20. октобар
% СУ
~
· ПРЕД ПРОСЛАВОМ ПРВОГ | МАЈА :
ПРВОМАЈСКЕ ПРрИирЕДдњЕе
треба да буду што боље
Овогодишња прослава Првог маја биће величанствена мани. фестација раднога народа наше земље, манифестација радне радести и полета свих оних који у обнову земље уносе своје на: поре и најплеменитија стремљења, У прослави Првог маја У Београду учествоваће и наше културно-уметничке установе, удружења и групе. Сем једне централне рамоедбе, која ће се одржати уочи Првога маја, о држаће се низ приредби у поје лдиним рејонима и за поједине делове града. У тим приредба» ма учествоваће наше културно. уметничке групе. Карактер овотодишње прославе Првог маја поставља и пред наше култур' но-уметничке групе извесне за. хтеве. Оне ће попунити програм разних приредби по рејонима, Али није довољно да се тај програм само „попуни“, „из. врши“ и „задовољи форма“, Приредбе Првог маја, ма где се оне одржавале, треба да претстављају најбоље. што се по стигло У културно уметничким настојањима ових група. Данас се наши грађани не задовољава, Ју само приредбом због приред“ бе, они се према њима све више критички односе, умеју да оце» њују, а то је свакако позитивно за наше опште културно Узди. зање и према томе треба да се равнају сви они који данас и" ступају пред нашу публику. Припремити добар програм, увежбан, иако, можда, и мали, али који ће свакако бити на из весној уметничкој висини — то је задатак наших културногу, метничких група, Ако није спо: собна једна група да даде такав програм, онда треба између више њих споразумно одабрати најспособније чланове који ће то мећи да изврше. За. прославу Првог маја потребна је концен.
трација генајбољих, јер то за"
хтева зе карактер саме "прославе, Кроз годину дана ми смо постигли задивљујуће резултате на свим подручјима наше обнове. А приредбе које ће давати бео. градске културно,уметничке гру. пе намењене су У првом реду баш онима који су се највише заложили за обнову земље, због тога те приредбе треба да буду на одговарајућој висини.
При првомајском иступу кул> турно·уметничких група треба а се руководи одабирањем постварној вредности, Евентуални међусобни безразложни и наив ни ривалитети треба да се у клоне, а свака ће. група олабра. ти оно најбоље што ће Првога маја моћи да доиста репрезентује постигнућа културно,уметвичког рада У нашим рејонима, насељима, установама, предузећима, ИЗЛОЖБА СТОЈАНА ТРУМИЋА, СЛИ-+ КАРА, И МИЛАНА БЕСАРАБИЋА, ВАЈАРА
У петак 19 априла у !! часова пре подне отвара се у Уметничком павиљону ва Малом Калемегдану колективна изло· жба слика и скулптура Стојана Трумића, сликара, и Милана Бесарабића, вајара. На изложби ће бити изложено осамдесет уља, акварела им цртежа и тридесет вајарских дела. Ова изложба претставља прву колективну изложбу од ослобођења. Обејици уметника било је за време оку. лаџије забрањено да излажу.
цитата пијани
„ Старог Београда
_ сописа,
Сала у којој су изложени Пи
ВЕЛИКА АКЦИЈА ГРАДСКОГ КУЛТУРНОГ ОДБОРА
радови савремених сликара
рлтрно астопнски муаој Београда
рвога септембра 1945 го“ 7] дине отворен је у улици Књегиње Љубице број Музеј града Београда, Он је основан још пре рата, око 1985 године. Многе предмете дали су Музеју факултети Београдског универзитета, а добар део поКлонили су и сами Београђани. Прикупљен је био разноврстан материјал; Музеј је имао докумената готово из свих важнијих епоха историског и културног развоја Београда, Али, фашистички злочинци у свом руши“
„Недеља књиге“ у Београду
Од 22 до 29 априла Градски културни одбор организоваће У Београду „Недељу књиге“, Београду је отворено 8 нових рејонских библиотека које су доста добро снабдевене, али њи. хова посета још увек не задово. љава. Приватне позајмне библиотеке, које наплаћују три пута већу чланарину, раде боље него поједине наше рејонске библио» теке. То доказује да се антифа“ шистичке организације нису довољно бринуле о својим библио. текама и да нису радиле на њи“ ховом омасовљавању,
Да би се све то исправило, популарисале и омасовиле наше библиотеке, да би књига продрла и у најшире: народне масе, организоваће се „Недеља књиге“, која ће, уз учествовање свих наших организација, добити карактер опште народне манифестације. „Недеља књиге“ почеће у понедељак 22 априла. Те недеље биће упућене две покретне изложбе књига у поједине рејон“ ске сале. После 1 маја изложба ће бити упућена на она места, где се за то буде указала потреба. На изложби ће бити заступљена сва послератна издања тако да ће сама изложба истовремено бити исмотра наше издавачке де: латности, Сем тога биће;изложени графикони о раду библиотека и издавачких предузећа, слике појединих књижевника, паро» ле, плакати и друго, Поред ове изложбе, У. ТОКУ „Недеље књиге“ све београдске библиотеке и издавачка предузећа изложиће своје књиге по излозима у гра» ду. Биће преко 40 таквих излога.
УСАОС и Народни фронт уче» ствоваће у изложби на тај на“ чин што ће извршити потребну
агитацију за посећивање изло»
жбе, настојећи уједно да се тих дана изврши што већи упису наше библиотеке и да се оне по» пуларишу у широким масама, Сем тога по излозима и на одре» ђеним местима, истицаће се па“ роле у вези са популаризирањем библиотека и акцијом за помоћ сеоским књижницама и читао. ницама и студенти ће У аулама свих _ факултета организовати продавнице књига, листова и чаа приход је намењен.у корист набављања књига за сео. ске књижнице,
Те недеље књижевници и јавни радници одржаће у оквиру народног универзитета пригодна предавања, а по тимназијама ће професори српског језика говорити о значају књиге. Ученици ће настојати да у току недеље оспособе своје ђачке књижнице за рад, а чланство синдикалних
' ние
Возаревићева „Књигопродавница“ (1827)
Прву књижару у Београду отворно је 1827 године Григорије Глиша Возаревић, Дошао је из Земуна, а по занимању је био књиговезаџ и књигопродавац. За. - нат је изучио у Бечу, у свом је послу био вешт те је добро радио. Возаревићева књижара била је уједно и прва књижара у Србији. Дотада Србија „вије имала књижаре, а уколико се књига на: бављала, то јест претплаћивала — то се чинило у Земуну, у књижари Гаври“ ла Ковачевића, Земун је у то.време претстављао. за Србију најближи култур“ ни џентар. сз
Возаревићева књижара налазила се У малом дућанчићу, са источне стране са“ дашње Саберне цркве. У књижару се улазило на неколико басамака и сам тај дућанчић није се ни мало разликовао од осталих. ИМ док су трговци и занатлије комшије Возаревићеве, продавали своје производе или робу угла је долазила Из Земуна, дозаревућ је“Ло полиџама и те. аги наређао књиге, часописе и новине. Биле је ту не само српских, него им немачких и француских књига, па и ретжих књига за Које, можда, и није би: ле купаџа, али их је Возаревић као пра' ви књижар хтео да има на латеру »за сваки случај«. !
__У оно време књига се врло тешко про“
турала. Не само да није било много оних који би је читали, него се није мо“ гло увек наћи ни средстава ни могућ“ ности да се дботури онима који су се на њу претплатили, У Србију су књиге долазиле из Аустрије, И пре него што би, се књига дала у штампу, скупљални би се претплатници, пренумеранти, чија. су имена била отштампана у самој књизн, обично на последњим странама. Многи су давали новац за претплату само да би им било штампано име, те да се и о њима говори као о »љубитељима књижества«. А неки су се претллаћивали прбсто из моде. Међу претплатницима било је и неписмених, па и деце од три до четири године коју су претплаћивали њихови родитељи. није толико цџенила по садржају, него по дебљини, Али мала по мало књига је ипак почела да продире у масу, на: рочито. међу варошане,
У почетку су књиге биле ретке и у Београду и кад би који Србин из Ау: стрије донео у Београд, најчешће До» ситејеве »Басне«, Вукове »Песме«, који
„роман Милована Видаковића — те би
књите ишле из руке.у руку. У дућану или пред њим један чита кнагу, око њега се окупио свет и слуша, То је би“ ла честа слика.у тадањем Београду, 8
Књига се. често _
педружница масовно ће посећи“ вати изложбе књига. Ј Активисти Народног фронта и омладинских организација, чла нови културних одбора, сви културни и просветни радници тре-
пи
ба да даду све од себе да би ова општенародна „Недеља књиге“ постигла свој циљ · те да се најшире народне масе истински заинтересују за књигу и своје образовање путем ње.
=
ФИЛМ
„ЦИР
ђА] бибекопи приказаће ускоро од" личан совјетски филм »Циркусе, неокрњен реакционарним маказама пред“ ратне цензуре. Крајем 1940 године џен“ зура је изоставила (тада је »Циркусе приказан у биоскопу »Београд«) баш оне сцене, које најснажније, са бескрајном убедљивошћу праве уметности про“ дубљују · напредни, антифашистички и хуманитарни смисао овог филмског дела,
Снимљен 1986 године, дакле у четвр“ тој години постојања немачког. фашизма, >Циркус« се моћно, духовито, заоштрив“
ши до највеће мере став несаломљивог и аквитног протеста, оборио на фашизам са његовом накарадном и злочиначком теоријом више расе, односно нижих ра: са. Расистичко негирање човека као таквот, разврставање човекове вредности,
односно невредности, по кључу његова рођења у овој и оној средини, по „обе лежју његова припадништва овој или онеј раси, по боји коже итд. жигосано је у »Циркусу« свом неумољивом до“ следношћу _ човекољубивог _ схватања Идејни план филма пружен је гледа.
оцу у богатом, живом и пуном брзих '
преокрета низању сцена. Укблико има момената, који би се, у првој сцени, мо“ гли схватити Као »трик«, Као чисто за
баван и разонођујући долатак, гледалац ·
ће, полажући самоме себи рачуна б завршнем утиску, дсетити колико су и ти моменти уметнички, битно повезани са целином. - 5
после би се оно што се чуло при чита“ њу, препричавало, те би тако, иако не сама књига, а'оно бар њен садржај, продирао у масу. Само куповање књи“ га било је готово немогуће, јер се ни је ни знало за њихово излажење. На» рочите заслуге за ширење књиге У Београду имао је слепи Ђура „Милутино: ви, Шрногорац. Он је марљиво скупљао претплату за књиге, обилазио дућане по чаршији, продавао књиге, а често и био груб према онима који се не би ода звали. Тај »родољубац и ревнитељ срп“ скога књижества« био је уједно и пр“ ви књигопродавац слободне Србије.
Отварањем своје књижаре У Београ“ ду Григорије Возаревић много је до принео ширењу књиге у самом Београ• ду, а књижарски саобраћај са унутра: шњошћу био је задуго врло тежак, ка“ рочито зими када су и онако слаби путеви постајали непроходни, Возаревић је редовно набављао књиге које су из: лазиле у Аустрији, а Као вешт књижар умео је за њих да заинтересује писмену београдску публику. У томе му је помагао и слепи Ђура који је уверавао свет, нарочито писмене. трговце и занатлије, 0 вредности књиге и чита“ ња и о користи књиге за лично про“ свећивање. .
Возаревићева _ књижара — постала | је аборно место тадање београдске инте' лигенције.. У њој су се окупљали сви виђенији културни. радници, а долазио би и Вук када се бавио у Србији. Во, заревићева књижара располагала је и са новинама. Уз »>Новине сербске« ту је биле и' немачких невина, те је књижа-
ра уједно била и читаоница; и то прва
у Београду У књижари су се окупља. ти и остали грађани да чују светске но: вести: Нарочито на када су долазили нови снопови ев-
Ропских новина, што се брзо сазнало У,
би књижара била пу:
КУ С“
У остварењу »Џиркуса« учествовао је леп број врло познатих совјетских умет“ ника. Чувени композитор Дунајевски написао је музику. Орлова је одлично 0брадила главну женску улогу = Марион Диксон, потпуно савладавши тежак 54• датак. да оствари лик младе Американке, која рђаво говори руски. У Орловој, Мељниковој, Володину, Масаљском и другим редитељ Г. В, Александров имао је изврсне сараднике, кадре да ње“ гове. замисли и схватања доведу до ван“ редно успешног остварења, Зх:
»Циркус« — Орлова и Масаљски у једној , - сцени
лачком бесу нису мимоишли ни Музеј Београда, Бомбардовањем априла месеца 1941 године уништили су око 253 слике, цртежа и другог материјала, у
По ослобођењу, захваљујући напорима народне власти и оп' штем културном полету у нашој земљи, Музеј је поново отворен. Сада се у њему лепо и плански поређани налазе пред. мети из разних перисда историје Београда — од другог века пре наше ере, ла преко римскога доба, Средњег века, турскога "доба, балканских ратова 19121918 године — све до наших мана, Двадесет седми март и шести април 1941, Сајмиште и слав. ни дани ослоббђења нарочито су добро. приказани великим бројем фотографија. Из много: бројних слика, цртежа, земља. них и металних лело ишараних предмета виде се живот, ношња и културна делатност Београ. ђана у разним историским епо.хама. Дугачки, примитивни пи. штољи, гломазне ин тешке пушке из Првог и Другог устанка, до. кумента су из живота Београда тога доба. Готово цео Музеј прожет је духом борбе, духом отпора према свима онима који су хтели да погазе слободу Бео. града и српског народа.
Нарочито леп утисак чине сли: ке из дана ослобођења Београ. да. Загрљени црвеноармејци, Београђани и борци наше Армије гоне фашистичке банде са тла нашега града, То је епилог до. садање историје Београда и по четак нове.
Ова драгоцена збирка истори“ ских и културних докумената Београда необично привлачи посетиоце — нарочито студентску и средњошколску омладину и борце наше Армије. Досада је, од отварања, прошло кроз Му. зеј преко 4.000 посетилаца.
Треба ипак констатовати да 0. волики број посетилаца није баш задовољавајући: Београђани треба да више пажње посвете своме музеју. МИ не само то: сваки Ђеограђанин који има ка. кав предмет који би био зна. чајан за истерију Београда, тре бало -би да. га уступи, Музеју. То ће бити испуњење обавезе коју сваком Београђанину нала. же историја његовог града, а Уједно и драгоцен допринос јел“ ној културној установи наше престонице ла и читаве земље.
Музеј би се много боље ра» звијао када би имао финанси. ских средстава за откуп нових ствари и погоднију зграду. Овај други проблем се може решити, и треба га решити што пре, на тај начин, што би се омогући. ло да се пресели у Богојављен> ску улицу бр, 8, У „Конак Књетиње Љубице“, који је сам по себи, као зграда, споменик ста. рог Београда и према томе на. рочито погодан за музеј.
М. ПЕТРОВИЋ
обе кињмле
Ј. Стаљин: ГОВОР НА ПРВОМ СВЕСА.«
ВЕЗНОМ САВЕТОВАЊУ СТАХАНО. ВАЦА, 17 новембра 1935 године, Би“ блиотека _ марксизма-лењинизма, »Кул» тура«, Београд—Загреб, 1946, ћирили цом, стр. 23, цена 3 динара. А, Толстој; »ХЛЕБ«, Библиотека совјет• ске књижевности, »Култура«, БеоградЗагреб, 1946, ћирилицом, стр. 310, це“ на дин, 40,
И. Трајњин: СОВЈЕТСКА ДЕМОКРАТИ. ЈА У ВЕЛИКОМ ОТАЏБИНСКОМ РА-
Београду. Ту је увек био и слепи Ђу“ ра, којм је све пажљиво слушао, па за» тим разносио невости по граду, Ђура је имао врло добро памћење и он је заутентично« · предавао даље оно што је чуо у Возаревићевој књижари, Прича. ло се за слепога Ђуру; да је похађао деш за Карађорђева времена предавања у Доситејевој Великој школи м да је лекције, које је упамтно слушајући, боље знао м од самих ђака. Возаревићева књижара постала је од“ мах у свом почетку први књижевни цен-
МАНА
Кућа Григорија Возаревића
Јанина ар ит таи
ТУ, »Култура« Београд—Загреб, 1946, ћирилипем, стр. 6], џена 6 дин.
Сергеј Мироновић Киров, кратка бногра“ фија. Превод с руског, Радивоје Мак“ симовић, _ Култура, _ Београд— Загреб“ 1946, ћирилицом, страна 186, џена 15 динара.
Експозе маршала Тита о спољној политици Југославије. Култура, БеоградЗагреб 1946, ћирилицом, страна 28, цена 2 динара.
тар не само у Београду, него м у це. лој Србији. Али осим тога Возаревић није само оснивач прве књижаре у 0 слобођеној Србији, он је и њен први књижар-издавач« Његова књижара по> стаје и неке врсте издавачког предузе“ ћа, Издавачка делатност Возаревићева почиње са оснивањем Државне штампа“ рије (1831) или како су је звали »Типо“ графија«, >Књигопечатњаг = »Прави• тељствена књигопечатња«. Прва књига штампана у овој штампарији, а уједно и прва књига штампана У ослобођеној
" брадовића,
• тртима
. ИЗ МАПЕ НАШИХ УМЕТНИКА
БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
Свечано приредба поводом ДОНО. · описмоњивања ·
У целој Србији ће се одржати 22 априла дан описмењавања. Тога дана биће смотра рада на ших народних учитеља, тада ће _ се видети колико је за време зимске кампање нели смених описмењено. Наши су У'
читељи уложили мното' труда да униште неписменост код нас и да писменост унесу
у све наше крајеве, да помогну народу да се културно подигне.
У Београду се тога дана неће одржати просветни митинг као у осталим местима Србије. У оквиру тога дана Градски културни одбор даје свечану при“ редбу. на којој ће суделовати чланови синдикалне подружнице Народног позоришта. Председник Градског културног одбора Чеда Миндеровић, књижевник даће кратак реферат о резулта-
ту зимске: кампање -на сузвбија-= 277 Затим ће сезтчк
ЊУ неписмености. предати награде оним учитељима и активистима Народног фронта који су се нарочито У раду залагали и похвалити они који су заслужни за успех аналфабетских течаја.
Наше народне школе су постале током ове године џентри народног просвећивања. Не до-
лазе у школе више само деца већ .
и одрасли, На аналфабетском течају на Бановом Брду стариџа од 65 година са својом унуком седи У истој клупи и заједно са њом учи да чита и пише, На течајевима у Београду 5.000 од-
раслих уче се и раде на свом учитељи.
просвећивању. Наши су скоро сви ангажовани радом на овим течајевима који ће традати целога лета. Августа месеца ће се у Београду завршити виши просветни течај за 1640 милиционара. Течај је почео рад првога априла на њему раде поред учитеља и професори београдских гимназија,
„Рад на просвећивању у Београду не престаје. Свакога дана све више се осећа потреба просветних течајева. Наш народ жели „да (се духовно уздигне, треба му само у томе помоћи“
Р.Д.
паници
Србији, то су »Српска стихбтворенија4; издана »трошком Григбрија Возаревића; књиговесца и књигопродавца«.
Од 1832 до 1889 штампано је у Др“ жавној штмапарији око 90 разних књижевних дела, а од тога је изашло 20
о трошку Григорија Возаревића. Он је
штампао готово све књиге Доситеја О« тада најпопуларније, Димитрија Давидовића, пет свезака »Бе“ оградске лире« и низ. разних дела 88% бавне или поучне садржине. ~
У јесен 1834 године Државна штам-
парија пресељена је у Крагујевац. са
штампаријом о се преселио и Григорије Возаревић — са златом, калфама и шесвојим ради везивања књига Књажевске печатње«, О томе је изашао и огласу »Новинама сербским«, тд6 се још каже: >књигопродавницу своју оставио је у Београду, на месту тде је била, да њоме рукује његова домаћица«:
Као добар мајстор књиговезац, Воваревић је везивао са својим помоћници“.
ма сва издања Државне штампарије. То је онај солидан, старински повез који је књигама давао _ мавестан достојан“ ствени изглед и ауторитет % у Када је штампарија из Крагујевца по-
ново враћена у Београд, са њом је 05.
тишао и Григорије „Возаревић ми опет
преузео вођење своје књижаре. Возач
ревић је боловао од туберкулозе од коз је је и умро 10 јануара 1848 године. Поч копан је код Палилулске цркве, у блианни песника Симе Милутиновића,
Григорије Возаревић био. је пионир па
ширењу књиге у Србији. Његова књи, _
жара постала је први књижевни центар
_ облобођене Србије: а у мето време Во-
заревић је био: и први издавач у Србич ји а тај је посао н са успехом вршној
дела.