20. октобар
„20 окатодив.
КУЛТУРНИ
»
ЗАБЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА
Поводом
повратно излонбе Инге
Градског културног одбора
ЈИ радски културни одбору
Београду организовао је пре извесног времена две покретне изложбе књига које су у току недеље дана обишле готово цео Београд. Изложба књига углавном је садржала наша послератна издања па је тако уједно. била и смотра књижарскоиздавачких постигнућа Народне Републике Србије. _ Изложба је свакако имала својих недостатака, али њен је успех задовољавајући, Изложбу је обишло преко 10.000 посетилаца. Ако се узме у обзир да је највећи број тих посетилаца са пе» рифериских насеља Београда, да је то радни свет који је у дани. ма обнове земље претежно заузет радом по фабрикама, преду“ зећима и установама, а да се ипак уз сав тај тежак и напоран дневни рад посвећује и својој културнбвј изградњи и да га је изложба истински заинтересовала тада је сам успех изложбе још потпунији,
На изложби књига посетиоци СУ У специјалне књиге уносили своје утиске и примедбе.
Те забелешке уносили су У књигу утисака старији грађани, омладина, пионири, И из сваке забелешке осећа се љубав према књизи, воља да се прочита што више књига, да се по могућности прати што потпуније наша књи“ жарско-издавачка делатност. „Кад бих имала само десетину од тих књига, како бих била срећна!“ — уписује у књигу утисака једна грађанка са Чукарице — „али колико књига излази из штампе сваког дана!“ — „Сваке недеље треба да прочитам бар једну књигу“ — бележи радник са Карабурме. — „Читати, чита-
ти!“ — колективно уписује једна група средњошколске ' омладине, — „Срећна сам што могу
да прелистам и прегледам и оне књиге којих данас више нема у књижарским излозима“, — „Кад бисмо све те књиге могли добити у нашим рејонским библиотекама“ — итд. Ниже се белешка за белешком у књизи утисака и свака од њих говори о племенитојожеђи за књигом, На самој изложби посетиоци су исписива ли“ Иатписе књига, интересовал су се да ли их још могу купити и где, чак су исписивали поједине пасусе из књига, преписивали текстове испод изложених слика књижевника, њихово интересовање било је опште, — „Треба“ ло би бар двапут годишње орга“ низовати овакву изложбу“ — уписано је на једном месту у књизи утисака.
Заузети радом грађани пери. фериских насеља Београда мало имају слободног времена да раз“
гледају излоге великих књижа-
ра у центру Београда и на овој покретној изложби књига многи је од њих био изненађен колико је то досада књига код нас већ штампано. — „Толико много, тако лепих и тако корисних књига!“ — говори једна кратка забелешка из књиге утисака. . Књига је у народу тражена. О томе говори не само ова покретна. изложба у Београду, то гово“ реи покретне изложбе Мини“
је од опште користи.
старства просвете Народне Републике Србије. На једном путу покретне изложбе Министарства просвете продано јеу народу преко; 80.000 књига и брошура. У јеку првомајског такмичења за неколико дана 10.000 грађана, претежно радничких насеља Бео-
града, обишло је у своје слобод-
но време изложбу књига Градског културног одбора. Књига је свуда радосно прихваћена, иу граду и у селу, али књига не продире свуда једнако и народ. ним масама треба пружити могућности да организовано, систематски и на време добију добру књигу.
У књизи утисака са ове покретне изложбе постоји и једна значајна забелешка. Један посетилац каже да се о књигама које излазе врло мало пише у нашим дневним и недељним листовима. Сама библиографија није довољна, она само региструје, али не говори о ономе што читалац хтео да дозна о књизи. „Човек не може да прочита све књиге које данас излазе, али би могао да прочита оне које су најпотребније и најкорисније“ завршава белешка. Та је белешка тачна и на свом месту. књигама се доиста мало пише и оне се кроз нашу штампу не популаризују онако као што би то било потребно, а рубрика о при“ казу књига, популарна и која ће заинтересовати унапред читаоце за само дело, неопходно је потребна,
Покретна изложба књига Градског културног одбора дала је задовољавајуће резултате. О томе не говори само број посетилаца, о томе говори много више књига утисака кроз коју су грађани изразили и образложили потребу такве изложбе, А уколико у тој књизи има и примедаба на саму организацију из' ложбе, јер су те примедбе проинстекле из љубави према књизи, оне су добронамерне и потребне. Наш грађанин данас није само пасиван посматрач, него свуда уноси и своју активност и вољу да искрено помогне све 040 што
_В.
СА =
:: рту лик пп нит пили
74, (тад. Боограда
_ Музика у Београду пре сто година
У издању „Просвете“ изишла је књига на“ од Тихомира Р. Ђорђевића, познатог српског „Србија пре сто година“ то је Србија из Милоша. Тада су се у Србији почели
културног историчара. времена владавине кнеза
„Србија пре сто годиетнографа и
појављивати и први знаци нашег културног живота, као и настојања да се том животу даду одређени облици. Књига Тихомира Ђорђевића у том погледу пуна је интересантног материјала и података који приказују културне прилике кнез Милошеве Ср-
бије. Тихомир Ђорђевић рођен
свршио филозофски факултет, ну. Од 1921 године Београду. Умро је
историски и етнографски радови су
познате и цењене његове књиге | Изводи које доносимо о музици у Бео-
„Наш народни живот“.
граду пре сто година из његовог су двбла „Из Србије кнеза
лоша“
О народној, јединој српској музици која је живела у Србији у почетку вла' де кнеза Милоша, нема се шта много рећи. Она је била или вокална, коју су изводили млади људи и женс и девојке, или инструментална, Коју су изводили људи, обично млађи, на гајдама, дуду“ цима и двојницама,
Сем народне инструменталне и вокалне музике налазимо у ослобођеној Србији још и турску и миганску музику.
Прву су нарочито неговали везирови музиканти, над којима је био један мектербаша (капелник), »Везирова музика«, како су |Е називали. имала је: две хе: геде,. један сахан, један велики бубању једне цимбале, једне данре са прапорцима и један триангл »илити просто рећи саџак«, у који је једна >зрикава Циган-
· је 1868 године. а докторат је положио у Минхебио је редо ван професор Универзитета У .28 маја 1944 године у Београду. Ђорђевићеви
У Београду је
многобројни. Нарочито, су „Из Србије кнеза Милоша“ и
И-
ка« једном гвозденом шипком ударала. уОвакова инштрумента не могу концерт музикални чинити«, приметио је још он. да Јоаким Вујић, Утисак од њих лако је замислити, Везирови су музиканти уз му: зику и певали турске и арнаутске песме, И о њиховом певању вреди што и о сви“ рању. Пирх га назива »ужасним дерањеме, Ова музика била је »свакодневна забава Његове Екселенције« београдског везира и почаст његовим одличним гостима. У знак особитог благовољења и пажње, везир је своју музику позајмљи“ вао и истакнутим Србима, кад би имали какво весеље.
Друбу су неговали Цигани, Она је била циганска само по томе што су је из“ водили Цигани, иначе није имала ничега специјално циганскег. Кнез Милош и
ГРУЗИСКИ ГЛУМАЦ ХОРАВА У УЛОЗИ ГЕОРГИЈА СААКАДЗЕ
И
жи
(Успомена)
Са мном, са мојим мислима у раван пада путања, шума, кремен гладак,
У раван где сељак стрепи Где омар сенчи круг —
Равну ми срце хоће — дому селу, девојци што су бројанице ј0] сати, мајци што сатка ткање слутње, _ Хатом би часком могао одјахати,
Равну ме срце вуче — очи јуре. Трпило тамо прска ко опута. Да шапнем сељаку: „— Себи жањеш
усев стасао жита жута.“
После нек прича сусед суседу
да се припрема за прве прилике; да мајка сатка сукно вунено, девојка да плете за војнике. ' Бранко В, РАДИЧЕВИЋ.
„ФИЛМСКИ ПРЕГЛЕД
_„ТЕОРГИЈ СААКАДЗЕ“
сторија совјетских народа, њихови И напори и прегнућа у борби за сло“ боду и правду — то је предмет великих совјетских уметничких филмова. Досада смо имали прилике да видимо неколико таквих филмова. Сем тога што су то филмови од неоспориве уметничке вредности, они нам верно дочаравају и• сторију, живот и обичаје совјетских народа који су нам мало познати.
Такав је и филм Георгиј Саакадае« који се ових дана даје у Београду. зГе: оргиј Саакадзе« је епопеја о једном од највећих јунака и родољуба грузиског народа. ј
Филм »Георгиј Саакадзе је богат и многострук садржином своје радње, пун великих сцена које приказују судбондсне асториске битке грузиског народа, Георгиј Саакадзе је велики грузиски народни јунак и главна личност у овоме филму. Много је љубави и мржње страдања и почасти доживео Саакадзе. Ни“ своје земље, него и против феудалаца којима није стало де слободе земље и који су у њему гледали самб сметњу ва постигнуће својих партикуларистич“,
ких циљева. Али Саакадзе има пред со бом Само један циљ — уједињење Гру“ вије, да учини крај међусобним расправама власт.
и безакоњу, да ојача државну
"његова фамилија имали су своје Цигане свираче. 1829 године били су свирачи кнеза Милоша Мустафа и један његов пратилац. Свирали су у виолину и кла= ринет. Свирање им је било, кажу, налик на удешавање инструмената пред сви» рање.
То је све музичко наслеђе што га је слободна Србија добила од турских времена. Постепено се, међутим, почиње развијати и другојача музика. Сем на_реднога певања, почиње се, мало пома« ло, јављати и уметничко, Њега су до носили досељеници из Аустрије.
Поред вокалне, јавља се и инструментална уметничка музика. И она долази из Аустрије, 7 новембра 1823 тражи кнез Милош да му кнезови Суда београдског »пошљу музиканте прешав-« ше из Земуна у Крагујевац«, и они га 3 децембра извештавају да су из Не
мачке (Аустрије) прешла она три музи-
„канта које је тражио. Но инструмен«
· тална“ уметничка музика не остаје само
на дошљацима. Она се почиње одома“ ћивати и међу чистим Србијанцима. 'И-
акб се у тадашњој примитивној среди.
ни сматрало да је свирање искључиво мушко занимање, а од женскиња да се њиме могубавити само Циганке, ипак прво уметничко свирање у Србији запо» чиње женскиње, и то женскиње из пр“ вих кућа. 1828 године почела је да учи свирати у клавир“ Јелисавета (Савка), млађа кћи кнеза Милоша, којој је тада било десет година. ћ
Јосифу Шлезингеру пало је у део да буде оснивач и прве музичке капеле у Србији и да задуго музика у њој буде везана једино за његово име, које по“ стаје синоним и стални назив за капел. ника у њој, Задуго после Шлезингера сви су капелници у Србији називани Шлезингерима, кад што су, по Винкле» ру књиговесцу, СВИ КњИговесци назива“ ни Винклерима. 5 и %
Шлезингер је био без, правилно
иу. зичког школовања, више практичар „но теоретичар Он је и компоновао, али му композиције »глазбеноортографски« нису биле коректне.“ Оно што је главно, ол је имао »знатну глазбену праксу« и »глазбено извежбано чуство«! ·Са таквом спремом отпочео је Шлезингер свој рад
„сцена на дворовима оријенталних кне-
| натлија«, »Замко« и других. •
године
: „За ког жањем2“ свој заладак,
Уз импресивне и узбудљиве слике ве“ ликих битака, филм има:и раскошних
жева, грузиског цара Луарсаба и пер. сиског шаха Абаса. Драматични заплет филмске радње, сукоб Саакадзеа са царем због сестре Текле, напад кнезова на Сагакадзеов замак Носте, одлазак Саакадзеа персиском шаху Абасу — све то чини филм узбудљивим и пред гледаоцем се одвија верно репродукована историска радња из најбурнијих дана старог гру“ зиског народа, Личност војсковође Са« вкадзе дубоко је импресивна и драма» стична, У филму као глумци учествују грузиски филмски. уметници па тако сама радња делује на гледаоце још непосредније и: убедљивије,
ЕШ
„КРАТКЕ КУЛТУРНЕ ВЕСТИ
Културно - уметничво друштбо Еожарсвих раднива
_ „Филип Кљајић“
И „кожарски. радници. Београда добили.
су своје културно • уметничко друштво именом »Филип Кљајић«,
Друштво је настало стапањем досадашњих културних друштава и група фа« брике »УПролетер«, »29 новембар«, »За»
Друштво »Филип. Кљајића за сада ради само са три секције: хорском, драм“ ском и фолклорном. У пројекту је оснивање литерарне и музичке: секције. Дру“ штво је већ као целина наступило пред јавнобт и показало успеха. Први наступ био је недавно у сали ПТТ где се поред хора и фолклорне групе појавила и драмска секција са првим чином Весели“ новићевог >Ђида«. |
Било би потребно да се сви кожарски радници заинтересују за ово своје кулТурно • уметничко друштво, да сви они и кров своје синдикалне подружнице и међу својим пријатељима пораде на у“ пису што већег броја чланова како би се за поједине секције могло извршити корисно одабирање чланова.
С. БУРИНА
"у Србији. Са собом је довео још и дваТри извежбана. музиканта са стране, остало је саставио од Србијанаца. У ло» четку је било свега 16-бандиста са »тамбурмажороме Михаилом, доцније им је број варирао између 30 и 44.
Нови капелник је имао врло великих тешкоћа са својом бандом. Бандисте су били обични војници, регрутовани од примитивних, полуписмених или неписмених сеоских младића. 1836 године, од 22 бандиста, рођена у Србији, сви су били симови „земљоделаца. Примани су или као добровољци или по наредби. За њих су били огромни напори научи“ ти компликоване музичке знаке и са владати тешку музичку технику. Уз то су, као и други војници, морали радити и друге тешке послове. Тек 1836 године издао је наредбу кнез Милош да се »бандисте само с музикалним изученијем, које много труда изискује, занимају«, и »да бандисте _ само бандисте буду, а „шнајдери и чизмари нека буду из војничке гарде«. Ни иначе на њих није обраћана велика пажња, Свему овоме треба , додати војничку стегу и дисци.
ЛУБАРДА: Копач
ВИСОКА ПОСТИГНУЋА СОВЈЕТСКЕ ВАЈАРСКЕ УМЕТНОСТИ
Изложба фоторафија
Совјетска
Изложба фотографија Совјетека скулптура; коју је на Малом Калемегдану приредило Дру“ штвогаа куптурнулсарадњу Југославије са СССР,“ приказује; нам велика дела совјетских вајарских уметника досада код нас готово непознатих. Дела совјетских скулптора нису, додуше,
· изложена у својим оригиналима,
у камену, дрву, бронзи и гипсу, али нам уметничке фотографије верно дочаравају њихову вели“ чину, снагу и моћ културног стварања совјетских народа. На овој изложби сазнајемо истину о високим постигнућима совјетске вајарске уметности, о оној истинској уметности коју су не пријатељи совјетске државе. и напредног човечанства у изобличеним и тенденциозним пропагандистичким _ фалсификатима настојали да прикажу као немоћ културног стварања у земљи Совјета. У
На 120 фотографских табли великог формата приказана су
плину и честа путовања из места у ме“ сто, па. ће бити јасно колико је мла: дићима слободне природе тешко пада. ла бандиска дужност. 5 Дужности »књажевске банде« биле су врло разнолике, Она је, на сваком месту, била лична банда кнеза Милоша и служила је свима његовим потребама и потребама његове фамилије: о дочецима, испраћајима, слави, Божићу, Богојављењу, Ускрсу, свечаним ручковима, баловима и другим приликама.
Музички укус тадашње србијанске пу-
блике био је врло низак. Музички укус
масе народне стајао је још ниже, 360: тога је Шлезингер пошао срећним пу тем Што се, чим је започео рад у Срби. ји, трудио да ради у духу српске народне музике. Он је записивао и разра“ ћивао за своју банду мелодије српских народних игара и песама, па их. је банда, или као такве свирала, или је он из српских народних мелодија и мотива састављао маршеве у српском духу или је записивао песме, па их хармопизирао за хорове уз пратњу банде. Тај локални, народни карактер музике »кња-
БЕОГРАДСКО ДРУШТВО У ЖХ ВЕКУ
скулптура
на овој изложби најпознатија дела совјетске скулптуре ) која, се. одражава велика. епоха. социјанистичке, изградње беде над фашизмом. На изложби је заступљено преко 40 совјет ских- уметника вајара, међу њима: Вера Игњатијева Мухина, Јосиф Мојсејевич Чајков, Сара Димитријевна _ Лебедева, Иван Димитријевич _ Шадр, _ Леонид Владимирович Шервуд, Георгије Иванович Мотовилов, Виктор Александрович Синајски, Ана Семјонова Голупкина, Николај Андрејевич Андрејев и многи дру“ ги. Да би дела совјетских уметника. била што приступачнија и широким слојевима, наши ће их уметници оојашњавати при групној посети чланова синдиката, бораца и школа. Тиме ће наша публика потпуније упознати и онај део совјетског културног стварања који нам је досада био непознат, Изложба фотографија Совјетска скулптура биће отворена до 12'маја, сваког дана непрекидно од 9—290 часова.
жевске банде«, који у том погледу није ишао далеко од србијанско-оријенталне музике коју су изводили србијански Цигани, таман је одговарао духу и укусу "тадашње србијанске публике. То је оно што се почело формирати као србијанска музичка култура и осећати као специјално своје. То је оно што је остављало дубоке утиске, који се, као оно слика завичаја, тешко заборав љају. И «
Сем националног карактера музике, на тадању је публику правила утисак и са ма банда: множином свирача и њиховим војничким држањем, разноликошћу и чудноватошћу инструмената, јачином свирања, и сличним, Ефекат што л је "производила био је силан. На војничким вежбањима и парадама, кад су свирани маршеви, на дочецима и испраћајима кнеза и његове фамилије и на другим свечаностима и весељима, кал су свиране песме и игре „на концертима и баловима, на којима је поред осталога банда пратила песме које су за такве прилике спеване и које је Шлезингер компоно“ вао и спремао им певаче и пратњу бандом — публика је падала у прави за нос.
| Шлезингеров репертоар, међутим, изгледа да није био врло високо уметнич“ ки. Нигде нема помена да је са својом бандом изводио ствари више уметничке вредности, То је сасвим природно, ако се узме на ум његова музичка спрема, музичке квалификације његових бандиста, У тадашње србијанске публике и, најзад, разнолике потребе које је та» да једна једина банда Србије имала да задовољи. Но зато је његов репертоар био врло. разнострук. Ту су народне или већ одомаћене старинске песме са својим мелодијама, или песме тадашњих песника, који ма су давали мелодије, било он сам, било примитивни музички дилетанти тадашње Србије; затим народне игре које је он стављао у ноте и маре шеви које је он компоновао или прено= сио са стране. Сем тога, на тадашњим дворским баловима он је изводио и дру“ ге, стране, игре: и бугарске, и влашке, и немачке, шведске, мађарске, и менусте, и тако даље, Најзад, његов је рад у ве зи и са зачетком позоришта у Србији,
кроз
и по-
а