20. октобар
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
РОЈ-84 ГОД. П
„о
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
,
БЕОГРАД, 12 ЈУЛА 1946. ГОД.
1. | ПОТРЕБА ТАКМИЧЕЊА У УКАЗИВАЊУ ПОМОЋИ НАРОДНИМ ВЛАСТИМА.
Ди Ја том. народно - брогосних. дгнвацна
могуће је побољшати рад наших народних одбора _
сђуградско такмичење '0> душевљено ) но од свих народних организација: У свим градовима па и у Београду, одмах се приступило постављању плана
у оквиру заказаних пет тачака. ~
У току јуна постигнути су извесни, резултати, нарочито на
"сектору. подизања производње
и у уређењу града. Али, једна > врло! важна: тачка нашег так“ мичења — помагање народним __одборима од стране фронтовских организација прошла је до данас незапажена, У току јуна по овој тачки није вођена никаква евиденција која би по“ казала колико народне органи: зације помажу своју власт и да ли се"та помоћ повећава. Али из тога што немамо преглед шта је учињено, не треба схватити да фронтовске организације нису пружиле помоћ. Масовна помоћ пружана је народ“ ним властима и огледа се у помоћи при попису војних обвезника, попису деце итд. У свим овим акцијама ангажовано је неколико стотина,:а можда и неколико хиљада људи.
Рејонски одбор Фронта, а, са њим и Градски одбор за такмичење,. није У јуну поставио детаљнији план, што је донекле и разумљиво, јер је било по: требно стећи искуство:
У току јуна показало се да би основно у плану такмичења по питању помоћи народним одборима требало да буду конференције које сазивају народни одбори, а којима присуствују' делегати изабрани од народних Организација. Како народни · одбори. у. Београду немају „својих претставничких тела — народних скупштина а да бњсе остварио контакт између народних одбора и на"рода. то до избора требало би користити ову форму конференција, које би замењивале скупштине. у погледу – сарадње. Број делегата на овим конфе-
ренцијама углавном би одгова-
рао: броју одборника по закону: Да би се делегатима омогу“ ћило да учествују У раду, требало би их претходно путем извештаја упознати са проблеМиМа 0 којима би се дискутовало на конференцијама. У градовима где су се овакве кон“ ференције одржавале, постигну“ ти су добри резултати, јер су на њима решени многи проблеми, који би иначе, без помоћи народних организација, остали нерешени. Здравом критиком уклоњене су многе слабости У вародним одборима.
"Ове конференције су прави пут да све народне организације. помогну у отклањању недо“ статака ураду народних одбо“ ра а међу тим недостацима и бирократизма, који је честа по“ јава у "раду народних одбора у Београду. Колико Фронт може да испуни обавезе у такмичењу по овој тачки, а преко оваквих конференција» види се из недавно одржане конференције
је прихваће- '“ налним проблемима,
_ Важна тачка у плану
" товских организација
НО Четвртог рејона по комуНа" овој конференцији народ је показао огромно интересовање за рад своје власти.
такми“ чења по питању помоћи народ“ ним одборима од стране фронтребало би да буде и учвршћење савета грађана: при појединим службама (комуналној, социјалноздравственој, финансиској, станбеној, просветној, индустрији и занатству, снабдевању итд.) До данас са: вети су окупљали преко неколико хиљада грађана, који су омогућавали да се многобројни задаци народних одбора савладају: Нарочито добре резулта: те дали су савети у прво време у гоњењу шпекуланата, у по: пису ратне штете и другим ак-
цијама. У своје време преко Фронта, и уз помоћ Фронта, приступило се избору савета,
али на томе се и завршила помоћ Фронта. Ово такмичење је показало да су фронтовске организације по рејонима, пошто су изабрале саветнике, напусти“ ле даље интересовање за рад тих саветника, допуштајући да се саветници спусте на ниво техничких извршилаца послова по насељима, уместо да кроз састанке _ Извршног одбора Фронта рејона, на којима. би. се
дискутовали задаци тих саве-'
та, износе искуства и недостат-
ке у раду савета, и да уздижу | те саветнике на висину правих |
помагача одборима власти. Зато' главни задатак фронтовске. организације у даљем такмиче“ њу требало би да буде учвршћење савета. Поред тога: на састанцима рејонских · извршних одбора Фронта требало“ би гда! се дискутује не само о раду и задацима савета, већ и да: се утврди да ли при овим службама постоје савети и, уколико не постоје, пронаћи разлоге и помоћи народним властима у њиховом поновном формирању“
Један врло добар и користан начин помоћи народној, власти јесте преношење у масе путем објашњавања уредаба и прописа који регулишу наш свакидашњи живот, а које често не до пиру даље од службених новина: Мали број грађана упознат је са врло важним одредбама које су народне власти донеле: Зато задатак фронтовских организација требало би да буде да преко конференција не само упознају грађане са уредбама, већ и са значајем испуњења тих уредаба за побољшање живо· та Београђана, и да организу“ ју масовну контролу спровође-
при трговини 8.
ња тих уредаба, Тако, на при--
мер, наредба народних власти о забрани продаје млека по ку“ ћама и о забрани продаје жи“ вотних нмирница.по улицама, залагањем Фронта и објашња“ вањем народу схватиће грађани да су те одлуке. у њихову корист. Једино тако ће грађани правилно схватити и наредбу о забрани држања стоке и жи вине у граду“
Све одлуке народних власти које регулишу живот у граду, које омогућавају бржу обнову и удобнији живот, спровешће се брзо само ако их све народне организације широко пронесу и не дозволе, на пример, да прође два месеца. од доношења правилника о примени Закона о располагању становима и пословним просто. ријама, а да велика већина Бео. грађана не буде упозната с њим. Да не дозволе народне организације да се измени За. кон о обавезној оправци оштећених зграда и рашчишћавању рушевина, којим се омогућује бржа обнова града, а широке масе о томе још ни. данас да не знају. Акције, које су. народни одбори. спроводили у то.
· ку јуна, где су фронтовске ор.
ганизације масовно помагале,
треба и даље учвршћивати, јер ће се тим путем, помоћи нашој у: свршавању., хиљаде
власти
ситних послова, Тако би се ова помоћ огледала у помоћи при попису војних обвезника, при издавању књижица 'за снабдевање, при попису социјално Угрожених грађана и деце; у раду на прикупљању отпадака и у разним другим акцијама. Досадашње _ такмичење У Београду има један већи недостатак. На такмичење се ни. је гледало Као на целину. Међутим, ово такмичење одиграће своју улогу једино у том случају, ако се на њега гледа као на целину састављену од пет једнако важних делова. Погрешно би било давати предност једној тачки пред другом, јер живот у нашем граду неће окти сигурно потпуно онакав какав ми желимо, ако се постарамо рецимо само да се очисте рушевине и уреде парко. ви, а не помогнемо нашу народну власт, кроз конференци. је (народних одбора са делегатима народних организација) преко савета. у описмењавању, у сузбијању шпекулације, у спровођењу у живот уредаба, наредаба итд. Зато у даљем такмичењу треба развити такмичарски дух по свим осталим тачкама, а нарочито по питању помоћи Фронта народној власти, што досад „није био
„ случај.
Селена МИЛЕНКОВИЋ
Просечан Јенки
— Видиш, ја сам уз држао да нам је Југославија била
савезник, — Па и јесте!
— Врага!'Неће ваљда наша влада својим савезницима да
плени бродове!
( ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003: и 20-443: ·
СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!
'ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,
. ЧИСТИМО · ЗАДРУЖНЕ. ШТЕТОЧИНЕ
ШтЕТОЧИНСКО
УНИШТАВАЊЕ ИМОВИНЕ СЕДМЕ РЕЈОНСНЕ ЗАДРУГЕ
ви смо ми били очевици. стварања првих задруга:
које су ницале од ситних, једва одвајаних' улога од плата радника и намештеника, за време док је још трајала ослободилач-
. ка' борба, Почињало се с му-
ком, без рафова и тезги, са нешто особља. Тако су задруге отпочеле, Данас су задруге организоване, створене од нас и припадају нама. Али, овде или онде нађе се лонеко, који покуша да омета развој задруга, да напакости и да ћари.
Тако одвратни ји су се десили у Седмој задрузи у својој суштини су непријатељски и штеточински. Како је чудно да се, из незнања купио камион који не ради, ма да је плаћен 400.000 динара, тако да сада мора на оправку! Како је жалосно да у задружној каси има мањка од 117.000 динара! И као по некоме реду, нижу се још све чуднији моменти: магационер пошао на станицу да подигне ракију и успут му нестало 50.000 динара; набављач просуо 250 килограма љуте ракије, 26 килограма масти покварило се и бачено је, 40 килограма гушчије масти се ужегло; 2.100 килограма сардине се укварило, 436 килограма сољене рибе се покварило, а 150 килограма пекмеза се укиселило, А заједно са свим овим. долази сада и путнички аутомобил који је плаћен око 100.000 динара. И, уместо да се њиме одржава веза са откупним станицама, он, пошто нема „добрих гума“, добар је. за београдске улице. И управа се вози. У магацину роба 'трули, из касе нестаје новац, ракија се точи као на сла-
догађаји ко-'
вама, То је газдовање. Расипа ·
се имовина радника и намештеника, каб да је то похвално; то прећуткују као да су сви ујаци и стрине; јер забога, задруга ће то ипак надокнадити, Задруга, за коју они мисле да њен чудни механизам може сакрити ин њихова дела, Магационер се правио да не види просуту ракију, управник укварену робу, благајник је заборавио на мањак, путује се у Загреб, купује „старо гвожђе“ за 400.000 динара, а на све ово каже се „задруга послује добро“,
Тако су се ваљда завршавали
месечни извештаји, које су справљале ове штеточине. У, безброј ситних и великих послова криле су се ове прљаве работе као мине, чекајући погодан тренутак да дејствују и руше. Оваква. злодела од штеточина овога типа, неприметљи-
__вих, лажљивих, ситних благај· ника, магационерчића,
опасна су, јер они по природи свога
посла могу наносити штете на свима оним местима где се сакупљају _ резултати и напори рада. А то су магацини и благајне. Такво држање управе Седме задруге не само да претставља по природи криминал, неправилност у раду, већ и напад на задружну имовину, непријатељско разбијање задруге изнутра, која се стварала са заНОсОМ И љубављу. Рушити и слабити задругу која је постала наша потреба и штетити је, то је и напад на нашу заједницу, на нашу државу која бди над задругама.
Када неко напада кришом и из потаје он је опасан, а када се пљачкају наше задруге онако „родбински“, „невидљиво“, то је још опасније, Јер, са оваквим неправилностима не само што ће се имати финансиске штете, већ ће то имати и одраза на људе — раднике и намештенике. Наш човек не само да гради своју кућу, он подиже и себе, он поставља и но ве односе између себе и других. А на тим односима развија се и нова економија живота, задруга, по којој покушавају овакви несавесни службеници као по своме брлогу да рију У смислу „стручњака“. Али, народ има снаге као када је стварао државу, задруге, фабрике, када је подизао привреду, народ има снаге и да брани све то постојано, енергично и без МИЛОСТИ.
Случај Седме рејонске задруге је типичан пример како се не сме и не може пословати У нашој земљи. А истовремено и случај са којим треба да се позабави Јавни тужилац, Колико ово пословање има последица, КОЛИКО ће имати и да не гово“ римо! Чињенице су необориви докази, Ови тешки догађаји који су се десили у задрузи ниуком случају нису случајни. Они, повезани, претстављају ланац који се непријатељски увија око Седме задруге и који може и да је угуши, Штета је велика, можда и још. већа, само је потребно што пре прегледати рад, исправити грешке и немилосрдно казнити кривце.
То је отворено бацање љаге и на оне задружне руководиоце и намештенике, који даноноћно раде да би унапредили наше задругарство, и на оне задруге које успешно послују,
!4 километара положене пруге — плод досадашњих напора омладине
Одина Ае РАДНОГ ПОЛЕТА ТАКМИЧИ СЕ У НАПОРИМА, КО Ћ
УРАДИ, ЋЕ ДА ОДНЕСЕ „ПРЕЛАЗНУ ЗАСТВИЦУ> НОСИОЦИ ПРЕ 5 више, да уради, коледо ОМЛА. ДИНЦИ 5 ЈУЛАСКЕ КРАЈИНЕ, ЗАСТАВИЦА, ЗНАК УСПЕХА У РАДУ ПОНОСНО СЕ ВИЈЕ НА КОПЉУ;: ПОДРИНЦИ СУ СПЕЦИЈАЛИСТИ У ПОЛАРАЊУ ШИНА. СВАКОГ ДАНА СТОТИНЕ МЕТАРА. НОВОПОСТАВЉЕНОГ КОЛОСЕКА ГОВОРЕ О ЊИХОВОМ РА ОМЛАДИНСКА ПРУГА НИЧЕ, РАЂА СЕ КАО РЕЗУЛТАТ ЗАЈЕДНИЧКИХ НАПОРА НАШЕ НОВЕ, НАР НЕ ОМЛАДИНЕ, ЊЕНОГ НОВОГ РАДНОГ ПОЛЕТА И СВЕСТИ.
, . ћ
из СВИХ КРАЈЕВА НАШЕ ЗЕМЉЕ ПОШЛИ су ОМЛАДИНЦИ ДА ГРАДЕ ПРУГУ БРЧКО—БАНОВИЋИ. ЗАЈЕДНИЧКИМ НАПОРИМА, КРОЗ ДОСАДА НЕПРОХОДНЕ ПРЕДЕЛЕ БОСНЕ, ПОЛАЖУ СЕ.ШИНЕ. КОЈЕ. ЋЕ УЧИНИТИ ПРИСТУПАЧНИМ ОВЕ БОГАТЕ ПРЕДЕЛЕ НАШЕ ОТАЏБИНЕ И ОМОГУЋИТИ ИСКОРИШЋАВАЊЕ ЊИХОВИХ РУДНИХ БЛАГА. ОМЛАДИНСКА. ПРУГА. УЧИНИЋЕ · ДА СЕ ЕКОНОМСКИ И А НАРОДНИХ _ МАСА УМНОГОМЕ ПОБОЉША, СЛОВЕНАЦ ИЗ ЈУЛИСКЕ КРАЈИНЕ, КЕДОН. СА ОХРИДА, ЦРНОГОРАЦ, ХРВАТ, ХЕРЦЕГОВАЦ! И СРБИН У ЧЗРАНИМ ТЕРЕЉЕ, МЕЊУСОБНОГ ДИНСТВА.
у
“ Џ Ра гр “> 2 1 1 ДИ у РЕЦИ 1, фЕ: У – Муса "А бо н ван
О