20. октобар
га
7 ЈУНИ 1946 =============-- =
пен
20 ОКТОБАР
ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА ИЗВРШНОГ НАРОДНОГ ОДБОРА БЕОГРАДА СА ПРЕТСТАВАИЦИМА МАСОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА |
Повезаност народних власти и грађана у дискусији о буџету —
"На конференцији коју је Извршни народни одбор града Београда одржао са руководиоцима. рејонских одбора и претставницима масовних ор. ганизација, дошла је још једном до изражаја демократичност наших власти и манифестовала се повезаност власти са народним масама. Извршни народни одбор поднео је извештај о раду у протеклој годи“ ни и.изнео предлог буџета предвиђеног за ову годину.
Иако су народне власти по својој суштини и раду У сталзном контакту са најширим народним слојевима, иако је.и досада у Београду сарадња са фронтовским _ организацијама стално остваривана, а такође су н поједини рејонски одбори: полагали рачуна својим грађа нима, — ово је било први пут да'ИНО излази директно пред претставнике народних масове них организација н подноси им, извештај о буџету и плановима за будућност, И доса« да су грађани Београда пома гали рад народних власти, самдиницијативно _ проналазили најбоље начине да реше све оне проблеме обнове и изградње који су се постављали пред народне власти. Али, да би се унело. више плана.у све ра
Комунглно
Година 1945' била је у погледу техничких радова — година почетака. Оскудевало се у радној снази и материјалу, а највише у финансиским сред ствима. Изведени су само најпотребнији радови да би се живот у граду нормализовао (оспособљење трамвајског саобраћаја, водовода, оправка, електричне везе, затрпавање кратера од бомби, најповрш» није оспособљавање јавних зграда, итд.). На радове обно+ ве потрошено је 32,000.000 динара, Грађани су масовно по»
МБгогоа #
МАЋДРМАГ _ МАТАСТАГУ, „ ЈГРАЂЕВИНЕ- | ОДРЖАВ + 1
|ДОПРАВКЕ НА __ ВАЊЕ АДАМА» савског) „БАЊЕ ИНО:А 4“ моста. - . : ч 3
ко СРАБЕВИНЕ |
28.
, со све
Главна. слабост Комуналног одељења ове године је у томе, што. нису на „време добијена, финансиска средства, нити су припремљени технички планови, Није се могло рачунати на велика финансиска средства јер је прошле године била 0"екудица у новцу. Зато је Комунално одељење у току зиме своје. напоре. управило на. ко
ПАРКОВИ _ МЕЛМОРАЦИ:, у Во + == ФОДРМА• ОПРАВКЕ
пне. о ЗА МУНАЛНЕ. МАЛДРМА „ ЧАТАСТАФ, ; „пАРКОВМ, 5706; У
28ооб.вов
и перспективама развитка Београда пв
дове, потребно је било да прет. ставници ИНО-а чују критику досадањег рада, проблема појединих насеља и тешкоће у радовима које грађани обав љају.
_ Но значај ове конференције вије само у томе што је ИНО сазнао мишљење и предлоге грађана и на основу тога је У могућности да унесе исправку У планове за будућност, — него и у томе што ће и грађани моћи боље да сагледају перспективе својих будућих ангажовања у обнови града.
Претседник ИНО-а Нинко Петровић, подвлачећи постигнуте резултате у прошлој години, а нарочито радове на рашчишћавању рушевина и ангажовање народних маса У борби против шпекулације, истакао је да су сви постигнути резултати уствари резултати помоћи властима антифашистичких. организација и широких слојева грађанства,
Из извештаја које су повереници појединих одељења ИНО поднели, најбоље се могло видети колико су се на: родне власти заузимале да радни елан наших грађана буде награђен бољим условима у снабдевању у читавом животу народа Београда,
одељење
магали добровољним _ радом.
егова вредност износи најмање толико колико и новча» на средства у овој години,
Година 1946 донела је веће могућности за обнову. Из редовног буџета стављено је на расположење 5,200.000, из кредита обнове 172,000.000, из додатка буџету 78,000.000 дина ра. Поред тога, Комунално о дељење располаже и сред» ствима зајмова.
Распоред кредита за обнову У. 1946 години изгледа овако;
А) из РЕЛОВНОГ> БУЏЕТА,
#1.620.05%у
ЈЕКАТАА 5 =
. РОТоЕБВ,
В) и
17 ДОДАТЊА
| РЕЛОВНОМ БУЏЕТУ
(8. оео:ове у
ОБА МЕЛИОРАЦИЈМ м ДРУГЕ ПОТРЕЕЋ лаудапију радова из 1945 го“ дине, а мање се бавило пита» њима плана за техничку обно+ ву У 1946 години.
Тешкоћа је ове године у природи послова који се обавља“ ју на неколико стотина места, То. су релативно хитни посло-
ви који захтевају више људ-
ства, много времена, и: бољу ор-
Са конференције у МИзвршном Народном одбору
ганизацију него што данас постоји. Али, оспособљавањем баш ових неколико стотина, 06-
јеката, Београд ће учинити велики корак ка даљој нормализацији живота у њему,
Одељење за здравствено старање
Буџет Градског — санитета 1935-36 _ године износио је 20,539.722 динара, док 1946 године и поред свих ратних недаћа и осиромашења износи 37,672.085 динара.
Број лекара,
аде Љ
сло у + | лоо/
по БА
Заштита претшколске деце:
спроводи се путем: 1) дечјих јасала, 2) дечјих домова, 3) дечјих обданишта, 4) дечјих летовалишта.
Заштита школске деце врши се: 1) путем лекарског прегледа све школске деце, 2) лечењем болесне школске деце по кућама, 3) лечењем у школским амбулантама
Пуни успеси болничко-поликлиничке службе остварени су пуни успеси: 1) отварањем рејонских поликлиника у свим рејонима, 2) скорим отварањем болничког одељења за тубер" кулозне болеснике.
Проблем исхране оних који потпадају под здравствено ста. рање решен је у сарадњи са Одељењем трговине и снабдевања и пружа помоћ у исхра• ни: 1) трудница, 2) деце, 3) болесника, Засада су још (болни проблеми здравствене службе: 1) пијаце, 2) уличне продавнице животних намирница, 3) гајење живине, свиња и друге стоке у граду, 4) дератизација. Ово све биће решено Законом о санитетским инспекцијама.
Некада је здравствена случ жба почивала на самарићан> ским принципима капитала: данас организација здравствене службе почива на уставном праву радних грађана на пуну лекарску ломоћ,
Одељење за социјално старање
У делокруг овог Одељења спада целокупна служба соци“ јалног старања на подручју Београда. Преко својих отсе= ка оно обавља: 1) Социјалну заштиту деце (стара се о за» штити социјално угрожене деце у породици, о збрињавању и заштити деце путем домова и обданишта, о правној и социјалној заштити напуштене деце путем штитништва, води евиденцију, о свој социјално угроженој и напуштеној деци, као и евиденцију свих установа дечје заштите). 2) Стара се о помагању социјално угрожених грађана (кроз евиден“ цију, путем социјалних карто“ тека, приказује проблем и
' предлаже мере за његово ре-
шење, Води евиденцију помоћи жртвама рата и фашистич-
· ког терора). 3) Врши анкете за
поједине социјалне проблеме, као и пописе. 4) Контролише сву социјалну службу у рејонским народним одборима. 5) Испитује и проучава социјалне прилике, социјалну струк“ туру београдског становништва и решава у кругу своје над“ лежности _ његове социјалне проблеме и предлаже мере за побољшање општих социјал“ вих прилика,
Ови задаци се обављају: 1)
преко Отсека за заштиту ма-
тера, деце и младежи и 2) пре“ ко Отсека за социјалне помоћи,
Збрињавање и заштита деце
После рата постојао је велики број тешко социјално угро“ жене деде, како због после“ дица рата, тако и услед недо» вољног старања о деци у бившој Југославији, Требало је хитно нешто учинити, претила је зима и глад.
Затечен је један дом у Звечанској Улици грађен за 180 штићеника.
У њему је смештено 700 де“ це из града и целе Југославије.
Одлуком Министарства социјалне политике за Србију Одељење је преузело четири друга дома:
1. Дом ученика и ученица Московска (Крунска) улица.
2. Дом за васпитање младе" жи — Краљевића Марка улица.
3. Централно дечје прихвати. лиште — Московска (Крунска) улица,
4, Дечји лазарет — Мије Ко вачевића (Адмирала Пикоа),
Све је то било мало према потребама. Приступило се стварању нових домова. Данас их у Београду имамо шест:
1 За претшколску децу Звечанска улица. 200 деце да 7 година.
29) Дом за децу основних школа — Сокобањска улица
. „Саша и Тамара“ 160 деце.
3) Дом за децу основних школа — Толстојева улица. 80 деце, [|
4) Дом за слабуњаву децу оч сновних школа — „Петар Драп« шин“ 90 деце. У |
5) Дом за ученике средњих школа — Московска (Крунскау Улица 200 ученика.
6) Дом за ученице средњих школа — Звечанска улица 120 ученица, |
Питање напуштене деце ре« шиће се путем две прихватне станице и постојећег дома У Краљевића Марка улици,
За децу-деликвенте отвори“ ће се дом ван Београда и при« хватилишта у Београду, !
Обданишта
Обданишта по ослобођењу није уопште било, Данас их има 22, са 1300 деце,
На летњи поправак одлази 3—3.500 деце,
Обраћена је пажња на помоћ породицама. Предвиђена је по. моћ за социјално угрожене мајке, у виду бесплатних 0 према за новорођенче, као и новчана помоћ,
Исто тако постоји кредит за набавку стерилизованог млека за прихрањивање одојчади социјално угроженим мајкама.
Овај Отсек је раније делио помоћ социјално угроженим породицама. Данас се помоћ дели преко рејонских народ“ них одбора.
1934 породица и појединаца ужива помоћ. Висина помоћи
' креће се од 900 до 1200 динара,
Дели се и тренутна помоћ сиромашним _ грађанима, боле» сним и незапосленим радни“ цима.
За породице погинулих рат• ника, инвалида и жртава“ фа-
шистичког терора, којих има 2.372, додељује се месечно 2,857.947 динара.
Домови за социјално угрожене
1) Дом стараца и старица, са два помоћна дома. 450 штићеника, 2) Дом за слепе девојке.
3) Дом за просјаке.
Ово Одељење било је неопходно после рата и окупације да би средило социјалне при“ лике. Међутим, побољшањем привреде и целокупног живота делатност Одељења ће се смањивати, Сбдзљење трговине и снгбдевања
Из реферата Одељења за тр“ говину и снабдевање најбоље се могло видети колико је напредовала наша производња и колико је побољшање постигнуто у снабдевању Београђана животним намирницама и осталом робом. Само за 4 месеца ове године издато је грађанству 612 вагона пшеничног брашна, 70 вагона меса, 78 вагона шећера, 66 вагона масноће и преко милион разних Унриних пакета. Поред редовног снабдевања грађанства, ово Одељење снабдева потпуно животним намирницама 83 разне установе са 14.000 особа и 86 мензи са 14.582 лица.
Поред редовних грађанских карата и карата за раднике и намештенике, у овој години издате су и нове карте: за болеснике и труднице. Осим тога дат је предлог за редовно појачано снабдевање деце од до 14 година. Ускоро ће и до садање потрошачке карте бити замењене новим потрошачким листовима са роком важења од месец дана за сваку категорију потрошача засебно, који ће садржавати како основно тако и допунско следовање.
Распоред поделе појединих артикала у протекла четири месеца и изгледи за будуће пословање по појединим артиклима су следећи:
ју Воће и поврће. — „Гранап“ је обезбедио за Београд око 5.000 вагона разног поврћа. Главна београдска задруга и произвођачка задруга закљу“ чиле су такође откуп великих количина поврћа, Ако се. овоме дода и увоз преко приватног сектора који је и досада био важан снабдевач Београда то је „а: ~
бУРец Анине ЗА ОДЕВАЊЕЈ
Дат је предлог да се убуду= ће уведе систем издавања по тачкицама (пунктовима) у циљу бржег издавања робе.
6) Хемиска роба. — Потребе за хартијом углавном су задовољене; сапун, сапунски прашак и сода додељивани су ре“ довно према одређеним квота“ ма, а стаклом су подмирене само потребе грађанства,
в)у Увоз угља и дрва знатно је појачан у овој години, Постигнуто је снижење цена у" гљу за 121 динар и дрвима за 55 динара. Четворомесечни увоз У овој години упоређен са про шлогодишњим целокупним увозом показује велики пораст;
; угља 1945 увезено је – 42.000 тона 19462. » | 54.000 „ дрва 106.000. мз 0.000 „
исхрана београдског становништва потпуно обезбеђена, утолико пре што је само у Београдском округу засађено 3.308 хектара кромпира и око 5.000 хектара осталог поврћа.
9) Житарице. — У току године увезено је: пшенице 715 вагона, кукуруза 359 вагона, пшеничног брашна 47 вагона и јечма 28 вагона, Поред тога за индустриски тов свиња градске кланице и Главне београдске задруге обезбеђена је количина од 50 вагона кукуруза, а паралелно са одређивањем це на возилима са запрежном стоком, почело се са издавањем сточне хране државним и задружним предузећима као им приватним кочијашима.
3) Месо и масноће. — Просечно се за потребе грађана троши месечно 192.000 килограма меса, 42.000 килограма масти и 68.000 килограма зејтина,
4у Млеко. — Београд дневно добија од 16—20.000 литара млека, које се дели болесницима, трудницама, радницима за“ посленим на пословима шкодљивим за здравље и деци. У последње време, деци до 2 године дели се уместо пола ли“ тра, један литар млека.
Снабдевање _ индустриском робом
а) Текстил. — Грубо рачунајући, укупна вредност издате робе у 1945 години износи 55 милиона, док вредност издате робе за 4 месеца у овој години износи око 80 милиона ди“ нара тј, 20% више.
Упоређено са прошлом годином, снабдевање текстилом о“ вако би изгледало;
МОБУЖА
Расподела и реализација одобрених контингената робе вр“ ши се преко три сектора: дрз
жавног, задружног и приват“ ног,
За разлику од прошле годиа не велики број београдских тр“ говаца укључио се У послова» ње Одељења, Док их је прошле године са ИНО пословала 800, ове године укључено их је У пословање 2.109. На тај начин велики број приватних тр-= говаца који је прошле године био у пасивном ставу ишчеки« вања или је трговао искључи“ во са неконтролисаном робом, укључио се у систем послова“ ња Одељења трговине и снаб« девања,