20. октобар
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
тека.
!
БРОЈ 69 ГОД. П
ПОСЛЕ ПУТА МАРШАЛА ТИТА
70 С
НЕЈДЕ ЛГБНИ ЛИСТ МАРОЛДЊМО · БЕОГРАД, 29 МАРТ 1946 ГОД.
_ ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
·
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8,
ОВИ ДОПРИНОС ОДБРАНА ДЕМОКРАТИЈЕ
Величанствени дочек који је Београд, престоница нове демократсеке Југославије, приредио маршалу Титу по његовом повратку из Пољске и Чехословачке, био је још један доказ видног признања његовим напорима да настави дело започето још у ослободилачком рату, остварења и обезбеђења истинске демократије и стварног мира, заснованог на сарадњи слободних. и равноправних народа Европе и читавог света. Кроз одушевљене манифестације Београђана испољила се још једном одлучна решеност свих југословенских народа да скупо плаћене тековине победе над фашизмом учврсте и ојачају путем приснијег везивања са народима, који су на својим леђима искусили страхоте фашистичке агресије и који су исто тако вољни да, једном заувек униште сваку могућност' нових агресија на њихову слободу и националну независност. Та решеност југословенских народа добила, је сада нову потврду у уговору о пријатељству и узајамној помоћи склопљеном између Републике Пољске и Федеративне Народне Републике Југославије, уговору који се достојно придружује раније склопљеном сличном уговору са. Совјетским Савезом и коме ће ускоро следовати исти такав уговор са Чехословачком Републиком.
Ако је наша земља похитала, да ступи на пут ближе међународне сарадње најпре са словенским народима, разлог је довољно очевидан ин разумљив. Словенски народи били су у овоме рату не само непосредно изложени ударцима фашистич-
ког напада, нере—је- њиме у исти
мах претила опасност потпуног уништења. Пут Хитлерове Немачке ка превласти над светом ишао је преко истребљења, словенских народа; по Хитлеровим речима, „немачки мач имао је да обезбеди место немачком плугу“ управо на територијама на којима живе Словени. Крвави биланс рата у словенским земљама и сувише речито говори о томе колико је фашизам плански и свесно ишао за тим да словенске народе доведе до потпуног уништења, да их просто збрише са лица земље. О томе говоре и тајни немачки документи чију злочиначку садржину данас дознаје читав свет.
Најзад, и подмукла роварења, остатака, међународног фашизма, против појединих словенских земаља, јасно сведоче о томе колико је фашизам свестан да су баш словенски народи главна сметња да он, упркос пораза, покуша у будућности остварење својих снова о поробљавању читавог света.
Словенски народи међутим, у заједници са осталим слободољубивим народима, сломили су кичму немачком фашизму. Данас је потпуно јасно да су херојски отпор словенских народа на челу са великим руским народом, њихов несебични самопрегор, њихова преданост високим циљевима, антифашистичког блока, најзад њихова бескомпромисна љубав према слободи и националној независности, били главни фактор победе у овоме рату. Али цена којом су словенски народи платили ту победу и сувише је висока. да би они могли занемарити да предузму све потребне мере како би плодови те победе били заувек обезбеђени у будућности. Дивљачко разарање славне пољске престонице Варшаве и других пољских градова; пустошења, југословенских земаља у којима је окрутни непријатељ до последње зграде уништио небројена насеља; најзад милионски данак у крви и смрти плаћан кроз предуге године окупације, биће вечита, опомена, Пољској и Југославији да је обезбеђење њихове будућности од новог напада заједничког непријатеља прва и највиша национална дужност.
Да се то обезбеђење мора пре свега заснивати на искуствима.
спрошлости, јасно је и пољеком
народу и народима, Југославије. Њихова судбина пре рата, лежала је у рукама ненародних режима, којима су себични лични интереси лежали изнад 'нацио: налних. То је разлог што су словенске земље дочекале фашистичку агресију потпуно разједињене, и што их је нападач могао савладати једну за другом. Победа над непријатељем могла је бити осигурана тек када су наши народи, после првог пораза, узели своју судбину у сопствене руке и када су, под вођством домаћих напредних демократских снага повезали свој отпор са отпором осталих слободољубивих народа ангажо-
НАРОДНА СКУПШТИНА
ваних у борби против истог непријатеља. Победа у овом рату за пољски народ и народе Југославије није значила само поновно стицање националне независности; она, је у исти мах била, и ослобођење од унутрашњих назадних снага политичког и националног угњетавања. Из крви и ужаса, рата, израсла, је и у Пољској и у Југославији истинска с народна демократија, коју пробуђене снаге народних маса, ослобођене сваког споља.шњег и унутрашњег притиска, изграђују данас у једном полетном темпу. Данас су и пољски народ и народи Југославије двоструко слободни, јер су сломили спољашњег непријатеља, и јер су у сопственим земљама, уништили реакционарне снаге и тиме себи обезбедили могућност да свој будући живот изграђују онако како то одговара њиховим сопственим интересима/и тежњама.
Склопљеним уговором пољски народ и народи Југославије потврдили су и формално своје искрено пријатељство, опробано и очеличено у заједничкој борби. Изражавајући расположења, широких народних маса обе словенске земље, тај ће уговор пре свега допринети приснијој сарадњи народа Пољске и Југославије у циљу њиховог бржег опорављања од ратних недаћа и полетнијег развитка.
Али пољско-југословенски Ууговор има и шири међународни значај. Пољска и Југославија су данас два снажна, упоришта, демократије у ослобођеној Европи. Оне су за остварење истинског демократског поретка, пропиле и сувише драгоцене крви“ дале и сувише доказа, своје привржености ствари демократије
азбијање једн
Изјавом коју је пре неки дан, у свом експозеу пред Народном скупштином, дао министар унутрашњих _ послова Александар Ранковић о хватању издајника Драже Михаиловића, не само да је изобличена подла и лажна кампања реакционарне иностране штампе и заклетих непријатеља нашег народа и државе, већ је прекинут сан и маштање и наше домаће реакције о „команданту краљевске југословенске војске у отаџбини“, који се „бори“ и који ће донети оно „треће“; који „разговара са краљем“, разговара са Андерсом па чак и са Черчилом.. Много је важније за нас, који заједно са народом чинимо надчовечанске напоре да нашу земљу изведемо из хаоса пустошења и ру: шења окупатора и његових слугу и помагача, — што ће, после ове изјаве о хватању овог издајника и ликвидирању разбојника Калабића, Рачића, Васића, Медића и других, много нашег радног и поштеног сељачког света моћи мирно и без страха да спава, да се још одлучније и спонтаније, У данима пролећне сетве, посвети свом раду за добро своје и својих ближњих,
Ову годину дана од ослобођења земље, испуњену невиђеним и до сада, у историји нашег народа, незапамћеним напорима и раду широких народних слојева на обнови и изградњи пору“ шене и разорене земље, реметили су, ту и тамо, злочиначки испади групица оних који су, оптерећени тешким злочинима, бежали и скривали се по. разним јазбинама, рупама и ђубриштима од домашаја народних власти. Њихова упорност имала је још једну једину наду, подгрејавану од домаће и стране реакције, да ће их из тог безизлазног положаја спасити њихов „командант“ који их је и увалио у све те злочине. Да ће их не само спасити, већ да ће од њих, окорелих злочинаца, направити хероје и јунаке. Но и та последња нада неповратно се Угасила; њихов „командант је У рукама народне правде, која ће му ускоро судити за сва неде. ла почињена народу, чији је оп недостојни син. Та недела су
и мира. Њихово ближе везивање може имати за циљ само и једино одбрану демократије као основног услова, за, спречавање нових агресија и сукоба од
стране империјалистичко-фаши-.
стичких снага у свету. Никоу свету не може посумњати да би пољско-југословенски уговор могао претстављати покушај стварања, неког словенског блока, са, посебним циљевима, и намерама, упереног против ма које друге земље, изузев против тежњи 0статака, међународног фашизма да свет поново баци у вртлог рата. Словенска, солидарност која се изражава у томе уговору, има основни смисао у оправданој тежњи словенских народа да се у будућности обезбеде од нових насртаја на њихову националну независност. Тим су духом инспирисани и слични уговори са Совјетским Савезом који је до сада дао небројено доказа да је доследни заштитник мира и лојалне међународне сарадње. Тим уговорима, који потпуно одговарају основним условима Организације Уједињених народа, словенски народи, на, челу са руским народом, јасно испољавају своје искрене жеље да, се кроз учвршћење демократије заувек обезбеди мир у свету.
ЏМољско- југословенски уговор је снажан допринос стабилизацији мира и јачању демократије у Европи. Он према томе претставља нови корак ка остварењу бољег и срећнијег живота намучених европских народа којима је пре свега стало до тога да лече тешке ране нанете ратом. У томе управо и ле-жиевелики. међународни-звамај "овог уговора. — И"
Синиша СТАНКОВИЋ
ПОСЛЕ ХВАТАЊА ИЗДАЈНИКА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА
г ССРОНТА БЕОГРАДА
ТЕЛ, 23-003, 20-448 и 26-521
тито ЈЕ РЕКАО: Сарад;
' '
многобројна и ужасна. Бледа слика свих недела може се видети на сликама изложбе Комисије за испитивање злочина окупатора и његових помагача, која је ових дана отворена у Београду и коју би, као што то лепо Моша Пијаде каже у свом говору пред Народном скупштином, „требало слати свуда по свету, да читав свет види и да му се стави пред очи да не заборави, јер има много света који није био окупиран, који није гледао тако изблиза као ми, који није осетио преко својих сопствених леђа све те ужасе и све те грозоте“.
Ми то, заиста, не можемо нити заборавити, нити опростити,
род не само непосредно гледао и непосредно на својим леђима осетио све те ужасе и грозоте, које та нема изложба преко слика показује, већ је чуо и осетио и' никада не може заборавити ужасни .плач и јаук тих небројених „жртава, њихових очева, мајки, жена и деце, па га чује још и данас, у
Требало би, и заиста, да бар ту изложбу виде сви они у иностранству · којима и данас им-
„понује „горски цар Дража“ са
својих „60.000 до зуба наоружаних војника“, да би употпунили своје садистичко уживање и да не би морали да измишљају ју-
начке подвиге свога љубимца,
· рад'за мир, а не рад за ратни ублок . ~
том платио. данашњи
(СМРТ ФАШИЗМУ ~= СЛОБОДА НАРОДУ
Ру
_ ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,
њу
тарода претставља,
„лељленде“.
нити не казнити, јер је наш на:
пошто би им стварност његових „дела“ била ,фантастичнија од ма којег авантуристичког филма дивљег' запада и маште ма кога „Рандолфа Черчила. Само, при томе, нека ,ке забораве, ни једног момента, да сваки онај унакажени · леш претставља по једног '· свесног борца противу фашизма, који, је својим животриумф Уједињених нација у борби против "међународног фашизма. Никада, заиста, кроз историју српског народа није било ни близу сличног примера, какав је био „дражиновштина“, Злочини, који:су. и У науци кривичног права означени као најсвирепији'н најокрутнији, били су днев--
разговор У зони ; »А«.
– Мој Анте не стиже ни близу Загреба, а твуу Дража већ у Београду. — Е, мој брале, зна „чича“ шта ради!
|