20. октобар

ће“

4 ма

СТРАНА 4

...

20 би;

_ Травњаци _

08 неге

засејати травњак. трава оде у

ЈЕГ ије довољно

Никла и цветала семе и пожути. Стога је потребно траву, косити или >шишати«, мпказа“ ма. Велики је број београђана који су пропустили да шишају своје травњаке, али зато има и оних, који том послу поклањају пуну пажњу, бринући се да травњак до јесени остане зелен,

жх ГРАДИ СЕ НА СВЕ СТРАНЕ. ,:

авно већ нисмо видели овај при“ зор: ношење _ цигала на спратове, у џиљу поправки. Данас на њета наилазимо скоро у свакој улици, Грађевинска сезона дошла је мало касио, — али је дошла. Са максимумом

напора и залагања оспособиће се леп|.

број станова до јесени,

НАШЕ СИРОВИНЕ ИДУ У НАШЕ ФАБРИКЕ. .,

вакодневно, од ослобођења све Ја га чешће — виђамо на нашим улиама кола натоварена нашим сирови“ "нама, нашим пронзводима. Индустри• _ја се опоравља и све више стаје на ноге, захваљујући преданом раду рад“ твика и намештеника, И ова коза, на"товарена кожом, која се вози у фа» _брику, на прераду, обрадују сваког пролазника ~ јер у њима види скоро Парење потреба из области кожне

индустрије, старина У суботу излази нови 48 број

! с“

п | »»сренрге · Овај број „Дуге“ доноси на "8 страна, на финој хартији,

фоторепортаже, разне зани. | мљивости итд. „ Жена броју 6 динара

уво

20 ОКТОБАР.

НОРМА ЈЕ ПРЕДУСЛОВ ДА СВАКИ РАДНИК БУДЕ НАГРАЂЕН ПРЕМА СТВАРНОМ РЕЗУЛТАТУ КОЈИ ПОСТИЖЕ У РАДУ

| 5" + „ере

ћ Ко бисмо желели да наше

"такмичење као и читава.

производња да више резултата и да би се правилно користила радна снага, потребно је одредити норму, На основу одређене норме рада може се водити правилна евиденција и контрола, врши се најправилније калкулација сваког посла и доприноси снижавању цена производима. Норма је предуслов да сваки рад“ ник буде награђен према стварном резултату који постиже у раду,

Код нас се много грешило У одређивању норме, извртао се прави смисао мн ретко се када правилно тумачило шта је норма. Уствари, норма је тачно одређено време које се предвиђа за неки рад, или ко» личина изграђених производа, или само појединачне опера. ције на неком сложеном раду, које може просечни радник под нормалним околностима да произведе за једно одређено време, користећи све своје способности,

Норма се може утврдити на више _ начина; — испитивањем пробног рада и утврђивањем „свих података за време периода од осам часова. Може још да се испита израчунавањем сваке врсте операција за време радног процеса, и још да се изнађе норма према ра• нијим искуствима и евиденцијама које се имају после неког завршеног рада. Приликом утврђивања норме мора се и> мати потпуни преглед свих елемената, услова, момената ка“ да је одређена норма. Важно је да норма буде тачно одређена и зато се и врши испитивање на лицу места у току рада код једног осредњег рад. ника, који је издвојен из гру“ пе радника, која ће обављати тај посао, За што већу тачност, испитивање се врши код више осредњих радника и то на више разних места, И на о" снову добијених резултата од“ ређује се средња вредност норма. Ради илустровања, ево примера: Комисија, да би одредила норму у изради раоника, изабрала је осредње ралднике из сваке групе и дала им задатак да израде један нов раоник за осам сати. И утврђена је средња вредност и то: за сечење материјала један минут на коме раде два рад“ ника, Код бушења две рупе од 14 мм два минута по комаду за једног приученог радника. Код искивања раоника шест минута са једним ковачем и једним помоћником, у обради 5 минута по комаду један рад“ ник-бравар, Код операција на контроли 30 секунада по ко“ маду и у фарбању 2 минута за једног радника-фарбара.

У току промена У произвол“ њи, увођењем новина, потребно је контролисати или прави“ ти исправке одређених норми, да се не би створио несклад између норме и настале. про.

· мене у производњи,

За утврђивање норми рада надлежне су управе предузећа, свака посебице, са својим стручним предузећима,

И поред тога што је норма утврђена на свакој операцији, потребно је свакодневно пратити и бележити у нарочите радне листиће сваки проведени минут сваког радника на одређеном раду, за који је у“ тврђена норма. Оваквом евиденцијом добиће се тачан ре“ зултат утрошеног радног вре» мена из чега ће се видети да ли је радник подбацио, пости гао или премашио норму. На тај начин моћи ће се извршити обрачун за исплату радника, који су радили по одређеној норми, Пошто се испитивање и проналажење норми оства рило на раду једног осредњег радника, то значи да цело радно време по одређеној норми треба да обрачунамо и исплатимо раднику са средњом сат» нином, Ради илустровања, ево примера: паритетна комисија је изабрала три осредња рад“ ника из групе лимара на три разна места и дала им посао да израде за осам сати чункове, према својим способно“ стима, После осам сати утвр. ђено је да је за један чунак потребно 10 минута рада. Ре зултат овог испитивања је тачно утврђивање норми, да сваки радник уз нормалне прилике, залагањем им својом вештином изради 48 метара чункова за осам сати, што значи за 10 минута 1 метар чунка. Ако се урачуна средња сатнина-надница лимара од 14 динара, цена једног метра биће 2.33 динара.

Путем овакве производње јасно се види утврђена норма рада, што значи радно време. и средња основна сатнина, нг основу које се обрачунава норма, Потребно је још утврдити и временски акорд, на основу истих чињенида,

Временски акорд није ништа друго до унапред прорачуната „вредност извесног рада до ко“ јег се долази, када се утврђена норма по извесном процесу рада помножи са утврђеном сатнином (сатна надница) и тиме се добија одређена вредност у новцу, уједно и цена за тај рад. Конкретно изгледа овако; Ако се вратимо пр вом примеру, код прве операције сечења материјала, где је по комаду одређен један ми. нут за два обична радника, а како је сатна надница једног радника 12 динара, онда она за два радника износи 24 динара, Кад ову надницу поделимо на 60 минута, улврдиће се да минут стаје 0,40 динара; значи да рад на једном комаду стаје 0.40 динара. Али када знамо да два радника израде 480 комада за осам часова, а сатнина за оба радника износи 24 динара, онда ће се за 480 комада лобити 192 динара. Пошто се има предрачун колико ће се добијати и за сваки минут, ствара се могућност да радник може стварањем

ЈАВРЂАВАЊА. ОРИ РАДА У ННДАСТРЈА

бољег плана рада, користећи своја искуства, да изради и више комада од предвиђене норме и да направи већ и фи. нансиски ефекат рада, од кога ће он имати користи. Када би се сабрале све акордне вред“ ности по свим пословима на“ веденим у првом примеру, добила би се тачна вредност по готовом раонику. Радници би знали унапред колико ће при“ мити У новцу на основу утвр“ ћене норме и створили би се Услови да радник, са усрет• сређеном пажњом и користећи све своје способности, произ-

„веде и више комада. А то је

један од циљева норме, која треба да подиже и стручност код радника и да пружи могућности за правилно награђивање. С друге стране, плански се може предвидети време траЈања неког рада, извршити преткалкулација и одредити потребна радна снага у одређеном радном периолу за извршење једног одређеног посла, Потребно је још нагласити

да се за два радника, који по природи посла морају радити заједно, норма рачуна увек за оба радника одједном, када се узме у обзир збир њихових остварених средњих надница. Тако, ако ковач има сатнину 16 динара, а његов помоћник 12 динара, онда за једну операцију У времену од једног са. та за обојицу сатнина ће износити 28 динара,

Код послова са утврђеним ценама, као на пример рад на сечењу материјала који се обавља за један минут са наплатом од 0.40 динара, на бази временског акорда, Радник ће добијати предвиђену суму без обзира на време које ће употребити за израду. .

Правилним схватањем норме и пажљивим примењивањем У раду свих предузећа пружа се свестрана _ помоћ _ радничкој класи, производњи, а допринеће се и појевтињењу индустриских продуката. Спровоћђење одређених норми У производњи је важан задатак и он ће бити спроведен,

А. ПАВКОВИЋ

ПРИЗНАЊЕ НАЈБОЉИМ РАДНИЦИМА И НАМЕШТЕНИЦИМА

Издавање ударничких карата

Дена одлуке о допун. ском следовању за Ударнике и издавање ударничких карата претставља важан дога. ђај на остварењу начела да се људи награђују према својим стварним заслугама У раду, У првој години обнове земље на. шим радницима није се могла пружити награда сразмерна њиховом залагању, али то није заустављало њихов полет него их је потстицало да раде на повишењу продукције, да поправе опште услове живота. Знали су да у народној држави, коју изграђују, њима припада достојно место и да ће материјална награда зависити од повећања продукције и јачања привредне моћи државе. Зато се развијало радно такми. чење. Безброј радника радило

је дању и ноћу, а у тешким У словима несташице најоснов. нијих алата н машина, рађали су се новатори и проналазачи.

Захваљујући том _ пожртвованом раду, привредне прилике су се сваким даном више сређивале. Појам ударништва могао је тачније да се дефинише, Донет је правилник о проглашењу ударника. Предвиђено је тачно које се мерило има да примењује у одређивању звања ударника и ко се има сматрати ударником. Истовремено, донета је и одлука о појачаном снабдевању лица која су проглашена ударницима, Сада се приступа и подели ударничких карата.

Ударничке карте управе предузећа, а изузимаће их од среских и рејонских од-

Браћа Голднер служе се радничким новцем

И улустриско предузеће бра. ће Голднер из Раковице, при свакој исплати плата и надница радницима и намештеницима, одбија онај део приноса који пада на терет радника и службеника за њихово социјал. но осигурање,

У смислу 5 85 Закона о осигурању радника, браћа Голд“ нер дужни су да обустављени

· новац као и свој део приноса

уплате Заводу за социјално осигурање радника У року од 8 дана по пријему налога.

Али, браћа Голднер служе се радничким новцем и новцем За. вода за осигурање, Они данас дугују на име радничког оси“ гурања, од августа 1945 до кра. ја фебруара 1946 године укупно динара 179.674,50. У ову су“ му није урачунат допринос за март, април и мај 1946 године, који такође претставља знатну суму,

Важно је напоменути да се браћа Голднер, и поред јасних

законских прописа, мнедовво. љено служе овим новцем и ометају нормалан рад Завода што је У супротности са насто. Јјањима народних власти у погледу обнове државе па према томе и социјалних осигура. ња, као важног фактора за жи. вотне интересе наших осигураних радника и намештеника.

Браћа Голднер признају да обустављају од радника приносе и да их задржавају. Исто тако они обустављају службенички порез и не полажу га на време државној благајни, служећи се и овим новцем. Отуда излази да браћа Голд“ нер исплаћују ·сада раднике њиховим сопственим обустављеним новцем, као и новцем За. вода за социјално осигурање,

(Ово исувише личи на предратну махинацију и одговорне власти требале би да се позабаве незаконитим радом браће Голднер.

М. БОШКОВИЋ

издаваће ·

бора — од отсека за радне односе. Управе предузећа ће после сваког проглашења ударника послати Министарству рада специјално отштампане дописнице у којима ће назначити откада је поједини радник проглашен Ударником и због чега. На основу ових извештаја у Министарству ће се остварити картотека Уударника, тако ла ће се имати тачна евиденција о развоју ударништва како за појединце, тако и за поједине гране индустрије, Имаће се увек преглед укупног броја наших ударника и према томе моћи ће им се указати више пажње и више помоћи како у стручном усавршавању, тако и У награђивању. Потребно је на. гласити да управе предузећа треба савесно да поступају У издавању ударничких карата, да не би онај који није достоЈан носио звање ударника нити уживао предности које се пружају Ударницима. Синди. кални активисти, као и раднич. ки повереници, треба да укажу подршку и помоћ управама предузећа у томе раду како би се избегле евентуалне неправилности. Исто тако треба водити рачуна да предузећа тачно и на време извештавају Ми. нистарство рада о сваком про: глашењу ударника,

Издавање ударничких карата „претставља велико признање народних власти онима који највише доприносе џ који не жале никакве жртве 32 добро свога народа. Исто тако У. дарничке карте и остале предности које се пружају ударницима биће нов потстрек и моћ. на мобилизациона снага за покретање најширих радних маса на такмичење и ударништво, И најзаосталији увидеће да је у народној држави такмичење и ударништво директно везано за појевтињавање производње и да ће сваки радник бити награђиван према томе колико се залаже на-раду и колико пружа својој заједници,

ИЗААЛО СТРПЉЕЊЕ

ПРАВДА: — Морам најзад да видим ко се

игра мојим именом!

5 ЈУЛИ 1946 БИНСљА, кап Лу

Киосци без тОКСеННХ МОрИКО

Скоро је редовна појава. да, киосци, којих има неколико у близини Народног среског суда Седмог рејона, никада не: мају таксених марака. Ако их каткада имају то је само један дан, колико да отаљају своју обавезу као продавци таксених марака, Овакав немаран однос према својој обавези да мора продавати државне вредноснице претставља злоупотребу државног поверења, ;

Поред тога својим | таввим пословањем они ометају многе људе у послу код Народног среског "уда Који често не свршавају своје послове, јер морају да лутају у тражењу таксених марака, Са оваквом праксом они не престају, стално штетећи и државу и поје“ динце, због чега бп народна, власт требало да им одузмв право држања киоска и да га, додели савеснијим лицима.

Јованка СРЕЋКОВИЋ ж

ОТКЛОНИМО ГРЕШКЕ У РАДУ

ЊУ след пустошења које је нанео оч возни парк

купатор, наш железнички сведен је на најмању меру, Да би све задатке који се по-

остварили : стављају пред железницу, потребне је

пуно залагање целог железничког 4парата, како би се вагони могли што рашноналније искористити,

Железничка управа донела је одлуч ку да се у погледу истовара вагона, недгља третира као н остали. радни Но железниџа се није задржала

дани, само на овоме. Да би у потпуности постигла свој велики задатак, она У формирала _ сопствено аутомобилско предузеће са искључивим задатком да робу допреме примаоцу.

Пракса нам за ово кратко времв

довољно доказује колико на овај начин има уштеде у времену и колико св вагоми стварно рацнонално користе,

Међутим, правилна одлука Железнич-= ке управе да се и недељом ради као и осталих рана, не може у потпуности да се спроведе зато што њено гаутомобилско предузеће недељом — после подне не ради,

Ако је већ Железничка управа увела да се и недељом ради, онда то треба да важи не само за примаоца робе, већ ни за њено зутомобилско предузеће, Да би једна одлука била правилна, потребно је да је најпре онај који је доноси први и спроводи, Међутим у овом примеру то није случај. Мсто тако је неправилно да се изве-

стан број камиона у оваквим приликама користи дневно само 8 часова, како то ради ауто-предузеће при Же~

лезничкој управи, Драгомир КОСТИЋ

ПЕНСПРАВАН РАД

службеника у преду“ зоћу „Проно-поклом“

редузеће „Проно-реклам“, | чији је задатак да врши растурање штамле и плакати“ рање, има неки свој нарочити · систем рада. Ево како он конкретно изгледа,

Друштво за културну сарадњу Југославије са СССР-ом израдило је априла месеца једну количину плаката за предава“ ње Вадима Кожевникова, Предузеће је узело да излепи пла, кате. Пало је у очи да тих пла. ката није било много излепљено. Друштво за културну сарадњу није ни поставило питање зашто се те плакате не виде више по Београду мислећи, ваљда, да је Београд доста велики и да је требало још више плаката отштампати.

_ Међутим, месец дана касније ствар се разјаснила, Један од чланова друштва затекао је службеника предузећа „Пронореклам“ како лепи поменуте плакате на стубове и то са не штампаном страном у поље, На тако створеној белој основи исти службеник је лепио неке нове плакате, На питање 38што тако ради, Иван АрсениЈевић (како се тај службеник зове) изјавио је да је то стална пракса предузећа. Све пла“ кате које остану неизлепљене употребљавају се као подлога за лепљење других плаката. А зашто плакате остају неизлепљене, на то питање врло ле по одговара Вукица Радић Пантелић, руководилац рекламног отсека. По њеном исказу предузеће, из естетских разлога, никако не лепи плакате које су макар мало оштећене. То је, вели она, у интересу онога чије су плакате, Само, другарица Вукица није могла Никако да објасни како се десило да се међу тим тзв. оштећеним _ плакатима. нађе један број неоштећених, и никако вије могла да објасни зашто је наплаћена такса за лепљење и на оне плакате које нису из" лепљене. То је све свакако Си" стем рада, Заиста леп систем; И ако га они тако ревносно спроводе, могло би се десити да се и Јавни тужилац позаба“ Ви мало проучавањем тога си> стема, ' 5 5 Мејо

(к