20. октобар

А Е

у"

. |

МИ А трна

(УНР

Пн

' Ку | |

У Е

СТРАНА 6

72 ЈАВЕ Т Дије стр. А а 10 дан.

илован Цимеша, економ

у „Друге радничко-набављачке мензе Петог рејона, дошао је 26 априла пре подне у

Извршни одбор у Сремску у" лицу, на шалтер за гвожђе, и замолио да му за мензу даду 5 метара жичане мреже за прозоре магацина. Јер дошле су врућине, магацин са покварљивом храном мора се проветравати, а прозор мора бити отворен и осигуран,

Кад је економ дошао, 96 априла, чиновник на шалтеру му је рекао:

— Дођите 7 маја.'

7 маја око 10 часова, економ Цимеша дошао је поново, И чекао. Најзад му је речено:

— Дођи 10 маја, друже. Пописујемо залихе.

Десетог ујутру економ је опет био пред шалтером. Велики ред га је задржао од 10 до 11 часова. А кад је стигао до шалтера, чиновник је изјавио:

— Немамо жице...

— Зашто нема»

— Па казао сам ти да нема...

— » — Економ је слегао раменима... — Дођи сутра, додао је чиНОВНИК, Сутрадан, 11 маја, већ око 9 и по часова економ је био пред шалтером.

Зашто ниси јуче дошао рекао је чиновник иза шалтера. Било је жице Имади смо 300 метара и све смо разделили.

— Али, ја сам био јуче пре подне код вас.

— Дођи кроз 10 дана. Имаћемо... биле су последње речи које је чуо економ једне рад“

ничке мензе, чији магацин са покварљивом храном треба да чека још нових десет, и можда још који пут по десет дана, а можда и док прође лето, да се неко смилује и одобри свега пет метара мреже за про-

зоре, С. БУРИНА

Газда Јагош има повлашћене муштерије

и све лепши, топлији дани. И људи који иначе не пију, радо се освеже чашом пива. Али њега још увек нема у свим кафанама. Зато је сасвим разумљиво да су оне које точе пиво просто опседнуте,

Међутим, и ту има још увек повлашћених. О томе најбоље сведочи случај сопственика ка. фане „Црвени петао“, Јагоша Никчевића, у улици Генерала Жданова број 7.

Кад сам га замолио да ми да две чаше пива да понесем кући, — пошто ми је другарица, која је у другом стању, зажелела пиве, — набусито ми је одговорио:

— Пиво имам само за своје сталне муштерије.

На моју примедбу да се не сме правити разлика између гостију, пристао је да ми сиџа чашу пива, под условом; да је у кафани попијем, За то време, међутим, приметио сам да „газда“ Јагош узима од једног госта лонац, а затим му га вра: ћа до. врха напуњен пивом.

У Београду постоји заиста велики број кафана, па мислим

КО ЈЕ

ранап из Куманова послао Г је 10 овог месеца вагон свежег јагњећег меса за потребе Београда. Услед лаке кварљивости роба је послана „убрзаним брзовозним возом број 101“ (како пише у товарном листу) и плаћена је дупла такса за најхитнији транспорт. Гранап из Куманова имао је дужност да обавести о овој пошиљци заступника београд-

ског Гранапа за Македонију, који се налази у Скопљу, како би овај на време обавестио своју централу у Београду о доласку транспорта. Међутим, заступник из Скопља путовао је у то време за Београд, због

Наступају топли летњи дани и велики школски годишњи распуст, а са њима се јавља и проблем летовања наших пионира. Циљ је да ове године

· оде у природу што је могуће

више београдских пионира. ·

Како данашње стање саобраћаја и финансиске могућности не дозвољавају одлазак већих

КРИВ;

чега није могао бити обавештен о пошиљци. „Робу је, и поред тога, требало „отпремити и она је послана.

Брзи воз са вагоном јагњећег меса стигао је у Београд 11 овог месеца у 6 часова и 57 минута, али одговорни ор' гани на железничкој станици нису нашли за потребно да обавесте 0 пошиљци београдски Гранап и Градску кланицу, на које је роба била упућена.

Заступник Гранапа, који се налази у Београду, распитивао се на станици о вагону за ко» ји је претпостављао да треба да приспе и сазнао је да је вагон већ стигао. Он се заузео заједно са надлежним органом Градске кланице и вагон је најзад стигао пред Градску кланицу око 2 сата.

Од Куманова до Београда овој пошиљци било је потребно 13 часова путовања, а од главне железничке станице до Градске кланице пуних седам часова. Ко је због овога криве

Стојан МИХАИЛОВИЋ Ке пи

група на море:или у Словенију, одлучено је да се у близини Београда, на Авали, Космају и Фрушкој Гори, оснују пио: нирска летовалишта. У њима ће сви најмлађи Београђани, без обзира на имовно стање, моћи да проведу месец-два на свежем ваздуху, са добром исхраном и под стручним надзо.-

Пионирско

да нема разлога да се даље трпи овакав кабадахилук ра__зних „газда“ Јагоша и њима сличних. Утолико пре, што су баш они најпостојанији помагачи „црне берзе“, а њихови локали су често стециште беспосличара и дангуба, који су истовремено и најбесомучнији

„критичари“ свега и свачега што се предузима у општем народном интересу.

Младен КАПЕТАНОВИЋ

20 ОКТОБАР

17 МАЈ 1946

| 4 на

—___- ФИНА ДЕЦА

— Је ли, Џони, како се зв ао твој ћалег — Уф, банално, замисли, звао се Ранисав, ,

РРАВАНИ БЕОРРМОА

У Топчидерској ресторацији могу се добити само вино и шприцери

УЈЕ“ опчидер је једно од најпристу“ пачнијих и најомиљенијих београдских излетишта Услед трамвајске везе, ту највише долазе родитељи са децом. Али, уколико се деси да неко од деце ожедни, и родитељи га одведу у је дину топчидерску ресторацију испо-

ДООГЛЕНО СЕ ———

Калемегданска тераса отвара поглед на пејсаж Земуна и ушћа Саве. После дневнога посла ту је пријатан одмор

| Пошаљимо наше пионире у природу

ром, За оне најсиромашније пионире, који нису у могућности да плате ни одређени минимум, потребно је да се син: дикалне подружнице фабрика. и установа, у којима раде њихови родитељи, побрину и обезбеде им одређена новчана средства, Исто тако могу и поједине установе, насеља и масовне организације, или грађани појединих улица, добровољно да сакупе потребне своте новаца за сиромашне пионире свога краја,

За ону децу која неће моћи.

из било којих разлога да оду на летовање оспособиће се сви базени по београдским парковима а отвориће се и. пионирска купатала на Сави и Дунаву. Поред тога, ти пионири од. лазиће групно једном или двапут недељно у Кошутњак. г

Београдски пионири су били ·

вредни ове зиме: они су уче: ствовали У свим акцијама и

нису занемарили учење-зато су

и заслужила да им се пружи могућност пријатног одмора у природи,

стави се да се од пића може добити једино вино и шприцер.

Да ли је то у редуг

Данас, кад је у изобиљу воћних сокова, треба омогућити нашој деци да у јединој ресторацији Топчидера добију оно што им одговара.

Ако је то нензводљиво у оквиру ове ресторације, онда треба Грамлек или Зугоп да отвори неки павиљон, који би и деци и свим осталим грађанима могао да пружи добро н здраво освежење. Зашто заобилазно:

ЛЕГ елавно смо добили жуте пруге на прелазима главних артерија, које регулишу кретање пешака. То је обрадовало све оне који уживају у сређн“ вању свега у нашем граду.

Међутим, ин сама сам приметила, 8 и многи из моје средине, да је веома заобилазан прелаз са празног платоа на тротоар пред Позориштем, као и прелаз из Француске улице на сквер, око Споменика. Сматрам да је циљ ре, , гулисања кретања да се грађанима изиђе у сусрет. А на овом месту то није учињено. Ко жури, за њега ови прелази претстављају немило одуговла | чење. ;

Што је најчудније, жуте пруге су по. ' стављене баш тамо где су некада пре стајали ланци, које је поставио оку патор, тако да ми се чини да ми данас сасвим безразложно идемо незгодним и заобилазним путем.

Предлажем да се то измени и да се жуте пруге поставе онако, како захте» ва само кретање грађана.

Д. ЈОВАНОВИЋ

Шта ће нам „Грчка краљица“

ЈЕГ а Дан победе прошетао сам до Калемегдана. Пролазећи поред познате кафане, где обично свраћају наши Ужичани, пала ми је у очи лепо очи. шћена мермерна табла, пред вратима кафане, на којој још и данас крупним словима пише »>Хотел и кафана Грчка краљица«.

Мислим да наш народ ни једна грчка краљица није ничим задужила. А исто) тако мислим да би наши Ужичани и даље посећивали ову кафану, ако биј| власник кафане ту таблу скинуо, као што смо уосталом скичули многе друге натписе и табле са улица и јавних локала, чији су написи вређали наш на-

ционални понос, Душан ЈОКИЋ

Дводесет динсри 30 боцу киселе воде

ко се неко отвори, то је исувише ма. ло. Ако човек уђе чисто одевен, излази скроз мокар и изгужван, а онда га. ветар, кога у Београду увек има, заспе прашином.

ЈЕ ио сам на утакмици „Хај. дук“—,Партизан“ и свратио у бифе да узмем. флашу киселе воде. Али, на моје велико изненађење, флаша воде, која у мало-продаји стаје 8 динара, "наплаћена ми је овде мање него 20 динара. , Сматрам да на ово треба скренути пажњу одговорних. Данас се не сме дешавати по предратној пракси, да. великг потражња подиже цене. Спасоје ЛАЗАРЕВИЋ | омладинац

ОТВОРИТЕ ТРАМВАЈСКА ОКНА!

ЛЕ ринуђен сам да се возим трамва. јем, јер радим у центру града, а ста: нујем на периферији. А колика је кубура и тортура, коју подносимо сви ми, који се возимо на дугим релацијама, откад је отоплило, — можда не може да схвати онај који иде пеши“ це или се вози колима.

Препуни трамваји су прави казани, дер су окна махом затворена. Уколи•

ништа, |

С. ПЕТРОВИЋ

" СЛЕДОВАЊЕ НА РАТЕ

ТЕ ада се одређују следовања за по: | делу грађанству, подразумева се да продавнице треба да их подигну у це-. лости. Међутим, тако се не поступа. | Чак и задружне продавнице, које ра- | сполажу потребним возилима, не поднжу одједном све додељене артикле. У продавници број 2 Прве рејонске задруге потрошачи су уплаћивали износ за целокупно следовање, а тек при пријему намирница уместо сока од поморанџи издавани су им бонови. Сваком купцу речено је да за сок може доћи кроз који сат. Међутим, читавих пет дана потрошачи су узалуд навра-· ћали, а сок вије стигао..

Да ли се: сме дозволити да се због чије било немарности потрошачи мал“ | третирају и да особље. мора да под носи многобројне протесте

Даница ПЕРИЋ

ме

Радови у радничким 6 штама

адничко-намештеничке ба« ште обухватају површину од 258 хектара земљишта, Ту је урачуната и површина од 104 хектара, коју обрађује Ме. сни одбор ПТТ службеника. Недостатак евиденције о расположивом земљишту, коју је требало да води Пољопривред. ни отсек Комуналног одељења, био је у време расподеле зе. мљишта највећа сметња да и веће површине буду обухваћене радничко - намештеничким баштама. 6 | У обраду башта укључено је 77 колектива, који укупно бро. је 4844 члана, док је индиви“ дуалном обрадом обухваћено 1629 радника и намештеника, Сетвена комисија при Месном синдикалном већу благовремено је набавила и разделила 69.800 кг разног семена, Највише је набављено и засејано кромпира, јер је то један од најпотребнијих артикала за исхрану, а уједно и најпогоднија повртарска врста за рад“ ничке баште у садашњим при“

ликама. ' Сетвене комисије при синди. калним подружницама треба

тачно да воде евиденцију о у: спесима и недостацима при обради башта: да воде рачуна колико је семена засејано, колики су трошкови обраде, колико је утрошено радних часова, ко се највише истакао У раду итд. То ће послужити као корисно искуство за буду“ ћи рад. Стручњаци сетвене комисије при Месном синдикалном већу ће кроз неколико дана поћи на терен да на лицу места прегледају рад у башта“ ма, да указују помоћ и да да„ју упутства за отклањање недостатака. Зато треба имати сређене податке, како би се твена комисија у свако доба имала јасан преглед целокупног пословања. –

НОВА АКЦИЈА ГРАЂАНА ПРВОГ РЕЈОНА

(Опровке кружног пута око Колемегд"на

ХУ подножју калемегданског бедема удариле су прве мотике на кружном путу од КарађорЂеве до Душанове улице. Грађани Првог рејона схватили су важност ове саобраћајне везе и својим одзивом показали пуно разумевање за обнову своје земље. У понедељак, када је рад отпочео, колона, од три стотине грађана нашла се на терену за рад.

Стручњаци су предвидели преко 6.000 радних часова да, би се пут уредио. Технички отсек извешће стручне радове,

Организација рада у Првом рејону спроведена је добро, Све је предвиђено. Раздеоба, посла учињена, је према насељима. _ Десанка ЂОРЂЕВИЋ

жож

Ко улази за време претставе у позоришну

дворану

ТЕ ише пута било је писано 0 томе, да у позориште треба доћи пре почетка претставе, да се не би правила сметња пу" блици која је дошла на време,

Код нас, као по неком правилу, има известан број грађа. на који редовно закашњавају на позоришне претставе. Ради тога, управа Народног позоришта, сасвим оправдано, до“ нела је одлуку да нико не може ући у позоришну дворану за време претставе.

Пре неки дан, на претстави „Кавалерија рустикана“ и „Пајаци“, ово наређење управе Народног позоришта изгледа, није важило, јер се за време опере „Пајаци“ улазило у позоришну дворану, бар на прву галерију, Како се хтело,

Интересовало ме је, пошто ми је добро познато да" се 38 време претставе нико не пушта У дворану, ко је то улазио, По завршеном првом чину опере „Пајаци“, кат се светло упалило, веома сам се изненадио ви“ дећи да су то све чланови На• родног позоришта: Ружа Текић, драмска глумица, Исак Амар, секретар драме, Никола Јањић и Максо Савиљ, оперски певачи,

Кад је већ забрањен улаз за време претставе публици ко. ја плаћа улазнице, онда би та забрана требало, на првом месту, да се односи на чланове Народног позоришта, јер су баш они најпозванији да буду пример осталој публици у о државању реда и дисциплине У Народном позоришту.

Лазар ДЕКИЋ