20. октобар

ПУЧ

аи

_ зајмљују жице, настављају, у“

КОРАЈ К МИ 5 ум, %

Преношење процеса преко радија заустављало је пролазнике,.

(Наставак са треће стране)

плати „што му даје овако сиЛан материјал, каже један младић кроз смех.

— Каменом то треба, узвикује гневно омален, поцрнео ч0овек. Цеснице ми се грче кад га слушам. Гледао сам ја слике његових злочина, слушао сам људе што су својим очима видели како се са Немцима -братиме. А шта сам пута, видео како се ове брадоње у немачким аутомобилима „у сред Београда „возају...

“:

По кућама, у пренасељеним становима београдских поштених грађана, сви су збијени у одајб где су радио апарати, Крпе жене, шију, слушају. Долазе суседи, који немају радија, У пуним собама чује се само пренос из суднице и нервозно мешкољење и пуцкање столица, кад „горски цар" нешто „царски" слаже, или кад браниоци покушавају да му сугерирају шта да каже.

= Да ми је знати, ко се при“ мио да га брани, пила једна из групе девојчица,

Нико не одговара, Само старац, из угла собе, више за се66 каже:

— Као да се може бранити и одбранити неко, кога цео народ оптужује,

До подне. Требало би да, жене готове ручак. Али неће да, пропусте суђење. Зато се по-

дешава се, и — радио је изнесен на терасу, где се, на „штеДУ' готови ручак. Тако, суђење чује цело двориште,

Одједном оживе све дворишне терасе, Излазе жене са кромпиром, боранијом, са ра спаљеним пеглама, са лавори. ма пуним пелена за прање. Све суседске несугласице престају. Нико не тресе — јер — слуша се суђење.

Ту је, у гостима, код једне укућанке, и сељанка Смиља, из села Лесковца. Дошла је да присуствује суђењу, али прсла јој је вена на нози. Мора да лежи.

— Жао ми је, али и боље је ште нисам тамо, Кад чујем ка. ко се држе ови злотвори, што ми кућу затреше и у црно мв завише, више волим што сам овде. Могло би ми тамо црно ка очи да падне, — неред да малравим. А види, молим те, како је суд миран, — капу да му скинеш.. А. мора да су и

сами осетили зарђану четничку каму У својим грудима,,.

За време одмора у судници, жене брзо обављају послове унутра, у кући, А потом, опет на дворишну терасу..,

Једна од београдских читаоница. Овога путег без читача. Сви су сад слушаоци = од почетка суђења.

— .. постојале су две врсте мањина, трепере речи браниоца Ђоновића, културна ни некултурна,., Главе београдских интелектуалаца, седих и младих људи, професора, књижевника, уметника, одједном се дижу.

— Какав оптужени, такав и бранилац, вели стари научник и глади потиљак.

—Спавао је и преживео че. тири најсудбоносније године, додаје студент, нервозно ски дајући наочаре.

Тако примају суђење по. штени грађани, мирне савести. Али има и закључаних врата. Спуштених капака. Ту се са стрепњом слуша свака реч оптужених, Дрхте ситне Дражине слуге: зеленаши, црноберзијанци „окупаторске – скутоноше. 'Трепере као шибље. На белом су хлебу. Они се не револтирају на Дражина непризнавања и извлачења. Обратно, Свако застајање и замуцкивање погађа их право у срце. Дрхтавим рукама бришу зној, у страху да њихова ситна, безначајна имена не испуне замрачене кутове њихових одаја.

Цео Београд са гађењем прати љигава извлачења и бедна признања оних што су обесно певали, устима масним од ги. банице и печења:

„Дрма ми се, дрма ми се

шубара и цвеће!

Заклаћемо, заклаћемо,

ко за краља неће,.."

Издајство и злочан били су њихова животна дела, Само, народ чисти кукољ из своје средине. А очишћени кукољ више не може да никне,

= Једва сам чекао да позне овај процес „каже један радник — алатничар „Микрона“, Сит сам свих тих гадости и прљав. штина, Кад се све сврши, лакши ће ми бити рад, слободнији ваздух,

За то време, преко гласноговорника се цеде речи:

= Може бити,. Можда. Али

не, није ми познато... _ Мулија ЛУЧЕВ

___ИЗДАЈНИЧКА_РАЧУННЦА

Оптужени Врањешевић у суочењу са »Дражом« тврди да је у мају 1945 примио писмено и усмено наређење да врши диверзантске акције и саботаже — од Д. Михаиловића

о “ Гире. =

+ 7

| 17 и Минус Г

1 зет и

" Маине =>

та минус јесте плус; Према томе ако У рвог издајника ја више нећу бити издајник, ;

намештеника.

20 ОКТОБАР

ЗАКЉУЧЦИ ПРВЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ МЕСНОГ,

СИНДИКАЛНОГ ВЕЋА

а ИД

ЈОВА У ООШШЛОЈ ТОДНАН

и будући задаци

Му досадашњим успеси“ ма за побољшање живота широких радних маса Ме: сно синдикално веће може да забележи и тај, што је куповна моћ радничких надница, само“ од краја прошле године до маја месеца 1946, повећана за око десет процената,

У току такмичења показан је велики успех, али је било и пропуста на које треба указати да се не би поновили,

Често су такмичењем руко“ водиле управе предузећа или само синдикалне подружнице без управе што се није смело да догоди, Мзвештаји о такмичењу такође нису били до“ вољно јасни ни конкретни, због чега је Месном већу било о немогућено правилно проце“ њивање успеха, Што се тиче административних установа, постоји тенденција да се такмичење сведе на продужавање радног времена и онемогући завођење норме иако је, према тврђењима стручњака, могуће и на административним пословима утврдити норму.

У развијању такмичарског полета досада је синдикатима помогла највише омладина, ко. ја је својим залагањем и примером била потстрекач и о" сталим радницима. У првомајском такмичењу многи омла“ динци су научили да раде на једној или више машина. Нажалост, има појава да старији другови неће да помогну брзо стручно подизање омладинаца, чувајући љубоморно своје знање. Таквом схватању, које се

бити, Овде долази и пропуст синдикалних подружница да воде свакодневну бригу за жи. вот сваког радника и намеште“ ника појединачно,

У протеклој години на организационом пољу окупљања: радника и намештеника Месно веће је учинило много, Оно је оформило све струковне орга“ низације са форумима изабраним од самога чланства, Али, и овде је било извесних недостатака. Недовољна чврста по. везаност између месног одбо“ ра и Месног синдикалног већа, а нарочито између месних одбора и подружница, била је за организационо _ учвршћивање рада месног синдикалног покрета велика тешкоћа, Веза месних одбора са Месним синдикалним већем била је нере» довна., Доношене су одлуке без консултације са Месним синдикалним , већем,

Годишње скупштине подру“ жница месних одбора одржаване су на брзину, без наро“ читих припрема, и због повр» шности у њиховом организо“ њу у већини случајева нису постигнути потребни резултати, нако су оне припомогле да се наше синдикалне организације донекле организационо среде и ојачају.

Основни задатак Месног већа и месних одбора је да побољшају везу са нижим и ви. шим _ форумима, Досадашњи пропусти у организовању дошли су због недовољног иску-“ ства руководилаца који су регрутовани, углавном, међу мла-

Са годишње скупштине Месног синдикалног већа

вуче из прошлости, треба енергично стати на пут. С друге стране, према многим ученицима у привреди не поступа се онако како би то требало У нашој новој Републици, Ученици се туку, не обраћа се до. вољна пажња на њихову ис“ храну На њихово васпитање и на њихов економски положај.

Питање снабдевања је један од најважнијих сектора рада наших синдикалних организација. У том правшу Месно веће је помогло оснивање радничко-намештеничких задруга. У Београду данас има 27 рад ничко-намештеничких – задруга са 97.529 чланова,

Досада мензама такође није посвећивана довољна пажња. У многима није било сређено ни књиговодство, ни благајна, а дешавале су се, нажалост, и ироневере, Контрола над мен зама била је занемарена. Због свега овога, узимајући У 0об6зир чињеницу да се у 87 мензи Београда храни 14.418 радника и намештеника, треба што пре побољшати како храну по мензама, тако и контролу над њиховим пословањем.

И Месно веће и месни одбори и подружнице одликују се досада врло слабом активно. шћу на питањима уређења радних односа. Овде је недостајао систематски рад, Питање радних односа такође није било схваћено довољно озбиљно од многих наших син. дикалних функционера. Деша-

„вало се да предузећа отпушта. ју раднике без отказа, да се

дају велике аконтације, да се занемарују интереси радника и Убудуће биће дужност синдиката да својом интервенцијом на време спречи овакве појаве. Синдикалне организације узеће потпуно У своје руке службу посредовања рада, чиме ће, решавање веома важних “проблема прећи у руке синдиката, Месно веће и месни одбори учинили су многе пропусте у погледу пажње, коју је треба-

„ло посветити проблемима со-

цијалног осигурања. Овде по

„стоји. читав низ пропуста који

ссе не могу скоро ничим оправдати, а којих убудуће не сме

ђим чланством синдикалног покрета. Досадашњи рад Месног већа на културно-просветном поди“ зању радних маса дао је при личних резултата, али према броју синдикално организова-

них радника још. нису искори-.,

шћене све снаге за свестрани развој културно + просветног рада. Овде постоји читав низ недостатака, који се углавном огледају у несистематском и непланском политичком и струч“ ном уздизању и уопште поди“ зању знања радника и наме. штеника.

Радници предузећа „Партизан“ користе досадашња искуства

омладина пре

дузећа „Партизан“ доживели су у прошлом такмичењу извесне неуспехе. Ови неуспеси дошли су због квара У машинама о којима није довољно вођено рачуна и због обраћања веће пажње на квантитет него на квалитет производа, Али зато, са стеченим искуством, ми с:) ступили У нови део такмичења и надамо се да ћемо у њему показати много више успеха него у прошлом, Наш план рада предвиђа по. дизање капацитета производ“ ње уз побољшање квалитета за 20%. У будућем такмичењу обавезујемо се да ћемо највећу пажњу поклонити уштеди ма"теријала и побољшању радне дисциплине. Што се тиче културно - просветног рада, обавезали смо се да своју делатност на томе пољу проширимд одржавањем већег броја читалачких часова, предавања, у: смених новина, колективних посета изложбама и појачаним радом у фолклорној, шаховској и фискултурној секцији.

Обавезали смо се такође да наше неквалификоване друго ве оспособимо за квалификовани рад. У ново такмичење ми смо ушли с појачаним радним еланом,

Загорка КОЛАРЕВИЋ

адници и

21 ЈУНИ 1946

— Времена се мењеју

Више од 1000 занатских ученика биће овога

лета П

Сри — Безобразлук! Замисли, мајстор Тозо, уместо да ми пе

ре судове и спрема кућу, онај шегра иде у бању, а жена мора да остане и ради „његове“ послове.

ослано на четрнавстодневно летовање,

ИЗ ОДЕЉЕЊА РАДНИХ ОДНОСА

Газда Боји још и данае туче сбоје радниве

ако закони у нашој др-

жави заштићују радника

у радном односу и оси. гуравају му све могуће предности, у извесним предузећима појединци самовласно крше из. дате прописе, Такав је случај са, предузећем браће Вранеш у Кнеза Милоша улици број 15. Овом послодавцу се не свиђа, нови однос који влада у раду и он на све могуће начине изи. грава, прописе на штету својих радника.

Још у јануару месецу послодавац је отказао рад Томи То-

· пићу с мотивацијом да, је не-

правилно радио у неком послу. Том приликом он је тог радника, малтретирао, покушавао да, га, бије и претио да ће га, „убити као псето“. Но, покушај послодавца, је овога, пута пропао. На. захтев радника и синдикалне подружнице формирана је ко: мисија, која је утврдила, да, су разлози неосновани и одредила да радник остане и даље на, послу. После извесног времена пословођа _ предузећа – Петар Вранеш истукао је радника, Тому зато што му је ставио примедбе на неисправности у раду. Суд је интервенисао, те је и овога пута покушај посло.давца, пропао. Кратко време по. сле овог случаја, предузеће је „услед опадања посла“ дало отказ радничком поверенику и његовом заменику Томи Топићу, а исто тако без знања, повереника дат је отказ још пето. рици радника. Међутим, послодавац је у отказу написао да је отпуштање извршено у спо.разуму са радничким повереником и на тај начин изнудио потписе радника на примање отказа, Поред тога, не преза. јући од Зокона о ученицима, послодавац је дао отказ и уче. нику Радмилу Марковићу с ко. јим је амао 3Закључен уговор о учењу.

Крајње је време да власти најстрожије интервенишу у о вом случају, јер се не сме дозволити да се ма чијом самовољом малтретирају радници пи ученици. Одељење радних односа треба што пре да испита,

случај и да оштро казни ове преступнике наших Закона, за које се радничка, класа, година. ма, борила,

Љ. Л.

Мајстор - „васпитач“

|--( од мајстора Мите Јанко. вића У Улици Маршала Толбухина број 40 ради Ра дојка Илић скоро десет месе• ци као ученица и Славка Стра» живук од 1 априла ове године, Али ниједна није пријављена Заводу за социјално осигура. ње, нити је са њима склопљен уговор.

'И поред свега овога мајстор Мита Јанковић мучи своје у. ченике, Тако о Божићу натерао је ученицу Радојку Илић да му пева „Христово рожлдество“, Наравно на овоме се није стало. Ученица је добила ударац по носу, зато што није хтела да пева. А исход свега овога је — да је Радојка Илић почела да осећа болове у очи“ ма и носу, То мајстор Мити није било довољно. Он је при“ сиљавао ученицу да ради све кућне послове, задржавао је на раду по четрнаест часова, А мучење је увек – примењивао као свој васпитни систем: Јед“ на од мајсторових метода је

да ученица Радојка Илић мора да удара својом главом о мај“ сторову песницу!

Мајстор Мита Јанковић, | послодавци њему слични, треба једном да схвате да је народ“ на држава осигурала права радника, да је створила законе са којима треба да се добро упознају и да науче да је рад“ ник пуноправни грађанин,

В. Ћ ,

ФрОм7 овсаи описи

ПИОНИРСКИ КОМАД, КОЈИ ТРЕБА ДА ВИДЕ СВИ ПИОНИРИ

ТЕБЕ «давно сам са децом гледала у

поздришту на Брачару дечји комал зУдарници« од Бранка Ћопића,

Хтела бих да скренем “пажњу руко: водиоцима пионира, да не пропусте претставе овога комада, већ да дове ду пионире у што већем броју.

Заиста би штета била да сви бео. градски пионири не виде овај дечји комад. Марија СТЕФАНОВИЋ

ТРАЂАНИ ВОЖДОВЏА ЗА СВОЈЕ

НАСЕЉЕ

У Кумодрашкој и Витановачкој у

лици грађани су отпочели рад на поправци и калдрмисању улица. Велики број грађана, омладинаца м рад“ ног народа учествовао је на поправци ових улица и полагању – водоводних цеви,

Сваког празника и недеље станов. ници Вождовца раде без одмора, помажу и сами себи и брзој обнови земље. На раду су им старци преко 60 година. Као „резултат озбиљног зала. гања становника: радови на уређењу улица биће у току идуће недеље 3авршени. ;

Становници Вождевца обавезали су се да ће у слободном времену радити на осигурању јавних чесама, поставља. њу шахтова за славине и зимских славина, како би се омогућило грађани“ ма да м преко зиме имају воду.

| Јован М; АДАМОВИЋ

ПРЕТПЛАТНЕ КАРТЕ ЗА ЧЕТИРИ ВОЖЊЕ ДНЕВНО НА ИСТОЈ ПРУЗИ

С3 160 сам да узмем – претплату ђ трамвајску карту, код Белсав-8, за четири вожње дневно, на једној прузи. Али речено ми је да могу д% бити само две месечне карте по 1 док карта за четири вожње дневно али на две различите пруге, стаје 180 динара,

Питам се због чега постоји ова реч злика у цени.

Два пута дневно идемо и враћацо се с посла, а возимо се само једном пру“ гбм. . Требало би и нама изаћи у сусрет:

Јован СИМИЋ

ГРАЂАНИ ТРЕЋЕГ НАСЕЉА ТРЕЋЕГ РЕЈОНА УРЕЂУЈУ СВОЈЕ УЛИЦЕ

Ко завршетку првомајског ТаКМИ“ чења, грађани трећег насеља трећег рејона наставили су да се такмичење новим снагама. Поред »старих ради!“ кас кључили су се у радове и ОНИХ грађани који раније нису учествовали, Рад почиње сваког јутра у 4.530 и: Ре“

" ди се до 7 часова. У групи ради 80

до 70 грађана и грађанки, Жене уче“ ствују у већем броју, јер мушкарим одлазе на редовне дужности, Статистичари раде. Све се уноси У бележнице и графиконе, Води се 9 свему тачна евиденција и рад се коме „тролише, Грађани су се обавезали 28 у насељу не оставе ни једну УлИЧУ неуређену, ни једну рушевину нерви скрчену, Јелена МАКСИМОВИЋ