20. октобар
М
ЗБОГ КАДА КУ 24 МАЈ 1946
20 ОКТОБАР,
ПОЧЕЛИ СУ РАДОВИ
на поправци калдр
градске калдрме износи 3,299.000 квадратних метара, од чега модерне калдрме има, 1.902.700 квадратних мета„ра. Њена вредност према данашњим ценама (рачунајући ту и издатке за радове) износила, би 1,585,000.000 динара,
Велики део калдрме и тротоара уништен је и оштећен услед ратног разарања и дугогодишњег неодржавања. Према стању затеченом у доба, ослобође. ња, директно од бомбардовања, је уништено око 90.000 квадратних метара, а услед неодржавања кроз цело време окупације 1,136.150 квадратних метара.
Мотребне су огромне своте новца, да би се калдрма, довела, У исправно стање, да би се њоме могао брзо одвијати саобра.Ћај који је један од најважнијих чинилаца за обнову привредног живота наше земље. За обнову калдрме и тротоара, била би потребна, свота. од 350,000.000 динара.
Ни наша финансиска, ства ни техничке могућности нису толики, да би се већу овој години могла калдрма, потпуно обновити. Из буџета обнове за ову годину дато је за поправку калдрме и тротоара 42,000.000 динара. Мако замашна свота, она износи свега нешто више од једне осмине оне своте, која би стварно била потребна за целокупну 06нову. Због недовољних кредита и слабих техничких могућности приступа се првенствено поправци оних делова калдрме на, којима је саобраћај најживљи и који је од највећег привредног значаја. На многим местима су радови већ отпочели. Модерна калдрма (крупна коцка) биће обновљена у површини од 175.000 квадратних метара и то у улицама Булевар Југословенске армије, Немањиној и у Кнеза Милоша,
Калдрма од ситне коцке поправља се на, путу БеоградЗемун, у Радничкој улици на Чукарици, на, Обреновачком путу и у улицама Дечанској и Булевар Црвене армије.
Асфалтни радови изводе се У Карађорђевој улици, на Тргу братства и јединства (пред Железничком станицом), у улици 27 марта, у улици Булевар Црвене армије, на Топчидерском и Раковичком путу.
Осим тога, обавиће се сви асфалтни радови на путу Калемегдан— Славија и у улицама Цара Душана, Ђорђа Вашингтона, Ђуре Ђаковића, Нушићевој, Стаљинградској, Лоле Рибара, Георги Димитрова, Мо. сковској, Саве Ковачевића, Његошевој, Булевар војводе Мишића, итд. ћ
У Земуну Не се калдрма моћи довести, углавном, у предратно стање.
Истовремено са обновом коловоза, обнављаће се и тротоа-
ри. Уколико буду дозвољавала, финансиска средства, која ће зависити од даљих кредита, обновиће се калдрма и у осталим улицама града. Стицајем
Ц пада површина бео-
сред-
у 4
ме и тротоара
Оправка калдрме у улици Булевар Црвене армије
околности поправља, се калдр-
ма и тротоари првенствено У центру града. То, међутим, не треба схватити као неко фаворизовање центра, него зато
што су то главне саобраћајне артерије којима се одвија најживљи саобраћај и што су оне од првенственог значаја у нашој привредној обнови.
МЕРЕ ЗА СУЗБИЈАЊЕ ПРОСЈАЧЕЊА
ЗБРИЊАВАЊЕМ У ДОМОВИМА ПРОСЈАЦИМА ЈЕ ОБЕЗБЕЂЕН ПРИСТОЈАН ЖИВОТ
роблем просјака није у
Београду решаван све
до јесени 1945 године. Тада се приступило систематском раду на њиховом уклањању са улица главнога града и збрињавању, уколико је то било потребно,
У јануару 1946 опремљен је и отворен Дом просјака, који може да прими око 60 особа. У Београду је било укупно 78 регистрованих просјака, али како осамнаесторо од њих имају своје станове и живе са породицом, то је овима додељена стална новчана помоћ, док су остали смештени у Дом.
Многи просјаци избегавали
су да се пријаве. Одељку соци-.
јалног старања при Извршном народном одбору; али, залагањем руководилаца одељења и Дома просјака, досада је У
Збринути у Дому, бивши просјаци имају. све удобности за пристојан живот
Дому, У Прокопачкој број 4, смештено 55 просјака. Збрињавањем у Дому и сталном помоћи просјацима ван Дома, проблем београдских просјака углавном је решен.
Међутим, са друге стране појачао се прилив просјака, из унутрашњости. Због тога је било потребно предузети најенергичније мере за њихово уклањање. На основу одлуке Отсека унутрашњих послова ИиНО-а, Министарства унутрашњих послова и Одељења, со. цијалног старања, Народна ми. лиција предузеће све мере да би просјаци из унутрашњости, чим се појаве у Београду, били доведени у Дом, где ће бити прегледани и, уколико су способни за рад, отпремани у своја завичајна, мбста да би тамо добили посла. У поновљеном случају прошње, здрави просјаци биће упућени на принудан рад.
Ако се комисиским прегле-
' дом утврди да је човек ухва-
ћен у прошњи стварно неспособан за рад, биће задржан у Дому и доцније упућен свом Окружном народном одбору, који ће се постарати да га збрине.
. Поступак према просјацима, у Дому је врло добар. Сви просјаци добијају чиста одела, рубље и ципеле, удобне постеље и здраву храну.
Деца просјаци, којих има много у' Београду, биће такође привођена Одељењу за социјално старање при ИНО. где ће се утврдити узроци прошње и, ако је дете незбринуто, биће упућено у неки од дечјих домова.
На тај начин нестаће са, београдских улица ружне појаве просјака и просјачења.
улици >
ОТКЛОНИМО ШПЕКУЛАЦИЈУ САНАМЕШТАЈЕМ
“ [ |
НАМЕШТАЈ рђавог квалитета продаје се по високим ценама
го рушења и униште-
ња. Велики број кућа је сравњен са земљом, демолира• но је много домова, а и људи много пропало, Остали су љу“ ди без игде ичега или са не што мало ствари. Данас, кад се обнавља наш град, људи добављају најнужнији намештај за своје куће, тако, да потреба за намештајем није више лук> суз, већ потреба људи. Продукција намештаја претставља важно питање за живот оних, који, су остали без кревета и столице, ормана, те она мора попримити веће размере, а Уједно је потребно спровести над њом бољу контролу квалитета и правилно одредити цене, да би се искључила могућност шпекулације тим неопходним артиклима,
У том смислу су већ предузети кораци, оследњих дана комисија, састављена од тапетарских радника и органа народних власти, обишла је низ
| продавница им пронашла много шпекулација са тапетарским намештајем. Код Јована Симовића, тапетара из Београдске улице, утврђено је да се тапет израђује од старог материјала, а наплаћује цена са калкулацијом првокласног материјала и израде. Код фирме Голубовић продају се тапетарске ствари врло слабог квалитета по врло високим ценама без одобрења. За време контроле прона| Бено је у стоваришту Драго" мира Протића, са Булевара Црвене армије број 62, да је намештај тапетиран _најлошијим тапетом, чија израда стаје вр~ до јевтино, док је продајна цена у невероватном скоку. Фра“ " пантни пример да се полуфо-
Н“ град је доживео мно-
теља, која не може стајати У изради више од 650 динара, продаје за 918,75 динара на основу одобрења, под бројем 5919 од 8 фебруара 1946 године, које важи за сав намештај у стоваришту.
——
Радно време у рејонскем народним одборима
. Да би поделили бригу са својим грађанима и да би им ство
рили што боље услове живота |
и рада. рејонски народни одбори су примили на себе многе дужности, којима се раније власти нису бавиле. Самим тим су, и послови у њима постали сложенији и многобројнији.
Да би своје послове У одборима могли успешно обављати и они грађани који су пре под-, не запослени, прописано је У одборима двократно радно вре-! ме: они раде од 8—12 часова, пре подне и од 4—7 часова по, подне. Тиме је радном светуј омогућено да не напушта свој посао пре подне ради обавља: ња послова у одборима:
Многи грађани не цене те на-; поре народних власти, Народни одбори су препуни странка пре подне, а по подне су канцеларије готово празне.
У интересу је и грађана и на: родних власти да запослени грађани долазе по подне у од боре ради свршавања својих послова, јер ће тиме умногоме олакшати рад У одборима, а њихов редовни посао неће трпети. / В. П.
Свако зло има своје добро
„Здравствени референт“ улице Страхинића Бана држи у дворишту три велике свиње,
= Ето видите, ми морамо сав овај смрад да удишемо, = Добро је, бар спречавате његово ширење,
Кратке комуналне вести
У вези Уредбе о ликвидацији Управе народних добара, при Извршном на» родном одбору града Београда фор“ мира се Отсек народне имовине, а при рејонским народним _ одборима и на. родном одбору Земуна формирају се одељци народне имовине,
=
За купање деце у базенима Зооло• шког врта наплаћиваће се по пет дина» ра од особе, у коју је суму урачуна-
априлу ове године Московски институт архитектуре _ забележио је
У
петнаестогодишњицу свога постојања. Створен у почетку индустри-
ље, Институт Је преко седам ' Под руко" архитее 0
јализације зем досад оспособио хиљада стручњака. водством тих младих ката подигнуте су стотин громних објеката, поникли су читави нови градови. Комсомолск на Амуру И московска подземна железница саграђени су уз учешће бивших студената Института, Десетине истакнутих градитеља су бивши ва спитаници На ИВ отпретседник _ Академије ар“ не 6 СССР К. С. Алабјан, прави члан Академије архитектуре СССР Н Ј. Коли, главни архитекта трада Москве Д. Е Чечурин, главни архитекта гра-
да Кијева
ужад ИВО ТААНРАУЈСО
А. В. Власов и други,
Ба =
У почетку Великог, Отаџбинског рата наставници, студенти и све вредности Института били су евакуисани, али је њихова дивна зграда настрадала од напада немачког ваздухо“ пловства: на више места сру“ шени су рељефи, орнаменти, оштећена је и унутрашњост зграде. По повратку из евакуације, студенти и професори одлучили су да обнове институтску зграду властитим снагама. Студенти су неумороно радили под руководством најбољих уметника — архитеката и за месец дана, у току летњег распуста, довели у ред све у красне вајарске радове, сале,
слушаонице. Првог септембра 1945 године око две хиљаде студената, аспираната и педа-
гога почели су да раде у обновљеним просторијама Московског института архитектуре. Совјетска омладина испољава велику тежњу да овлада зна-
њима из подручја грађевинске технике и архитектуре. Преко хиљаду кандидата желело је 1945 године да ступи у Институт архитектуре, док је слободних места било само двеста: шездесет, На пријемни конкурс допутовали су омладинци из свих крајева совјетске државе: из Украјине, са Кавказа, из Сибира, Архангелска, Чукотке, Далеког Истока. Допутовали су. Руси, Украјинци, Казаси, Татари Многи од њих имају ратне ордене и медаље.
Настава у Институтуту архитектуре траје шест година. По завршеним студијама студенти добијају _ звање — архитеката „широког профила“, т. ј, право да пројектују све врсте зграда. Институт има два деканата. Први обухвата подручје опште припреме, други пак — специ“ јалне дисциплине. Општа при. према се стиче у току прве три године студија. У оквиру опште припреме студентима се пружају темељна знања из ви ше математике, физике, отпора материјала и статике. Исто тако, они после три године располажу великим знањима о грађевинским материјалима и деловима зграда, о цртању, 0 свим облицима архитектуре и 6 принципима пројектовања. Студенти у истој мери стичу током прве три године потреб-
не практичне навике у области украшавања зграда То су радови у махагонију, вајарски радови, монументални украси итд. Почевши од четврте године предавања су углавном посвећена најважнијем предмету пројектовању, док је шеста го дина студија предвиђена за одбрану дипломског рада. Стра“ ни језици и фискултура преда“ ју се од прве до последње го“ дине закључно. Сем тога, за студенте је организован читав низ кружока под руководством наставника Института. Нарочиту пажњу заслужује кружок за проучавање и мерење споменика руске архитектуре. У њему ради око две стотине студената, Учесници тога кружока извршили су мерења многих спо“ меника црквеног и грађанског неимарства Украјине, Крима, Молдавије, градова Новгорода, Пскова и других. Е _ Организоване су вечерње консултације из свих предмета, Са студентима неруске националности спроводе се нарочити течајеви за потпуно усавршава ње у руском језику,
_ Дипломски пројекти су врло разнолики. Тако, на пример, у дипломске радове за 1946 годину улази пројектовање позори-' шта, станичних зграда, инду стриских објеката, кућа за становање, музеја, Многи ће сту,
та м улазница ва преглед Зоолошког врта и гардероба. •
При порођајном одељењу Градске болинце отворено је саветовалиште ва трудне жене. Примаће се и лечити све, трудне жене од почстка трудноће до краја.
Саветовалиште ради два пута не. дељно у амбуланти порођајног одељења Градске болнице средом и петком по подне од 13.30 до 16 часова, Пре-! глед и савети су бесплатни.
денти при крају студија бранити своје пројекте планирања градова, које су порушили не“ мачки окупатори, градова као што су Јалта, Великије Луки, Керч. Сваки од тих радова бу: дућих архитеката заснива се на новим достигнућима архитектуре, културе, живописа. Велику помоћ студентима и професорима пружа институтска библиотека. У библиотеци има преко 20.000 књига, разних приручника и уџбеника. У њој се налазе радови аутора из далеке прошлости, као што су Паладио и Серлио — њихови трактати о архитектури, издати у Шеснаестом веку. Само у току шест последњих месеци библиотека је издала читаоцима преко 245.000 књига. При би блиотеци налази се одлично у“ ређена читаоница са 250 места, По завршетку студија на Мо» сковском институту архитектуре и ло одбрани дипломског рада, млади архитекти биће ове
године упућени у Украји ну, Белорусију, Карело-Финску ССР, олдавију, _ Киргизију,
Казахстан, Летонију и друге совјетске републике, Исто тако велика група младих архитеката учествоваће у обнови Ста» љинграда, Смоленска, Новгоро“ да и других градова, које је фашистички бес био порушио. Ф,. БУЗЕНКОВ
СТРАНА 5 ||
0 ЈЕДНОМ КОМУНАЛНОМ ПИТАЊУ, о
Излози и „излови“
длучили грађани да до-
бровољно раде на улел.
шавању свога ада. И прионуло се на посао. Са много воље.
Али, показало се да поједи ни грађани не сматрају себе грађанима Београда. Не интересује их изглед града у коме живе, од кога живе, чији ваздух дишу, чију калдрму газе... Пренели се, можда; у 'царство снова и фантазије, где
главне улоге играју разни краљеви и краљевићи, дворске бу. дале, жбири и пандури, велможе и господа — У коју су гру" пу и сами спадали у једно време, давно заборављено од свих напредних, :
Не би се, можда, то толико ни приметило, да ти грађани који се не осећају грађанима — немају своје трговине, рад“ ње и радњице, бифее и кафане, У унутрашњости ових трговина нико не жели да се меша (изузев власти, уколико се тргује „испод тезге“), али што се тиче спољашности, чито излога, — то се тиче свих београдских грађана, јер утиче на изглед града,
А шта је у тим излозима2
У њима је обиље: избледеле хартије, сасушених мува, пра: шине, ексера и ексерчића, старих подупирача и осталих реквизита зајизлог.
Уствари: излози ових трговаца излажу њихово схватање грађанске дужности, њихову свест и, најзад, основу за њихово право да држе локал,
Док млада државна трговачка предузећа, оскудних искустава, улажу крајње напоре да савладају све тешкоће и да су им сви сектори, — заједно са излогом, — што бољи, — дотле се ови неграђани и нетрговци труде да свима истакну недостатак свога смисла за заједницу, за уредно, за лепо. И не само то. Они свесно обмањују. У излогу бифеа оборене празне флаше, пожутелих етике: та, а у радњи скупе траварице и разне врсте пића за „одабра. не“, Уз то: обилна и исцрпна обавештења о заграничним догађајима и светле перспективе за експлоататоре и нераднике, Исто тако у фризерском салону: полуотопљена глава од во. ска са памучном косом у јату прошлогодишњих угинулих мува, а унутра фантастичне фризуре и лакови, богате напојни“ це и оговарања свега што је напредно.
Требало би да се одговорни замнтересују за оне који свесно излажу своју несавесност и зловољу према данашњици у облику прашине и пожутеле хартије, неопраних излога и разних отпадака, Јер то нису трговци, А уколико су трковци, — где је та роба којом тргу“ ЈУФ Да ли циркулише из портфеља — под тезгу, и испод тезге у други портфељ. И ту одговорни имају своју реч.
Ј. 2,
ПА АДИ архитекти Д, Маслењиков и Р, Корњев раде на про јекту реконструкције главног дела града Петрозаводска у Карело-Финској ССР
а наро-