20. октобар
а :: + |
> “
Ре + · Е
и а
У
Ра МОРЕ пу навври- паЦИчЕе
и
џ
У Ре-ИТ јату
,
мале ове"молбе и о
_ продевал од. њи
“+
ФРАНКО: — Кад их неки из зитифашнотичке коалиције не прогоне, што ја, који никад нисам ни био против њих, да их гоним,
изврши репатрирање
Франкбва влада избегава да нациста.
ОЛАКШИЦЕ У ДОБИЈАЊУ СТАНБЕНЕ ДОЗВОЛЕ
у
- 20 ОКТОБАР
Пропусти и задаци задруга. _ у снабдевању становништва 4
| Министарство трговине спродевања није блаГ саз мено интервениса-
ло и дало директиве нашим привредним _ предузећима о пролећној преоријентацији у раду, многе управе ових пре“ дузећа не би благ овремено до, шле саме на ту идеју. Констатација да су она са отварањем тезги На пијаци прилично за-, доцнила, потврђује ову чињеницу, Задружне продавнице доскора су се у своме пословању 0: граничавале једино на прода“ Ју „Унрине“ робе и других ин. дустриских прерађевина, које служе за исхрану или одевање становништва, Преоријен. тацији у раду и добављању
ПОВОДОМ ОДЛУКЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА '0 НОВОЈ ПОДЕЛИ СТАНБЕНИХ ПРОСТОРИЈА
равилна расподела, постојећег станбеног простора
претставља ратну, привремену меру · за ешавање станбеног проблема. Не мисли,
мо тиме рећи да је њена примена ограничена само на крат. ко време. Напротив, она сви у измењеним условима има примењивати, но више не као једина, него као мера паралелна са другим мерима станбене политике. Као диктат нужде, она временом престаје бити самодовољна за решење проблема: у извесном моменту њена властичност достиже највише могуће границе и отада се од искључиве мора претворити У помоћну меру. друге стране, развој економског живота носи у себи услове за предузимање нових, радикалнијих мера за решавање станбене кризе и о ви су сваким даном све бољи, Послератна _ консолидација економских прилика и брз темпо привредне обнове земље пружају могућности за прелаз од расподеле постојећег стан. беног простора на мере којима, ће се станбени простор увећа-
тну којима" ће се створити нов“ станбени простор. 'То истовре-
мено даје могућности станбеним властима да у решавању станбене кризе интервенишу на ефикаснији начин.
У Београду је расподела, постојећег станбеног ·простора достигла крајње границе еластичности. Слободног станбеног простора нема и само св ту и тамо може · одузети по нека соба и на тај начин сместити појединца или ма» њу породицу. Тиме је и правилна расподела _ постојећег станбеног _ простора постала. недовољна за решавање станбеног проблема и нарочито за смештај липа без стана. Силом околности намеће се потреба предузимања нових мера, тим пре што су се за то остварили материјални услови. Први корак ка том прелазу обележава, Закон о принудној обнови оштећених и недовршених зграда. Даљи корак у овоме биће изградња нових станова, која ће се предувети чим се створе потребни предуслови.
Сви наведени моменти и од. колности условили су преори“ јентацију станбене политике У Београду. Ова преоријентација, имала је и морала је имати утицаја ин на рад станбених власти. Док је правилна расподела постојећег станбеног
" простора била ефикасна у ре-
шавању станбене кризе и док није било услова за друге мере станбене политике, рад станбених власти кретао се У смислу интервенције од случаја до случаја, У измењеним условима, са новим потребама и новим могућностима, неминовно се морао изменити правап станбене политике, па следствено и начин рада, станбених власти. Пошто су ти услови, потребе и могућности већ настали, станбене власти у. Београду“ стављене су пред нове задатке и нове проблеме. Док су св оне раније ограничавале на решавање поједи“ начних конкретних случајева.
5 и губиле се у мору ситница,
није ни Могло бити речи о једном одређеном правцу, 0 постављању једне генералне линије у вођењу станбене политике, Губећи св у ситницама, етанбене власти нису ни имале могућности да решавају крупније и важне · задатке. Молбе грађана за поделу ста= нова из дан у дан су'се наго“ милавале, тако да су данао достигле број од неколико хиљада. Станбене власти су прињима водиле административну евиденцију; а биле су у стању да реше само један минималан
На тај на»
ОМЛАДИНЦИ СКУПЉАЈУ ПРИЛОГЕ
чин станбене власти су биле претрпане пословима, 4 ствар ни ефекат, позитивни резул“ тат њиховог рада био је врло мали,
Оваква ситуација руководила је Извршни народни одбор града Београда да донесе одлуку 0 новом начину расподе: ле станбених прос торија, ко“ ја је пре неколико дана, објављена грађанству преко дневне штампе, По тој одлуци грађа»
ни ће се-отсада моћи сами смештати као потстанари на» стањених лица, уколико, са у-
живаоцима _ недовољно искоришћених станова или са они: ма који их примају У свој станбени минимум постигну споразум у том смислу, Про цедура за добијање станбене дозволе у оваквим случајевима, није више компликована и дозвола ће се моћи одмах добијати; довољно. је да лице које жели да се усели у неки стан као. потстанар поднесе надлежном рејонском станбеном от“ секу. станбену пријаву, потвр-
ђену од стране уживаопа стана, па да му се одмах на лицу места изда потетанарска, станбена, дозвола.
Ова одлука донеће двостру“ ку корист. О једне стране, станбене власти растеретиће св молби једног дела рефлектаната, који ће се за свој смештај побринути сами, То ће уједно омогућити станбеним властима да се више позабаве важнијим задацима и преоријентишу своју станбену политику на мере. за повећање станбеног простора. (оправка, и изградња. станова), Као и да више пажње посвете смештају службено премештених лица, страних претставника, државних установа и предузећа државног привредног сектора, С друге стране, одлука, својом упрошћеном процедуром даје могућности свима онима гра» ђанима који постигну споразум са уживаоцима станова, да своје станбено питање реше на, лак, брз и једноставан начин, што им досадашња гло
мазна и компликована закон. ска и административна процедура није дозвољавала, или им је то чак онемогућавала. Потребно је нагласити, У циљу отклањања евентуалних неспоразума, да се наведена, одлука не односи на празан станбени простор ни на по словне просторије. За коришћење ових просторија и даље је потребна редовна, дозвола односно _ решење станбених власти, (С друге стране станбене власти задржавају право да и после ове одлуке интер» венишу у оним случајевима, где се међусобним споразумом грађана станови довољно не искористе или где се поједин“ ци прекомерно шире, Исто та• ко одређивање висине закупнине, како за станбене тако и за, пословне просторије, остаје и даље искључиво право станбених власти, те ће и казнене санкције за повреду прописа, о регулисању висине закупнине бити строго примењиване, Н. МАРТИНОВИЋ
ПА ДАЛО,
_ Тежиште. рада патроната не треба да буде у сакупљању новчане помоћи
и обданишта издржава: ли су се, углавном, од помоћи коју су патронати грађана и појединих. подружница пружали у виду редовних месечних прилога. Ови прилози су често пута сувише оптерећи“ вали поједине породице, јер се дешавало — нарочито у току такмичења — да су патронатом у улици обухватана и она домаћинства чији су чланови запослени и дају редовне прило“ ге преко својих подружница. Иако је требало да се прилози за патронат сакупљају само на бази добровољности, поједини улични активисти при сакупљању нису имали правилан став и код грађана се стварао утисак-да су то неке обавезне да: жбине, Сви скупљени прилози били су драгоцена помоћ за оспо:
Ј едно време дечји домови
~
собљавање домова и зорињавање деце. Данас пак, буџетске могућности дозвољавају народ“ ним властима да дечје домове саме збрињавају и редовни ме сечни прилози за патронате не. ће се скупљати, пошто за њима нема потребе. Међутим, то не значи да патронати неће постојати. Рад по патронатима са мо ће се још више развијати, али у другом правцу, · Наиме, тежиште помоћи патронатима неће бити у новчаној помоћи, него у старању да се деца по домовима осете удобније. Уместо редовних прилога, поједине организације припремаће с времена на време поклоне за децу, а главно је то да се деца што чешће посећују, да се" са њима успостави што, лприснији контакт, тако да она заиста о: сете да им грађани Београда надокнађују родитељску љубав“
ОМЛАДИНСКА НЕДЕЉА почетав нобог тавмичења београдске омладине
Ових — дана одржава се »Омладинска недеља« која је велики допринос да будући рад Народне омладине Бе“ ограда буде још бољи, још свестрани ји. На рејонским конференцијама о: младина. је- упозната са ·вакључцима
Трећег конгреса, са мскуствима из досадашњег рада као и са смерницама новог такмичења које ће трајати до краја ове године. У току >Омладинске недеље« омладина предузећа, _ уста» нова, школа и насеља примиће нове 0:25 бавезе, конкретније и реалније него обавезе из претконгресног такмичења, Једна од важних акција у току ове недеље је скупљање прилога за омладинску организацију. Сав прикупљен новац служиће за потребе саме организације као и за одашиљање омладинаца на летовање и 'одмор. Досада је сакупљено преко пола милиона динара, али ће ова сума до краја >Омладинске недеље« свакако бити удвостру“ чена. Пред масовним организацијама, грађанима и омладинцима стоји задатак да се сакупи што већа сума нова“ ца, пошто је' омладина Београда до» казала да је она спремна и на нај веће. жртве и напоре када су у пи. тању интереси народа. 0,
Низ културних приредби као и. „фи
скултурна такмичења показује да о младина није заборавила на речи мар= шала Тита о потреби културног и фискултурног уздизања наше омладине, . : Последњи дан збитаднке недеље« биће радни дан када ће сви омладин-. ци изаћи на радове и на тај начин-ће,. поред великог долриноса обнови Бео» града, постићи | "огроман број , добро: ВОЉНИХ радних. часова у такмичењу за ·- Прелазну заставу која ће сена крају ове године поново доделити најбољој окружној ли градској органпаација =: и 16 ~
Наше антифашисткиње стараће се о васпитању деце по домовима и обдаништима по" магаће да се одржава чистоћа, да се на време обаве потреб“ ни радови око шивења, плетења и крпљења за децу.
"Исто тако и патронати синдикалних подружница над појединим домовима и даље оста: ју, Али, и овде ће се главна помоћ одразити у радовима које ће поједине подружнице чини“ ти за оправку домова, за кул турно уздизање и за стварање посебних удобности за нашу децу.
Све ово, међутим, не значи да ће сасвим отпасти новчани прилози. Приредбе у корист патроната треба и даље одржа-
вати. А исто тако и сваки гра· Банин омжоћи ће сам да донесе прилог лицу које их је досада
скупљало у улици или предузећу. Само, ти прилози неће се више давати у виду редовних месечних сума, него само онда и У оном износу како то хоће онај који прилог даје. Ни један фронтовски активиста, пак) или члан подружнице који је до сада скупљао прилоге, неће обилазити са списковима ни до" маћинства ни чланове . подружнице. На тај начин прилози који се буду дали, биће заиста добровољни — прилози у правом смислу.
Продавница УШ радничко-служ беничке
свежих намирница приступило се тек по добивеним директивама, али довоз поврћа и воћа изискивао је још раније У“ савршени апарат добављача, откупних станица и продавница У самом Београду. Усаврша. вање овог апарата у току је, при чему најспорије иде са о: тварањем нових тезги на пијаци, јер столарске радионице нису у стању да нагло наго“ милани посао око градње великог броја тезги заврше бр" зб. При овоме послу често и сами технички „стручњаци“ по. јединих задруга чине пропусте којима се одуговлачи рад, а самим тим задруге не могу на време да оспособе своје тезге на пијаци.
Тако је „стручњак“ за изра• ду тезги Седме београдске радничко-намештеничке задруте чекао да се сличне тезге по. јаве да би он према њима на“ правио нацрте. Више од десет дана задруга је чекала овога „стручњака“, а за то време пи љари су продавали поврће и воће по ценама које су сами себи одредили, јер задруга као конкурент и регулатор цена није могла да се појави на тржишту — није имала својих тезги.
У прошлој години задружне
и градске привредне органи“
зације дале су велики допринос У снабдевању грађанства, нарочито после нормирања це» на када су оне примиле на себе скоро сав терет око снабдевања, Али са пролећем и дола. ском свежих намирница, које је грађанство. ишчекивало нестрпљиво, прилике су се у мно. гоме измениле и сада је потребно да та предузећа не са• мо снабдевају, већ да, утичу и на цене у смислу њиховог смањења, да буду потпуни госпо“ дари тржишта. На тај начин била би онемогућена експлоатација радног света Београда од стране пиљара и 'прекупаца. Да ли су задруге, Гранап и „Воћар“ (који такође треба да има исту делатност) испунили овај задатак, који се неминовно постављао пред њих>
Задруге и Гранап стварно Успевају да у многоме утичу на смањење цена поврћу и воћу, али свој задатак нису услели да остваре у;потпуности: цене поврћу и воћу још увек: сразмерно _ платама _ раднога света, прилично високе, а при“ ватници имају могућности да те цене повећавају према сопственом нахођењу: онда, када задружне продавнице не снаб. деју пијаце довољном коли“ чином _ потребних — артикала. Гранап је великим довозом у“ спео да сузбије ово произвољно повећавање цена, али се још увек ту и тамо појављују слу“ чајеви, којих не би било када би тржиштем потпуно господа. риле и наше задружне органи“ зације, Само кромпир, грашак и трешње су артикли којима задружне продавнице успевају да у потпуности регулишу цене, Тих артикала има у довољним количинама на пијаци, док осталог свежег поврћа; бораније,. лука, краставаца, тиквица, келерабе, нема У довољним количинама. Ове артикле занемариле суги Глабезад и Главна земљорадничка произвођачка задруга и рејонске задруге, а да не говоримо о „Воћару“ који не са. мо да не довози скоро никакве количине поврћа, већ опет игра сасвим споредну улогу У довозу воћа.
Једнодневни увоз поврћа _ и воћа, у Београд изгледа отприлике овако: (подаци од 31 маја 1946 године):
„Гранап“, „Воћар, „Глабезад“, Главна земљорадничка
произвођачка задруга и рејон“ ске задруге увезли су заједно укупно за један дан 17.748 кг. кромпира и-11.846 кг. грашка.
задруге на НЕ
тргу, Овако треба да изгледају све задружне продавнице
суг,
кеља и других.
7, ЈУНИ 1946
Ри ЗА ЛИ ПАДЕ ГРАДСКЕ ЗАДРУГЕ И ПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕЋА МОГУ ДА РЕГУЛИШУ. ЦЕНЕ
Иако је приватни сектор на« супрот овим количинама увезао овога дана 28.774 кг. кромпнира и 27.066 кг. грашка за дружне и градске привредне организације ипак су успеле да овим. артиклима формирају ре-, алне и грађанима приступачне. цене. Довоз бораније био је врло слаб, због чега је цена о-: вом артиклу нереално висока. Истога дана рејонске задруге. увезле су свега 25 кг. лука, што претставља укупно и сву количину увезену. од задружних предузећа, док је приват. ни сектор увезао 14.480 -кг. лу: ка. Зелена салата држи се на цени још увек из простог разлога што задружне организа. ције увозе минимум овог арти.. кла. „Глабезад“ је 31 маја 1946 г. увезао 4.638 комада салате, што је била укупна количина коју су задружна предузећа тога дана увезла, док су при«
ватници изнели на пијацу. пре. .
ко 20.000 комада. Увоз краставаца, келерабе, спанаћа, папри.“ ке и зелени од стране задру“ жних организација је минималан. Снабдевање овим арти.. клима углавном врши приватни сектор, који је и главни фактор у формирању њихових цена. На смањење цена воћу у многоме утиче довоз »„Грана-, па“, „Воћар“ се појављује са минималним количинама, или се уопште не појављује на тржишту (31 маја „Воћар“ није увезао ни један једини кило“ грам воћф а 1 кг, трешања).
Цене
јагодама,
због сразмерно малог довоза, углавном зависе од приватног“
сектора, иако „Гранап“ утиче на њихово опадање. Треба подвући да „Гранап“ данас но, си главни терет снабдевања, и да само то предузеће има плав. ски довоз и стварне успехе У раду.
У досадашњем раду ових привредних предузећа било је много пропуста и .неправилности које су ометале успешан
рад. Једна од "највећих греша- |
ка је међусобно некоординира« ње у раду, како између самих; задружних 'и градских преду“ зећа, тако исто и између ових и сеоских задруга на терену, Теренска служба добављача би“. ла је раније прилично слаба. У задње време. она. је побољ., шана, али још увек:не постбји“ координирани рад са сеоским: задругама “Ова: ћојава нема оправдања за, "београдске за: дружне организације, јер 'докле год село нема здраву за» другу, дотле ће бити онемогу“ ћено и правилно снабдевање Београда. Дужност је престоичких задруга да утичу на по“ ољшање задружног апарата села и да остваре узајамну сарадњу са селом поред свога задатка добављања.
Зар би смео да се понови случај који се десио у Футогу, где је секретар задруге тражио за свој „труд“ око добав“ љања 30 пара за сваки килограм намирница2 Задружни апарат, како сеоски тако и градски, мора да се чисти од несавесних службеника.
Многе рејонске задруге има.
· ју У своме апарату нееластичне
и невеште чиновнике, махом заостале из предратних време: на, који својом непокретношћу коче правилно обављање- по: сла (ХЈУ задруга), У интересу је грађана и правилног. посло» „вања да се овакви службени“ ди, који воде рачуна само о што већој заради задруге, У“ клоне са својих досадашњих дужности у задругама.
Пре кратког времена на пи, јаци се појавило јагњеће месо У слободној продаји, Међутим, довезене количине не могу да подмире ни минимум потреба грађанства. У унутрашњости (Пирот, Врање) сељаци немају коме да продају јагњад. У пиз тању су огромне количине, али задружне организације досада о овоме уопште нису водиле рачуна.
Да би задружне организације могле да постану фактор на нашим пијацама и имају главну реч у погледу кретања це“ на, што је њихова дужност, потребно је да се њихов добавни апарат прошири, да се отвори што више продавница на пијаци, да се повећа довоз, да се оствари њихова што боља међусобна сарадња, да се из пословања избаце старе тр“ гтовачке навике (рад за профит) и да задружна предузећа појачају довоз оних артикала на које је до сада обраћена мала пажња.
Само таквим радом задруге ће стварно помоћи радном све-
ту Београда и успети да испу“ |
не своју дужност, да буду Ре“. „тулатори цена на тржишту У“ тичући на њихово. снижење, дотле, док цене не буду сразмерне куповној моћи, грађана.
_Б. ВУЧКОВИЋ |.
јуна само 3.385"