20. октобар

СТРАНА 12

Како отклонити гужву при изласку са перона железничке станице

ТЕМЕ а београдску железничку станицу свако јутро пристиже десетина возова, који из оближњих места, из околине Београда, доносе хиљаде радника и намештеника који журе на свој редован посао.

Београдска железничка ста.ница, у јутарњим часовима, личи у правом смислу речи на, мравињак. Радницима, сељацима и чиновницима из околине Београда, није тешко јутром поранити, није препуним возовима доћи до Београда, али им је тешко и претешко изићи из саме железничке станице.

Није редак случај да је за излазак из станице потребно више од пола часа, за које време су путници подвргнути гурању, гужвању и чекању. Протести се с правом нижу један за другим, те нећу ништа, претерати ако пренесем речи које сам у тој гужви чуо: да није на београдској железничкој станици, што се тиче изласка путника, било никада толико нереда и неорганизованости, упркос чињеници да никада више људи није одржавало ред и организовало службу на излазу.

Излази узани, тако да се путник мора постранце окренути да би могао да се провуче, а ако има два повећа кофера, У рукама, онда сигурно мора један да дигне на главу а други да узјаши да би прошао. Но, ово је већ друга „препона“. Прва је заустављање од стране милиције на самоме перону и пропуштање у малим групицама, да се не би загушили они мали и узани пролази. "Трећа препона су трошаринци који прегледају пртљаг, пашу цедуљице о извршеној наплати трошарине, поново контролишу цепкајући те исте цедуље, и једва једном се путник дочепа слободног простора.

Најтрагичније у свему ово» ме је чињеница, да, је потребно често пола часа да би се пре валио простор од локалног во+ за до тротоара у Карађорђевој улици, мако је ово раздаљина, од свега 30—40. метара.

Да би се отклониле све ове непријатности потребно је:

1) Одредити засебан излаз за путнике без пртљага, направити га довољним да кроз њега без задржавања, пролазе радници, чиновници и ђаци. Удаљити са овога пута троша, ринске тезге, које би овде биле само као непотребна, препона, и на овај начин омогућити брз излазак без икаквог задржавања. 2) Одредити засебан излазак за путнике са стварима, који, ма. се морају прегледати кофери. 3) Одредити засебан излазак за другове са села који носе намирнице граду и овде поста. вити довољан број способних трошаринаца, који ће без дужег задржавања обавити свој

"посао, омогућити сељаку да брзо сврши своје послове у граду и да се задовољан врати у своје село, где га свакако чекају још многи и многи послови,

За све ово потребно је један или два милицајца –(наместо

20 колико их сада има) који

__ће путнике учтиво упућивати

на поједине излазе, по два железничка службеника на, сваки излаз ради одузимања возних карата (сада овај посао често врши само један и вероватно је зато онако узан пролаз на изласку) и најзад, сигурно мање него сада трошаринаца, који би на два излаза обављали свој посао,

Мислим да није потребно говорити о томе колико досадањи поступак приликом изласка из станице оставља ружан утисак на путнике који долазе

"из даљих крајева који су на

напорном путу провели и више од десет часова, а који морају да стоје још да би превалили и ових 40 метара свога пута. Љубомир ВОВЕС, чиновник Радио-Београда,

им тешко ни

МОТИВ СТАРОГ БЕОГРАДА ИЗ ДИМИТРИЈА ТУДОВИЋА УЛИЦЕ

20 ОКТОБАР,

3! боље снобдевоње рибом

нашег тржицта

роблем рибарства је једно од важних питања, којим би требало више да се позабаве органи власти и установа које се старају о исхрани београдског становништва, Риба је важан артикал исхране који данас, у несташици меса, треба да подмири знатан део потреба становништва. Међутим, наше пијаце данас нису у могућности да 0сигурају минимум потражње за рибом. То доказују и дуги редови пред продавницама у оним ретким данима када се риба, дели.

Узрок недостатку рибе је, у првом реду, слаб лов у околини Београда. За време окупације, па, често и данас, није се водило довољно рачуна, о неговању и размножавању рибе по нашим рекама. Риба је систематски уништавана разним експлозивима, бомбама, и минама, Самим тим, није се водило довољно рачуна да, ће експлозивом бити побијен и велики број матица, које треба, да оплоде један до два милиона снтних рибица. М данас многи несавесни грађани лове рибу експлозивом, чиме се риба уништава, и плаши. Поред тога, минирање разних објеката, мостова, и подводних запрека, учинило је да, већа количина риба у Дунаву и Сави буде уништена. Не само да наше рибарство има, велике штете од оваквог лова експлозивом, већ се штета наноси и разним другим објектима, Тако је пре неколико дана, услед ловљења рибе минама прекинут и телефонски кабел између Београда и Џанчева. Била, је потребна, недеља» дана, рада да би се овај поново довео у ред. ;

Количина рибе у Дунаву и.

Сави данас је за 40%, мања од предратне количине.

И поред тога што бвоградске пијаце нису снабдевене довољном количином рибе, и поред тога што становништво тражи тај артикал, често несавесни рибари хватају рибу У београдским водама и односе је за Смедерево и Шабац, где јој је цена већа. У тим градо-

вима они рибу продају по 709 динара, по килограму.

Уред за цене, при нормира.њу цена риби, учинио је погрешку што је изједначио цене у провинцији и у Београду, тако да се велике количине риба, које би могле да се из провинције донесу на београдско тржиште, продају у унутрашњости, јер добављачи не могу да плате режиске трошкове.

Београдска су ловишта засада стварно сиромашна, рибом, али зато ловишта у Купинову, Бољевцу, околини Сланкамена, Гардиновца и Титела обилују довољном количином рибе, не само да подмире тамошње потребе, већ и да један велики део може бити довезен у Београд. Што се ово не чини разлог је једнака цена риби у тим крајевима и у Београду. Задружни рибарски савез Војводине могао 6и редовно да снабдева Београд потребним количинама, рибе. „

Друга тешкоћа. са којом се београдски рибари боре је недостатак — алата, рибарских справа и пловних објеката. Београдски рибари добили су извесну количину материјала, као помоћ „Унре“, али сва та количина, није довољна, да, подмири потребе, јер је за време окупације рибарски алат претрпео огромну штету и потребна му је потпуна обнова; Одељење за расподелу дужно је да рибаре снабде потребном количином материјала, Оно то чини, али не обраћа довољну

пажњу на квалитет робе која

се дели рибарима, Тако је, пре извесног времена, на лагеру Одељења било већих количина; бољега канапа, који је могао да се употреби за крпљење мрежа, Међутим, тај канап је послат у Војводину фабрици саламе, а рибарској задрузи додељен је канап из панчевачке фабрике који је врло слабог квалитета и не може да се употреби за потребе рибара, Било би потребно, приликом расподеле, 0братити пажњу и на квалитет робе која се дели.

У Београду је пре кратког времена основана, Рибарска задруга, која је још увек у фор-

мирању, али многи задругари нису озбиљно схватили своје чланство у њој. Тако се дешавало, да задругари своју ловину продају трговцима, а не Задрузи. И сами рибари морали би да покажу више савесности у послу јер учвршћивањем Задруге они ће не само помоћи редовно снабдевање Београда, рибом, већ ће у многоме побољшати и свој животни стандард.

Да би београдске пијаце биле снабдевене довољном количином рибе, потребно је да рибари-задругари учврсте своју задружну организацију и све количине ухваћене рибе предају Задрузи. С друге стране, народне власти треба да поведу строгу контролу и кажњавање ловокрадица, и грађана који у лову употребљавају експлозив. Дужност је Уреда за цене да још једном изврши контролу цена рибе у унутрашњости и Београду и, смањењем нормиране цене у унутрашњости, 0могући већи довоз овог, за исхрану становништва Београ.да, толико потребног артикла.

Брана ВУЧКОВИЋ

Зашто ВОДОСКОЦИ не би радили сваког дана2

У оквиру првомајског так“ мичења предузете су разне ме. ре да се Београд што је мо гуће више улепша,

Тако је Бевод примио на себе задатак да до 1 маја по: прави водоскок на Теразијама. Радови су готови и 1 маја ће из вртешке, „корњача“ и других шприцева да појури вода, и да освежи ваздух безбројним воденим капљицама. Исто тако пустиће се и водоскоци на Калемегдану, У кругу (Рибар с мрежом), и испред павиљона Цвијете Зузорић,

Али поставља се једно питање: зашто водоскоци не би радили свакога дана» Водоскок на Теразијама троши де“ сет литара воде у секунду тј. 36.000 литара на сат. Кад се има у виду да сваких хиљаду литара стаје пет динара, јасно је да, под оваквим условима, то стаје прилично много. Потребно би било наћи могућно“ сти да се трошкови смање тиме што ће се цена води снизити, а водоскок би могао да ради и са пола капацитета иу

" одређено доба дана, када има

највише света на Теразијама. Што се тиче режиских трошкова водоскока на Калемег“

| дану и под Павиљона, они су ' минимални и требало би да и · та два водоскока раде

сваки дан. с.

Увођење саобраћајних знакова

У последње време дешавале су се свакодневне саобраћајне несреће. У већини случајева утврђено је да се несрећа могла избећи и да је проузрокована или непажњом пешака, или несавесном и непрописном вожњом шофера. Врло честа је појава да главним улицама пројури ауто непрописном брзином и да не даје на време сигнале. Поред тога, паркира. ЈУ се кола и тамо где је забрањено, па чак и поред саме табле на којој је обележено да је паркирање забрањено. С друге стране, пешаци прелазе улице гдегод стигну, а неки иду уздуж средином улице, ма да је пешачка стаза довољно широка и празна.

Поред тога, многи саобраћајни проблеми нису решени онако како би то било потребно. Испоставило се да је свакодневни саобраћај оповргао исправност многих донетих ре. шења, Саобраћајна милиција користила се искуством и спро: вела је неколико корисних промена а и убудуће ће се руководити стварним потребама. Тако је промењена станица на Славији за трамвај број 1 и 5. Потребно је станицу за трамвај број 6 код „Игуманове палата“ померити мало даље ка Скупштини, јер два трамваја, напоредо, потпуно закрче сао. браћај,

Саобраћајна милиција толе. рисала је досада мање иступе грађана и шефера због тога што није било потребног броја знакова, помоћу којих би се шофери и грађани могли правилно оријентисати, Међутим, како се несреће свакога дана дешавају и не показује се тенденција да се оне смање, ових дана приступило се извесним мерама да се и та питања реше.

Све улице биће обележене потребним знацима. После то. га приступиће се најстрожијем кажњавању сваког изгреда од стране пешака или возача,

Б:

ПОГОН ОЛИКО

35 Трамвај прскалица редовно полива улице “

1 МАЈ 1946

КАКО СУ СЕ ДЕЦА „ВРА„ГОСПА“ ТИЛА“ ЗАГИ

д ослобођења, од првих ак•

ција, гунђа »госпа« Зага,

— Не може човек мирно

да живи! Децу ми разјурише.,

Никад нису код куће“, И нису

више моја. Не могу да их по“ знам!

Уз то треска заклопце и вар-« јаче и љутито отреса дланове' од брашна.

— А откада је ово такмиче ње. Муко моја! Не чујем па-« метне речи. Кад се скупе уве« че, и то бог те пита кад, свет већ спава, — говоре само о процентима, о некаквим норма“ ма, о резултатима. Не разу« мем своју рођену децу“. у

И сваки дан тако«

А деца: свако на своме поч слу. Никад и не чују шта »го• спа« Зага прича. А и да чују, немају времена да јој објасне. После последње кашике; заспи се одједном:

— Сатрће се, крсти се »госпа« Зага над заспалом децом, па погледајући сина пионира, уздише:

· = Не разумем га вишем, У“ грабили ми га-«

етак, по подне, Сунчан дањ

свршила »госпа« Зага до-« маће послове. А онда се обукла и кренула код куџе Љуби“ це; На шољицу кафе. А и да јој се потужи, . Звонила, звонила, п најзад Јо] отворила стара кумина све“ крва. Није је ни познала. Каже:

—- Љубица је на крпљењу У дечјем дому: Потражи је вече“ рас, другарице.

—- Хвала, промрмљала »госпа« Зага, а док је силазила низ степенице, све јој се вртело: »Како: другарицер Зар и стараР«

А онда стала пред кућу. Раз• мислила се, па пошла код при“ ја Јованке.

Али није је нашла

— Уђите унутра, нуди је при“ ја Јованкина ћерка, са бебом У наручју. Мама је у рејонском одбору за прославу Првог ма+ — на седници је. А ја, ето: везане ми руке. Једва чекам да се јасле отворе овом крају: Уђите,. ј -

— Нећу, дете, имам неког по“ сла, хтела сам само да поразго“ варам реч-две:.. Навратићу дру“ ти пут.

И изашла је брижна.

= Куку мени, — све се'не• што ради, врти, јури.» А ја, стоЈИМ КО дирек!

Сасвим смушена, кући,

Таман је хтела да замакне У капију, кад је, са друга стране улице, позвала комшиница Со• фија:

— Јао, госпа Заго што сам се провела!

Гледа је »госпа« Зага: чупа ва, блатњава, у руци јој зем“ бил. Не зна шта да каже комшиница Софија наставља:

— Јуче пала киша, мека зе“ мља, хладовина:. Дивота за рад. Садили смо кромпир на рејонском земљишту. За ђачке кухиње, Знате ли што је било' пријатно! Онај ваздух, па друштво. А шта смо урадиле:,

А огоспа« Зага, одједном праснула:

= А мене, нико да..

= Нисмо знале, али рећи ћу“.

= Ја шта, идући пут јавите»

пошла је

ење се »госпа« Зага уз сте пенице. Стење, онако те шка. А и ноге јој клецају ОД

неке треме. А кад је дошла пред врата, застала; = Шта би, би-. И ја се У

хватих, не било за зло: #

увече, кад су се деца 10У купила, важно се и По. дробно распитала где је то »ре“ Јонско земљиште«, А деца 06 јашњавају, сви у глас.“ И учинило јој се одједном Дл су јој се поново вратила. Да су опет њена.

Јулија ЛУЧЕВ ·