20. октобар
КЕ
== 20 ОКТОБАР. ======
1 МАЈ 1946
добијају имена мистакнутих Сораца за слободу
длуком Извршног одбо“
ра измењени су називи извесних београдских улица, Тим улицама су
дата имена људи који су својим делима и родољубљем стекли велике заслуге за данашњу
народну слободу и чије ће се борбе за слободу и храбрости вечно сећати наши народи, Доносимо _ сасвим _— кратке биографије неколицине ових заслужних људи које ће само донекле упознати грађане са њиховим животом и ралом.
Иван-Лола Рибар, народни херој. Припадао је славној генерацији предратних студе.
ната који су своје снаге и знање потпуно ставили у службу. народа Његови говори на Међународној омладинској конференцији у Брислу 1985 и у Женеви 1936 изазивали су најдубље утиске. Његова претсказивања су се обистинила: фашизам је пошао да покори и истреби све што жели сло: боду, а нарочито словенске на. роде. И Лола, веран своме ставу у миру, био је један од првобораца у народноослоболилачком рату Као секретар ОК СКОЈ-а и поетседник УСАОЈ-а Иво Лола Рибар је неуморно радио и васпитавао омладину Југославије. Идући његовим примером омладина Југославије дала је безброј познатих и непознатих хероја. Погинуо је 27 новембра 1943 године на поласку са нашом првом мисијом која је одлазила код савезника. Жарко Зрењанин-учо, народни херој. Још за време Југолавије хапшен, мучен и осу ђиван због свога револуционарног рада. Организатор и руководилац партизанских група у сремској равници и Војводини. Дугогодишњи секретар Покрајинског комитета КП Војводине. Погинуо је јуначки у новембру 1942 године.
Петар Драпшин, генераллајтнант, учествује у борбама у Шпанији. 1941 године бежи из логора у Немачкој и уче ствује у борбама у Херцеговини, Словенији и Далмацији. Храбар војник и одличан команлант, На челу 4 армије ослобађа Истру и Словеначко Приморје и Трст. Погинуо несрећним случајем при вршењу дужности новембра 1945 године. Веселин Маслеша, несумњиво један од најкрупнијих пу блициста Југославије, рођен у Бањој Луци. 1906 године. Између сталних прогона и хапшења Маслеша је успео да напише огроман број чланака за листове и чисописе, које је уређивао и покретао. Покренуо је у Београду „Нову литературу“, „Космос“, учествује, У покретању часописа „Данас“, а 1936 године покреће „Нашу стварност“. Године 1937-38 редиговао је Марксов „Капитал“. За време ослободилачког рата уређивао је „Слободу“, „Народну борбу“. и „Борбу“. Пао је у Петој непријатељској офанзиви на Сутјесци, јула 1943 голине.
Ђуро Стругар, народни хе: рој, играо је видну улогу у упопној и дугој борби београдских студената за време бивше Југославије. Руководилац и организатор студентског покрета. За време окупације организује спасавање Александра Ранковића. Олпжава везе са Посавским и Космајским одредом Обилази партизане и шаље нове борце из Београда. После пада у руке непријатеља и после страховитог мучења у полицији и Гестапоу, стрељан је.
Саво Ковачевић, народни херој, један од најславнијих партизанских команданата. На дан нарелеаг устаита Ирине Горг,!
13 јула 1941, примио је команду над Никшићким одредом, јула 1942 постао је командант Пете црногорске бри.гаде, а јуна 1943 командант Треће дивизије, Пао је смрћу храбрих у Петој офанзиви, при прелазу Сутјеске, 12 јула 1943 године, Е
Иван Милутиновић-Милутин, генерал:лајтнант, народни херој. Први повереник трговине и индустрије Националног комитета ослобођења Југославије. Присуствовао 4 јула 1941 године на састанку у Београду када је маршал Тито дао предлог да се диже општи оружани народни устанак. Био је члан Врховног штаба и члан Извршног одбора АВНОЈ-а. Погинуо 23 октобра 1944 године на прилазима ослобођеном Београду.
Младен Стојановић, припадао је оној генерацији босанске омладине која је била носилац борбе за слободу још за време првог светског рата. За време окупације затворен је Као таоц и био одведен на принудан рад, одакле успева да побегне и да се пребаци на
:
Козару. Он је 'први устаник Козаре и први командант Ко: зарског одреда. Пао је као начелник Оперативног штаба за Крајину од руке плаћених четничких _изрода када су ови мучки напали Јошавачку болницу у којој се Младен као рањен налазио,
Мирко – Томић-Сељак, као студент припадао покрету напредне омладине и упознао многа хапшења, вишеградски логор и београдску главњачу. Рат га затиче у његовом продном крају — Крушевцу, Мирко тамо организује Расински партизански одред, руководи борбом Округа крушевачког, а ускоро затим постаје члан Главног штаба за Србију. Смрт га затиче 1943 у Београ. ду, где је и почео његов развој. Убијен је од београдске полиције, борећи се на улици, Био је један од најбољих руководилаца борбе у Србији.
Јанко Лисјак-Пушка, радио је дуго година неуморно у радничком _ покрету. Још као омладинац истакао се као вредан и добар организатор и руководилац, За време окупаци-
ОМЛАДИНА
је организовао слање нових бораца у партизанске редове и организовао помоћ партизанима. Радио је у Београду под најтежим условима терора и прогона. Половином јануара 1943 убијен је у затвору у Бео. граду после најгрознијих му: чења,
Др. Веља Косановић, лекар. Припадник напредне омладине У Француској. Као истакнути борац противу интервенције у СССР ухапшен у Паризу 1919 године и протеран из Француске. Дугогодишњи лекар Уреда за осигурање радника У Београду. За време окупације Немци су га као истакнутог борца радничке класе, иако тешко болесног, затворили од: мах по уласку у Београд и после краћег држања у логори“ ма у Београду, стрељали.
Душан Богдановић, познати патриота још пре првог светског рата. За време првог светског рата послао је много добровољаца из Америке у помоћ отаџбини, За време бивше Југославије био је присталица „Сељачке странке, противник назадњачких режима, За време
окупације сарађивао од почет“ ка са народноослободилачким покретом. За време једне провале ухапшен је и одведен У логор на Бањици где је после грозног мучења стрељан месеца септембра 1944. Његово држање било је херојско и може
да послужи као пример поко-
лењима. · Милош Матијевић-Мрша, текстилни радник, организатор београдског радништва, пао организујући Београд за отпор непријатељу. Радио је заједно са Вукицом Митровић и Ђуром Стругаром.
Вукица Митровић-Шуња, на. родни херој, текстилна радни: ца, од младости васпитавана У радничким редовима. Од 1989 године учествује у руководству радничких штрајкачких покре та. После напада Немачке на Совјетски Савез остаје у Београду и под руководством Благоја Нешковића заједно са Ђу-“ ром Стругаром и Милошем Матијевићем постаје организатор и руководилац борбе У Београду, где ради под најте-
Наступили су топли дани, Београд се спрема да прослави Први мај, свој највећи празник, Гости из свих крајева земље пристижу у наш град. За њихов смештај треба осигурати просторије, Ђаци народне школе »Војислав Илић« уступили су гостима своје учионице, али рад се не прекида. Предавања се могу да слушају и у школском дворишту, јер то дозвољава лепо и топло време. Као пчеле око матице окупљају: се пионири око својих учитељица. Ових пет група од пет разних одељења народне школе »Војислав Илић«.
еоградска омладина биЈЉ» ла је та која је дала и-
ницијативу како треба, решавати задатке које је пред омладину Југославије поставио маршал Тито у свом првојануарском говору. Већ 9 јануара омладина Београдске текстилне индустрије поставља · конкретне _— обавезе, прва у читавој Југославији, и тиме указује на нов метод рада, на планско и ударничко повећавање производње. Још онда, се, између осталог, обра„зовала прва ударна група од 18 другарица, које су се обавезале да ће, по примеру Ружице Игњатовић и Љубице Вишњички, радити на четири разбоја/ истовремено. Та, иницијатива, није остала, незапажена, Ускоро потом, омладина села, Михаљевци узима обавезу да ће у своме селу за три дана, насути калдрму и извршити друге оправке у селу. Омладина Прве мешовите гимназије обавезала, се да ће до ПЛ конгреса, створити двадесет кружока, са, 600%/) обухваћене омла.дине у њима, да ће побољшати средњу оцену на, 3,70 а до 11 конгреса да ће дати 12.000 добровољних радних сати, Нашавши у овим примерима, свој нови пут, београдска, омладина, почела је да прилази задацима конкретно и плански, Са таквим планом, пуна елана и решености да обавезе спроведе у дело, београдска, омладина, ступила, је у такмичење за ПТ конгрес. Кад је отпочело првомајско такмичење, прилагодила је и укључила, своје претконгресно такмичење у опште првомајско, задржавајући при том и своје, специфично омладинске обавезе, а хиљаде вредних омладинских руку спретно баратосју машинама; од нежних и
невештих руку омладинаца, постају жуљевите и веште руке радника, правих мајстора, ударника. У Београду, од око десет хиљада омладинаца-радника, 1318 омладинаца, у свом свакодневном раду на производњи пребацује предратну норму. То значи да сваки седми омладинац пребацује константно, из дана у дан, предратну норму.
Али, радничка с омладина, цвет радничке класе, даје све од себе и изван свог осмоча"совног радног времена. Поред милиона, радних сати у оквиРу радног времена, дала, је од 1 фебруара, до 15 априла, 53.708 бесплатних добровољних дана, са 429.664 радна часа; а такмичење се наставило, оно се наставља, и после 1 маја, за ПТ конгрес, оно ће се настави.“ ти као метод рада и“ живота наше нове радничке омладине.
Та. иста омладина у току акције за чишћење Београда, од ђубрета и шута сама је избацила 6727 тона ђубрета, и 4874 тоне шута, На. пролећном кросу учествовао је сваки четврти омладинац - радник, и поред тога што су им кошуље прљаве од зноја, а, тело уморно. Поверење у Тита, жеља, да, се наша земља, што пре обнови — то им даје снагу да чине дела, која многима личе на, чу-
да,
Поред свег тог физичког рада, радничка, омладина налази времена и за своју стручну и општу наобразбу. У оквиру претконгресног, односно првомајског такмичења, 10.000 омладинаца - радника образовало је 200 стручних курсева и издало 615 зидних новина, одржало 407 предавања, органи. зовало 200 усмених новина и 141 приргдбу. Преко пет хиља.
да омладинаца учествује на читалачким групама,
ницијативу Миладина Ша.-
кића, Вере Цветковић и осталих другова из Прве мешовите гимназије прихватила, је целокупна. београдска средњошколска, и студентска, омладина. Главни њен циљ је: учити, учити, учити. Око 19.000 о-
младинаца уложило је све напоре да. се школско градиво савлада, а средња оцена попра.ви на 3,5 чак и 4. Пошто је на, последњем састанку с актива, београдске омладине констатовано да Се иза средње оцене
~ 5 % ај да к = Р трговао 32:
познали смо добро њихову актив-
ност. Свакој акцији Фронта или
АФЖ-а, свакој акцији УСАОС-а,
стављали су на расположење сво ју младу одлучност, устрепталу вољу и готовост деце, свесне значаја свога удела, свесне садашњице. Примали су задатке светлих, очију, готови да потрче још пре но што је речено.
Имали су они доста тешкоћа. Знају и за врата на која се куца, али која се не отварају. Знају и за осорне од говоре. Али су поносни на велике у спехе акција и гордо носе своје ознаке и ширите на рукавима.
То су деца, која у најранијим годи“ нама стичу смисао И љубав за широку заједницу, за колективан рад ни ди. сциплину. Њима се неће дешавати да данас-сутра »скрену са пута«, јер те мељи, које добијају од ранога детињства неће издати.
Они су наша узданица: Титови пио. нири! /
„д 25.700 деце испод четрнаест гоО дина, колико их има у Београду, организовано је у пионирској ор“ ганизацији 22893 девојчице и дечака. Они су везани за организацију својих школа, али у Београду је и,19 пионирских домова, у којима долази до
пуног изражаја колективан рад, у ко
крије и много појединачних слабих оцена, усмерило се такмичење у поправљању тих сла.бих оцена, што је показало пуно успеха. Да би се омогућило омладинцима, да добију потребно знање, основани су разни научни и књижевни кружоци. У току првомајског такмичења, образовано је 2128 разних на. учних и књижевних кружока, група за учење и читалачких група, у којима је обухваћен највећи део омладине. | Међутим, поред рада и такмичења на учењу, школска, и студентска омладина учествовала је у свим масовним акци-
и
јима се дају приредбе и усмене новине, у којима се праве зидне новине.
„У првомајском такмичењу пионири Београда издали су 2.729 зидних новина, н јавно прочитали 211 бројева усмених новина. Осим тога, организовано је 76 приредби.
Културно . просветно • политички рад употпуњује се читалачким групама, којих је, за време такмичења, било 732, а њима су присуствовали ин учествовали у дискусији 13,988 пионира и пионирки.
Школски _ рад пионири потпомажу групним учењем, и за време првомајског ттакмичења радило је 1.714 група са 16.294 пионира, Овим заједничким радом развија се одговорност пионира једних за друге и смисао за помоћ у вези са школским радом.
Наши пионири схватили су значај фискултуре и Београд има 18.484 активна пионира · фискултурника.
У раду за заједницу, за обнову иу крашавање града пионири су дали 8.223 радна дана са 67.395 радних часова За то време прекопано је 12.127 квадратних метара земље, што је знатан допринос Београду од његових најмлађих грађана. Ј
У сабирним акцијама пионири су по. казали ретку предузимљивост, Као мра-
=>
ким условима. И за време мира и за време ослободилачког рата најгрозније је мучена. О стала је непоколебљива у сво
Вукица Митровић
ме веровању и херојски се др жала пред непријатељем. Стрељана је у Београду.
БЕОГРАДА
испуњава обавезе
јама у Београду. Она је у тим радовима дала укупно 274.235 добровољних радних часова, Омладина средњих школа, засадила, је 15.157 младица, прекопала 49.874 квадратна, метра земље, сакупила 11.260 килограма крпа, сакупила за Ђачке кухиње 383.791 динар., Студентска омладина сакупила, је 250 тона, разнога материјала,
ко 4500 омладинаца не иде
у школу и не ради у фабрикама. Ни та омладина није седела, скрштених руку. У првомајском такмичењу дала, је 171.426 добровољних радних часова, обрадила је 5506 квадратних метара земље, оспособила, 8 разрушених кућа, оправила 5 километара друма, на травњацима прекопала 28.346 квадратних метара, сакупила, 232.960 кутија од конзерви и помагала, народне власти гдегод се указала потреба. Омла.дина, насеља била је врло активна, и на културно-просветном сектору такмичењћ. Између осталог, издато је 426 зидних новина и организовано 895 читалачких група.
Поред појединачног набрајања успеха радничке, средњошколске, студентске и насељске омладине, вредно је споменути и укупне резултате бео. градске омладине у оквиру такмичења за Први мај. У великој акцији чишћења, Београда од снега, шута, и ђубрета, утрошено је 28.283 радна дана и избачено 25.721 тона Ђубрета и шута. У акцији скупљања крпа, сакупљено је 47.387 килограма. За патронате београдска, омладина, је дала 5808 радних дана, а за КПЈ 8233. Уређено је 80 омладинских библиотека, са, 17.654 књиге у њима,
У првомајском такмичењу београдска омладина од 1 фебруара, до 15 априла дала, је 109.414 радних дана, или 875.315 радних часова.
ду лрару И
ви, они су се разилазилт' по граду # довлачили оно што је потребно. А њи“ хови прилози, у том смислу, ниси били мали,
Најуспелија сабирна акција, уз то акција која је искључиво била пове“ рена пионирима, било је сакупљање кутија од конзерви, Бројка од 1,363.588 копзерви, колико су пионири сакупили, јасно сведочи о њиховом залагању
Осим тога, приликом других акција, сакупљено је 118,843 динара, 8.038 килограма гвожђа; текстилних отпадака сакупљено је 7265 килограма, а за пошиљку селу пионири су сабрали 852 килограма хартије, 6254 комада књига, 2.585 комада оловки ин 2.177 комада свезака.
Поред тога, сакупљено је и тринаест килограма багремовог семена. |-Н аведене су бројке. Оне говоре веома речито. Али, ипак их треба претворити у читав низ залагања, труда, напора, тешкоћа а честом трвења са ближом и даљом околином. Јер наши пионири су доиста пионири, У правом смислу те речи. Они крче пут новим дечјим нараштајима. Они освајају права и позиције, узимајући на себе одговорне дужности у обнови и изградњи наше државе, 3. Љ