свирепији ОД.
свих оних који су се до сада примењивали према шегртима, пре неки дан је расправљан пред народним судом Седмог рејона,
Уместо да Суд донесе пресу-
ду која би опоменула сопстве-_
нике предузећа и старије раднике да су шегрти равноправни чланови заједнице и да се са њима мора поступити Као ни са свим осталим грађанима, Народни суд Седмог рејона казнио је Милосава Спасојевића са три месеца принудног рада у предузећу где је и раније радио. Овакви случајеви не би смели више Да се понове, а Спасојевића треба казнити тако, да би санкција примењена према њему била опомена свима онима који су слични њему ин који употребљавају методе бивше Југославије.
Бошко НОВАКОВИЋ
па
Вагоне за ученике треба да користе само достојни ђачког имена
Београдске школе похађа велики број ученнка, који станују ван града. Они долазе и одлазе возовима. Да би се обезбедила места за ту школску омладину, да би се отклониле опасности, ко“ јима су ђаци изложени кад се возе на платформама он степеницама, народне власти су доделиле један засебан вагон;
Али, међу том школском омладином има појединаца који не заслужују часно име ученика данашњих школа. Има их који користе овај ватон за пренос пр. ноберзијанске робе, има их који преправљају ђачке карте, путују без возних карата или са туђим месечним картама.
Баш данас, када се школској омладиви мзилази у сусрет н када треба ствара. ти, школовањем, нове кадрове спремних људи, било би потребно о чистити НЗ редова школске омладине све оне који се огреше о прописе и законе, помажу црну берзу, баве се саботажом и осталим ненародним пословима.
Драгутин АНТОВИЋ ученик Средњотехничке школе
У чију то надлежност спада!
Зграда у Доситејевој улици број 21 припадала је некада Београдској општики, а данас је народна својина. У њој је смештено Одељење за социјално стара ње Извршног одбора и Управа народних добара.
Да је ова зграда некада Београдској општини сведочи и данас на њој стоји, а на којој је крупним словима написано: Општина града Београда«, у средини грб бивше краљевине, а испод тога »Судско одељење«. Прошло је скоро годину и по дана од ослобођења нашега града, а та табла = данас стоји. ОИнтересује нас у чију 10 надлежност спада и после колико година ће та табла бити скинута.
припадала
табла која _