20. октобар
Једна од највећих дрвених бачва у земљи у коју може да стане 36500 литара вина,
НАРОДНО ВИНАРСТВО И ПОДРУМАРСТВО У ЗЕМУНУ
Земуну причају... Де године, док је напољу беснела Једне тамне јесење ноћи 1940 непогода, ударајући о спуштене капке на вили фабриканта вина Мозера, стари Бруно Мозер био је на самрти. Да би свом сину осигурао срећан опстанак на земљи после своје смрти, позвао га је ка својој самртничкој постељи и дуго га саветовао, а напољу је беснела непогода, Најзад му је саопштно: — Сине, треба да знаш, ако времена буду тешка и наше вино не буде хтео нико да купи, знај (ту је старац појачао глас ВИНО СЕ МОЖЕ ПРАВИТИ И ОД ГРОЖЂА.
Ло су биле старчеве последње речи; док је напољу беснела бура ударајући о спуштене капке.
Тако се прича. Прича не мора да буде истинита, али је истина да су сеу фабрици Мозер уместо вина мешале разне хемикалије, које је народ доцније пио и тровао се, Зарада је тада била важнија од здравља људи који ће пити Мозерова вина, без капи правога вина, Истина је и то да је сутрадан по очевој смрти Бруно млађи, прегледајући наслеђено богатство, нашао у подруму очеве виле 300 немачких, гестаповских униформи, И то је, поред винарског предузећа и многих милнона, наследство од оца. Син је остао веран очевој сени.
Када су у Земун априла 1941 умарширале немачке трупе, Мозер-млађи дочекао их је раширених руку. Оних 300 наслеђених униформи није било довољно да се њима одену сви гости Бруна-млађега. А послови су напредовали и — милиони расли. Али непого: да се поново приближавала ка вили Мозер. Бруно-млађи није имао храбрости да је дочека на прагу своје виле Спаковао се и отпутовао у непознатом правцу. Народна војска вратила је народу оно што је његово и данас изнад улаза некадашње фабрике алкохола Мозера стоји натпис:
»НАРОДНО ВИНАРСТВО И ПОДРУМАРСТВО« Тајну коју је Бруно-стари открио своме сину на самрти народ је давно знао и од часа кад је предузеће прешло у народне руке ни кап воде, нити хемикалија, не доспева у производе
Даница Бабић, пере 2500 флаша за осам сати
који ће доћи на сто потрошача, јер профити више нису циљ због кога предузеће ради. Помоћ народној привреди, њено усавршавање и побољшање живота народних маса — то је циљ коме данас теже руководноци »Народног винарства и подрумарства«,
Иза широке капије предузећа гомила тек донетих буради чека да се вино, које је у њима, прегледа и преточи у велике пријемне цистерне, Преглед се врши у лабораторијуму предузећа.
Као н сваки други лабораторијум и овај је препун инструмената, епрувета и реторти. Ту је и микроскоп, Инжењер Стипетић прегледа свако ново приспело вино, класифицира и утврђује његово здравствено стање. Болесна вина не смеју да пређу праг предузећа и заразе остала здрава вина, јер старо лекарско правило важи и овде: »Боље је спречити него лечити«,
У малом лабораторијуму окупили су
се руководноци предузећа. Инжењер Стипетић, шеф лабораторијума 06јашњава: — Услов за неговање вина је добар подрум. Код произвођача се често ви-
ИЛАУСТРОВАМА
но квари само зато што је температура подрума превисока, Наше предузеће је посредник између произвођача ни купца. Ми примамо вина од произвођача, негујемо их, типизирамо и оспособљавамо за пијацу. Тиме, по свим посго јећим научним методама, унапређујемо винарство,
Секретар предузећа, Марко Илић, наставља излагање које је започео инжењер Стипетић,
— Отворили смо курс који ће избацити нове кадрове стручњака. Они ће упућивати _виноградаре да правилно негују и производе вино. Циљ нам је да радом у нашем предузећу наша добра вина учинимо приступачним сиромашним народним масама, снизивши им цене.
НАША НЕГОВАНА ВИНА МОГУ БИТИ БОЉА И ОД ФРАНЦУСКИХ И ОД ИТАЛИЈАНСКИХ ВИНА«
Ослонивши се на штап, управник предузећа инжењер Персољо, даје своје мишљење;
— Правилном негом н прерадом вина ми можемо да дамо производе који би нам на светском тржишту осигурали прво место, Под данашњим условима рада ми ћемо то убрзо постићи, јер наша негована вина могу бити боља и од француских, н од италијанских првокласних вина. Још 1936 године, када се на производњу није обраћала ни издалека тако велика пажња као данас, на изложби у Паризу наше неготинско вино однело је прву награду, Ја сам сигуран да ћемо н у будућности то место задржати. Неговањем наших вина из Жупе, околине Неготина, Смедерева, Мостара, Бисерног Острва, Фрушке Горе, Власотинаца и Далмацнје, добијамо квалитет који се данас тражи не само у земљама које немају развијено _ виноградарство, већ н из Француске, која је чувена због својих добрих вина. Правилним вођењем спољне трговинске политике н стручним образовањем кадрова — пронзвођача вина, успећемо да наша вина буду један од важних пронзвод-“ них артикала и да уживају у нно-
, странству онај углед који заслужују.
ПОДРУМИ ПРЕДУЗЕЋА
Ако би човек свакодневно, од рођења, пио по литар вина, било би му потребно равно сто година живота да би се највећа бачва предузећа испразнила, јер је њена запремина тачно 36.500 литара, онолико колнко у сто година има дана, Али, У пријемном подруму ова велика бачва није усамљена. Са обе стране, иза зидова о» бложених белим плочицама, налазе се цистерне од којих свака може да прими по два и по вагона вина. Из цистерни вино се кроз филтере претаче у мање бачве доњег подрума.
А у подруму је хладно. Бачве су поређане у паралелне редове, Оне су свеже обојене, јер је бојење буради један од услова да се вино не квари, Сваког месеца обручи н дуге премазују се новим слојем боје. Тиме се спречава труљење гвожђа н дрвета.
Помоћник управника, Слободан Ралић, куца по бурадима.
— У њима »живи« вино, оно је заиста живо. Зими се скупља, у лето шири ин превире. Због тога морамо свака три месеца да вршимо претакање, талог се баца и вино сортира.
Прошле године берба је била добра, Јачина вина креће се од 14—16 малигана. Пошто је вино прошло кроз неколико филтера, добило бистрину, #3губило непотребне састојке и сортирано, спремно је за тржиште. Пумпом се доводи до машине за пуњење флаша. ОДЕЉЕЊЕ ПРОДКУЦИЈЕ ШАМПАЊЦА Рад са шампањцем много је сложе- Шампањцу, који се таложио 2 године, додаје се овде шампањски ликер
нији, Одабрана вина налевају се У
флаше, додаје им се сируп и шампањске гљивице, а затим се флаше ређају у дуге редове где остају две године, за које време се окрећу, мењају се положаји, док на крају друге године талог не доспе у грлић флаше, Тада се флаше. поново отварају, талог се избацује, а додаје им се шампањски ликер. Затим се боце печате. При томе велики број флаша експлодира, шампањац се проспе, а рад у
овом одељењу мемогућ је без велике стручне спреме и опасности вреда.
од по
У овим бачвама „живи“ вино добијајући своју арому
Радник који ради на машини за чепљење флаша, хитро додаје флашу са шампањцем другу поред себе, да јој овај, на другој машини, увеже чеп жицом. Чим један од њих задоцни, а боца остане неколико секунди да чека, дебели запушач излеће из грлића и шамрањац се разлива. Цео посао се тада ради поново, Рад у одељењу споро, одмиче. Због тога је цена шампањцу, када он изиђе на тржиште, тако висока.
Фаш истичка далековидност
— Добро |: што смо имали плаву дивизију на
И]
Источном
фронту иначе, драги маркизи, не би се за нас нико заузимао!
ари ла Л Ма а те и у , У 71 Уредништво и администрација „20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије. Одговорни уредник Танасије Младеновић, Чек, рачун 62,317
— Е мој Гебелсу ми направисмо глупост а доле наши сла-
ве прву годишњицу победе,
ОЕПОРТАШЊА,
=
Љубица Цицин
кћи а на раду у лабораторијуму
била је борац још 1943 год. Она је сељачка
показује успех помажући
инж. Стипетићу. Ускоро ће бити спремна за самосталан лабораториски рад
ОСТАЛА ОДЕЉЕЊА
У одељењу за пуњење флаша уједначено клопарају моторне пумпе. Вино се налева у флаше нарочитим апаратима. Боца затим наставља пут из ру“ ке У руку. Најпре затварач, па етикета, затим друга етикета, папир н сандук. Ту се привремено завршава дуги пут којим је вино од произвођача прошло бивајући прерађено и сортирано. Из магацина предузећа боца ће наставити свој пут ка тржишту ни купцу.
Пре пуњења, флаша мора бити чиста. У праоници врве машине за прање, и раднице су приморане да се гласно споразумевају. Свака од њих двадесетак дневно опере по 2.000 боца, а ударнице одељења, у току такмичења, премашиле су ту норму.
За време првомајског такмичења радници ни намештеници »Државног ви“ ноградарства и подрумарства« из Зе« муна дали су 5.332 добровољна радна сата, а производни план премашилн за 122%. Наше винарство напредује,
Бруно Мозер-млађи није ни слутио, оне тамне јесење ноћи када је беснела непогода а он примао наследство,, да ће његово предузеће бити враћено стварним сопственицима, народу који је радио у њему, и да ће се у подрумима, у којима су мешане хемикалије и криле немачке униформе, неговати вина произведена само од грожђа, Јер је гесло управе »Народног винарства: и подрумарства«: у наше производе не сме доћи ни једна кап воде нити 'хемикалија«, Б. ВУЧКОВИЋ
Наша вина су без хемикалија
путу по Америци
Пуњење флаше фрушкогорским
бисером
— Филозофирање у Нирнбергу
Пољски издајник Бор-Комаровски
налази · се -на:
Геринг: Не могу да схвати цима пружају не само гостопри
м! Ево, нама суде, а нашим ђамство, већ и помоћ,
Поштански фах 53