20. октобар

ти“ аи

ум

– "А = __Ад___

поље

| ЈЕ 1

“

Уредништво и администра

СТРАНА 10

У љЉЕ о

"споју Примењена. фискултура

(Свакидашња прича)

РУДНИК ЗЛАТА

На пијаци Каленића гумно про даје се динар...

чаша чисте воде за 1

— Е, баш водовод.

благословен овај

ж ЧИСТОЋА ЈЕ ПОЛА

ЗДРАВЉА У многим београдским кафа нама на чистоћу се врло мало полаже...

4 ТАЗЦ ) МВмљим ;

— Мој принцип је чистоћа

радње! ж

У ПРАВИ ЧАС

Недељом и празником већ у 10 часова нема ниједне слободне кабине на купатилима на Сави.

— Јел'те, какав је ово ред! — Чекају људи да ИНО сагради купатила па да се купају! Д ж

и тилр Нар не

— 'Алал јој вера! Ово ти. је права чистачка колона. без грешке!

а танно

"БЕОГРАДА

пау

12 јула 1935 прослављена је стогодишњица постанка топчидерске цркве,

— 1936 отварање Зоолошког врта на Калемегдану.

» 13 јула 1814 избила је куга. — 1924 одржан је конгрес графичких

радника. =

14 јула 1897 основано Удружење јавних правозаступника Србије. — 1940 основан Српски шаховски са-

вез.

а «бујула 1227 освећени темељи Саборне цркве: — 1934. освећени темељи _Новинарског дома. ј - .

16 јула 1804 крџалије, са, Гушанцем Алијом на,челу, заузели Београд,

— 1914 за време првог светског рата бачен је савски железнички мост у

ваздух. »

17 јула 1804 дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочић ага побегли су из београдске тврђаве и склонили се на острво Ада-Кале где их је убрзо Миленко Стојковић све

посекао. — 1914 за време првог светског ра-

та бомбардован је Београд. »

18 јула 1859 положен је темељ теразиској чесми.

— 1923 освећен је камен темељац велике радиотелеграфске станице У Раковици.

. , ж. п. Ј

ж БРОЈ 84,

ГОДИНА |

је нстоварио три дугачка, али

врло узана сандука, пуна разног челичног материјала, Радно време је већ било прошло и у канцеларији се затекли свега тројица чиновника, који су довршавали свој посао. Двојица су били лепо развијени, а трећи мали растом, нешто пуначак.

— Док Ђока заврши биланс, хајде нас двојица да убацимо сандуке у зграду, — предложио је један од оне двојице лепо развијених чиновника.

Други је прихватио и обојица су пришли првом сандуку. Сандук је, међутим, био толико тежак да су тек после неколико покушаја успели да га подигну, Тетурајући се мало с му“ ком су успели да га унесу у канцеларију. — Аух! — јекну први, — ала је ово тешко!

— Да зовнемо Ђоку да нам помогне, — предложио је други бришући зној са чела.

— Море мани Ђоку, — одбио је први брекћући од напора, — зар не ви диш какав: је! Тај би се онесвестио!

Ђока је баш завршно свој посао и чуо је последње речи, Изишао је за друговима из канцеларије и посматрао их како се муче да дигну други сандук. — Чекај мало да се одморимо, задувано је предложио један од добровољних носача. — Ово је баш ђаволски тешко,

— Да вам помогнем, другови, — понудио се Ђока.

Остала двојица насмејаше се грохотом. |

Ђока се намрштио, увређен и љутитим кораком пришао сандуку, мало

И једног предузећа _ камион

га уздигнуо с предње стране мн подметнуо шаку, затим то исто учинио и с друге стране, а онда, раширивши мало ноге да би имао што бољи. ослонац, оштрим трзајем подигао је саџдук и с лакоћом га унео у зграду. Остала двојнца запрепашћено су буљили у њега као у какво чудо, ом Ђока се вратио, отсечним покретом руке дао је знак друговима да се. склоне, дохватио и други сандук и унео га лако и брзо, а онда се вратио, пљеснуо шаку о шаку да отресе прашн-

ну, испрсио се мало и весело махнувши друговима руком пришао вратима да их закључа,

Она двојица су се тек сада повратили од запрепашћења, Прискочили су Ђоки н замуцали:

ИГРАЧИ „ПАРТИЗАНА ОДЛНКОВАНА

»Партизан«, тим Централног дома Југословенске армије, гостовао је у Пољској, где је одиграо пет у такмица и све добио са голдиференцијом 31:6. У Пољској »Партизан« је примљен са спонтаним – одушевљењем. На свим утакмицама играчи »Партизана« играли су одлично и сјајно _ репрезентовали југословенски футбал. На слици Свјерчевски одликовања »Партизана«.

Турнеја »Партизана« успела је у сваком погледу, а што је значајно, претставља праву, спонтану манифестацију ·

генерал предаје играчима

југословенско

Генерал Свјерчевски предаје одликовања А ' "играчима »Партизана«, .. ка

пољског братства и пријатељства.

Утакмицама југословенских футбалера у. Пољској присуствовало“ је и 150.000 гледалаца, просечно по 30.000 на једној утакмици, '

пи =

Већ је формирана екипа од пет чланова за Осло

Ма да лакоатлетска сезона дош није у пуном јеку, осећа се сталан напредак нашег младог лакоатлетског кадра. Према досадашњим резултатима формирана је већ група од петорице лакоатлетичара, који су успели да се квалификују за лакоатлетско – првенство Европе у Ослу, Одређене резултате од стране _ стручне комисије ФИСАЈ-а досада су постигли:

Жерјал у бацању дискоса 47,10 (47,73) метара.

Рачић у трчању на 200 ме“ тара 22,4 секунде.

Буковић у скоку увис 1 метар и 88 сантиметара,

Урбић у скоку у даљ " мета. ра и 82 сантиметра.

Губијан у бацању кладива 49 метара и 24 сантиметра,

Тенис је врло напоран спорт

Ове недеље почиње финална утак= мица европске зоне за Девис-куп између Југославије и Шведске. Поводом тога, занимљиво је изнети неке ста• тистичке податке о ранијим утакмица. ма наших играча, из којих се јасно види да је тенис врло напоран спорт.

Пунчец је одиграо у овогодишњим утакмицама за Девис-куп 19. сетова У синглу, од којих је 1 добио, изгубио 8. Одиграо је гемова 144, добио. 87, изгубио 57. У дублу одиграо је пет сетова, добио 3, изгубио 2, одиграо гемова 71, добио 37,, изгубио 34.

На шест. мечева. Пунчец је укупно играо 12 часова, од тога око девет часова /'просечно само на: утакмици против Француске, дакле, сваког дана по 3 сата, -

Митићев биланс је још већи, Он је.

одиграо 24 сета, добио 17, изгубио 7. Играо је 211 гемова, добио 129, изгубио 82. У дублу одиграо је 12 сетова, 6 добио, 6 изгубио, одиграо је 152 ге• ма, добио 76, исто толико изгубио, Митић је укупно играо тенис на 9 мечева 20 часова. ; Када се томе додају утакмице, које су наши играчи играли у» Вимблдону,

онда је јасно да Швеђани имају вели. .

ко преимућство, јер су они играли и знатно мањи број сетова и већину У“ такмица на свом терену. (за Девис-: куп путовали су само у Брисел).

подвиг нојетаријег локоотлетичари

јајвећи подвиг на лакоатлетском. митингу, који је одржан прошле суботе и недеље у Београду, постигао, је Јаша Баков, југословенски _ рекордер у скоку с мотком.

Јаша Баков је на овом такмичењу скочио с мотком 3 метра и 50 сантиметра, само 10 сантиметра мање од свога ученика Ленерта. Иначе се пласирао на друго место У скоку с мотком.

Јаша Баков мма тачно четрдесет година! Зато је његов подвиг вредан пажње, тим пре што.није имао никаквих услова за правилан тренинг, Баков живи У једном · малом селу код Руског Крстура . и одржава своју форму: у, скоку:с мотком на врло примитиван начин, Занимљиво је још да је он почео да се бави лаком атлетиком врло доц кан, у својој 28 години, па је ипак

успео пре рата да постави југо-

словенски _ рекорд од 3,75 метра,' који још није оборен, 4

Четрдесетогодишњи „Јаша Баков .. пре“ скаче висину од 8,50 метра

, :%

"БЕОГРАД “ ПЕТАК, 12 ЈУЛИ 1946 ГОДИНЕ

— Ђоко, РЗненне „ Одкуда ти толни-

ко снаге7

— Ја се, другови, бавим спортом. Вежбам | се у дизању терета, — насмешно се Ђока, — а вама саветујем да се исто тако бавите неком фискулгурном граном, да се другипут не брукате кад треба да подигнете тако — мали терет.

И отишао је уздигнуте главе, чврстим кораком, остављајући за собом забезекнуте другове. б

Случај друга Ђоке и његових другова је свакидашња појава у нашем животу. На овај или онај начин. Онај ко се бави спортом, ко вежба свесрдно и стално, свежији је, здравији, снажнији, спремнији за сваки рад од оних који се не баве фискултуром, И ведрији, бољег расположења. духовно одморнији. Јер спорт је најлепша и најкориснија забава, сталожени изргз младалачке разраганости и животне рдости“

Увиђајући ову тачну чињеницу. Фискултурни савез Југо: славије поставио је као основу нашег фискултурног покрета такмичење _ за – фискултурну значку. Ово такмичење у првом реду служи општем развијању физичких способности и здравља наше омладине и наших народа. У томе, може се рећи, и лежи основно значење, из кога произилази и све остало, јер само здрав и снажан човек, у опште говорећи може да уло жи. са највећим успехом све своје снаге у послове и задатке који стоје пред њим у животу. Лаксатлетске

ен справе

извештајима са лако. атлетског такмичења че-

сто се помиње да се ба-

ца дискос, кугла, кладиво или копље и износе се резултати, односно даљина до које су дискос или кугла бачени. Од чега се, међутим, састоје ове справе и колико су тешке Они који се интересују спортом требало би то да знају, јер ће у том случају више ценити резултате такмичара.

Дискос 'Дискос се састоји из глатког ме» талног обруча чврсто спојеног, са дрвеним трупом, у чијем се центру налазе месингане плочице кружног облика са пречником од 51—57 мм. Обе стране дискоса морају бити једнаке. Метални“обруч мора имати полукружан' пресек, одакле се дрвени круг дискоса у равној црти подебљава до месинганих плочица које су паралелне једна с другом, а де-

ти

бљина дискоса на овом месту износи најмање 445 мм, Цео дискос мора имати правилан круг са

најширем

пречником најмање 22. см. Тежина целе справе мора за мушкарце износити: 2: килограма,

Кугла "Кугла: треба да је начињена | од гвожђа или месинга, или од матери јала који није · мекши од месинга. Кугла може да има омотач од месинга, а да је испуњена неким другим материјалом. Кугла за мушкарце је тешка 7 килограма и 257 грама.

Еладиво | Глава. кладива је кугла начињена од истог материјала као и кугла за бацање. Као спој са ручицом за бацање служи челична жица дебљине најмање 3 мм или клавирска жица број 36, која може да буде дебела и 2,5 мм састављена од једног комада. На једном, или на оба краја, жица може бити савијена у куку за причвршћивање. "Жица је за кукицу на кугли спојена или чврстом пет љом' или осовином са кугличним лежајима. Ручица може бити једно, струка или двострука (за држање једном или сбема рукама), без икаквих зглобова или кугличних ле„жаја. Дужина целе справе је 1 метар и 22 см, а тежина износи 7.257 кг за Ху урце и 6 кг за младиће,

Копље Дужина копља је најмање 2,60 м, "а тежина 800 грама. На предњем крају копље мора имати оштар метални шиљак, Тежиште копља налази се у удаљености од 90 до 110 см од шиљка. Тежиште је омотано у ши__рини од 16 см канапом чији обим не. сме да. буде већи од обима од 2,5 см. То је хватиште за бацање, Копље за дечаке и жене од 600 грама има дужину 2,20 м.

јен ни и ен ов

#л наше НАЈМЛАЂЕ

она

БЕОГРАДСКА ДЕЦА.

ЊИХ ТРОЈЕ ГЛЕДАЈУ И РАЗМИШЉАЈУ — |

Асфалт прави вредни чика. Стоје Милка, Жика, Мика. Своје мисли има свако: Милка лупа главу како Чоколада врућа, жива Зачас тврди камен бива.

жика, гледа да л“ би нешто. Мог“о и он тако вешто | Овај асфалт да разлива. ' А наш Мика већ ужива; . „На зиму ће бити глађе И клизање много слађе,“ ,!

жХ

Птице радници

Кажу људи како небеске птице живе без бриге. Али и међу птицама има вредних радника, јер осећају да само захваљују“ ћи своме раду може бити добро њима и њиховој деци,

Ласта је тако зидарски или рударски радник. Домаћа ласта сама себи сазида кућицу, а ласта-брегуница буши у брегу дубоке рупе и ту начини гнездо,

Детлић је дрводеља: својим кљуном зачас прореже кору дрвета. Жуња и вуга праве су уметнице у плетењу, Жуња од вуне и траве исплете висеће гнездо У облику лончета, а вугино је гнездо као повећа лопта са рупом која служи као врата.

И све то птице израде без икаквог алата,

Али има једна птица која зна да шије. Она живи понајвише у Јужној Кини. Зоологија, наука о животињама, назвала је њу ортотомус бенети, а ми бисмо је. звали шваља, Личи на нашег славујаги толико је велика; само није тамне боје као славуј него има шарено перје.

Она себи сашије гнездо од два листа. Нађе на . дрвету два листа која расту упоредо, па им обе ивице састави скроз, сем једног отвора, тако да ти листови личе на неку малу

ж Две рачунске загонетке

Гуска и по — динар и по, == Загонетка то је стара

Кажи брзо кол'ко треба Само за једну гуску пара. Кад килограм и по хлеба Динара десет и по стоји»

За килограм кол'ко треба ' На тезгу динара да се броји.

врећу. То ради на овај начин; Кроз рупе које је избушила. кљуном провуче конац који је сама испрела од памука, И'тако их сашије преко половине, Онда у ту врећицу ставља длаке, вуну, памук, да буде меко РОЈ и њеним младунцима.

Разуме се она бира нарочито дрво с великим лишћем: и ја ком петељком,

Као што видите, та птица зна два заната. Није само шваља, него је и .преља, јер сама.испреде свој конац. гречираз

А после бриге о томе како ће сашити своје гнездо, има још нових брига: како да исхрани своје младунце, баш као и'скоро све остале птице сем кукави-« це, која се посла боји, О-кукавици причаћемо | вам . идућега петка, ·

Загонетна посетница

РОКОКО вићвић ОК) _ 3иЋ_

Један грађанин има овакву посетницу. Можете ли пргодире како му је име:, "а

жх

Имена месеци |

Често употребљујемо имена месеци; а ретко помислимо нато како су она постала. :

Начин рачунања по месецима добили смо од Римљана па су и имена лач тинска, Римљани су неке месеце про“ звали по именима својих .богова, неке по именима владара,'а нека имена о• значују редни“ број месеца у годиви; Ваља знати да се месеци нису рачуна“ "ди овим редом као данас, па пи имена не" одговарају“ старим: а ман меч

Јануар: прозван је по богу Јану, ко« ји је бно бог кућних врата, Сликали ' су га с једном главом а“два. лица, Гледа, , тобоже, и-у кућу и „пред кућу; Њега , су гспомињали на почетку усваке молитве, њему су посвећивали прве сате дана, он је био бог»почетка. Та+ ко; је: и јануар, као први; у.,години њему посвећен, . „ма да он и није-увек био први месец. То се мењало; о

Фебруар:. дошао је од латинске речи“ која' значи“ покору и очишћење од

греха. У том месецу су нарочити све“ ,

штеници држали молитве за очишћење,, а. нарочито молитве за заштиту, од вукова. Као што се и данас у не ким. крајевима нашег народа слави »вучји светац«. Фебруар је у почетку био последњи месец: у години,

Март: посвећен је био богу Марсу, богу рата. До увођења јулијанског ка« лендара ово је био први месец у го. Дини, (

Април: име долази од латинске речи која значи отворити. Тај месец отвара пролећу врата _ Мај: посвећен је фтињи Маји. То је био: месец паше и: радиности. Богил њи Маји су 1 маја жртвовали свиње; Био је трећи месец у години.

Јуни: порекло овог имена је нејаспо. Можда долази од имена богиње Јуноне.

Јули: Римски цар Јулије Цезар по правно је. календар и увео бољи, коз

из били:

ји данас употребљује _ православна црква. Цар је овоме месецу дао своје име. Иначе се пре звао Укавитиацеч, што значи пети месец,

Аугуст: овај се звао з>секстилиса КЕ шести месец, али цар Аугуст, “који: је владао после Цезара, даде овоме ме“ сецу своје име. #>

Остали месеци имају имена бројева; којим су редом долазили у години по рачунању“ пре Јулија Цезара, Јо: У

_. Септембар: седми месец, 5, ; , "' Октобар; осми месец, Мира : Мо Новембар: девети. месец; > Зи Децембар: десети месец у години; 0 Тек после Јулија Цезара су они; про. менили своја места по реду, г али су задржали -стара „имена, мо

ж 4 Пословица у ребусу

ЊУ М 7, ЊУД пуа, А4.

Решења из прошлог броја.

Загонетка — Ја, јаја. '

Дашто ми ти даштог — житу 80; Живота,

Мали ребус, — Пасуљ, па туда

Зи

ција „20 октобра“ Влајковићева 8 У Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Танасије Младеновић, Чек, рачун. 62.317, Поштански фах 28