20. октобар
же
2.
Непотребна забринутост.
, „Вел. Британија мора да прекине дипломатске односе са Франком“ лзјавио је Сејмур Кокс
а
— Шта ћемо ако Велика Британија и САД прекину с нама дипломатске односе, — Не брини. Мисле о томе они који фабрикују ово за нас,
(Наставак са прве стране)
Ке се издржавање и снабдевање У 1946 години утрошити преко
30 милиона. Да би у погледу чистоће постигао у овој години максимални успех ИНО је службу чистоће издвојио из своје администрације и дао јој карактер посебне установе. У овој форми ова установа имаће дво. јака пренмућства:: неће бити отраничена Уредбом о државном рачуноводству, те ће бити еластичнија у свом . перманентном развијању, а са друге стране, мећи ће, поред предвиђених до: тација од стране ИНО:а, да ко.
ристи и банкарски кредит У 0-.
ном опсегу колико то буде по. требно.
У поређењу са прошлом го. дином, када су расходи Просветног одељења износили за шест месеци свега 771.000 дина. ра, ове године су просвети пружена знатно већа средства, ко
__ја износе дин, 142 милиона, „„г“ Приходе У овом буџету видно
претстављају: месни. порез са дин.. 172,6 милиона, трошарина са дин.. 137,4 милиона, таксе са дин. 586 милиона и допринос привредних предузећа са дин, 55,5 милиона. Ова: последња су“ ма претставља једним делом ка. мату коју привредна предузећа плаћају ИНО-у за инвестирану имовину, а другим делом вероватну чисту добит предузећа на крају пословне године.
Ма да се ИНО при изради овог буџета руководио“ принци. пом највећих уштеда, ипак ће средства предвиђена за поједи. оне секторе рада бити довољна да у 1946 години У знатној ме"
ори допринесу оживљавању Бео.
града и Земуна, е Драгољуб ЖИВКОВИЋ
Успех анција које је водио Фронт Петог рејона показује високу свест грађана
У својим настојањима да што више Фау у изградњи и обнови земље, гр“ ђани београдске периферије предњаче.
У последњих неколико месеци становни“'
штво Петог рејона учествовало је у седам великих акција и показало своју
жељу два допринесе њиховим бољим ре»
зултатима. _ У току акције за упис у Фронт, доса. жашњи подаци показују да се уписало 16.606 чланова. “Ј светни „одбор преко рејонског Фронта повео акцију за скупљање прилога да би се набавиле столице за салу за културне приредбе и предавања, грађани су при лдожили пуних 126,000 динара, У акцији ва сузбијање неписмених такође се успе» ле, Формиргно је 65 течајева и група кејима је обухваћено 520 неписмених. 4 да је у последње време акција нешто попустила, постигнути. су добри резулта-
ти. У радовима на чишћењу Београда.
од 2 до 6 фебруара, узело је учешћа У
_ радовима више хиљада грађана. Омлади“ на сама дала је тада 2800 радних 'часо“.
ва, Одвезено је 160 камиона ђубрета и 93 камиона шута. Било је 12 учесника са преко 40 радних часова“и 18 са ло часова. Највреднији грађани награђени су од рејонског народног одбора. У току месеца марта у акцији за са» купљање књига за село скупљено је око 7317 комада разних књига и око 23.710 динара у готову, што је намењено за куповину нових књига и претплату се» да на дневну штампу. | У скупљању отладака нарочито су се видно заложили грађани овог краја. Скупљено је преко два и по вагона от-
падака, што значи да овај рејон далеко.
стоји испред: најбољег рејона у Београ» ду. У томе се најбоље показала сразмер“ но броју домаћинстава »3вездарач, где је евако домаћинство просечно дало по 3.25 килограма отпадака. У скупљању кутија од конзерви, овај рејон дао је скоро пеловину прикупљених кутија У
Ј Београду: 225.000 комада. Зар ЊЕ с. БУРИНА_
Етен
- „20 ОВТОБАР" ЧЕСТИТА |
—- СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА
· УСВРШЊЕ | ПРАЗНИНЕ
Када је културно про:
ренина иницирају
ДИСКУСИЈА О УРБАНИСТИЧКИМ ПРОБЛЕМИМА БЕОГРАДА
Могућност за изградњу великог пристаништа
Привћодни положај Београда намеће му будућност коју мало градова могу очекивати. Сао. браћајни чвор сувоземних, воде. них и ваздушних путева, постав“ љен на средишту Балкана, на домаку природних богатстава балканских земаља, Београд има и право и задатак да пове» же све балканске могућности,
Београд нема великог пристаништа (мислимо на трговачко пристаниште), и сви планови који су некада прављени наила. зили су на непремостиве тешко. ће. Пристаниште на савским о' балама нема ширине ни могућ. ности проширења. Дунавска о бала изложена је ударцима ве“ трова (нарочито кошаве), а Уз то су оба места стешњена поред обале сувоземним саобраћајем (железничком пругом). Према томе, велико трговачко пристаниште треба сместити негде изван ужег обалског простора Београда. Такво место на оба.
| ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРОСТОРИЈЕ ПОВЕЋАНА ЗАКУПНИНА
питање кирије
за станбене и пословне просторије
Народна влада Србије донела је Уредбу о изменама и допунама Уредбе о регулисању виси. не закупнине за станове и по словне просторије на територи. ји Народне Републике Србије (пречишћен текст),
Према овој најновијој Уредби, висина закупнине з8 све стано.
ве и пословне просторије на те.
риторији Народне Републике Србије одређује се, почев од 1 маја 1946 године, 50 до 75% од износа закупнине која је важила на дан. 1 септембра 1989 године, За Београд закупнина је одређена 50% од износа закуп-
нине на дан 1 септембра 1989, го-.
дине, · пе =
Мако је „лекст Уредбе потпуно. јасан, непријатељи народне власти проширили су тенденци-
озно вест да се по новој Уред-
би повећава закупнина. ИМ створали су непотребну забуну. код необавештеног света. Један део станодаваца такође самовољно тумачи . Уредбу. Такви несавесни и похлепни станодавци већ сада прете повећањем — кирије, иако ова Уредба ступа. на снагу тек 1 маја.
Уствари, У важности стара Уредба, Измене су незнатне, По старој Уредби кирија У Београду предвиђена је 50% од зизноса На дан 1 септембра 1939 године. За станове од једне собе и кухиње са осталим помоћним просторијама плаћало се 40%. Међутим, за: гарсонијере и све остале станове, који имају више просторија, износ закупнине је 50%: По новој Урелби питање закупнине је решено једнако за све “станове: плаћаће се 50%. Простије речено, плаћа се само половина од износа на дан 1 септембра 1939 године. То сад важи за све станове без изузет ка, Проценат од 40% укида се, а то је минимално, незнатно по. већање, !
Учињене су веће измене за пословне просторије. Али, и у том случају, није постављено опште правило које ће важити за све пословне просторије. Члан 2 и то питање је потпуно прецизи" рао, За уносне пословне просто. рије првостепена станбена. власт може одредити висину закупни. не и до 100% износа закупнине која је важила на дан ! селтем. бра 1939. И. то само за уносне пословне просторије, „Као уно: сна пословна просторија има се сматрати, Као например, она просторија која због места на Коме се налази има привредну предност према другим просто» ријама сличне врсте или. се по» казује уносном због послова ко: ји се У њој обављају, Као ова· кве пословне просторије могу доћи у обзир, изузимајући државна и задружна предузећа,
бифеи, кафане, ресторани, хо. тели, деликатесне радње, бонбоњере, посластичарнице, зла
тарско-јувелирске радње, Коми“.
сионе радње, парфимерије, та» шнарске, електричарске, радио. техничке радње, посреднички бирои, адвокатске канцеларије, приватне, лекарске ординације и др.“ (чл. 2 Уредбе). Досад су и пословне уносне просторије пла. ћале 50% од предратног износа, Међутим, према прописима нове Уредбе створена је могућност
"да се кирија за ове пословне
просторије изједначи са прелратном. МИ ова одредба је потпуно оправдана и одговара У'
· словима данашњег развитка на.
шннннннивититититишитититите > Ше привреде, Пре годину дана.
„бављају.
остаје ·
стање наше привреде било је са. свим друкчије и висина закуп. нине, сасвим природно, одгова. рала је ондашњим приликама.
Отада је учињен знатан напредак и било би неправично да и даље остане досадашња кирија која не одговара новим измењеним _ Условима, – Наша
привреда све бржим темпом се
нормализује, предузећа раде и све више развијају своје послове. Уредба не предвиђа да се повећање мора извршити, али је створена могућност да првосте пена станбена власт тр може учинити према критеријуму ме-
ста на Коме се налази пословна“ просторија и има предност пре
ма: другим просторијама сличне врсте или се показује уносном због послова који се у њој о
Важно је питање станбених и пословних просторија које су
подигнуте или темељно поправ љене од ослобођења. За, такве.
случајеве може се одредити за“ купнина која ће се изједначити са висином закупнине на дан ! септембра 1939 године: Мако је текст Уредбе довољно јасан, треба нагласити да се ова од“ редба односи искључиво на оне станбве и пословне просторије који су за време окупације би“ ли порушени и неупотребљиви. такве зграде треба да су темељно поправљене. А то значи
„да.су до оправке биле потпуно
неупотребљиве за становање и ли за пословне потребе. То јасно произилази и из чл. 6 У редбе. Јер, уколико су закупци станова или пословних просто“ рија после ослобођења изврши. ли о свом трошку неопходне ра. дове на оспособљавању оштећених станова или локала, има-
ју, права да им закуподавац на
кнади..такве издатке, Ситне о“
није му јасно
правке, према томе, не сматра ју се.темељним оправкама. 1!е» мељна оправка је кад је неу: потребљив стан или пословна просторија тако оправљена да се поново може употребити за "становање или 3за пословне сврхе.
У погледу плаћања утрошка воде постоје извесне измене, Рачуне за утрошену воду у згра. ди исплаћује у целини станодавац. Закуподавац има права, по старој Уредби, да наплати јед“ ну трећину целокупног износа рачуна од свих закупаца зајед“ Но, сразмерно, закупнини коју плаћа, поједини. закупац. | » Па“ новој Уредби то је пита. ње правилније постављено. Гор. ња одредба важи за нормалан У. трошак воде. Али.у случају да редовна употреба воде према“ ша „нормални утрошак за одго“ варајући стан, закуподавац- има право да наплати од сваког 384“ купца износ који одговара ње" говом стварно учињеном утро. шку воде. _
Издаци на осветљење општих просторија, водоводне таксе, изношење сметлишта, чишћење димњака и на уредно одржава. ње чистоће заједничких просто. рија обухваћени су закупнином. Њих плаћа закуподавац.
Када се упореде стара и нова уредба види се да битних измена нема. Углавном, и са малим и оправданим изузетком, остали су исти прописи, Закупнина се плаћа 50% у Београду, а У УНУ: трашњости кретаће се, Као и до сада, између 50 и 75% по оцени окружних народних ол' бора према месним приликама. Крупнија промена је предвиђе. на само за уносне пословне про. сторије.
_"- Све мислим зашто ли служи ово: да ли за извоз нафте иди увоз империјалистичких тежњи. :
„ње 1.
лама Дунава или Саве тешко је наћи, зато сматрамо да је наша замисао најприкладнија за решење тог будућег великог пристаништа. _Мстина, његова изградња би била скопчана са великим издацима и огромним радовима, — али, свако решење изградње великог трговачког пристаништа захтеваће и велика финансиска средства и велике радове,
Будуће велико пристаниште Београда замишљамо на Вели: ком Ратном Острву између Бео. града и Земуна. На средини: овог острва прокбпао би се басен довољне дубине да прими све врсте бродова који до Београда Дунавом могу допловити. Од материјала који се копањем добије издигло би се околно тле на самом острву и на том насутом терену (изнад највишег водостаја) подигле вишеспратне грађевине као складишта ,буду“ ћег слободног пристаништа,
Централни басен пристаништа био би са свих страна заклоњен вишеспратним грађевинама складиштима, а са врха острва (западни врх, од Земуна) оста. вио би се широки улазни канал, док би излаз из басена лежао према Кули Небојши.
Прокопавањем басена у сре дини острва оно би се предво. јило на два дела: један, северни део, дуж Дунава, и други, јужни део, дуж рукавца Дунава, до утока Саве у Дунав и до на. спрам Куле Небојше. Средњи део басена имао би проширење тако, да се у самом басену мо гу бродови и шлепови окрета“ ти и пристајати уз кејове дуж целе унутрашње стране басена.
даесо
“
Део острва који би остао уз обалу главног тока Дунава по. стао би тако острво за себе, на коме се могу изградити огромна складишта са дизалицама и ви. шеспратним стовариштима за робу. Тај део могао би се одвојити за слободно пристаниште (слободну луку), где би се складирала роба за даљи превоз и даљу намену. Пошто је дужина од западног врха острва до источног, који стоји према Кули Небојши, не. што више од 2 километра, то би се на том простору могла саградити огромна складишта са свим инсталацијама за утовар, истовар, препакивање и удешавање робе — као што: је то обичај у слободним лукама, Имајући у виду подизање грађевина у вис, могућности смештања робе у таквом слободном пристаништу постају скоро неограничене, Супротна страна острва (тј, део низ рукавац до утока Саве у Дунав и даље низ Дунав до Куле Небојше) изградила би се У модерно пристаниште заграђено блоковима складишта' дуж целе обале, тако да би унутра“ шњи басен био потпуно закло. њен са воде и заштићен од ве'
„трова који ометају рад у при.
стаништима, :
Масивна складишта од арми: раног бетона чинила би једну импозантну слику огромног при“ станишта на средини Дунава испод Београда.
Каквих би димензија могао бити тај басен и пристаниште са зградама, нека послуже следеће појединости; северни гат, који се намењује слободном пристаништу, може имати ду. жину спољних зидова од најма. . метара. Ширина скла' дишта може достићи 75 метара, а обала испред. складишта имала би од 75—150 метара ши“
БЕОГРАЛ
рине на 1,000—1.200 метара ду. жине, У тим размерама израђена је скица и северни гат обележен са А. Тај северни тат могао би у складишта од преко једног километра дужине и 75 метара ширине да прими огромне коли» чине робе, Поготову, што на том гату и треба градити склади. шта најмање три спрата у ви-
сину. | Наспрам северног гата лежи, издубљен, јужни гат (В) чија складишта могу достићи око 9,200 метара дужине, а унутра. шња обала, тј, кеј, имала би око 1.500 метара дужине. Између ова два дела острва лежи басен који има око 650 метара ширине, а дужина басена износи око 700 метара, не рачунајући ула. зни и МР Тани та Улазни кднал има око метара ширине, а излазни нешто преко 350—400 "метара. Најуже схваћени басен имао би преко 450.000 м> површине, опет не узимајући У об“ зир улазни и излазни канал. Све је ово, наравно, само прибли“ жна скица, јер се и басенои простор могу још проширити, Што се тиче везе између ова два острва, она би се могла Из. вести путем моста који би У висини првог спрата био пребачен на најужем делу улазног канала (на плану обележено испрекида“ ним линијама).
Да би то пристаниште било везано са сувоземним путевима, између Београда и Земуна тре. ба пребацити модеран армира. но'бетонски мост који би пола, зио испод Калемегдана (негде испод утока Саве у Дунав). Мост би додиривао Ратно О. стрво и преко његовог дела во.
7
дио на обалу данашњег земун. ског пристаништа, На месту где мост буде намлазио на Ратно Острво, отворити излаз са Мо ста на кров складишних зграда (С), тако да се из пристаништа на острву роба може дизалица“ ма избацивати на кров склади. шта, а одатле утоваривати у пре. возна средства за даљи превоз,
Мост би требало да буде пред виђен за највећи саобраћај и зато можда не би било погре' шно да се одмах постави и 38 железнички и за сувоземни сад“ браћај. Кров складишта кори» стио би се као део моста У ДУ' жини Која иде преко самог о стрва, тако да би од утока Саве у Дунав до супротне обале 9 стрва био један распон, затим би мост користио кров склади. шта на острву, а рукавац Дуна ва према земунском пристани“ шту премостио би се другим краком овог великог моста (ДУ" жина моста износила би преко 2,200. метара). На тај начин, су“ воземна веза будућег пристани“ шта на Ратном Острву била би савршено изведена на обе стра. не, и у Земуну и у Београду. У Земуну би мост излазио негде између железничке станице . улаза У саму варош, док бн У Београду избијао на пут који води кроз Доњи град, тако да би се овде саобраћај упућивао на Душанову улицу, која |! много приступачнија и боље ве зана са свим деловима Београда.
Уређење самог пристанишног басена на Ратном Острву треба извести тако да за дуги низ г9; дина задовољава потребе сао: браћаја, Унутрашњи кеј који би износио преко 2 километра ДУ" жине треба снабдети најмодеру нијим пристанишним уређајима, а проширење складишта, изгле» да нам да је неограничено.
М. К. ИВАНОВИЋ