20. октобар
Циркус у Јагодини
Артисти из Београда изводили су у Јагодини програм који није био на уметничкој висини.
»Глас«
— Они мисле ако смо из Јагодину, да смо ћурани,,.
Ревност изнад свела
У месту Подунавци стао је воз само зато да се уто
вари Ји“ дрва за контролора »Гласе
— Што стојимо — Беремо висибабе за госпон контролора
Практичари
— Нема смисла да чистимо кад ће и онако сад киша да спере сву прашину.
| одложена офанзива
Неки реакционари у кафани. "а
ИдмлА а са улице
— Шта садр Уместо обећане. пролећне офанзиве, упадосмо у њихов казан»
— А уверен сам ла је радио јавио да неће бити данас кише,
и оливин маљем на ин ГИ ад дана ава а аланина ни аниме амин
Недалеко је Железничка станица. Зато су трагови ратних разарања и уличних борби дубоко убележени на фасадама кућа и плочницима. У дну улице, између кровова и димовука, у измаглици: друга обала, Саве и остаци Сајмишта са његовом тешком историјом. А. ту, у Ми. лоша Поцерца улици, иза мрке фасаде, кутак је брижљивог старања и стручне неге, кутак спокојства и мира за седамдесеторо деце, која тек почињу да разазнају своју околину и добијају прве утиске и појмове.
Дечје јасле. Прве дечје јасле у Београду.
У њима проводе дан деца радница, деца чиновница, деца студенткиња, На тај се начин ослобађају ове жене, које двоструко доприносе држави, бриге за децу у рад-
ПО ДОЛАСКУ У ЈАСЛЕ ДЕЦА СКИ-
ДАЈУ ДОМАЋЕ ОДЕЛО.И ОНО СЕ
ОСТАВЉА У ЕМАЛИРАНЕ ОРМАНЧИЋЕ
У
СЛОБОДАНКА ЈЕ СПАВАЛА ПОСЛЕ
КУПАЊА, А САД СЕ ПОЛАКО БУДИ...
ном времену. Оне нису приморане да за њих моле уточишта код сусетке, и да страхују неће ли дете пасти са двеју састављених столица. Дечје јасле су прва уста· нова ове врсте код нас, која узима на себе дневно старање око детета, у раздобљу кад је то старање детету неопходно, јер је оно најбеспо.моћније. Унутрашњост дома: то је низ' белих одаја чистих подова, светлих зи•
дова и блиставих окана. То су редови белих креветића са решеткама "и белом постељином. То су ограде за малишане који покушавају да ходају, сточићи, столице, клупе... То су гумене подлоге испод чаршава, душеци од мушеме за превијање, хигијенске кутије за употребљене пе. лене. А ту су и одгајивачице: младе. ведре, здраве девојке, које похађају Курс за дечје пеговатељице зна Деч. јој универзитетској клиници, а које су у Јаслима на практичном раду. У плавим кецељама, са белим марамама на глави и платном преко уста, оне се, ведрих лица нграју са децом илн, у времену дечјег спавања, опрезно, на прстима, пролазе кроз редове кре: вета. =
Јутро је. Шест сати, Улице су још полу-пусте, али степеницама већ од: јекују кораци. Малишани, у наруч: јима својих мајки, стижу у Јасле. Они су још румени од сна, али ра. дознало гледају около. А изненада, кад им се поглед заустави на лицу неговатељице, пружају раздрагано руке, тапшу и смеју се, То их »дневне маме« узимају под своје окриље, под своју стручну негу,
Одмах до улаза одаја је где се са деце скида њихово домаће одело. Оно се затвара, свако посебно, иза емаљираних вратанаца металне гардеробе, а деца се преносе у купа. тило,
Ту је смех и гукање. Прска вода, пени се сапун. Мала тела се праћакају и очи се затварају под млазе. вима воде, '
Потом ' се мере и облаче у одело обележене _ натписом: >Јасле«. А стручно спремљен, тачно одмерен и смлачен доручак већ чека. То је ју“ тарњи оброк, после кога се деца сме» штају'у креветце на одмор.
М тада редови кревета немају више онај уједначен, бео изглед. На јастуцима су црне и плаве главице,
КУПАЊЕ ЈЕ ТАКО ПРИЈАТНО, ДА-СЕ
СА ПЛАЧЕМ ИЗЛАЗИ ИЗ ВОДЕ
румених образа и ружичасте руке, стиснуте у. песнице, са рупицама на зглавковима,
А после, сат-два, с времена. на време, чује се тихо, па све јаче дечје гугутање и невешто изговорено тепање: »мама«, »тата«, »баба«, »>деда«... Онда »разговор« постаје жив и из свакога кревета радознало гледа пар задовољних безазлених дечјих очију.
Раздрагана Лепосава _ Игњатовић од девет месеци пљеска ручицама и смеје се док њена мама, чиновница, ради У својој установи, а плава Љиљана Перин, ћерка ткачке раднице, »ловис прсте своје леве ноге и озбиљпо је заузета тим послом. Мала Слободанка. Филиповић од 13 месеци полако се буди, а дечак од 2 месеца, Владимир Миљковић, син књиговезачке раднице, мисли _ несвесно на свој нови оброк и при том мљаска уснама. Мирјана Чала, ћерка студенткиње, од 14 месеци посматра госте ч озбиљно тресе својим црним увојцима. «
Свако дете у Јаслама има свој кар. гон, Испуњавају га кривуље: тежи“ не, висине и температуре, која се мери три пута дневно, Осим тога, ту су и разнобојни квадратићи: врста и количина хране коју је дете примило, Ружичасти квадрати су мајчино млеко, плави — кравље, мрки кашица, зелени — лимунов сок, жути — компот. Кад лекар или, нудиља узму картон у руке, потпуно су им
ТА ЛЕПОСАВА, ЧИМ СЕ ПРОБУДИ,
»ИСПРИЧА« СВЕ ШТО ЗНА
КОД КУЋЕ
јасни сви моменти дечјег развоја. А картони, досад вођени, показују сталан успех, ж О Јаслама се стара Извршни одбор Београда, а и родитељи плаћају 30%, од оног дела укупнога прихода, који, равномерном поделом на чланове породице, отпада на дете, ж Првим дечјим јаслама У Ђеограду обезбеђено је старање за седамдесеторо деце радних жена. Оне могу да буду мирне на раду, јер ни једна тетка, баба или преду-
ОНА ОЧЕКУЈЕ УЖИНУ, ЈЕР ЈЕ ОГЛАДНЕ
ХРАНА ЗА ДЕЦУ СПРЕМА СЕ СТРУЧНО. СТРОГО СЕ ВОДИ РАЧУНА 0 КОЛИЧИНИ И ТЕМПЕРАТУРИ
сретљива сусетка, ма како се радо прихватила чувања детета, никада не би била у стању да му пружи оно што му обезбеђују Јасле. Али, колико других мајки, колико бременитих жена, са страхом помишља, на одлазак на, рад! Зато у оквиру наших овогодишњих напора, у оквиру добровољног рада и месечних прилога за децу, треба, уложити све могуће и расположиво, да сваки рејон, свако насеље, добије овакве јасле за децу, што ће омогућити мајкама спокојан рад на 06нови наше земље, а новим нараштајима пружити сву потребну негу и хигијенске услове за здрав и правилан развој. Јулија ЛУЧЕВ
У аи
Уредништво и администрација »20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије Одговорни уредник Танасије Младеновић. Чек, рачун 62.317, Поштански фах 53