20. октобар
"ПРОНАЛАЗАЧУ НАЈВЕЋЕГ ЕЛЕКТРОМАГНЕТА НАСВЕТУ
Док жуцамо . на врата. професора др Ђорђа Нешића, управника Очне клинике, и нехотице нам се намеће слика презапосленог лекара — научнкка. Пуни забуне отварамо врата и пре него што смо се снашли, доктор је оставио креду којом је исписивао математичке формуле на табли и отресајући белу прашину, хитрим кораком нам пришао. Пошто смо, не желећи да ометамо рад на клиници, изразили жељу да сазнамо нешто више о његовим електромагнетима изумима доктор је завртео главом: >Видимо, дошао нам је крај. Не дате нам више да ћутимо, нако радови до краја нису изведени«... М, вративши се столу на коме леже књиге м разни алпаратн, доктор је отпочео историју електромагнета кроз коју се живо чита н историја живота овог нашег научника,
=: УИЗМИСЛИ, ЛДОКТОРЕ, БАР ЊЕ РУЧНИ МАГНЕТ«
Беснео је прошан светски рат. Љуи су беспомоћно умирали, а лекари су кршили руке и у очајању говорни. ли о магнету којим би се извлачили комадићи гвожђа па људског организма. — Говорили су ми, сећа се стари · професор; _ »Измисли, докторе, бар ручни магнете. То је онда личило на.фантазију, али ипак мисао да бар нешто од тога остварим није ме 'напуштала. По свршетку "рата, вративши се на клинику, све више сам на то мислио.
Почео сам .са експерименти“ ма. ., Пуних једанаест година“ требало
је док се израдио један џиновски 2» лектромагнет који је у „пракси показао како је племенита" била - ова замисао м какву корист претставља за човечанство, То је био. први и нај“ већи електроматнет те врсте на свету,
Највећи научници света звинтересова“ ли су се за радове доктора Нетшића, а многе државе тражиле су планове за израду. У светске медицинске уџбенике ушао је п овај електро-
| магнет.
РУЧНА ИЗРАДА М ДОМАЋИ МАТЕРИЈАЛ
— Оно што треба нарочито истаћи, наставља доктор, то је да је за израду овог апарата употребљен само домаћи материјал и да је сав механизам ручна израда намештеника саме клинике. Његова изградња не може се. замислити без рада електро-механичара Стевана Ћурчића и механича: ра Војислава Милијћа који са мном раде од првих дана и још и данас. су ми најбољи сарадници.
ИМ механкчари су са своје стране уносили идеје у декторов план Ћур. чићева је замисао да ва калеме слектромагнета употреби дебелу ба• шарну жицу м обложи је азбестом, уместо шупље бакарне жице какву је У свом раду употребио француски академик: Котон, Овим се успело да слектромагнет. буде потпуно осигурап од сваког квара,
— Још у оно време, наставља доктор, . показало се шта значи права сарадња и до. пуњавање у раду. Они који су прецењивали стручну спрему на овом, нашем заједничком делу, могли су да се увере да
. се стручност стиче кроз ради
да високи идеали покрећу на велике жртве људе, који су сматрани малим и незнатним.
Убрзо је др Нешић кроз своју праксу са електромагнетом закључио да има и таквих легура које не реа+
МАЛИ ЕЛЕКТРОМАГНЕТ УЧИНИО -ЈЕ ВЕЛИКЕ УСЛУГЕ
тирају н на овако јаку снагу. Нароз чити отпор давали су ситни комади, Указала се потреба за израдом једног много јачег електромагнета који ће дати резултате не само на вађењу страних тела из очију него и из друтих делова људскот организма. Почели су радови на изради овог
ДУГОГОДИШЊИ САРАДНИЦИ
ЗАВРШИЋЕ СВОЈЕ ВЕЛИКО ДЕЛО
слектромагнета, за који је требало самога бакра неколико тона. Електроматнет је завршен. Привлачиће страно тело овај електромагнет, по дизаће у виду купе део организма у коме се страно тело налази. Хирург, који ногом регулише јачину апарата, врши своју операцију правећи пут. страном телу које: му. без
; Тражења им без повреде крвних. су“; дова иде у руке. Чак и када се ра»
ди о дубоком продору парчића у мо зак, моћи. ће се ефикасно помоћи. Безброј других
корисних интервен.
ција требало је извршити овим впаратом. Али, требало је изградити електричну станицу за његово покре• тање.
Тада је настао рат. На клинику су пале немачке запаљиве бомбе. Воде није било, а електромагнетни, понос целе клинике, били су угрожени, Љу-
ди су скакали.у пожар и натчовечанским напорима успели да спасу онај део зграде у коме су' апарати смештени, Онда је дошао окупатор, Како би нам сад био потребан«, рекао је јапански официр, гледајући електромагнет. >Како богатство: би то било за Немачки Рајх«, мислили су немачки официрн, Али, магнет је тако грађен да се није могао однети са овог места, 8 и био би мртав без људи који су та изградили и њиме управљали, : Нанлазе онда англо-америчка , бомбардовања. А доктор се не склања, гледа само да се не сруше зидови где су електромагнети«, прича. напрегнутим · гласом једна болничарка, "Од овог бомбардовања
порушени су други делови клинике, Дечја соба, амбуланта, све се- руши у пепео, а у осталим деловима згра• де намерно се оставња неред који одбија грамзљивог окупатора. Он ни је знао да се низа тог нереда у оџа«
цима скрива намештај за обнову клинике, да се у орманима у зиду крију најважнији лекови,
»МИСЛИО. САМ ДА. СЕ ЗАКО• ПАМс
Сада, све. је. оправљено. . Осовље које је рушило, без помоћи зидара и дрводеља саградило је нове зидо“
„ве; нове, таванице и подове. У знду "стоји чист м бео орман који је не-
кад био тајна апотека, да би се онда
сз
ДР ЂОРЂЕ НЕШИЋ ТРЕБА ОПРАВДАТИ ТОЛИКО ПОВЕРЕЊЕ«
=
када је требало отворио ширином чог вечјег срца за рањене борце које: је прихватила уздрхтала докторова рука
— Мислио сам само да дог цекам ослобођење, да предам ово што сам сачувао па.да'се закопам, — као да некога ко“ ри полако говори професојћ
Али, требало је оживљавати рањеч нике н старачка леђа савијала су св дању и ноћу, биле су будне очи, леч« кара над младим борцима. ;А - упоре« до са рањеницима, оживљавао је џ стари професор., Његов електромага нет чинио је“велике услуге, леченц су болови, уклањано слепило, а“срце научника све живље је куцало,, Но; свугде се није могло помоћи, Многе очи остале су жељне да угледају слободни свет који окружује, -парчи« ћи гвожђа мучили су многа тела. Та је уносило немир. Са каквом чежњом је доктор помишљао на" недовршени електромагнет. Жеља да га ставе у погон стално је тињала.. Можда је та жеља некада м гласно изговорена; алн даље од тога није се ишло. За« то је требало милнон динара. РА зар сада кад су толике куће без крова; кад треба обновити фабрике, када је свуда пустош» Није-ли претерано захтевати тако нешто у овим данплч мар« Такве мисли мориле су, др;Не« шића, док је с друге стране гореф од жеље да помогне својим болеснич цима. 7
Тежиште свога рада пренео је-докм тор на друго поље, на лечење: :сле« пила код рањеника. У дописивању са чувеним совјетским очним лекаром Филатовим, он је редовно измењивао своја искуства _ Некадањи _ другови из школске клупе, који се нису' ви« дели пуних тридесет м пет година; нашли су се заједне на пољу науке и у позној старости поново зближи ти. Док совјетски научник пратитрша дове нашег лекара, овај прима од њега рецепте за справљање лекова за слепило. МИ сам руски научник био би задивљен када би видео под Кач квим се условима и са каквом п« страјношћу припремају ови лекови, У докторовој соби они се кувају-у обичној кухињској шерпи, а ампулб за инјекције припремају се на нај“ примитивнији џачин,
ИМА НЕШТО што ни'нА. УЧНИК НЕ РАЗУМЕ
= Ето подижемо се, ничемо из пепела као Феникс, говори доктор, док показује тај »у“ ређај«.
Он схвата да ће се и то убр“ 30 поправити. Јер, ових дана, десило се нешто што даје пу• но наде: истовремено и раду“ је и збуњује. Доктору је саоче штено да је претседник План“ ске комисије, у оквиру плана обнове за 1946 годину Који је одобрила Савезна влада, 0» сигурао кредит од милион ди“ нара за довршење великог е• лектромагнета, Врше. се У" журбане припреме за нове р дове, али тешко је. доктору да тако штогод разуме: »Зар тако једноставно, извештавају ме телефоном, а нити сам дао акт, ни образложењеР“
Даница ПЕРИЋ
У Италији = | 66 д
. ; %
| | | Ј јели „Бољи“ зазда, гРајтер пише: да Бевин -измерава · да- утроши-на-прет=. | .
«ставништва у иностранству пет пута више него што је . Цивилна“ полиција- упала је У зграде југословен“
трошио лорд Халифакс У "последњој години пре“ рата. | ских установа у-Трсту и све демолирала,
и | _ Скрмкт, || | -—
|
С2калом
„== Пер дио! Па такву слободу. нисмо. Мас- Је Бенито плаћар, ду о: имали. ни док ( |
|
а.„који би омогућио Београђанима прелаз пре_ко тротоарских рупчага
=