20. октобар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

БРОЈ 75 ГОД. 1

ДАН ПОБ5Д

Пре годину дана фашистичке силе безусловно су капитулирале пред удруженим снагама савезника, Тиме је био завршен најстрашнији рат у историји човечан“ ства. За будућност он ће остати не само најтоталнији од свих ратова по оружју којим је вођен, већ и јединствен по великим идвалима за које је вођен и. на којима је добијен.

Раније су ратови вођени искључиво У освајачке сврхе. Једна зараћена страна, победничка, поробљавала је другу зараћену страну, побеђену. Али по: што на насиљу ништа трајно не може да почива, свака таква победа носила је у себи клицу новог рата. Слободољубиви народи, међутим, водили су овај велики рат не ради освајања и тлачења других, већ за ослобођење свих народа од насиља које је узрок ратовима,

Стаљин“ га је назвао Великим ослободилачким ратом за разли. ку од ранијих империјалистичких ватова. То је био рат да ратова више не буде, рат за трајни мир у коме ће да триумфује слобода и правда.

За те идеале поднете су огромне жртве, Најбољи међу нама дали су своје животе за нас, за бољи живот слободног 40века, за срећу и напредак човечанства. Јер фашизам је имао за циљ не само да осваја и пљачка туђе. територије, већ и да понизи човека, да убије дух слободе и достојанства у њему и да га тако направи безвољним роботом своје тиранске самовласти. Због тога је он, где год је доспео, уништавао најбоље међу нама, јер је у најбољим међу људима гледао, и с пра: вом, своје највеће. непријатеље.

Зато је"прва прослава Дана победе испуњена захвалношћу и сећањем на оне безбројне борце против тираније, који су себе жртвовали да би другима откупили право на слободан и миран живот.

То право извојевано је пре го-

дину дана победом над оружаним фашистичким снагама. Али у. миру оно има тек да добије своје пуно остварење. Прва година од добијене победе протекла је у тим напорима истинских поборника слободе и демо“ кратије да се у миру не извитопере велика начела за која се У рату гинуло и страдало. Много успеха постигнуто је и много тешкоћа остало је да се још преброди. _ Створена је Организација у. једињених нација која има задатак да учвршћује и чува нови мир. Њена Повеља постављена је на принципима правичности, слободе и мирољубиве сарадње међу народима, који принципи, ако се верно примењују могу да осигурају мир за сва времена; али верност свих тих принципа има тек да се докаже.

Сломљена је оружана моћ фашистичких држава, растурене и забрањене џиновске фашистичке организације које су проповеда ле рат и сејале мржњу и раздор међу народима; али клице фашистичког духа има тек да буду искорењене, Ми их видимо како се још увек ту и тамо пробијају у притајеним видовима и шире мржњу и раздор. •

Престала је рика топова и злослутна хука бомбардера, али свет још није кзишао из страховитих рушевина које је рат оставио за собом. Док једни У општем интересу посвећују све своје снаге делу обнове, други, велика одрицања која ти напори привремено изискују, злонамерно искоришћују у себичне сврхе за распиривање немира и незадовољства.

То су опасности које прете новом миру. За одбрану од њих и за победу над њима потребна је она иста пожртвованост, оно исто збирање и иста солидар“ ност свих правих слрбодољубивих снага, која је довела до победе у великом рату.

Само удруженим снагама свих слободољубивих народа рат је могао да буде добијен; само Удруженим снагама свег слободољубивог у народима добијени мир може да буде очуван и осигуран. Прослава прве годишњице Дана победе била је у знаку ре: шености и спремности правих поборника мира да, у духу оних који су рат добили. мир чувају

ни бране. +

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Маршал Тито и-претседник Чехословачк

БЕОГРАД, 10 МАЈ 1946 ГОД.

2 аи

е владе г. Фирлингер обилазе почасну чету

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443

Београд, престоница нове демократске Југославије, поздравио је срдачном добродошлицом високе претставнике братских чехословачких народа. ·Поздравио је онако како то уме Бео“ град када му у посету долазе браћа: топло, искрено, одушевљено и раздрагано.

Београд је и у прошлости срдачно дочекивао братске госте. Али, овог пута дочек најугледнијих синова данашње демократске Чехословачке претстављао је прави излив искрене љубави десетина хиљада Београђана, чија су се клицања громко и дуго проламала улицама око станичног трга. Био је то заиста дочек какав се не памти у прошлости наше престонице,

То ванредно одушевљење на родних маса, праћено сузама радосницама, потпуно је разумљиво када се схвати улога коју словенски народи имају данас у изградњи тешко стеченог мира. То ванредно одушевљење Београда исто тако је разумљиво, када се зна да је он, измучен и искрвављен у прошлости као ретко који град, свестан да се на сам дан победе над варварским фашизмом у' његовом крилу обавља историски догађај: пот-

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

ин

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,

Чехослобачбо-југослобенсво пријатељстбо — ноб допринос миру

ПОЗАРАВ БЕОГРАДА

писивање југословенско-чехословачког уговора о пријатељству, — што је још један нов и зна: чајан допринос у изградњи трајног мира у свету. Зато то одушевљење није нимало случајно.

Народи Југославије доживели су у својој прошлости исувише много пустошења, исувише су много лили крв, не само за своју слободу, него и за слободу свих демократских и мирољубивих народа од мрских фашистичких нападача. О томе сваком посетиоцу Београда говоре бескрајне листе погинулих, говоре рушевине и потсећају га на це“ ну којом је овај народ платио мир. Из Београда, из срца на ших народа, из њихове престонице, кренула је буктиња слободе у доба када је скоро цела Европа роптала у мраку фашистичке окупације. Ето, зато они умеју да цене мир изнад свега.

Ето, зато су кроз одушевљену, добродошлицу Београда братским Чехословацима проговори= ли сви народи Југославије. У двострукој радости: у слављу Дана победе над фашизмом и у слављу братске изградње тврђа“ ве мира довољно јаке да одоли свакој фашистичкој агресији У будућности.

ПОВОДОМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ МИНИСТАРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА ВЕЛИКЕ ЧЕТВОРИЦЕ У ПАРИЗУ

Ко је овде савезник, а" ко је јучерашњи агресор; ко је победио, а ко је изгубио рат»

и (Кардељ)

Пре годину дана када су цр: веноармејци побили заставу победе на Рајхстагу, недељу дана после силног и незадрживог про» дора наших ослободилачких дивизија у Трст, — нико у овој земљи, нико у свету није морао да се замисли на питање ко је победио, а ко изгубио рат.

Оно усхићење на лицима свих наших људи које је блистало на дан 9 маја прошле године, радост која је носила све Југословене, победничке салве које су одјекивале подједнако у Јулиској Крајини и Трсту као и у Љубљани, Загребу, Београду, Сарајеву, на Цетињу и у Скопљу — све је то речито говорило,о нашој дубокој уверености да је са оп' штом савезничком ствари, са победом Уједињених нација над фашистичким завојевачем, победио и наш народ који је у борби

за своју слободу. и слободу целог.

човечанства од фашистичког мрака и тираније, после народа Совјетског Савеза, дао сразмерно највећи допринос.

Милион и седам стотина хиљада жртава које смо дали У рату, наши уништени градови и села; ништа од огромних неда-

Ми знамо само за линију

наше народне слободе

ћа и. нечувених страдања које смо дотле поднели од стране и: талијанских и немачких фашиста, није реметило наше усхићење пре годину дана, на дан победе јер смо били свесни, јер смо били чврсто уверени да све те жртве, мучења и патње којима смо били подвргнути нису: били узалудни, и да су поднесени и претрпљени ради велике ствари на“ ше народне слободе. Народ ЈУ“ лиске Крајине и Трста који је У тешком ослободилачком _ рату против фашистичког завојевача исто тако дао огромне жртве, који је на олтар слободе положио четрдесет и две хиљаде своје најбоље деце, био је тога дана срећан јер код њега није било ни трага сумње, ни трага неверо“ вања да су поражени његови најљући непријатељи, да су побеђени фашисти и да је он тај који као слобода и победник остаје на лицу земље, док се фашистички:тирани убице и паликуће, непријатеља народа Јулиске Краји не'и човечанства заувек уклања-

ју испред правде која је побе“ дила.

Данас, међутим; кад славимо годишњицу Дана победе, на лицу јуначких синова и кћери Јулиске Крајине и Трста нема ни трага од оног усхићења које је тако дивно и са тако дубоким правом блистало на дан 9 маја прошле године, Ми данас нажалост морамо да поставимо питање, јесмо ли победници ми, је ли победник народ који се борио за слободу. и триумфовао пре годину дана, кад су у целом слободољубивом свету пуцали топо“ ви у част победе, или су победници они који су насртали на нашу слободу и најзад тучени, поражени, склањали се да пре годину дана не гледају наша победничка лица и не слушају наше победничке песме.

Као народ који није жално-никакву жртву кад је била у пи“ тању његова слобода и слобода целог човечанства ми смо од 1941, па све до победничких сал“

ви знали само за једну линију коју смо по најскупљу цену коју је могао да плати један народ хрлили да досегнемо. Та линија била је линија слободе за цео наш народ и она је — по свим начелима која су савезници у току рата писали пером и крвљу, а ми за то увек полагали нове и све веће жртве — имала од дана победе не да сплашњава, не да јењава већ да расте, све се више учвршћује и доследно у дело спроводи:

На састанку Савета министара иностраних послова у Паризу од стране појединих савезничких земаља, Као гледиште њихових стручњака по питању и“ талијанско-југословенске границе, појавиле су се четири линије, по којима би требало да се повуче италијанско-југословен» ска граница. Само једна од те четири линије је она линија наше народне слободе за коју смо се борили и о којој смо једино сањали у току најтежих дана

Величанствена смотра народне Армије

На прослави Дана побе војничким кораком испред св

са страним

делегатима ·

де војници Југословенске армије дефиловали.су снажним ота омиљеног Маршала који се налазио на трибини

борбе. Она је садржана у пред= логу Совјетског Савеза, коме смо ми због тога дубоко и искрено захвални,

Линија предложена од стране америчких стручњака по којој би остало да после своје ло„жртвеване -борбе-за слободу ро= бује 277.965 Југословена, линија предложена од британских експерата по којој би у истом том положају _ имали да остану, 944.404 наша брата и наше се“ стре, линија коју претставља предлог француских стручњака да у границама Италије остане 181.947 синова и кћери Југославије, — зар то могу бити линије борбе свих наших народа, свих Уједињених нација за слободуг Зар такве линије да проистекну; из савезничких извора после Атлантске повеље, после конференција у Техерану, Москви, Јалти и Потсдаму, после свих оних неизбројивих жртава које је поднео наш народ здружен с Уједињеним нацијама2,

Ми жртве нисмо дали зато да добијемо нека већа права од других, да за награду и накнаду добијемо нешто туђе; Била би неопростива клевета према тим светим жртвама да се било где појави таква помисао, протури таква неистина. Али је исто тако неопростива неправда према жртвама овога рата радити су“ протно од оних циљева за које су пали милиони најбољих У свету и у нашој земљи.

Ми најодлучније протестује мо против покушаја да се ка“ зне баш они народи који с5 се _ најнепоколебивије – борили за слободу и демократију, а да се награђују нападачи, Јер, оне последње три линије доиста нису ништа друго до „стручни“ предлози да се казни наш слоч бодољубиви народ, тако одлуч чан борац противу фашизма, и да се један велики број синова Јулиске _ Крајине са Трстом понова баце у ропство про тив кога су се борили. Те линије значе предлог да се награди онај који је убијао људе и па» лио домове у нашој земљи, онај који је био непријатељ и наших народа и наших савезника.

Ми једногласно протестујемо против свих линија које се не слажу са циљевима проглашеним и крвљу запечаћеним У току ослободилачке борбе, које се не слажу са линијом народне сло« боде. ~

Убеђени смо да ће једногласни протест наших народа наћи широк одјек у јавном мнењу свег слободољубивог света. Уверени смо да ће милионске масе демо» кратских земаља схватити да награда пораженом нападачу, а казна борцу за слободу који је на падача победио, не може да зна чи ништа друго до охрабрење“ свим преосталим фашистичким кликама за нове подухвате про“ тив мира, демократије и слобо= де у свету,

Ми са огорчењем слушамо 4

линијама које су предложили а“