20. октобар

»

ПОШТАРИНА ПЛА. ЛЕНА У ГОТОВУ

БРОЈ 70 ГОДИНА П

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА:

Та Пета аи улети и __БЕОГРАД,; 5 АПРИЛ 1946 ГОД. ·

ПОВОДОМ ЕНСПОЗЕА МАРШАЛА ТИТА.

(спољна политика Југославије

Друго ванредно заседање са „везне Народне скупштине, које је отпочело дискусијом о буџету, завршено је заједничком седжицом оба дома на којој је пре“ тресана спољна полнтика Југо. славије и дата. законска снага уговору о пријатељству и узајам> ној помоћи између Југославије и Пољске, Како се Претседник владе, маршал Тито, за време буџетске. дебате налазио. на пу. чу по Пољској и Чехословачкој, вије се о спољној политици могло дискутовати у оквиру бу“ џетске дебате. Утолико је значајније било иступање Претсед“ника владе на крају скупштинског · заседања, када је после чриумфалног повратка са посете двема словенским земљама, миннју наше мирољубиве и деМократске спољне политике могао поткрепнти уговором с Пољском .и стављањем у изглед Скорог закључења сличног уговора са, Чехословачком. Триум> фални_ дочек маршала Тита У Београду, поздрави из целе зе. мље и једнодушност народног претставништва, У спољнополитичкој. дебати, пружили су нов доказ ,о,тесној повезаности владе. и.народа,“о чврстом стајању читавог народа иза спољне по» днтике "Савезне · владе,

Ова“ прва > спољнополитичка дебата нашег народног претставништва после завршетка рата пала је у једном моменту ве ома..сложене међународне снитуације, што је и маршал Тито и стакао одмах на почетку свога значајног експозеа. Са великом уздржљивошћу и деликатношњу бграничио се друг Тито само на

неколико момената 43 те ситуа

ације који су у непосредној ве» зн' са спољним односима Југо= славије, избегавајући да обу. хвати целокупност оних пробле-

маскоји У данашњем часу тако

тешко. компликују. међународне односе доводећи их на руб рат не опасности благодарећи изве» свим реакционарним круговима у западним земљама који се да» нас баве потстрекавањем рата. Узимајући из'те опште светске ситуације данашњег часа само неколико момената који се тичу непосредно наших народа, њихове бриге за. миром, њихове независности и њихових неокрњивих права, маршал Тито је са великом с одлучношћу, чврсти“ ном-и јасноћом изложно основне линије наше спољне полити. ке и спољнополитички положај Југославије. Али, ако он и није улазио у испитивање читаве светске ситуације, он је њу већ на самом почетку свог експозеа одлучним речима довољно јасно обележио. „Фашизам још живи У неким земљама и има-свестра: ну подршку оне реакционарне господе у неким савезничким земљама која нису задовољна с резултатима војничке победе, којима много смета независност малих народа, којима смета демократизација и победа широких народних маса над реакци. дом у тим земљама, Толерирање и подржавање фашизма у Италији, у западној Немачкој У ов вввеј

,

— Пардон месје, али овај је човек већ гласао! 1 7 7 6 а 5 а 1. = - = Годлам! Па ово и јесте права слобода! Нек човек уласа колико. хоће ~ Нико му, не

“

Шпанији, у Грчкој м тако даље, претстављају приличну опасност за тако скупо плаћен мир.“ 0. ваква ситуација „тражи велике напоре мирољубивих. и демократских сила у ствари Учвршћења мира у свету“, то су.чи. њенице „пред којима не смемо затварати очи, већ отворено гледати у њих и чинити све за победу мира у свету, чинити све за победу над силама мрака и потстрекачима рата“,

· Тако је у овим јасним и од» аучним речима. које.чине увод експозеа, , маршал Тито' обележио данашњу светску ситуацију и став Југославије „према њој. То је једини могући став једне истински. мирољубиве и истински демократске земље свесне да је одржање мира њ одбрана демократије животна потреба ·свих народа, а особито наших народа који су У прошлом рату тако тешко страдали од фашистичких руља. Зато ће Југославија и У будуће као и досада чврсто спроводити мирољубиву полнти.

ку У духу правила Организације:

Уједињених нација која базираЈУ на,равноправности и. једнако сти свих њених чланова.

. Можда је управо најзначајни. ја мисао у овом експозеу, који обилује зрелим и значајним ми> слима, она којом се одмах иза наведеног места објашњава откуда долази и на чему се заснива оваква линија наше спољне политике, „Таква полнтика рекао је маршал Тито — не резултира само из њене (Југославије) тежње, за. миром, за мирним развитком, за потребом ле: чења рана заданих нам ратом и окупацијом, већ таква њена политика мира-и сурадње одгова» ра њеној. структури, унутрашњем уређењу као федеративне народне · републике.“ „Наши народи, наши. државни руководећи

људи доказују не само речима |

него и делом да су истински за мир и међународну сарадњу“ каже друг Тито на једном каснијем месту пошто је отворено изложио низ непријатељских по“ ступака и провокација против наше земље, Донста се не може довољно подвући сав значај ове монолитности, ове нераздвојне целине и потпуног поклапања наше спољне политике са самом структуром наше земље, с њеним унутрашњим поретком кво народне државе братски ·„уједињених равноправних народа. 'У земљи таквог унутрашњег скло» па, где је власт истински у РУ" кама народа и где је постигну. то тако чврсто братство и је динство неколико народа на бази њихове пуне једнакости У правима, не би могла бити за" мислива никаква друга: спољна политика осим таква коју Југославија стварно: м води: искрена политика мира и сарадње међу народима на бази њихове равноправности: и једнакости како је то. постављено У начелима Повеље Организације Уједињених нација, У таквој земљи искључена. је у принципу свака могућ ност некога несклада или супротности између унутрашње. и

~ _ Грчки избори

спољне политике, такву земљу сама њезина структура чува од онога што видимо у западним демократијама, да унутрашњој демократској политици (узимају ћи ту демократију онакву каква је) ' одговара једна скроз реак. ционарна спољна политика. "Кратки али одлучни и јасни приказ данашње опште ситуације који је маршал Тито дао на почетку своје речи, поткрепно је он са неколико примера по. ступака западних савезничких сила према нашој земљи, пошто је претходно обавестио народно претставништво о низу чињеница из наших међународних односа, о нашој сарадњи и улозн у Организацији Уједињених нација, о помоћи Унре н о репарацијама. Које је примере навео маршал Тито из много већег скупа примера поступака западних савезника према Југославији, посту“ пака који доиста не одишу приЈатељством нити:могу. бити ма у каквом складу с поступањем ко-

Маршал Тито

је су дужни једној демократској земљи која је у заједничком рату била самостални творац једног важног ратног, фронта н која. је вољно поднела) тако те

шке жртве у одлучној борби против · заједничког _ непријатеља» ;

Ту је пре свега став: према Италији. Заштитнички став који западни савезници имају према Италији, сви они. испади им неправилности „које врше. савезничке окупационе власти“ над нашим народом у Јулиској Кра" дини, растурање: народне власти, насилно угушивање изражавања

народне воље, затварање словеначких школа, довлачење из Италије десетина. хиљада фаши. стичких _провокатора, враћање фашистичког · законодавства и фашистичког апарата, стално прелетање“ савезничких војних авиона преко наше "државне територије, дозвољавање фашистичким . провокаторима -вршења терора над становништвом, све то показује да савезнички војни кругови имају према нама поступање потпуно супротно, напо» рима Уједињених нација 'да се што пре учврсти мир у свету. Заштитнички ' и благонаклони став према Италији, у којој ратни злочинци не долазе на суд него седе још увек на руково“ дећим местима,. и изазивачки, нападачки и увредљив став пре. ма нашој земљи, доводи“нас до питања: да није можда Италија била "савезник савезника 'у прошлом рату, а ми можда били-на страни . фашистичких нападачар „Сви ти тешки; испади саве“ зничких војних ·власти. уперени на то да спрече Југославију да дође до својих права, да спрече народ Јулиске Крајине да сло. бодно изрази _своју вољу и да оствари своје право · самоопре» дељења, који су систематски те» рани већ годину дана откако се наша јуначка Армија усудила да уз тешке бојеве и жртве ослободи то парче наше националне чериторије, а који су од доласка савезничке комисије постали на“ рочито брутални и отворено непријатељски, нису могли да угу> ше глас народних" масајте 'обла• сти. Тај, глас не може се угуши» ти никаквим терором. Све што

евакви поступци-могу- учинити је»

сте довођење мира У опасност, Износећи само део. свих тих те: шких испада, маршал, Тито се с правом пита: „Шта то све зна“ чир Желе ли извесни кругови да спрече успостављање мира, . да спрече сурадњу и односе с нашим савезничким земљама» Значи ли то звецкање оружјем“ Одговор.који даје сам друг Тито достојан. је вође херојске борбе наших народа: „Нас такво звецкање не: нервира, јер смо га навикли слушати, али се надамо и:одлучно тражи“ мо да меродавни. стану на крај таквим поступцима извесних војних органа, јер то претставља опасност за-мир;:а наши народи нису спремни да трпе- таква посезања на своју, независност.“

Очигледно. је — а из оваквих поступака м „не може друкчије бити — да у питању Трста и наших граница са Италијом саве, зничке војне власти „поступају пристрасно и све'отвореније против наших права.као и против права самог становништва Трста и Јулиске Крајине. Важи ли.онда још такозвана Атлантска повеља и друга-лепа обећања Нажалост, на ово: питање дају. одречан одговор не само Трст, него и Грчка, Египат, Иран,:Сирија и Либан, Трансјорданија, Индија и Индонезија; Снажна и дубоко урезана воља велике: већине. не само; нашег него ји талијанског. становништва. Трста и целе Јулиске Крајине, па чак и преко „Соче, за прикључењем“ Ју« гославији тако се јасно манифестовала пред лицем савезничке комисије, како то никакав. пле» бисцит не би био у: стању јасније потврдити. Овакво распо= ложење и. словенског 'и талијане ског становништва те области претставља најлепшу, победу оне доследне демократске политике у националном питању и оног истински "демократског решава“ ња економских и социјалних питања која чине основу наше Федеративне Народне Републике. Али то и јесте оно што изазива бес' међународне реакције и нових заштитника фашизма.

Пре него: што је прешао на стање наших односа са разним државама, маршал Тито је изложно. и наше захтеве у погледу делова Корушке и Штајерске према Аустрији, влада досад доставила владама. савезника У два маха || ||

У погледу наших односа са појединим државама маршал Тито изнео је такође неколико зна. чајних' момената. Ту је на првом месту његова изјава у погледу односа са Сједињеним Америчким Државама. Обвезана одлуком. Другог заседања АВНОЈ-а да испита обавезе које су разне емигрантске владе закључиле са другим државама, наша је влада

на захтев влаље САД да призна

све обавезе прошлах југосло.

„ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ: 23:003, > 20-443 и'26-521. У Ш

у

пријатељске:

које је наша.

ТЕ

ен

СМРТ ФАШИЗМУ, ==. СЛОБОДА НАРОДУГ

ЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,

к 12 1 "ВЕРБИЦКИ: 6 апри:

Пит ад

венских влада. „одговорила. »да прима те 'обавезе: према = САД. На · тај "начин "може се "сматрати да је отклоњен „неспоразум који је по,овом: питању. досад посто“ јао. и: да више; нема сметњи потпуној; нормализацији · односа “их змеђу Југославије -и-САД; · Што се" тиче Велике Британи= .. је воде; се сада у Лондону пре“ говори. о робном „и- платном .промету:и о, обавезама-које су про-

Дан' великог „искушења, дан у мирања, мука и страдања. После: 27 марта знали: смо. да ће: доћи; чекали смо тга,с миром у души, и " одлучни' да ' останемо" верни ; својој историској улози коју нам је судба доделила. Тога. стра“ шног дана, демонском мишљу, вођена а иворужана “свима Убој ним оруђима модерне технике," нагрнула је. на: нас војска "Зла да'нас" уништи за казну што смо. се 27 марта дрзнули да смело!

истекле из,рата. |: -

Велики . значај. треба. придати изјави маршала. Тита: - о нашим односима са Француском. Између народа. Југославије и. Француске · постоје старе, традинио-надне- везе пријатељства, бави“ ране на заједничкој 'борбиу гтоу два. светска ратаи. насврло старим; културним везама.. · Разумљина “је због“ тога жеља онаших народа, коју је друг Тито

к 1ТО погледамо. смрти у очи и да; снажно изразно, за што тешњим уљунемо у лице избезумљеном. и најпријатељскијим односима са насилнику 15. и

француским народом. Али у том погледу Маршал“ је био прину“ бен да. изрази и: жаљење што француска влада не: показује разумевања за извесна питања ко ја су 'за Југославију од.живот• ног значаја, нстичући у исто: време и-веровање даће се'и те сметње“ уклонити и 'да ће измеБу „Југославије и' Француске доч ћи до пуне сарадње. · у Изјава коју је друг. Тито дао у погледу 'помоћи Унре-свакако Не једном. за свагда уништити реакционарне клевете о: нашој незахвалности и непризнавању те помоћи. р и Маршал Тито, подвлачећи најсрдачније односе који постоје између Југославије: и Албаније

И :тресао се Београд. под“ У“ даром рушилачких бомби; живи. људи затрпавани су у рушеви“ нама да ту - у мукама дочекају смрт; горео је Београд у пожа„РУ а густи дим замрачио је не“ бо ,„над њим, Огромно је било наше узбуђење, тога дана, · али У њему није било -страха ни ка«. „јања, већ; напротив, пуно гор+ ·дог сазнања, да је наше мушко држање до тог дана расплам» . тело бес злог демона, кога је пркос малих бунио више нега отпор великих. |

"Кад сам, после првог налета“ непријатељских бомбардера про“ лазио · по закрченим улицама ' Београда, Уудисао дим. и трпео. и Бугарске, изнео је“и непоко- јару пожара ·дошле су мизна, лебљиву решеност народа Југо-' памет, речи. великог „руског тек, славије и Бугарске да:продуже“ свика „Љермонтова: путем „нераарушшавог (брактвани.. - ана не ударом < чврстих веза. На АН. 574 Ку, у МЕ СЕ

Одосновне важностигу овом Г Москва, сажженаја "пожаром делу, експозеа, свакако, је, место. _ ФРанцузу отдана с су 3; где је реч'о: нашим односима са, „Не гори; узалуд ни“ нап Беоз "братским. Совјетским · Савезом. град, и из овога-пожара родна. Ти“ су“одиоси“ одлични, и то Је ће се.нова. срећа наших, народ“ доиста 'најприкладнији "израз 'ко-' да, . Под, треском нових. налета, ја се на“ њих "може; применити. џоја, уста, место молитве, упо«

„Они “су „ванредно „срдачни =. нављала су тај стих руског. пе« рекао: је маршал Тито И'ПОТ-. сника и тврда вера. У „победу пуно одговарају тежњама .на-. Побра над Злом крепила; је 4 ШиХ "парода · да њихова-судбина дугдушу. ит, : а буде, чврсто везана са. судбином "акав осећај, та вера миника“ народа „Совјетског“ Савеза., «П0-. [6 тих судбоносних дана садр« стоји-туна: економска, културна. жину. душе нашег-народа. Свих,

4 % У, " + ( У “ . # и политичка сарадња између на- · ади оне без изузетка. Било 4е' ших „двеју. земаља. Нарочито, сабих "било" јез иадијнииВ НИ

а и 4772). У 2.535 морам. подвући, огромну, ПОМОЋ, једни и други допринели су бан: особито; политачку, помоћ.“ КОЈУ уб томе, да са још већом силом пам' пружа ; совјетск ЛЕДУ) и жЕНЕМ заблистаУОп навОни свима, питањима) која; тангирају „ И мета О ААВИВЈЛА

+ ИН 5 Хугавег “на. воља да"борбом 'засведочи“ интересе наше“ земље. Уговор 0 „ сбју | Ба за ни терес бНЕЈМ Кпомо. СВОЈУ непоколебљиву ' преданост пријатељству "и узајамној“ помо-, плеј = општег “ -добва. - љулске ћигизмеђу Југославије п Совјет-_ идеји“ „општег · добра, · људске. ског“ Савеза занста налази своју Уакати И божанске правде, пупу спримеву 27. сваком погле- _. Н8 тешка мора брзога „слома

И И вара Ра "наше државне "организације и! њене: оружане силе није“ убила његову веру и: вољу. Под. ути= ском “тога срама ми издаје гнев: народа удесетостручио је њего«. ву; снагу и он“је сам прихвати. „(борбу коју су издајници напуч стили, Била. је воља Историје да Добро. однесе победу над "Злим. "Ради тога она је) исковач "ласоштри мач Правде; створила „ је Народну · ослободилачку. вој~ | ску, и „партизанске одреде и та

светло оружје предала У достојх деднодушност народног ·прет« не руке. И заблистао је тај све ставништва и претставља "снажну тли“ мач у рукама друга Тита но подршку. „спољној политици "ма ме само“ нада него и пуца вера. ше Владе и њеног: руководиоца, У „победу наше правде крепили маршала Тита. Иза такве 'исправ- су. нашу душу. под еа не, мирољубиве и демократске "Настала је тешка и крвава политике сви наши мароди стоје борба; падале „су _ многобројне еложно: као један човек, => жртве; пламтели пожари, У том Њ. _ "Моша ПИЈАДЕ ~ великом пожару, саторела је НИ

Излагање односа са појединим државама завршио је“ маршал Тито изјавом "о ванредно" срдачвим/ односима! са Пољском; и Чехословачком,- који. се поткрепљују. уговором „ о» пријатељству -и' узајамној-помоћи који је са Пољском. већ! склопљен,. а који ће скорих дана бити, „у: Београду склопљен. пса Чехословачком.

Дебата у Скупштини по експозеу' Претседника Владе посведо-_ чила., је · још ; једном „апсолутну.