20. октобар
ИЦ
ада, је генерал Бонапарта 1798 испловио из Тулона и искрцао се у Египту, тај начин Енглезе, имао је тада само један циљ: изненадним нападом кров »стра-
преваривши на
жња врата« угрозити Индију и приморати Британце на мир. Али, пуком случајношћу, овај »млади корзикански пустолов« разоткрио је тада завесу која је близу две хиљаде година заклањала неоцењиво културно благо у старој земљи мисирској. Један од његових восковођа, напме, нашао је чувени »Ровета камен« који је касније археологу Шамполиону послужио као кључ за проучавање ове земље, где су се сви заваравали да нико стварно не може умрети,
РАЗБОЈ КРОЗ ВЕКОВЕ
ултура и цивилизација Египта углавном су везане за горостасне пирами-
де Фараона, за рељефе у камену и укочене кипове који су занимљив спој верности природи и повођењу за традицијама. Мање је познато да историја развитка текстилне инду: стрије памти да се у тој земљи три хиљаде година пре почетка хришћанске ере, појавио први најпримитивнији ручни разбој. И док данас по нашим дремљивим и учмалим паланкама још увек клопара монотоно ручни разбој, мало је коме познато да су пре пуних пет хиљада година феласи у Египту ткали на сличним машина ма провлачећи по иетом принципу потку кров жице основе.
И идући крозјпрошлост од Египта — где се ткало на најпримитивнијим вертикалним разбојима, чија је основа била оптерећена теговима, од гравираног базалта, — ка истоку, стижемо на његову најудаљенију тачку, у Кореју, где се веђ нешто доцније ткало на водоравном разбоју, Но, тај проналазак ни издалека _ нам данас не изгледа тако револуционаран какав је био у оно време,
Ткач је. и даље по истом принципу вековима стрпљиво протурао руком потку кроз жице основе, ма да је већ у предвечерје _ доласка _ Месије могао помоћу узице направити зев (отвор између парних 6: непарних влакана на основи). И тек кад су људи у 16, веку наше ере, горди на тековине свог поколења, онако олако прешли преко дремљивог простора од хиљаду година који је делио стари век од новог, назвавши га Средњим, било је све већ сазрело да из мемљивих радионица које су у свему потсећале на. калуђерске ћелије или самице неког затвора ишчезне ручни разбој
Но, то није ишло тако лако како би нам се данас можда чинило, Било је потребно да прође још пуних 150 година, па да у масовној употреби механички разбој истисне ручни. Требало је да у веку безочне еснафлије у страху да не изгубе своје профите због овог проналаска који је замењивао стотину руку једном, удаве и спале његове творце, затим да се уклоне неколико забране, па. да се средином 18. века појави прва текстилна индустриЈа са механичким разбојима,
И док је Шамполион помоћу »Розета камена« у долини Нила с муком одгонетао гробнице а и египатске хијероглифе, наилазећи при томе на остатке најпримитивнијег
„разбоја« | Ма 1 "број нотканих метара тканине
пише - Зоран МАРНУШ |
разбоја, готово истих година, увођењем безбројних нити Жакар је ударио последње темеље модерном разбоју, Тим још нииздалека није био мимонђен онај основни принцип производње: машина — плус струч ност, — Строј, дакле, ипак није могао да надокнади човека.
БРЗИНА, СНАЛАЖЕЊЕ, ПОЗНАВАЊЕ МАШИНЕ
у мрачним степеницама, утонулим у, двориште текстилне индустрије »Ок-
тобарска слобода«, речи руководиоца ткачког одељења који
ЈЕЛЕНА МИХАЈЛОВИЋ, радница која ради на четири разбоја
је нешто објашњавао о истори ји и принципу ткања, губиле су се у Кклопарању разбоја«
Чунак на разбоју 16-годи“ шње раднице Радмиле Алек. сић летео је с једне стране разбоја на други приближно истом брзином жао „код - Других - Међутим, Наг сивом картону обешеном а “разбоју
био је знатно већи него на другим картонима,
Како је Радмила Алексић подигла производњу“
Истина, делимице крајем 18. века то јој је омогућио један од пионира модерне текстилне индустрије, неки Данац, Ме“ ђутим, овај проналазач био је далеко од тога да врата свог проналаска _ затвори _ другим радницима, ; р
Брзина, сналажење, познава» ње машине — напињући глас у хуци разбоја, објаснила је кратко _ свој успех Радмила, Алексић.
ЈЕЛЕНА МИХАИЛО. ВИЋ, КОЈА РАДИ НА ЧЕТИРИ РАЗБОЈА,
ункови на разбојима који су један другог заклањали У перспективи Цу“ гачке сале Београдске текстилне индустрије, кретали су се далеко брже од оних у фабрици »Октобарека слобода«, Њихово клопарање било је далеко подношљивије, Зашто се бржег а Ово су разбоји за ткање платна. Неупоредиво су лакши
чункови крећу
' ло на
ОДАУОЈ
од штофареких разбоја,
У канцеларији, ограђеној од сале даскама, једна чиновница, изнела је податке о производ“ њи Јелене Михаиловић, раднице на четири разбоја.
— Ткач Јелена Михаиловић искористи сваки разбој за исто онолико процената колико то учини радник који ради џескључиво На једном разбоју.
топедесет и осам пута У минуту пређе чунак с једне стране машине на другу. 93а девет сати то значи 67.000 удараца. Ако је за један квадратни сантиметар изатканог платна потребно да потка у чунку прође 20 пута кроз влакна, 00 нове, онда за девет сати 67,000:20 — Јелена Миханловић изатка око 84 метра платна више него други ткачи,
Какве би изгледале перспективе будућности наше земље када би сви грађани, сваки на свом послу с преданошћу једне Јелене Михаиловић свако дневно превазилазили просечну морму колико то чини онај
оаокупљена над радом четири разбоја, мењајући сваког часа потку час на једном час на другом, Јелена Михаиловић била је исувише запослена да даје дуге одговоре на поједина питања,
— Како успевате да радите на више машина
Њен одговор кратак је и сличан одговору Радмиле Алексић, Међутим, то не значи да је њен успех, као и успех Радмиле Алексић, тако мали.
[Примера сваког модерног строја заснива се безма• вековном несвесном идеалу немирне тежње за усавршавањем „Од разбоја нема изразитије машине на коју би се могла лепше и целисходније применити ова истина. Међутим, и на овоме строју принцип производње остао је исти машина плус стручност.
У једној књизи сабраних у-
“ у ГА “ Х
Принципи
ТИЕ рвомајска прослава ове године треба да буде највели чанственија манифестација је» динства народних маса, израз тежњи и схватања свих радних људи, жена и омладине наши,, народа круна наших зајед' ничких напора у једногоди“ шњој борби за обнову и из градњу земље,
Уочи 1 маја треба да се одрже по свим београдским рејо“ нима академије на којима ће се окупити грађани, који ће, по. сле предавања о значају дана радничке класе, присуствовати и концертно-уметничком про граму, припремљеном посебно за овај народни и државни празник,
И Пети рејон је спремио све“ чану академију, Али су Народ ни одбор, Народни фронт и Културно-просветни одбор у ступили своју салу нашој Армији, па су се стога обратили Деканату Техничког факултета
Лаф
20 ОКТОБАР шав ЕЕ
СТРАНА 13
А ои А 1 и
путетава о неговању и искори-
« шћавању разбоја пише између осталог; »- бодење или бром“ зање разбоја настаје кад кутија за чункв није од чунка доста. потиснута, или кад је уда= рац сувише слаб или сувише задоцњава...« _ Излетање шибаљке: =». Шибаљка _ излази из кутије сувише рано или сувитае _ доцкан. Брдо стоји сувише напред или натраг те шибаљка не добија — прави ТОК...«
Могао би се изнети дуг низ ових упутстава без чијог је упознавања немогућно до максимума, савладати разбој.
(0 тој стручности могле би, међутим, најбоље да говоре Радмила Алексић и Јелена Ми. ханловић, објашњавајући свој успех у раду, само да није клопарање разбоја, које је та» ко снажно у оквиру радних ча+ сова првомајског такмичења,
4
да им за ово једно вече уступи своју свечану салу, То је једи“ на сала, сем рејонске у Шестој мушкој гимназији, која би мо гла примити масу · слушалаца, И пошла су најпре два прет» ставника Културно-просветног одбора код декана г. Зађине и изложила му ситуацију, с уверењем да ће ствар бити одмах решена. Међутим, г. декан их је одмах одбио. Кад су то пцретставници саопштили, по» шла је У деканат другарица Смиља Божић, просветни референт Петог рејона, али је и она доживела исти неуспех, = Не може бити и не може, — рекао је г. Зађина, упорно остајући при одлуци.
Најзад смо пошле, да окушамо срећу, Милоје Добрсшино. вић, директор Шесте мушке гимназије, народни посланик Савезног већа и члан Култур“ но-просветног одбора и ја, Са-
чекали смо г, Зађину. Кад је дошао, г. декана нас није готово хтео ни да
прими, чим је сазнао због чега
смо дошли. Али, ипак смо ушли,
— Нема ни говора, господо. Салу не издајемо ником сем нашим студентима.
— Али, молимо, господине
декане, саслушајте нас и учините изузетак у овом тренутку Народном одбору и Народном фронту једног рејона.
= Не може, не може из принципа, Салу не издајемо ником, па ма ко то био. Немојте „да трошимо више речи, — говорио је г.'Зађина, док је истовремено разговарао са тројицом студената који су ушли с нама У канцеларију Деканата.
— Али прослава Првог маја У једном рејону од 40,000 становника је важна ствар, и непропустива,., — Ни за какве потребе не издајем салу, и молим вас да прекинемо,
— То не може тако да иде. Ми ћемо се обратити на другу страну и тражити салу. Мислимо да је сала народна имовина, и ако интереси и потребе народа захтевају, народ треба да се користи њом, — рекао је друг Добрашиновић, _
Пошли смо у Министарство просвете да се посаветујемо шта ћемо да учинимо. Можда "смо погрешили што нисмо по тражили Ректора Универзитета, Али, Потражили смо саве-
|
господина
а стрмим и живописним о балама Дњепра шири се древни руски град Смо ленек. Он се налази на путу
пише
| Леонид ЧЕРНОВ
| риененуеирииеаувие
за престоницу и још у старим временима с правом је назван „капијом ка Москви“. Смоленск је преживео мно» ге ратове. Под седим зидина“ ма његова Кремља нашли су своје гробове они, који су сане 3 о _____ко _____-__-_-
декана
та код шефа кабинета министра просвете, који је одмах телефоном разговарао са помоћником г. Грубачићем који је био мишљења да треба раз: говарати са проректором. У том тренутку је наишао проф. Универзитета и референт за вишу наставу Живојин Радовић, Који је одмах позвао г, Зађину и с њим дуго разговарао, уверавајући га да се мора отступити од принципа и одлуке, јер се првомајска прослава једног рејона због сале не сме онемогућити, Молио је г. декана да пристане, јер ће се иначе ствар развијати друкчије, али све није помогло. „Ако народу рејона треба сала, ми ћемо је дати, па ма шта се догоди“ ло“, — рекао је отприлике овим речима говорник. најзад су се сложили да ствар ре» ши проректор др. Душан Недељковић. Проректор је одмах
разумео ствар и решио је у ко-,
рист 40,000 грађана, уступивши им салу за њихову првомајску свечану академију, која ниуком случају није смела бити неодржана, С, БУРИНА
КРОЗ БЕОГРАД
Једна ружна ланчана ограда која је била остала још од окупације, најзад је уклоњена са ивица плочника која окружује трг пред Народним позориштем,
„ленске
њали о поробљавању руског
народа. Бесмртним подвизима прославили су се становници Смоленска и за време Отаџбинског рата против Хитлерових агресора,
Од дана када је Црвена армија ослободила Смоленск од немачких окупатора прошло је две године и седам месеци,
Дошло је прво поратно пролеће. Приближава се традиционални празник радних људи — Први мај. М сваки радник, службеник, инжењер, спрема се да дочека тај празник ни" зом нових победа у производњи, Потребно је много рада и напора да би се обновио град, који су Немци претворили у рушевине. Довољно је поменути само једну цифру: од 8000 кућа за становање. Немди су уништили 7300. МЕ
Још крајем прошле године совјетска влада донела је на рочиту одлуку о успостављању, у првом реду, петнаест градова, које су порушили не“ мачки окупатори, Међу те градове спада и Смоленск. У из" вршењу _ одлуке грађевинске организације Смоленска добиле су много машина, справе за грађење, алата. "На површине одређене за грађење, стално
се довози дрво, цемент, цигле.,
Град се поново подиже. Пово“ дом празника Првога маја смо-
, ленски градитељи предаће У-
потреби још 15 нових станбених зграда.
До касно у ноћ гори јака светлост у пројектној радио“ ници градске управе за архи' тектуру. Овде се под руководством главног градског архи“ текте Акима Зубова приводи крају израда пројекта централнихулица Смоленска.,
Велико одушевљење за. про
изводњу влада међу радници“ ма Смоленског комбината ла• на. Пре рата тај комбинат био је једно од највећих совјет“ ских предузећа за прераду ла. на у влакнима. Совјетски Савез добијао је од комбината стотине хиљада метара одличног платна. Отступајући под ударцима Црвене армије, Нем. ци су бацили у ваздух комби нат, развукли машине, У Смо, ленску се још чула артиљери“ ска канонада кад су радници већ почели да се враћају У сво. је, тако драго предузеће, Они су успоставили ткачке и пре» дионичко одељење, малу електричну централу, склопили су неколико машина и пустили их у рад. То је био почетак но" вог живота комбината. Сада су се одељења проширила, пу" штена је у рад моћна елек' трична централа, комбинат је испуњен шумом машина. Нова
изградња брзо и снажно на: · предује,
Исто тако у брзом темпу ра» звија се успостављање _Смо» државне – електричне централе. Већ је при крају монтирање парних турбина.
Уметници Смоленског драм. ског позоришта спремили су за дан Првог маја нов кон“ цертни програм, .