20. октобар

како обавестим, да је ово предузеће

Лирфимериске цене

које миришу на шпекулацију

Жега. Врућина. Једино спасење човеку који се креће, послом, по граду; сладолед поједен на брзину.

Е, ту, за столом код »Москве«, сретнем познаника. Брише зној, хукће. Сав је црвен.

— Није од врућине, каже одмах после поздрава, Не, Био сам у четири парфимериске радње, Хтео сам да купим колоњску воду жени, за рођендан, Неко слави Божић и Ускрс, неко славу, а ми, ето, рођен-дане, њен и мој... Пуна ми глава послова, не знам шта ћу пре, — а треба нешто за сутра да јој набавим.. И, разуме се, кад не знаш шта ћеш, — прибегнеш колоњској води.,, Нисам ни знао шта

РК МА ид | 4 а

то кошта А сад: доста ми је! Где год сам био: стотине... Каква колоњска вода, какав мирис Мирише то мени на крупне шпекулантске послове... Зато н ничу парфимериске радње на сваком кораку...

Стигао сладолед, појели га. Отишао је озпојен и оправдано револтиран.

А после овог његовог монолога човеку се намеће питање: зар никоме од одговорних не миришу сувише скупе ценег Нема ли границе њиховом пењањур Зар не би ти артикли могли, како је правилно, да буду приступачнији човеку скромних могућности. Да ли је то само за оне који живе од шпекулације и готовине2

Размишљајући о томе, застала сам пред парфимериском радњом. Одиста! Мала бочица колоњске воде, тако мала да је то већ смешно, има поред себе цену: 68 динара,

Данас, кад је хлеб тако јевтин, кад је млеко 9 динара, кад се за 2 динара може кулиги кило бораније, а за 120 килограм _ маслаца, — заиста је смешно тражити за бочицу као ракиска чашица: 68 динара! Уосталом, то није: више ни смешно, А није у толико, што је то озбиљан проблем, ко• јим одговорни треба да се позабаве,

Ј. л.

КРОЗ НАШЕ ПИЈАЦЕ __ ГРАБАНИ БЕОРРМА

Ва од праскозорја чује се топот коња ин ситно звецкање, То кроз све прилазе граду пристижу кола пуна зелениша, Око пијаца је као на сеоским сајмовима, Мирише _ синоћ покошена трава, којом су прекривене корпе н читава кола, да би поврће сачувало свежину,

И из свих кола нзвире, куља, џак за џаком, котарица за котарицом, — сандучићи и гајбице.

Од суморних тезгн, које кад нема пијаце остављају утисак напуштеног вашаришта, — одједном постаје бучан зелени град. Испуњава се простор на тезгама, око тезги, свуда... Кад прве домаћице, са котарицама, пођу пролазима ни улицама овог зелен-града — већ је све у реду.

Сад више није проблем за ћицу:

— Како да пронађем шта да кувамр

Јер свега има. ИМ све је јевтино. Од бораније, која је два динара, па преко тиквица, паралајза, купуса и осталога зеља све до млечних производа... До маслаца, о коме се сањало...

— Земљи је отежало, каже стара Београђанка окрећући се по пијаци, Благословена наша земља и наша слобода... Не цеде нас више окупатори...

А весела омладинка, што у обе опружене руке носн пуне котарице, смеје се задовољно:

дома-

— Коме не ваља, овамо га доведи... „ен поново пристиже поврће, То је стигла скела. Звецкају _ канте млека, пијуче живина.

20 ОКТОБАР

Онај, ко је дуго трпео у логору, у заробљеништву, у окупираној домовиНи, радо одмара очи на изобиљу, на плодовима наше благословене Земље,

Већ у рано јутро и најмање београдске пијаце пуне су света

РАЗУМ/ЛБИВА ствар...

ХААСјАА

— Па морали су да кољу кад Швабе не дају довољно ме. така!

Проте Сермон | То. није преоптерећеност, већ бироКкратски однос према послу

ребало ми хитно, предузеће >20 октобар«, где је запослен један друг, чије је присуство било неопход“ но на врло важној конференцији, поводом отварања Изложбе народноосло= бодилачке борбе. Како нисам знао

број телефона, назвао сам 08. Нико се није јављао. Чекао сам са слушалицом на уву неколико минута, — али узалуд. Мислио сам да је телефонисткиња заузета, јер знамо да заиста оне имају доста посла, Али, ништа. Спу• стио сам слушалицу и сачекао десетак минута. Опет сам покушао да добијем телефонисткињу, али није било ништа, Опет сам чекао и позивао, али је би#9 све узалуд. Прошао је готово пун час, кад ми се, у неко доба, најзад "јовио женски глас;

— Молим.

— Другарице, молим вас број фабрике >20 октобар«.

— 20.443.

— Али, молим вас.:;

Међутим, говорник централе се изгубио.

Сад је требало поново чекати док сам је дозвао и поново затражио. Исти одговор: 20-448. Сад сам могао

из телефонске

· да јој објасним, јер нисам изгубио ни

секунда, рекавши јој да је то број редакције »20 октобра« и да ми није потребан тај број. Потребна ми је фабрика 220 октобар«.

— Не знам, био је лаконски одго“. вор.

Али ја нисам могао ни смео да ми« рујем. Опет сам је добио.

Поставио сам исто питање са нешто дужим коментаром.

— 28.777 речено ми је,

__Био сам задовољан да сам најзад, макар и после сат и по, добио број. Али сам се разочарао. - — Овде предузеће »Октобарска сло

_бода«, гласио је одговор једног му

шкарца с другог телефона.

— Опростите, требао ми је »20 октобар«, а добио сам погрешно ваш број.

"Дали су ми после број 27-383, али узалуд. Жељеног телефона нема.

- Преко пријатеља, телефоном се не-

можда убележено у телефонски име

у Вик под старом фирмом Арсић А.Р.С. | столарски производи, Нађем у књизи

број 41-988. И одмах окренем бројеве на апарату, али је зујало. Био сам задовољан. Изгледало је да је телефон заузет. После неколико минута опет окренем бројеве, па спустим слуша“ лицу, али опет зујање. То је трајало око пола часа. Потражим поново централу и затражим број телефона Арсића, сматрајући да је телефон покварен. Речено ми је одмах да не знају шта је с телефоном, да они немају броја. Онда сам се обратио на број 40-000 где се налазе техничари за оправку. Пило сам их шта је с тим брсјем 41-988; 6

— Тај број уопште не постоји, ре• чено је меродавно са броја 40-000, Зо• вите 08.

„Путешествије

| лавни Извршни одбор Ау. тономне Покрајине Војводине упутио је акт број 1165 од 2 априла 1946 године Народ. ном одбору Петог рејона у Београду с молбом да се Душану Палатину, судији, са станом у Таковској улици број 9 други спрат, уручи решење о пензији.

Народни одбор Петог рејона, коме је предмет погрешно упућен, уместо да га достави надлежном Народном одбору Другог рејона, вратио је предмет у Нови Сад, тек после 64 дана, својим актом број 14.777 од 5 јуна 1946 следеће садржине; „Главном Извршном одбору Аутономне Покрајине Војводине, |

Враћа се предмет, пошто се поменута улица не налази на

МАРШРУТА АКТА Бројл 165

« МОВИ САД

, е У. РЕјон територији нашега рејона, нити нам је познато да се налази у Београду.

Смрт фашизму народу! слобода

Кад сам им објаснио колико сам се намучно око тог броја, рекавши да сам могао већ одавно посао свршити да сам и пешице пошао, ма да сам се налазио на другом крају Београда, речено ми је:

— Шта да вам кажем, друже. Пишите негде о том, То није први случај. Занста, видим да то није ни први ни последњи случај, па мислим да би неко морао да поведе више рачуна о овим чиновницима, за које се каже да седе и мирно причају док сијалице на аутомату показују да се неко јавља,

С. БУРИНА

једног акта“

Шеф Отсека секретаријата Мил. Кандић“

Пошто се предмет неправилно вратио у Нови Сад, одатле је упућен Народном одбору Другог рејона, где је. срећно окончан 25 јуна 1946 године,

Ма да је „путешествије“ ово. га. акта трајало. релативно кратко време, ипак претставља школски пример бирокра, тије, Петар ИВАНИЋ

Пише жене |

> недељу, 28 0, м., активисткиње АФЖ-а првог насеља Четвртог рејона посетиле су село Ритопек, крај Дунава, и провеле тамо цео дан. Ова посета је прва у низу оних, које је АФЖ поставио себи као задатак и обавезу у свом даљем такмичењу, а у жељи за што чвршћим повезивањем града са селом, .

Овом приликом циљ посете је био:

указивање лекарске помоћи, давање савета упознавање и обилазак сеоских домова. Радна група лекара имала је преко целог дана доста посла, Лекар-интер« ниста обавио је 70 прегледа, другарица гинеколог 14, специјалиста за дечје болести 30, а зубни лекар је рекао да му је ово први пут да за један дан извади 62 зуба.

Остале жене поделиле су се у мање групе и пошле у куће · сеоских другарица. Упо:.свање је било спонтано. Грађанке су говориле о свом свакодневном добровољном раду. И=

Одобравање једномесечних зајмова

| 71 а ли је умесно да се по-

крене питање давања позајмице односно једномесечног зајма службеницима и радни-

цима запосленим у државним, привредним _ предузећима, установама, _ индустрији — итд. Сматрам да је ово врло потребно. Животно питање службеника и радника данас, када је наша земља још увек у обнови која ће трајати још из. весно време, јесте још увек тешко, Ми, службеници и радници, нарочито са мањим зарадама тешко излазимо на крај, јер су и наши издаци готово исто тако високи као и оних службеника и радника са већим зарадама. Знамо да сви не можемо имати исте зараде, јер ке радимо ни исте послове, нити смо на истим одговарајућим пословима или дужностима, али би нам се на други начин могло помоћи само са мало добре воље. Та помоћ би била једномесечна позајмица.

Такав привремени, или боље рећи једномесечни зајам, не би требао да буде већи од 30 до 50% месечне плате, Наши потпорни фондови које смо образовали при својим подружницама нису још довољно ја. ки да могу свима изићи усусрет, Да ли би се могла наћи једна новчана установа која би радницима уз потврду предузећа могла дати тај једномесечни зајам, а на признаницу државног издања, – слично уговорима и потврдама о станарини итд. а да им буде менична вредност да се не би ку. повала засебна меница и тражили жиранти, Уверен сам да би · такав краткорочни зајам свима помогао, а зарадио би и новчани завод који на првом месту треба да је државни,

Тражење позајмице као и враћање морало би се обављати преко једног зато одређеног службеника у предузећу да не би било застоја.

Веселин МИРКОВИЋ

Неколико службеника више, а сшотшине слецих пушника мање

ТЕКУ од нас у Београду наплаћује се карта на улазу у трамвај, што у мно гоме омета брзи саобраћај н омогућује да несавесни путници промакну без карте. Да би се све ово избегло, могли бисмо да користимо начин који се спроводи у Загребу, Тамо на свим

трамвајским станицама путници купују трамвајске карте пре уласка у ко“ ла од службеника, који се налазе у билетарницама на тим станицама. Кад трамвај стигне у станицу путници бр. зо улазе и кондуктер има једино да прегледа карте,

Сматрам да је овај начин много 60љи и економичнији и да би одговорни требало да се позабаве овим питањем. Ј. МАКСИМОВИЋ

селу Ритопеку

спричале су шта су све учиниле за дечји дом »Саша и Тамара«, шта су учиниле за омладинце којн одлазе на Омладинску пругу, Говориле су им са каквом љубављу се подухватају сваког посла, кад се укаже потреба да се помогне народној власти, говориле су са колико љубавн се склања и шут са рушевина београдских улнца, само у жељни да »белн град« буде што лепши и живот у њему што бољи...

Говориле су о многим проблемима за обнову земље а и о њиховим садањим потребама. Договориле су се да им већ следеће недеље пошаљу ветеринара, да им помогну у отвасању течаја кројења, да им покажу како се конзервира воће н поврће. Осим тога, говориле су како би неколико одличних сеоских ђака прешло у град на даље школовање, ,.

Ова посета је потпуно успела и треба учинити све да их буде што кише како ниједно село не би остало неповезано са градом, ЊМ

ОДА]

ПОЗОРИШТЕ Е о Њ

Ревиско позориште у Београду

(С торо сваки већи европски град има своје забавно позориште, лаког стила, с ре виским и музичким тачкама. Код нас, после тешког рата, у. казала се потреба за једним таквим позориштем, чији би карактер био углавном забаван, с, једном одређеном развојном линијом.

Поред тих задатака Ревиско позориште, које је отпочело са радом код нас отскора, има и један дубљи смисао, а то је да многи артисти из барова, кафана, нађу одређени пут за своје подизање. Ревиско позориште створено од таквих артиста с великим напорима и пожртвовањем појединаца и читавог колектива, савлађује тежак пут.

У Ревиском позоришту игра се сада комад „Авантуре го“ сподина Ђуре“, са играма у коме се расплетају комични догађаји Ђуре, који, потчињен својој жени, пу. тује по свету. Ту, поред тог старог лајтмотива, мужа папу. чара, провлачи се као нова боја однос ћерке и зета, тражење мираза, површност каракте. ра зета и још глупље ћерке. То је скоро и бурлеска у којој преовлађује ревиски Тон,

Није довољно само створити комад у коме има комичности, већ је и потребно одржати га на позорници и уиграним постављањем. У игри ве-

ћег броја чланства Ревиског позоришта приметно отскаче неповезаност и скоро несклад

између извођења игара и глуме. Не може се замислити ни једна творевина а нарочито игра која се одвија пред гле-

Хавајска сцена

даоцем, а да нема свога склада, унграности џи високу одговорност за сваку ролу и најмањи покрет на позорници. Тако поред местимичних грешака нарочито у плесу, као у хавајским играма, које једва имају свог одговарајућег стила и покрета, намеће се још више брижљиво изучавање говорног текста које мора претставља“ ти једно од озбиљних задата“ ка ревиског позоришта, Да се

лаког жанра,

не говори о значају квалите« та, подизања плеса и игре, коч« ји за данас претстављају глав, ни садржај самог позоришта, Било је неколико солидно из» ведених игара, по чему се моч же видети да постоје могућч ности за развој читавог пле« сачког ансамбла, али који моч ра бити у потпуности спроведен код свих појединачно, Јер се не сме дозволити да поје« динци отскачу, а да целина, колектив заостаје, какав је данас случај у позоришту.

У томе ће се нарочито успеч ти ако се приђе још брижљи“ вијем прихватању упутстава М. Јовановића, професора за балет, који је отпочео да ра ди са чланством ревиског поч зоришта, ако се доследно спро. води постављање балетских и, гара од стране Нине Кирсано= ве, која ће убудуће помагати ревиском позоришту. Поред та, квог усклађивања, као и режирања читаве игре од стручног редитеља, кога већ имају, ревиско позориште може створити добар припремљен ансамбл за ревије солидног сач држаја, То је пут ревиског позоришта, које може прера« сти у своме развоју у сатирич. но позориште, актуелно и поч требно нашем времену и ључ дима. Наравно до таквог развоја још је прилично растојање, али ако се квалитет игара повећава непрестаним учењем, што је и жеља самих чла,. нова, ако се уноси и друштвене одговорности, без чега се не може, читаво ревиско позо. риште може направити значајан скок и. поставити солидне темеље за свој даљи рад.

Овако позориште је потребно нашем граду, али оно ће се одржати само поред сталног и уједначеног подизања квалите. та у глуми и игри код свих чланова.

До данас, Ревиско позориште од првих претстава начинило је већ приметан напредак, а с с новим програмом који се већ припрема показаће колико се подигло и шта се од њега може очекивати.

Питомци Занатског дома Другог рејона уче нлавир

У Дому културе Другог рејона држе се часови из клавира питомци ма из Занатског дома. Засада посећују часове 21 дечак који редовно вежбају:

У току одржавања часова клавира на другоме рејону приметило се код многих дечака велика амбиција,и та• ленат за учење музике. Многи други који не уче клавир изразили су же• љу да уче на дувачким инструментима; На овај начин би могло да се створи добар кадар ученика на дувачким инструментима који скоро недостаје у нашем граду. У току лета Други рејон би требало да се позабави свестраније тим питањем како би у јесен, у новој школској години, ученици у привреди могли да отпочну са прима“ њем часова на Музичкој академији.

о ниво

Утакмица хорова основних школа на

Коларчевом

|] -а утакмици хорова основних шко-

1 да, одржаној прошле недеље на Коларчевом универзитету, учествовало је 16 хорова. Приликом такмичења нарочито се приметило да су многи хорови врло солидно састављени и ра« сполажу богатим гласовним материја јалом. •

Приметило се само да су извесне хоровође прилазили стварању хорова с мање пажње, тако да су стварали велике хорове не водећи рачуна о развојним могућностима ђака различитог доба. Тиме се створио не само несклад

пп

ПЕОГРОЛРНО ОПИКО

универзитету

У музичкој дикцији, већ и недисципли« нованост читаве целине хорова, који су били гломазни. Оваквим вођењем хорова није се успело да се искори“ сте све гласовне могућности деце,

За време утакмице нарочито се иста« као Хор из школе број 9, који је показао изванредну дисциплину, вирту“ озност и правилно схватање материје песме »Љиљане« од П,. Стојановића и »Жабља мудрост« од Бајшанског, Хор је добио прву награду. Другу награду добио је хор школе број 8, а трећу хор школе број 6,