20. октобар

ледаоци напрегнуто прате покрете и речи изговоре.

не пред микрофоном ко-

ји се налази на сточићу, Руке се стежу у песницу, усне се грче а очи без трептаја упиру ка сточићу на подијуму, поред кога седе оптужени злековци.

Бити поштен човек а играти злочинца није лака ствар, ' Али бити зликовац, подал и свиреп, а глумити збуњеног, изненађеног и невиног човека — мо. гуће је. А ипак то је глума са дометнутим речима и измишље. Ним догађајима, то је глума која не може фалсификовати историју крвавих догађаја, са Хиљаде убистава, са невиђеним · издајствима,

Дража Михаиловић органи Затор издаје народног устанка, команданта

глуми изиграног

кога нису слушали, ма да се по његовим директивама клало, и батинало, и успоставља ла, сарадња са Немцима. Превејани шпијун мађарског ђенералштаба, на суђењу глуми обичног залуталог човека ненавикнута на оно што га терети, Обрастаб у браду попрскану седином, беле коже на челу, са очима које се крију иза светлуцавих наочара, – издајник Дража Михаиловић, на махове, белим рукама милује своЈу браду и зурећи у судије меКим гласом говори за издајство: — То је интрига,

Негде он употреби и појам „садејства“ и миран, задовољан што се сакрио иза ново смишљених појмова, још мекшим и нежнијим гласом, вели:

— Знате, то су детаљи, не могу се сетити!

Глумац, шпијун Дража Михан. ловић, застаје на моменат у својој похлепи за речима, он их не налази. увлачи врат у рамена и са гласом који нема, боје, ни женске мекоте храпавим као пригушен шишти;

— Не разумем питање,

Тупо, без животног смисла опет лаже, као што је лагао.

— Да размислим, шапуће из. дајник, тоне. на оптуженичкој столици и као да је глумац нестао, већ се помаља нељудска, чудовишна прилика, која је отежала од тешких издајстава и убистава, и у којој се згрушале речи У грлу.

Глумац не одигра увек своју улогу до краја, јер је стварност јача од амбиције, Агент и шеф црних тројки признаје да се борио против Народноо. слободилачке војске, признаје изнурен, исцеђен од страха, што није могао изврдати и са. крити опет себе иза мирног, измишљеног причања,

Али ипак он се досећа да је погрешио набацује на себе но. во рухо љубазности до одвратне сервилности и животињске пузавости, Улази Дража У салу прав, клања се пред судом, седа, хтео би да залепи поглед у зидове, али ипак окреће главу и шара по народу и судници,

Има злочинаца који пред судом признају све, има и таквих који се показују покајницима, али има и великих мајстора злочина који на суочењу глуме, јер им само то и остаје чи. ме се могу покрити. Злочинац

Дража Михаиловић ревносно пре суђења зачешљава своју браду, пере своје неговано ли. це и чисти нокте, Али се још ревносније припрема и уноси у глуму своје измишљене роле човека, који пропада пошто га није нико схватио, Суочи се издајник Михаиловић са Врањешевићем, згурио се на столици и намешта руку на уво, али када је чуо да овај говори о његовим наређењима за диверзантске акције у тек ослобођеној земљи, злочинац брзо, Као плашећи се, да ће заборавити шта треба да каже, јовори дајући своме гласу ујерљивост: — Није, не верујем, не сеам се!

И исто тако на свим осталим уочењима издајник и прева-

ант, стари обавештајац Ми“

Хаиловић, савлађује се и мери своје речи, Али деси се да клоне и, као после суочења са Врањешевићем, наслања

своје руме отежалу главу, од

догађаја које је режирао. Уморан од измишљања, скоро побеђен, заборавља да игра и нема снаге да подиже своје брадато лице, са маском“ 34. препашћеног и изневереног „Хероја

Али ређају се сведоци који су стрељани од четника, а остали живи, они који су предавани Немцима џи специјалној полицији, причају приче са-садржајем од кога се јежи кожа људима у сали, одвија се филмска трака о људским животима који се уништавају ба.

на_

ЛЕ

налном ско мотре публику

жујући оштрину покрета, задржава на белој марамици, ко.

навиком оштро и дрУ сали, Десна рука 'оптуженог диже се нагло и махинално се, убла-

Ја вири из малог џепа на ње

тинама, пушчаним мецима и говом тамном капуту Прсти камама. Е : и. Е извлаче ту марамицу још за

Михаиловић, мали и циничан, два сантиметра, Затим, заокрет држи своје беле руке на Тру• _ на десно и »човек са марамидима које су потписивале смот. ЦОМ" корача према оптуженич.

не казне са словом „37,

смишља згодне одговоре. Копрстрах од казне а дела се тежа и крвавија, азвија се историја злочинства их прислукан- толико ла црну пеле-

ца се у њему и жеља за животом, ређају све

У нашој земљи, он шкује, мери их на тару и има само каже: „нисам имао рину, већ сиву,“

своме

Висок, седих власи лр Мољеали седећи он је спушта према поду, једва је подиже и чини се предао побоконтемплацији којој злочинци без друге адвокат, потпретседник српског клуба од пре рата, у-

вић држи главу високо,

човеку,

жничкој прибегавају Утехе, Амбициозни ротаријанац,

да се

мео је као претседник такозва, ног националног комнтета да Ууформљује злочине у директни. ве и пароле, умео је да изнала. ЗИ „линију“ политичког рада кољаша. Он је онда скоро све правдао, а данас збуњен не ра. зуме ништа и чуди се, јер он је неборац и „спроводио је само конституалну политику“, ж

Непокретљиве главе са кру. том уштирканом крагном на врату улази у салу Радић, командант Босне, убица рањених партизана, побратим немачких Капетана и мајора, коцкар и организатор пактирања са усташама. Слоновски тежак, ду. гих кошчатих руку, у кратким рукавима, невешто окреће њи. ма и не заборавља никада да подигне панталоне да их не би изгужвао. Он говори робустним гласом, али када треба да призна своју сарадњу са Немцима, прича тише, застајкује и правда се да је био болестан. И сатеран уза зид, када се чита не. мачко писмо о сарадњи, спушта своја рамена и гласом који гребе, одваљује: „Како суд нађе“,

Увек обешених обрва, плав и мршав Глишић повија леђа и чини му се као да прислушкује своје некада написано писмо, које је прочитано у судници. „Хватај везу с Немцима, ако избију на Ојловицу.. Христос се роди!“ Командант Санџака, спроводио је легализацију одреда, јер му је одобрио Дража, пактирао је са Немцима јер је било лакше ратовати. На махове гледа у народ, окреће се на седишту и чепрка прсима по оптужници, Непознати, нижи официрчић, желео је много, догурао до издајника народа, а сада издаје и свог вр. ховног команданта,

Висок, мршав, обучен но одело улази у салу Драги Јовановић, некадањи управник града Београда и у време окупације претседник Општине, шеф Српске државне безбедности, владин; изванредни комесар и инквизитор максимус

у там.

(српскога народа.

. Док му је лева обрва спуштена, десна је издигнута у ЛУКУ изнад полициских очију које са мржњом и професно“

_ мунизма,

кој клупи. Учтив наклон према

Судском већу, Поновно удеша.

1 беле марамице у џепчи-

У. .

То је наступ Драгог Јовановића. По понашању осећа се да о себи има високо мишље. ње, као сваки полициски писар. Дрхтаји мржње прострује кроз салу када се он појави. Публика осећа, зна, да су ти бели“ неговани прсти који намештају марамицу, упрљани крвљу невиних жртава, да колоњска вода употребљавана у великим количинама није могла да спере са њих мрље од у“ сирене крви, које су се кроз двадесет и пет година „заслужног рада“ Драгог Јовановића »за краља, отаџбину“ и Геста. по, лепиле за њих.

Драги Јовановић пред судом И не покушава да крије своје злочине, Сувише их је. Окорели зликовац осећа да је долијао, али и у тим часовима, када се пред судом открива истина о злочинима, Његовим и његових сарадника на истом послу: о сарадњи са фашистич, Ким окупатором, о тиранском уништењу _ српског народа, о продаји земље; он задовољава своје садистичке, животињске нагоне посматрајући са ужива. Њем кукавичке покушаје, лажи и копрцања својих дојучерашњих „једномишљеника“ који покушавају да обману народни суд,

Он се не каје за своја дела, „ОБ се осећа само „делимично“ крив..,

Омрштавео је Драги Јовановић, његови образи више нису, масни и црвени, глас му је мек. ши... Ипак, тамо у дну његове помрачене свести крволока назире се паничан страх од за» служене казне...

Велибор Јонић нема глумачког талента, јер је за глуму потребна интелигенција која њему недостаје, (Он улази у са. лу као бик пред борбу, сагнуте главе, закрвављених очију. Дебело, задригло лице без успеха покушава да добије све-

тачки изглед, Сав успех, који је постигао при првом уласку У салу, може да се сведе на кратку реченицу, коју је тихо изустио неко из публике; „Добро је ухрањен овај вепар“, Авај ни светачка, четврта“ ста брада није помогла Јонићу, »„идеологу“ „Збора“ и министру просвећивања са полициском палицом у доба Недићеве „владавине“, да обмане посма. траче, Дрско ступа Јонић ка оптуженичкој столици, Бик „је сагао своју главу, али постепено храброст га напушта, јер о његову тврду главу као маљ удара глас претседника суда, који ту. че конкретним чињеницама: А, Б и В категорија ученика, најпотпунија сарадња са окупатором у убијању и пљачкању незаштићеног становништва, „идеолошка“ борба против ко. фашизација _ школа

итд, итд,

Архилажов је Јонић, призна“ је само оно што мора, када је чињеницама доведен У шкрипац, А онда још један Ударац 0 тврду главу бика: суочење, Зној га облива, дрскости неста. је, брише _ чело марамицом и дува ширећи ноздрве, На ње.

ГОвОМ врату кравата

је раскопчан, Не, Углађен човек, Војној академији џ Смедерев ској Паланци!

Глуп и себичан, У кукавич

ком страху пред заслужено казном,

„Јонић

опере,. _Рашчупана глава забијена изгубљен

мере, Последњи покушај... — Хтео сам да се закалу“ ђерим...

Хтео је да се склони од казне, да се и даље гоји на неУ дворани смех. Глава бика се глупо У масу.

Ком. манастирском имању, окреће и зури Као да се чуди.

Ево још Једнога, стари, излапели и ислужени кловн, Погрбљена леђа, кратковиде очи испод дебелих у црном оквиРУ наочара; опуштени, прљави

бркови, који висе исто као и његове панталоне, док се приближава црној клупи, Бивши генерал и бивши министар сао. браћаја у Недићевој „влади“ Ђура Докић већ је једном ногом у гробу. Седамдесет и две године... Седамдесет два лета кловновског рада... То умара.

Он се не осећа кривим,. Учинио је све да би у време оКупације наше жито што брже доспелдо у Немачку, да би од наших сировина била прављена муниција, ла би народ »за чији се спас бринуо“ што пре помро од глади, да би.., Али зашто набрајати,., Он се не осећа кривим.

Ђура Докић за то тражи медаљу, „Ех, да је краљ овде...“ мисли он, али срећом кра, љева више неће бити,

Тај глуви старац заборавља да није у циркуској арени. Ла. же кловновски, труба глупости и окреће се према публици. Ваљда, да би видео утисак... Бивши генерал, и то арМиски, седи на клупи после завршеног – саслушања, Окреће леђа суду џи тражи очима неког у публици. Када га је пронашао, рођака или познаника, кратким покретом главе по, здравља,

Затим се окреће и предаје дремежу. Он чека, он очекује, он се нада,

Опет – један који је целог свог живот чекао одликовање И унапређење, Њему је то чекање најзад досадило и уз помоћ Недића Унапредио је сам себе у чин генерала, „Генерал Коста Мушицки — то звучи некако крупно!“

онда, продавши своју савест (додуше, ни тада није Много дао, јер је она и онако била лабава) за генералску титулу Мушицки улаже све да би је сачувао: са својим СДкорпусима, наоружаним од Не. маца, он се бори против НОВ-а и народа, који стење под чиЗМОМ окупатора. У одбрани своје титуле Мушицки је био истрајан. Бранио се узмичући

тучен од Југословенске армије све до Приморја,

Данас је Мушицки елегантно

одевен и дисциплинован опту“ жени, Његове нове браон ци«

не стоји више тако чврсто, Оковратник није нити добро васпитан А био је васпитач у

овај најобичнији неМачки слуга најзад тешко седа на клупу, изгубивши сваку наДУ да ће лажима успети да се брада и У песнице, туп, поглед који зури у врх ципела... М кукавичлук без

Али времена политичких

ПАСКАЉЕВИЋ ин ВУЧКОВИЋ

= = ИУ 7Ж,

Ру ла Мт -. — Чекај,

пеле, његов стегнуте усне, све је то намештено да би се учинио утисак. „Генерал“! Пред претселником суда стоји „мирно“, затим на „можете сести!“ истура ногу У став „на месту вољно“ и седа напрежући се ла гледа увек право. Треба оставити утисак војничке дисциплинова. ности, па.., Можда ће то да по. Ммогне и смањењу казне, јер, забога, човек је војник, науЧно је да слуша заповести, Недић је био армиски генерал, дакле старији. „Морао је да извршава наређења“.

— Тако сам васпитан У академији! Он верује да је то довољно оправдање за проливање крви

свог народа... ж

И, на крају, два политичара, Ако се посматра са леђа, чини се као четрнаестогодишњи дечаћић кога су обукли у елегантно, сиво, пролећње одело. А спреда, то је шездесетчетворогодишњи кепец-политичар Лазар Марковић, Ње. гов сарадник у аферама, политикант и преварант Коста Кумануди ни овога пута није заостао за својим млађим ко. легом. У време својих полиТИЧКИХ _ „деловања“, пре рата Лазар и Коста учествовали су У разним аферама и смицали-

цама. Они су изразити прет» ставници предратних политичара, људи који пактирају са сваким, лажу и балансирају као артисти на жици. Клеветањима, преварама и „добрим везама“ са сваким они су осигуравали себи пре рата угодан и безбрижан живот, новац и успех,

Овога пута, покушавши да и даље раде по старим навикама, да жонглирају на жици, повезавши се с Недићем, са Немцима и са Дражом, лоше су израчунали корак,

Није Лазица само мали човек, он је и низак, далеко нижи него што је мали.

"Док човечуљак Марковић одговара, публика очекује неку атракцију, Не би било изненађења када би Лазица нагло извео неки салто-мортале, акробата прошла су., За свагда.

. ж

Тако _ изгледају

пред судом,

__Седе злочинци и сведоке који причају о њима, о њиховим сатрапима, слуша. ЈУ казивање сведока д клању, доћи ће и они преживели са пререзаним грлима, а ови зл0чинци утрнули од својих злодела, можда ће опет своје роле до пресуде, до ка: зне коју ће народ изрећи,

оптужени

слушају

војнички ход и

брале, да га и ја мало застрашим,

ПРЕД ОДЛАЗАК НА 3 ОМЛАДИНСКУ ПРУГУ.

омладинских

радних бригада.

У] ршни задаци ду оформљења ин учвр-

У поглег |

шћења омладинских рад.

них бригада у Београду налазе сву последњој фази, одбор Народне омладине, преко секретаријата рејонских одботра, предузео је одређене мере

Градски.

које су се тицале организацио. | 45

них учвршнења, истих,

Већу току маја организова.

но је пет курсева, за трасирање |

пруге на које су упућене све београдске радне бригаде, ководство омладине, У Заједни. ци са стручњацима из Мини. старства, саобраћаја, поставило је план предавања који је обухватио шест тема и то; општи. појмови о железници, студије и. трасирање, обележавање терена, грађење доњег строја, по. лагање горњег строја, опрема. пруге и пуштање У саобраћај.

Овако постављен курс имао % уд“ је за циљ да расветли главне.

појмове у погледу подизања па. У

објеката м он је у том

Ногле. ду дао позитивне

резултате,

Студентска. омладина је оттог 4

чела са сличним организацио.

НИМ припремама нешто доцни. | је. Сви факултети Београдског | Универзитета, већ имају своје

бригаде, но оне се налазе у пе. рноду првих припрема углав.

ном због тога што студентска омладина иде на Изградњу | пруге у току месеца, августа. Заједно са студентском брига. дом београдска, организација, Народне омладине има 17 рад. них бригада, од којих ће 11 тићи према распсреду Цент ног већа 2 изградње,

Осим ових припрема ст ног усавршавања и привикава ња на радне акције већег ха, секретаријати рејонских 5 бора. Народне омладине, уз момоћ масовних организациј)

посветили су велику пажњу

материјалном опремању свој бригада, Моред' тога што Градски одбор дао материј; ну помоћ у погле

пешкирима, сапуну, и пакетнма најс оомешти друговима, реслоке органи ције су најнеопходнијим ст рима у потпуности опрем своје другове, У том поглед треба још да се ради, Наш иницијатигол и ангажовар СВИХ материјалних средст Унутар самих бригада. на ба самопомоћи, као и мобилизац јом осталих организација,

ћемо успети да још за је степен побољшамо досадаш стање и заједничком помоћи премимо и последњер омлад ца, 1

Протекло време припрема | вори да оне нду оспособљен очеличене радом. тра, која. ће се одржати 30 « месеца, у 9 часова на и: шту „Авале“, треба да по сву њихову спремност и ре тате Валагања и помоћи“ ФУ дале све антифашист 4 организације, Наше бригаде ћ на овој великој манифегт Радне омладине Београда. дој ти имена најбољих палих п бораца. и руководилаца с дине. Та имена налајаће радним одушевљењем и он се достојно борити да "и: најбољих другова, носе вис и часно, | |

Мирко МИРК ов

ЈЕ. ћ МЕ

зама- |

2) з '

Руга

: 5 4 4

им