20. октобар
ОИ ЕР БН ___—"_ "Пт О
Један детаљ из првомајске параде: срп и чекић символ јединства радног народа града и села
Наша првомајско ПРОСЛАВа
Београд не памти тако масовну и величанствену светковину као што је била авогодишња првомајска поворка. И старо и младо славило је празник рада са незапамћеним оду“ шевљењем. _ Радничка — класа, главног града извршила је смотру свих својих снага. Та смотра својом импозантношћу и садржином показала је радном свету његову сопствену снагу.
Дуго се радничка класа 6орила за свој празник, штрајковало: се, крварило и борило и кад резултат велике народно“ ослободилачке борбе, радни на» род је извојевао и право, да свој празник слави несметано, да се радује и (буде свестан своје снаге,
Првомајска прослава Београда окупила је и радничке претставнике свих народних репу“ блика Југославије и значила, је још један корак напред ка У:
,
У ДРУГОЈ ЕТАЛИ ТАКМИЧЕЊ А
'
Радници Београда.
имаће свој синдикални дом
чвршћењу»братства :' јединетва наших народа.
Како синдикалне подружнице, тако и месни синдикални одбори Београда са својим културним, фискултурним и другим секцијама до данас нису имали довољно расположивих просторија, које би омогућиле несмета, но обављање свакодневних лслова, Културне секције бил» су често приморане да, своје прогргме спремају по мансардамг х нездравим просторијама (као што је то био случај са културним друштвом „Градимир“) или те просторије уопште нису имали, (Радник“ и „Слога“). То је у многоме отежавало правилан рад и успех ових радничких културно - просветних друштава, Фискултурници уопште нису имали ни једне сале у којима би тренирали пре својих наступа. Са друге стране мањкале су и просторије за одржавање стручних курсева који треба, да. спреме нове квалификоване кадрове.
Сем сале у Радничком дому саадикати нису имтло г
ни једну просторију у којој би
могле . да се одржавају ' разне приредбе и скупови.
Због тога је било неопходно расмотрити питање подизања једног велико: синдикалног дома којк би био центар културно-просветне, фискултурне и уметничке делатности 80.000 београдских радника, Дом би пружио могућности одржавања, већег броја стручних курсева, чиме би се допринело веома, много у побољшању продукције и усавршавању рада по нашим предузећима. ки
Ради остварења те замисли створен је иницијативни одбор у који су ушли Грга Јанкес, као претставник Месног синдикалног већа, два друга из Месног одбора грађевинара, један претставник Месног савеза, финансиских службеника и архитекта Стојановић из Централне управе Савеза привредно-управних и техничких службеника. „Радови на пројектовању им предрачунима већ су у пуном јеку и биће у току наредних месеци завршени.
" Синдикални дом имао би по. ред просторија за канцеларије месних већа и месних подружница и велике сале. за разне приредбе, биоскопску салу, неколи-
Најбољи радници Београда награђени су сребрном медаљом
Сви они који су се у току првомајског такмичења истакли својим пожртвованим
радом или усавршавањем производње до“.
били су од Месног синдикалног већа ва“ служено признање и одликовани су сре» брним значкама. Засада имамо ове по“ датке: Од металаца одликовани су сре“ брном значком: Мирко Китанић, стругар Индустрије мотора; Недељко Нинковић, техничар Електричног предузећа Србије; Тома Врбашки, алатничар предузећа „Пролетер; Богдан Матовић, техничар предузећа »Микрон«; Сима Маричић, алатничар предузећа >Микрон«; Милош Ловренски, машинбравар предузећа »Југ«; Слободан Месингер, монтер пре• дузећа. ЕПС, Филип Капларевић, механи• чар Индустрије мотора. Поред њих од“ ликовани су од Савеза металаца: Бојана Денчић, Сима Стајишић, Станоје Маринковић, Драгољуб Миладиновић, Милан Верчан, Драгослав Плећевић, Ста. нислав: Милутиновић, Даница Црнојевић, Петар · Петровић, _Радисав «= Радојковић, "Милан · Шмелик, Милован Миловановић, Лазар Батест, Иван Калнак, Милан Поповић, Милан Чукић, Братољуб Радовановић, Чедомир Коцијан, Рудолф Пунцер, Душан Самарџић, Вјекослав · Боскер, Влада Живковић, Петар Гагић, Данило. Биберџић, Миливој Стефановић, Бранко _ Јовановић,“ Бора Перчинковић, Михаило Кнацко, Милорад Јелић, Војин Пантић, Душан Лекић, Катица Богдановић, Радмило Паличек, Стојан Стојиљковић, Милован Безмаревић и Милутин · Јавичић, ; 3
Од Савеза поштанско • телеграфских · службеника _ одликовани су сребрном аначком следећи" службеници: _ Видоје Филиповић, Невенка Маринковић, Александар. Милић, Иван Видмар, Илија Радосављевић, Петар Ђукић, Војислав Јовановић, Новка Радивојевић, Вера Токаловић и Видо Павишић,
Због побољшања продукције и свесрд“ ног залагања у раду Савез дрводељаца наградио је сребрном значком Крсту Зу-
Љубиша Божић,
бића, из предузећа »Вождовац«, Петра Кокотовића, из предузећа »На-Ма«, Алојза Дугара из столарске радионице 220 октобар«, Милицу Перић из четкарске радионице Илије Марића, Јована Цветинчанина, радника столарске задруге >14 децембар« и Драгутина Дира из Др: жавног четкарског предузећа,
Чланови родно Бед-
греди Доли (у преко
10.000 добровољних ЧИСОВа
Синдикална подружница Радио Београда за, месец и по дана, дала, је по фабрикама, и домовима културе 28 приредаба, уместо предвиђених 24. У ко. рист Фонда за обнову земље дате су три приредбе и уплаћено је 6.515 динара. У корист Шлегртског дома, над којим Радио Београд има патронат, приређено је велико забавно вече на Коларчевом универзитету. Овом дому је достављен прилог од 15.957 динара.
У извођењу програма на приредбама учествовало је 1.165 извођача, који су дали 3.501 ефективни добровољни радни час — концертирања. Ефектив. но извођење програма, трајало је 41 час.. Приредбе је посетило 15.000 слушалаца. Чланови Радио Београда дали су током такмичења укупно преко 10 хиљада добровољних радних часова.
После оваквих резултата, чланови Синдикалне подружнице Радио Београда са још већим еланом наставиће свој рад на испуњењу преосталих обавеза до краја такмичења; до 81 августа, Е
ко мањих сала за, конференције пленума и велику салу за фис културне приредбе и тренинге. Финансиска средства, за зид ње овога. дома, била, би сакупље; на од прилога разних синдикал: них форума и од прековремених добровољних радних сати које ће свесни радници Београда, дате у другој етапи такмичења. онд за градњу био би такође потпомогнут приходима са разних културних и фискултурних манифестација које би биле у ту сврху и приређене. Да, град-
+»
жња синдикалног дома, не би по. вукла још веће финансиске издатке потребно је да сви радници Београда, својим добровољним радом ил" самој грађевини, када грађењс отпочне, помогну тто брже подизање дома. Поред радника и стручњаци разних грана треба де. дају свој допринос како би Београд добио раднички дом који би;од» говарао потребама, 80.000 сикди: мално организованих чланова и достојно репрезентовао београд. ске раднике и намештенике,
„ЛемоКратија“
= Не причај, имаш да га
Артисти су у току првомајског так“ мичења дали свој допринос, "Они су посетили разна предузећа, фабрике, војне установе и дали бесплатне врло успеле приредбе. Колико су оду“ шевили рзднике и намештенике тих установа и предузећа, најбоље се ви> ди по томе што су им многе подру“ жнице дале похвалнице чак и разне поклоне. Артисти су чврсто одлучили, и ови ту своју „одлуку већ спроводе у дело, да артистичка уметност постане приступачна најширим слојевима народа и даће све своје снате за добро народа и наше нове државе.
Никола Гусев
Ж
196 чиновника Савезног „министарства финасија похваљено је због пожртвова“ ног рада у првомајском такмичењу. Најбоље одељење је Одељење државног рачуноводства, Које је дало 4016 добро. вољних радних часова у циљу што бржег
регулисања пензија. Контролно одељење |
је дало 3200 добровољних радних часова у давању сагласности по решењима пензија. Треће по реду је Буџетско одељење, а затим остала.
5% М. ЧОНИЋ
ж
Синдикална подружница предузећа »Мињон« одржала је прошле недеље своју годишњу скупштину. После поднетог и“ звештаја о раду изабрана је нова управа подружнице, :
послушан слуга свога
ААШ
К| ћ
ПОТаввн ес ин-" Ј -е-=-= Фу пауке, КЕ ИТ А Пт
· Доследност пре свега
Влада генерала Франка понашала се за време рата као господара.
прославиш па готово!
Кратке синдикалне вести
Радници "предузећа »>Микрон«: Михајло Степановић, Зоран Ђурић и Радиво“ је Ђорђевић успели су да у раду достигну своје старије другове у монтирању аутомата за падобране и у томе пре“ машили норму за 309, а радник Воја Димитријевић постигао је најбољи резултат у савијању кабловских папучица.
ж
Дом слепих у Земуну посетиле су пре неки дан раднице трикотаже »Елка«, У Дому су извеле кратак културни про. грам, а после тога остале у дужем разговору са слепим борцима.
Вера КРСТЋ
#
Отсек унутрашњих послова НО Ше стог рејона успео је у току такмичења да среди своју архиву и администраци“ ју. Тако се сада уверења, за које раније требало чекати 15 дана, издају у року од 3 дана. И у другим отсецима овог од“ бора постигнути су видни резултати У првомајском такмичењу.
Слободан ЖИВКОВИЋ
#
Радници бродоградилишта на Чука» рици успели су, ударничким радом, да пре Првог маја доврше преуређи. вање брода · тегљача „Оплит“. Овај брод је пре рата био путнички, а окупатор га је претворио у тегљачи да би могао што више да извезе На-
пљачкане робе, Сада су потребе за путничким речним саобраћајем опет велике и зато је одлучено да се
„Сплит“ преуреди у путнички брод,
Ка % дева 02 > а 7 |
=. „226 И С И, Ц ИЕ У,
ДИ ДЦ Међе у | | |
Пати рак
де ДА
| Франко: Мене нападају, а ја сам оличење поштења, Не могу ваљда да оставим на цедилу оне који су ме створили!
ПРОСЛАВЕ ПРВОГ. МАЈА
Саобраћајни намештеници у тавмичењу
Првомајско такмичење У савезном Министарству саобраћаја дало је видне резултате. Нарочито се осећа велика, уштеда у потрошњи горива, што је изазвало знатне резерве и фи-
СА СВЕЧАНИХ КОНФЕРЕНЦИЈА У ЧАСТ
нансиске дохотке. Мако је сао- |
браћај у сталном порасту, ипак се осећа велика уштеда у угљу и другом материјалу. На, свечаној конференцији посвећеној првомајском такмичењу резимирани су извесни резултати и имена. истакнутих чиновника. Чиновници Министарства дали су 20,615 добровољних преко. времених радних часова, на, канцелариским пословима. Новчано је награђено девет чиновника, 67 писмено похваљених а усмено похваљено 84 чиновника. Међу похваљенима, нарочито. се истичу имена инжењера Бранислава Станковића, Ивана Пангерца Михаила Радека, инж. Петра Мицића, Велимира Марјановића и Димитрија Живковића, НОВЧАНА, ЗАДРУЖНА И ТРГОВАЧКА ПРЕДУЗЕЋА У ТАКМИЧЕЊУ,
Радници и намештеници новчаних, залружних и трговачких предузећа, дали су,' поред свог редовног рада, 136.786. добровољних радних часова. Овде нису урачунати радни часови дати ван предузећа,
У току такмичења се истакло више другова а међу њима највише нова-
тори: Орђа Ђокић, лтеф одељења вуне код „Срботекса",
специјалне „фус-машине" – најмодер. нијег типа која ће омогућити вели ку уштеду у времену и материјалу приликом фусирања кожа. Тај његов проналазак налази се на факултету
на испитивању. Друг Божидар Филиповић, чиновник Поштанске штеди. онице, израдио је специјалне таблице за брзо обрачунавање интереса по улозима на штедњу и тиме скратио време за њихово изналажење за не колико стотина пута, . тај начин посао и увећавши начин радни учинак.
др Лео Претнер
на тај пииаиитаитииаиишаивицрике
а да се при том сачувају његове инсталације _ потребне као – броду-тегљачу; На броду су извршене корените преправке. Испод главне палубе, на предњем и задњем делу брода, уграђене су две просторије које ће слу. жити Као салони, Осим тога, промењена је цела дрвена палуба, која је већ дотрајала, инсталирано је електрично осветљење, сигналне и Позипионе лампе, израђене су нове каби. ке за посаду и кормиларе. На свим овим радовима утрошено је 15.750 ре» довних и 325 прековремених радних часова,
Овај брод ће умногоме олакшати каш путнички и транспортни речли саобраћај, јер може да прими 400 путника, а јачина машина је 550 коњских снага.
"= Милорад Трифуновић
Речни бродори у првомојском такмичењу
Наши бродари подигли су
многе своје бродове из дунавског муља и на, истим тим бродовима у првомајском такмичењу постигли веома лепе резултате, У плану превоза, за. април 1946 године било је предвиђено да једна бродска коњска, снага,
оствари за, месец дана. 3800 ки-
лометара. Тако је брод „Козара" остварио у априлу 5067 ки. лометара и прекорачио поста-
вљени задатак са>око 38%, а 4240 километра и пребацио задатак преко 12%. Оба брода у току
брод „Кордун" постигао
априла превукла су око 3600 вагона разне робе, што значи око стотину комплетних желе. зничких композиција од по 36 кола. ' .
Бродоградилишни радници са
својим стручњацима у току пр. вомајског такмичења, изградили су четири нова, брода „Мајевицу“, „Штрбац, „Јаворину“ и „Снежник“, и тиме појачали тонажу наше речне пловидбе са преко 600 коњских снага,
у
Идући број „Дуге“ изићиће у уторак, 7 маја. Овај број донеће илустрације са првомајске прославе у Београду. Поред разних занимљивости „Дуга“ ће донети и велику политичку репортажу о данашњим приликама у
Немачкој, ~ | од најбољих,
|
На врху падобранског торња на
бившем Сајмишту, још и данас
стоји усташка застава са уста“ шким грбом
ОМЛАДИНСКИ ДОПИСИ
Радну бригаду основали су Ученипд Средњо - техничке школе у Београду и назвали је именом Богдана Велашевића, првоборпа све школе, Бригада броји 350 најбољих и највреднијих омладинаца и они су досада дали, заједно са ученицима Који остају у Београду, 31.125 добровољних радних часова. Најважнији успеси ове радна бригаде су: 3119 тона очишћеног шута, 3000 квадратних метара | трекопаног земљишта, 100 израђених столова и
'
проналазач |,столица за школски намештај. Поред“
ових акција, чланови бригаде им оста« ли омладинци школе радили су свуда где се указала потреба,
Омладина Средњо-техничке | школе брине се и за своје сиромашне другове, Десеторици другова обезбеђена је бесплатна исхрана у ђачкој мензи, а најсиромашнијим ученицима Подеље-« но је педесет пари ципела, двадесет Радних комбинезона, пет пари веша и тако даље. .
За шегртски дом, над Којим бу се ученици примили патроната, саку. пљено је 250 књига и већа количина школског материјала. На културно“ просветном раду постигнути „су: танође велики успеси. Издато је 137 зид“ них. новина, одржано је 6 успелих приредби У корист сиромашних уче“ ника за њихову исхрану и дато % литерарних часова.
У току претконгресног такмичења највише се истакла група из Ш го дине грађевинског отсека, која је своје обавезе пребацила за 1109/0, а најбољи омладинци су: Арсенијевић, Боса Петровић, Душан Станковић, Миро Ђорђевић, Драгослав Глагоњац, Света Ђамиловић и други,
Потребно је истаћи да је омладина У свим акцијама, наилазила на пуну Подршку својих професора, који су речима и делом уУносили своје ни окуство у младалачки полет.
Драгутин Антоновић
Пионири Петога рејона постигли су У претконгресном такмичењу лепе ре зултате. Они су сакупили .337.857 Ко. мада старих Конзерви и 272 кило грама о текстилних _ отпадака, Поред тога обрађено је 875 квадратних метара а пошумљено 2.000 квадратних метара земљишта. Дали су 24.464 до. бровољна радна часа од којих је један део дат за рад у кројачкој задрузи и фабрикама „Пролетер“ и »„Дош", Пионири су показали високу свест и разумевање потреба постра•« лалих крајева за књигом и у свом рејону сакупили 100 пакета књига,
Али, рад пионира Петог рејона, био је активан и на културном Пољу. Они су давали приредбе за, раднике „Пиониђа“, „Пролетера“ и „Лоша“, за инвалиде и слепе борце у Земуну.
У оквиру скоро свих пионирских одреда образоване су фискултурне секције, хорови, створене библиотеке
и основане разне друге секције.
Пнонири _ Петога рејона спокојно дочекују Трећи конгрес, јер ће имати шта да изнесу пред другове из обта• лих крајева земље,
Радна бригада Шесте мушке гимна“ зије основана је још 1 фебруара, Њена прва већа акција била је чи" шћење Београда од снега ни шута. Много омладинаца из те бригаде радило је у фебруарским хладним но ћима само да би што више снега м љута утоварили у камионе. После т акције наишли су нови важни зада“ ци, Један од највећих услеха ове радне бригаде је рашчишћавање од блата дрваре у улици Булевар Црвене армије. На томе послу је највише радила радна бригада Шесте мушке гимназије, Некада је било скоро не“ могуће прићи дрвари од силног бла“ та, а велике количине угља су пре“ падале и дрво је трулило од влагч. Сада се на тој дрвари налази око 5000 кубних метара дрва и велике ко. личине угља обезбеђење од блата, а приступ дрвари је сасвим уређен.
Ова Радна бригада дала је на
пољу обнове укупно 16354 радна часа.
Бригада је недавно реорганизована; примљени су нови другови који су свејим радом доказали да су прави народни омладинци тако да сада бригада броји 210 омладинаца. /
У редовима ове бригадв познати ударници са
налазе се Црног _ Врха,
Цетернел, Милош Башић и други
,
који се труде да бригада буде једн»