20. октобар
1 МАЈ 1746
ре педесет седам година изведена је у најнапреднијим земљама Европе и Аме. рике прва међународна. акција Првог маја а учествовање нашега радништва у
Београду, Крагујевцу, Шапцу, Обреновцу, Кру шевцу и Јагодини, у првомајским акцијама, уследило је само четири године доцније. Због тадашње илегалности и терора нису се могли сачувати сасвим сигурни подаци о првој .прослави Првог маја у другим местима Србије, али се зна сигурно да их је било у мањем обиму у великом броју осталих места.
Наше радништво је преко својих синдикалних и политичких организација увек гајило љубав према Првом мају. У радничком политичком веровању заузимао је Први мај нај. свечаније место, јер је као дан демонстративног отказивања послушности послодавцима —
колективном обуставом рада — и као дан по. литичког демонстрирања — масовпим и одлуч“ ним изласком на улице — увек био велики и
светао моменат протеста потчињених и вређа.
них људи и жена, од чијега рада сви живе, а којима се све одриче и ускраћује.
Код организованих радника свест, а код неорганизованих инстинкт, говорили су им да је Први мај символ и весник њихове слободе, којој се прилази кроз непоштедну борбу, и велико знамење једнакости, која се остварује променом нечовечних односа у друштву. Сви првомајски путеви су, према томе, водили у царство спасења и избављења. Зато велика и милионски растућа радничка класа света већ педесет седам година пружа, у своме човекољубивом и слоболарском одушевљењу, своје честите руке преко целога глобуса за међусобно и међународно братимљење света.
Ову високу човечну идеологију међународне солидарности увек су нападале и гушиле мрачне силе оних који су стицали богатства обесправљивањем радног народа и на скученом животу читавих народа, стално потискиваних на степен нижих и експлоатацијом заустављених у своме развитку.
За време откад је оглашен први дан у мају за међународни дан пролетаријата, успео је два пута германски империјализам и његов људождерски фашизам да сурва европске народе у катастрофу десетогодишњег ратовања. У истом времену грцала је Србија пуних седам година под насиљем германске окупације и њених зверских метода уништавања, а наш лепи Београд имао је у томе раздобљу мало лепих спокојних дана Унутрашње борбе или спољна угрожавања чинили су га наизменично трагичним или славним, а становништво овога по историји знаменитог града плаћлло је увек тежак данак у крви и сузама.
Међутим, благодарећи светлим четворогодишњим напорима нашег великог народноосло“ бодилачког покрета под воћством славне Комунистичке пар. тије Југославије, а прихватио сав наш народ — успело се по цену огромних људских и материјалних жртава да се потуку' последњи крволочни окупатори Југославије, да се збаце са власти бездушни и безумни домаћи издајници и успостави поредак народногрепубликанске слободе и демократије. Захваљујући тако створеном ослобођењу уопште, и поли-
20. ОКТОБАР
пише _
Павле ПАВЛОВИЋ
тичком уздизању напосе, дочекујемо ми долазак педесет седмог Првог маја, са готовошћу да му се и као народ заветујемо на вечност. Дочекујемо га први пут у здравоме и снажном заносу одушевљења слободних и политички изједначених људи. И што је најлепше, дочекаћемо овогодишњи Први мај у друштву и слављу свих људи, жена и деце. Републике као општи народни празник. ч
Колико мора бити у томе моралне сатисфакције за оне који су све до пре неколико
ПОВОРКА ДЕЦЕ НА ПРОСЛАВИ 1 МАЈА У МОСКВИ
авио
у прошлости
СТРАНА 3
/ . година. стајали усамљени у борби за велике и свечовечанске идеале Првога маја и били дуго и беспоштедно гоњени због свога првомајског поклоништва, ' , '
Старе Југославије, која је свој живот започела преваром над својим народима, проживела га у неограниченом насиљу над сопственим народима, а завршила у кољашко-усташком крволоштву и издајству — нема, више, Због тога ће сада сви радници — милионска маса — нове Федеративне Народне. Републике Југославије, на крају свога тромесечног такмичења, после пуних деведесет дана задиханих, али добровољних напора за своју привредну обнову, одложити за моменат из руку алате, зауставити производне машине, спустити засукане рукаве и изићи на светлост првомајског сунца из фабрика и рудника, радионица и канцеларија, да се. широко и одушевљено загрле са целим народом и да громогласније него икада пре запевају заносну песму јединства свих радних људи. [
Штета је што још не могу сви људи света тако да се загрле као ми: као наш радник, намештеник, сељак, интелектуалац и сваки други човек добре воље и чисте савести,
Од прошлог Првог маја, кога смо такође са усхићењем прослављали на делимично ослобођеној територији, па досад остварено је то. лико тековина од општенародног значаја. Ослобођена је хероизмом Југословенске армије
и позадинским напорима народа — у чему је синдикални сектор Народног фронта јуначки предњачио — цела наша земља. Сатрвени су
мрски окупатори и разбијен усташко-кољашки бандитизам, који је претио да потпуно и до краја обешчасте наше народе за сва времена.
Са оваквим билансом стварања, од прошло“ годишњег до овогодишњег Првог маја, може се похвалити само наша народна заједница,
коју руководе у раду велики идеали народно.
ослободилачког покрета.
Раднички синдикати показали су у овој години веома велике напоре у организовању раднога полета и пожртвовању својих чланова. О својој организационој изградњи, културно-просветном раду, развијању савеза радника и сељака, и о свима осталим активностима, билансирају сада — кроз цео месец април — хиљаде синдикалних подружница у Београду и целој Србији на својим првим годишњим скупштинама. У знаку ових великих и осталих наших друштвених успеха дочекујемо, поздрављамо и прослављамо педесет седми Први мај!
сторија Првог маја, јесте [И историја борбе међуна-
родне радничке класе и
јачања њеног јединства. Празник Првога маја, као дан борбеле међународне солидарности, поникао је иницијативом америчких радника.
Првог маја 1886 године у 0громном америчком индустриском граду Чикагу штрајкова. ло је 600.000 радника. Штрајкаши су изишли на улицу са захтевом да се успостави осмочасовни радни дан.
На улицама и трговима Чикага тог дана је проливена, крв, било је убијених и рањених. Осморица учесника демонстрације — радника, који нису имали никакве кривице — били су осуђени на смрт.
Крваво обрачунавање са ненаоружаним америчким радницима изазвало је велику буру негодовања не само међу радницима Америке, већ и у целом свету. У децембру 1888 године Америчка федерација ра-
да на своме конгресу у Сен. Лују одлучила је да се сваке године, на дан Првог маја, спроводе масовне радничке демонстрације у циљу прослављања херојског дела, чикашких | радника.
Трећи конгрес професионалних савеза Француске солида» рисао се с том одлуком и при. хватио спровођење првомајске демонстрације сваке године.
У јулу 1889 године у Паризу је заседавао Први конгрес Друге интернационале. Пол Лафарг, један од најзначајнијих ученика Карла Маркса, предложио је да се пружи највећа, подршка иницијативи америчких радника, На његов предлог, Конгрес је одлучио да се сваке године, Првога маја, спроводи међународна _демонстрација радника као борбена, смотра, снага, светског пролетаријата. Та одлука, наишла, је на, одушевљен одјек у радничким ма.
А. АБРАМОВИЋ: Писма
сама. Трудбеници су почели вредно да. се спремају за спровођење прве међународне прославе Првога маја 1890 године. Фридрих Енгелс придавао је
огроман значај прослављању Првога маја,
Енгелсово предвиђање се обистинило, Већ прва прослава, 1890 године показала је целоме свету силу радничке класе,
О
Дај ми руку, друже,
да стиснемо братске деснице,
док над нама Титови соколи круже под сунцем што сипа црвене зраке, под народним слободним барјажом,
у знаку побједе свјетлости над мраком, у знаку звијезде петокраке,
ЕЈ, да похрлимо кроз ријеку хтјења, А "по којој армија Рада гази,
да летимо пуни усхићења
у сусрет дану што долази
с пјесмом младости, '9 пјесмом редости,
"а пјесмом што се точи на слапове,
'г пјесмом Епохе нове!
Покрети се,
друже,
Тиј ко што се вјетар развигор креће у загрљај том великом дану, што се крно по мрачним избама,. што се вио по пустим горама, што је доносно мирисно прољеће
и окове сваком 36
наше сину,
сваком ко је врело љубио домовину, који није хтјео пред силом да пуже,
Отвори очи н погледај: НА
Чекају поља тракторе н ораче, ; да проспу сјеме из руку широко, при
да се крв из срца у бразде претаче,
да шикну усјеви ко побједе пјесма, _
да обиље пљусне као бистра чесма,
"да зашуми живот до неба високо: ;
Устајте широм селњ
и градова,
му ' растјерајте пјесмом самохраних јад! · Шропјеваће баште и планинска врела, с колонама младим што журе на рад и покрећу велику машину !
_за дјело обнове, за обиље среће, за домовину, _ |
“што цвјета кроз прво слободно прољеће); · што шјева за први слободни мај!
МА [а
_ Јунус МЕЂЕДОВИЋ
њену тежњу међународноме јединству. Идеја међународне пролетерске солидарности обухватала, је све веће и веће ма. се трудбеника.
Из године у годину расли су редови ученика првомајских поворки, све гласније је одјекивао на првомајским демонстрадијама. бесмртни _ апел Маркса, и Енгелса;
„Пролетери свих земаља, уједините се!“ | 5 2
У старој Русији, почевши од 1890 године, прослава Првога, маја, обављана је с нарочитим одушевљењем, и поред жестоких обрачунавања, царизма, са радничким покретом. «
Првог маја, 1913 године у РУсији је штрајковало преко 800.000 људи. .
После победе Велике октобарске социјалистичке револуције 1917 године, радничка класа Русије почела је први пут у историји да обележава
дан Првога маја не само као
празник међународне солидарности, већ и као смотру неса»
„-М. ВУШКОВИЋ: Одмор
ломљивих трудбеничких напо. ра, и постигнућа совјстског на. рода у борби за, социјалистичку обнову земље.
Првомајски празник 1946 године трудбеници целога, света, дочекују после победе над најзлобнијим непријатељем човечанства — немачким фашизмом. Они ће манифестовати за, јачање и развој својих демократских тековина, за, бољи живот, за мир и безбедност слободољубивих народа.
На заставама првомајских поворки радници свих земаља, исписаће лозинке међународног јединства радничке класе,
Почетку јединства професионалних савеза већ су ударени темељи стварањем Светске федерације тих савеза,
На дан Првога маја милиони „обичних људи“ посведочиће да они стоје на бранику мира и демократије и да никоме неће дозволити да окрене точак историје натраг. '
С. САМОЈЛОВ