20. октобар

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

С

БРОЈ 78. ГОД. П

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

У

БЕОГРАД, 31 МАЈ 1946. ГОД.

Значај Закона

'рво редовно заседање Народне скупштине. ФНРЈ донело је нашој држави

неколико врло, значајних и крупних закона и то у разним областима нашег друштвеног и државног живота:

Поред Закона о народним одборима, који довршава велику зграду организације локалних органа државне власти и државне управе, чије је темеље поставио радни народ Југославије у својој великој и у" спешној борби против фашизма и реакције несумњиво је, да велики и далекосежан — значај има и Закон о општедржавном плану и државним органима за планирање. Усред крупних догађаја у којима живимо иу којима наша држава заузима све активнију и значајнију улоту; у нашој јавности доношење Закона о привредном плану није још наишло на оно ра» справљање које доношење ова“ квога важнога акта захтева. 'Ади, сигурно је да ће рад на планирању у нашој земљи ићи стално у правцу ширења области које ће бити обухваћене планом и у правцу изградње једног не само потпуног при“ вредног плана него једног општег плана који ће обухватити све секторе нашег друштвеног и државног живота. Наша јав= наст ће имати прилике да ди“ скутује и наше народне. масе ће бити позване да учествују У састављању и извршењу опште“ државних, републиканских, ло“ калних и других планова,

Научне и политичке дискуси“ је о планском друштву и план= ској привреди воде се последњих 920 година у светској, науци и јавности. Теоретичари и присталице капитализма и 320" стали поборници либерализма и државе »лесе- -фер« мучно су се трудили да пронађу аргу“ менте против планске привреде, позивајући се на то да планирање значи угушење слободе и иницијативе појединаца, Иза свих ових теоретских гимнасти“ ка и игре речи, које се и данас

настављају у науци и журналистици тзв. западних демо“ кратија, стајао је реакционар-

ни и антинаучни страх влада“ јућих кругова и њихових тео“ ретских паса чувара од рево. луције, од активнога учешћа маса у подели материјалног благостања и у управљању др“ жавом.

Посде великих резултата ко је су планска привреда и планирање показали У Совјет“ ском Савезу, после победе коју је антихитлеровска коалиција однела над фашизмом и одлу“ чујуће улоге У уништавању фашизма коју је одиграо Совјетски Савез, тзв. спор по питању планске привреде и план“

ског друштва је и пред објек-

тивном науком и пред историјом човечанства решен недвосмислено и за увек у корист надмоћи напредне друштвене и државне организације: Данас се не поставља питање да ли је боља и напредна план

· ска привреда према непланској

привреди) него који је дру штвени и државни систем у стању да изведе праву и стварну

· планску привреду. Права план-

ска привреда, која доноси неслућени развој привредних снага и економске моћи земље и која подиже правилно и сигур" но материјално и културно благостање широких народних маса, могућа је само у социјалистичком друштву. То није више теоретска претпоставка, то је научна чињеница,

Али стварање и извођење плана У области привреде иу другим областима народног живота могуће је и у оним држа“ вама у којима су извршене ве лике промене у друштвено-економском уређењу и у природи структуре државе, Привредно и опште планирање је могуће и нужно у оној врсти напредне демократске државе, која је изграђена у току овог народноослободилачког рата и која је добила свој израз и потврду У Уставу нове Југославије, Преласком власти у руке основних народних маса и остварењем широког сектора општенародне имовине у рукама државе, нова Југославија је поставила основне услове за планирање своје привреде и других грана државног живота. Утврђујући ове дубоке промене које су се десиле у нашој држави, Устав ФНРЈ је у чл. 15 истакао, да држава, даје „правац привредном животу и развитку путем општедржавног привредног плана, ослањајући се на државни и задружни привредни сектор а остварујући“ општу контролу над приватним сектором привреде“.

Основни принципи нашег државног и друштвено:економског уређења, потврђени Уставом, као и суштина и циљеви наше народне републике, постављају планирање привреде као неопходан услов за правилно . руковођење народном привредом као и за постизање „заштите животних интереса народа, _ подизања народног благостања и правилног искоришћавања | свих „привредних могућности и снага“,

Према томе, доношење Закона о општедджавном привредном плану је нужност наше народне републике и корак у напред у правцу правилног руковођења и јачања наше народне привреде, наслоњене у својим основним „линијама на државни и задружни привред“ ни сектор. Наша народна револуција је остварила основне политичке и привредне услове да наша земља са позиција а-

ПШТодржавном ПОНВДОДНОМ Плану

нархистичне, заостале и полуколонијалне привреде, потчињене неконтролисаним и сти:

_хиским законима капитализма

и у рукама експлоататорских класа зависних од страног ка-

питализма, пређе на систем планскога _ руковођења _ привредним _ животом, осветљен

научним законима "предвиђања и контроле и налазећи се у чврстим рукама основних народних маса руковођених једино потребама, интересима и вољом огромне већине народа. Било је сад потребно да се успоставе методи и органи за припремање, доношење и извођење плана.

Ово је циљ нашег првог.и новог закона о општедржавном привредном плану и органима за планирање. Овај Закон не садржи још готов привредни план за ову или за више следе ћих година. Он не претставља

слику готовог и конкретног плана, У својим кратким и јасним одредбама, он поставља пред наше државне органе задатак припремања и доношења привредних планова и успоставља организационе форме и канале „за састављање и доношење ових планова, Било би погрешно стварати од плана неку друштвену мистику и веровати да се планом може све решити и да се одмах у план може све обухватити, Таква илузија није нашој земљи ни својствена ни потребна, јер плански илузионизам је средство којим се служе теоретичари и политичари у оним земљама у којима се покушава задржавање застарелог и анархистичког _Ккапиталистичког си стема увијањем у тобоже »план' ске форме«, Историски развој наше земље; велике рушевине и несташице остављене у наслеђе не само од рата и фашиЗма него и од реакције, отсуство нужних статистика И извежбаних стручњака, а наро чито постојање великог ситносопственичког сектора привреде у пољопривреди, сужавају у овом периоду обим и дубину непосредног планирања.

Отуда се код нас постављају својеврсне методе и границе планирања. Наше једним делом ће се задовољи-

ти посредним. планирањем, од-.

носно имаће да путем задруга уклопи пољопривреду у оквир државног планирања зимаће разне економске и ад“ министративне. мере (контрола цена, сировина кредита итд.) Осим тога, ми нећемо у прво време моћи привредним планом да обухватимо ни дугорочно планирање ни целокупну народну привреду. Отуда наш Закон предвиђа не само доношење општедржавних перспективних планова него и текућих планова Који ће се односити на краће временске периоде и на поједине привредне гране;

планирање ,

и преду“

"ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443

|| 77 у СЕ

26 а |

воли) 2 2 са

ПУТ“ ПРУ а ФУ ЈА

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

"ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

Нови демократски ДУЖ

У 'Америци се у сенату дискутује о уредби која предвиђа судски поступак против лица која стоје на челу синдиката који штрајкују.

— Дабоме, то је прави демокрдтски гест,

Закон предвиђа државне ор' гане којима поверава припремање не само општедржавнога плана него и других планова који. се у својим основним поставкама укључују у општедржавни план а који на основу тога општедржавног плана ра зрађују своје конкретне планове, Највиши државни орган за припрему и:израду државног плана је Савезна планска комисија, која је у саставу Владе ФНРЈ. Са Планском комисијом жчествују У овом великом. значајном послу сатављања плана планске комисије: република, ау" тономне покрајине," као и окружнеги среске планске комисије.

Технички - правно, Закон:о државном привредном плану

претставља организациони си-|

стем целокупног процеса рада око: проучавања, доношења и спровођења плана, као и одређивање органа за планирање, њихових. функција и односа: Општи значај овога: Закона ле: жи у томе, што он не само отвара перспективе за припремање и доношење ширих планова него и позива на вршење крупних и непосредних задата“ ка, као што су рад на прорачунима; борба за евиденцију и контролу производње и дистрибуције, борба за радну дисциплину, за бољу организацију рада, за рационално — искори' шћавање средстава, материјала

и људи у нашој привреди. Ти: |

ме овај Закон потстиче да се одмах приђе научном решавању свих проблема наше привреде и упућује на прикупљање оног »брда чињеница и података«, без којих нема правог и реалнога. плана,

др. Јован ЂОРЂЕВИЋ

СА ГРАЂЕЊА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ.

прошле недеље имали су снажан одјек у међу“ народној јавности.

| збори у Чехословачкој од

Оно што даје вредност чехословачким изборима то је пре свега њихов изразито демо-

кратски карактер. Изборни за: кон, који је изгласан у привременом _ чехословачком _парламенту прошлог месеца, гарантује једнако, тајно и директно изборно право грађанима оба пола: активно од навршене 18 године, пависно од навршене 21 године. Изборно право добили су и војници, а оно је у скраћено припадницима немачке и мађарске народности,

Избори су вршени за Уставо“ творну скупштину, јер се стари Устав угасио катастрофом коју је доживела предратна Чехословачка. Бирачко право 1е

проглашено за грађанску оба-'

везу. Невршење бирачког права без оправданих разлога подлеже казни, Уставотворна скупштина има 300 посланика. Број бирача износи 7,583.784. Подела мандата извршена је тако, ла саставни делови чехословачке државе буду у скупштини заступљени у сразмери према броју бирача. Тако Чешка и Моравска добијају 231 посла“ ника, а Словачка 69.

У новој демократској репу“ блици забрањене су бивше изразито фашистичке и профашистичке _ странке које су активно сарађивале са оку“

Титова омладина — градитељ лепше будућности

У предгчерј

пд завршеном послу, Смедере

века бригада враћа се певајући;

Избори у Чехословачкој

победа народне воље

патором, међу њима Аграр“ на странка и Хлинкина Народа на странка у Словачкој. На изборе је изишло осам политич«

ких странака, и то четири у Чешкој и четири у Словачкој. Кандидационе _ листе истакле

су ове странке; у Чешкој, Ко“ мунистичка странка, Народна“ социјалистичка, Социјално-демократска н Католичка (пучка) странка; у Словачкој, Демократска странка, Комунистичка партија, Странка слободе и Странка рада, Ма да су све ове странке удружене у Наз родном фронту који претставља влада, образована после ослобођења на челу са др, Фирлингером,. вођом социјал“ демократа, оне су задржале своје властите програме који се осетно разликују међу соСбом, нарочито у практичној политици,

Зато је изборна агитација између странака била врло жива и делимично жучна. Свака је настојала да привуче што више гласача за себе, како би у духу свог програма и својих политичких погледа утицала на израду новог Устава. Сем тога, били су уведени и бели листићи. То је учињено зато, да би се дала могућност да испуне своју вољу и они бирачи који не прихватају програм ни једне странке у Фронту; односно који су против нове демо“ кратске републике. Тако су бирачи могли, с једне стране, да