20. октобар

ма, ПРУ

мете

свиди

ПРИ .

1иривицј

___у Совјетском Савезу

одизање кућа за станова.

Б ој "ње претставља један од ““ најактуелнијих проблема

не само код нас, већ и у свима земљама Европе пострадалим од фашистичких хорди.

станове индивидуалног типа

(вишег-и нижег); 2) колективне.

станове, Стан индивидуалног вишег типа (види слику 1) дели се на станове мањих и ве-

ћих димензија. Први имају две

соба

~ - то

И · м адпковн “

Стога смо сматрали за дужност да упознамо наше архитекте са начином на који су совјетски архитекти тај проблем ре" шавали. Пре свега, они су кла» сификовали куће за становање. То је било неопходно, да би се на научни начин организовало пројектовање и изградња "тих Зграда. Оно што је досад кочило повишење ступња културе станбеног изграђивања, његово рационализирање и моРућност економнсања, у ћогле" ду типова станова и њихове стандаризације његових елемената, то је била отсутност сваког система у пројектовању станова. Постојало је'необично шаренило и разноврсност типова кућа. за становање од којих многи нису имали никакав ре· зон детр, Затим, констатовала сме велика различитост иринци-

мпти упројектовању; отсутност вмпвељледности основних. потре-

| за за економско

ба, неопходних 'за поједине де» лове стана, с обзиром на угодност становања и избора спо· редних просторија. Најзад, није био решен ни сам систем конструкција, који би био најрационалнији за изградњу. тих станова. у Из свих ових разлога класи. фикације станова имала је за џиљ да утврди рационалне. ти: пове станбених кућа и станосва. Тек после тога се могло приступити масовном изграђивању. Али, пре' свега, треба определити основне карактерне прте сваког типа куће и услове под којима се има пројектовати, Та класификација типо„ва станова служиће нам у пр-

: вом реду као основ за израду

норми, правила, пројектовања _и разраде планова према одређеним типовима станова. У исто време, на основу тога мо" ћи ће се израдити солидна оба“ изграђивање | "различитих пројеката, _ Проблем који се за будућност поставља, то „је, разрада „питања класификације кућа за становање које би биле основица највећег типа, тј. кућа за масовно, становање. Та класи-

_ фикација делила би се на две _ групе; сталне куће за станова.

_ них кућа треба убројати

ње и привремене. У тип сталсве оне станбене градње, чији је рок амортизације дужи и које · имају стални станбени фонд.

| Тип привремених кућа служио · би само као помоћно средство

станбеним фондовима и то до“ тле док се не сазидају сталне куће. У ову другу групу спа= дају и све врсте кућа, које се "могу преносити с једног места на друго, као и просте земуни“ цеви бараке, са минималним роковима амортизације од три „до пет година, Битне разлике · које постоје између ових двеју "група су не само У њиховој примени, већи у искоришћа“ вању, а то одређује њихове одлике у најосновнијим фор; мама као: врсту станова, сте«

: пен животног конфора, каквоћу

. материјала итд. "Разликујемо две групе ста. · нова: 1) станове градског типа (два-три спрата и вишим · конфором); 2) станове сеоског · типа (један до два спрата) и 3) колхозне станове (један · спрат). Што се тиче њихових · удобности (конфора), основни _ принцип састоји, се У избегавању ходника. Ово се постиже тиме што су собе проходне, Затим, треба свести улаз на ми нимум (2—%8 м. код мањих станова), а кујне на најмање 3,5 до 4 квадратна метра. По јед“. ној другој подели имамо: 1)

сваходчевна | 5 = _ свАкаанедна сова "О кума 2:63 | 73:75" г 1:22

једне веће и 2,60). Оба имају исте -улазе са

" алковном

"вршина стана,

МА

соба. .

4—

: 5

“

собе (већу и мању и већу и алковн) или само једну собу, кујну, улаз, лавабо, нужник и

· туш или, ма да ређе, купатило

(за стан од две собе). Нај-

· скромнији од ових станова и-

мају само собу, кујну, Улаз, нужник, плакар (немају туш). Доносимо на слици 2 један тип индивидуалног · стана _ мањих димензија, односно два стана од којих један мањи има улаз, собу, кујну, лавабо са нужником и туш, а други, већи, две собе, од којих је једна алковн, преграђен завесом од собе за свакодневно становање, иначе са истим нузпросторијама. Што се тиче типа индивидуалног стана већих димензија (сл, 1), овај се састоји било из једне веће собе (5,20 х 3,75) и једне мање (3,58 х' 4:00); било из алковна (2,63 х

орманима за одело, кујну са (спаваћа соба вероватно за помоћницу домаћице), купатило са лавабоом, нужник и плакарима. Индивидуални тип стана већих димензија има: 1) повећану норму станбене површине на једно лице; 2) лепшу унутрашњу обраду стана; 3) повећану норму нузпросторија; 4) већу висину собе (минимум 3 метра). Овде се станбена површина рачуна 10—15 метара на човека, Индивидуални тип стана мањих димензија (сл, 2) служи за масовна постројења, Његове одлике су: 1) мања поали довољна за нормалне услове живота; 2) минималне површине соба и скромнија унутрашња обрада; 3) смањена висина соба (2,409,50 м.. Да би се овакав тип станова могао извести потребно је нормирати димензије нзме-

" штаја на минималне димензије.

Као минимална норма, простора за становање узима се 6—9

_ квадратних метара. Али, пракРИЧНИМ експериментима утврдило се да она може бити и мања,

Што се колективних

тиче

"станова, овде најмања поврти-

на собе за једног човека изно“ си 8—9 кв. м, На сл. 3 видимо један заједнички улаз за сва четири стана. Сл ових, три стана имају и алковн одвојен 3а-

весом од свакодневне собе, Мала кујна у сваком стану такође је одвојена завесом од ове собе, Клозет и лавабо су одвојећи и заједнички за сва чети. ри стана. Станови са алковном имају и један већи плакар за оставу ствари, Сваки стан је изолован од других помоћу засебног улаза-у који се доспева из заједничког улаза. Из свега изложеног добија се следећа класификација станова. Инди' видуални стан вишег типа има : као норму станбене површине ' на једног човека 12—15 кв. м.,

док индивидуални стан нижег | типа 6—9 кв. метара.

Колективни станови, са за. себном. или“ заједничком КУјЈном, имају норму такође 6—9 кв, м. на једног човека. Што се тиче санитетско-техничког уређаја, ту се подразумева: 80доводна инсталација, канализација, грејање и газафикација. Рентабилност ових станова зависи од њиховог степена техничке обраде, броја станова, конструкције и материјала, Овај кратки приказ решавања станбеног проблема у СССР треба да буде потстрек за наше архитекте да се и они овим проблемом позабаве, Било би пожељно да се распише један конкурс у том смислу. Он би био од највеће корисги и претстављао би један драгоцен прилог наших архитеката за обнову земље. У исто време он би био позив на такмичење У

коме!се активност наших архитеката, нажалост, досад још није; огледала...

Др М. Б.

20 ОКТОБАР,

ИН НОЛОКТАВНН СТАНОВА

карактера, |

Окупа циона 80 ! лицију састављену и од пијаних

12 ЈУЛИ 1946

Пред преузимање властц

глеској униформи.

јна управа употребила је у Тржичу против народа поАндерсових војника, четника и усташа у енр

— 0, ноооу, џентлмен! То није никакав покољ! То се само месна полиција вежба у преу-

_ зимању власти,

У ИНТЕРЕСУ ЧИСТОЋЕ ГРАДА И ЗДРАВЉА ГРАЂАНА

Уништимо пацове и спречавајмо њихово множење

вуда где човек живи, а ( нарочито у многољудним

насељима, има и пацова, ·

некад их има у толиком броју да би имали права да са људима деле власт над градом, што они често и чине, само на један анархистичкореакционаран начин: они су и остаће пацови и у правом иу преносном значењу.

Пацов може да се припитоми, да прати човека као пас, да буде акробата и статиста, да нам служи за научна истраживања, а у невољи и за јело, али ипак он остаје наш заклети непријатељ. Он нам је непријатељ на разне начине: У: пропашћава нам економска -добра (у Данској је 1907 године процењена годишња штета од пацова на 7,000.000 круна); пре-

Јклонано пенадодно ЧАНОВНИКО

из народних установа

звршни народни одбор је

при свом оснивању пре узео велики део чиновника бивше београдске општине, Питање чиновничког кадра мо рало се решити и у службу су примљени сви они службеници који се нису укаљали сарадњом са окупатором или се у бившој општини нису испољили својим изразито против“ народним ставом, Ту се радило о службеницима који су претрпели током времена политичке утинајв разних режима. Они су обично довођени у службу преко разних »политичких вођа«, почев од Милоша, Савчића, познатог корупционаша, Владе Илића, трговца народним добрима; па до Драгог Јовановића који је трговао људским животима и чашћу свога народа, Поред ових чиновника, преузет је и један број оних који су имали по штен став, али су, раније за-

А аи ЗАЈЕДНИМИ МИ УЛАЗ ; к—— С пиине = ве

Зе

плашени ставом п наредбама бивших општинских директора, и високих функционера, били неспособни у нови систем рада, тако да се с њима није могло много рачунати, Сем тога, преузети

Сун бив. чиновниници других

установа, На тај начин, у чиновнички апарат успелису да се увуку и многи појединци чији став у служби није одговарао квалитету нових народ: них чиновника,

Не треба. се зато чудити што су неки службеници. ИНО-а, лошли и пред суд. Неки чи: новници и намештеници Градске тротарине одговарали _су пред Специјалним већем Врховног суда Србије због проневере у службеној дужности и због других злоупотреба. Исто тако,. Ди радовима, за, обнову града, ИНО је дао алат за раскрчивање улица, својим руководиоцима, а после крат“ ког времена алат је нестао и ови су одговарали кривично. Појављују се и фалсификати,

Колико је рад оваквих чиновника штетан по нови чи: новнички апарат није потребно наглашавати. Они су заостали шљам из прошлих времена и желе да својим прекршајима, окрње углед наших власти. Њихов рад и рад њима, сличних, уствари је рад народних непријатеља. Дух нове орга; низације државне власти и управе не може дозволити да се у чиновничком апарату др= же овакви елементи. Не само да органи власти прате рад сваког чиновника, него исто тако и народне масе, које схватају да је народна власт њихова и да од правилног рада њених органа зависи бу' дућност читаве земље, пазе на сваку неисправност поје динаца и траже да се они са својим непријатељским ставом уклоне из чиновничких редова. Народне масе знају да ра' дити у државној претставља _ само одговорну дужност већ и велику част и зато ће својом исправном критиком помагати да се исправе блаже грешке, а да се преступници најстрожије кажњавају, Даринка ГОЛОВИЋ

да се укључв.

служби не;

. разних болести

"бине "И животне навике.

носи опасне заразне болести, на пр, трихинозу и кугу (од које је У Индији умрло 1907 године око 1,200.000 људи;) а заборави се некад толико, да и људе директно напада, нарочито де“ цу (познат је случај да су пацови појели живог, истина пијаног, човека).

Код нас, као и по другим местима, живи врста пацова званих „скитница“; они су потиснули црне, мањег раста, раније одомаћене пацове. Пацови се размножавају невероватном брзином: женка може да окоти шест генерација годишње од по 6-12 младих, што. на крају може: да повећа породицу на око

'880 чланова 0: ~

Пацови имају своје расне осоПре свега, то су врло: мудре -животиње; У борби против човека, том мудрошћу обилно се користе и кад нападају и кад се бране. Претпостављају живот У скровитим местима, у нереду, У прљавштини, далеко од светлости, неузнемиравано, Срећом, живот им није дуг; често у Масама страдају и од разних за(интересантно је поменути да међу њима влада и нарочита болест, кад се њих 830-40 повежу међу собом реповима и тако угину).

У Београду је било пацова и пре овог рата, правих, а не у преносном смислу; данас их има у толиком броју да њихово уништавање претставља озбиљан економски и хигијенски проблем.

Пре свега, пре него што би прешли на питање дератизације, потребно је што тачније утврдити узроке наглог и масовног умножавања пацова, Ови узроци су исти свуда, у Индији као ну Југославији.

Речено је да пацови воле да живе у скровитим местима, У нереду и прљавштини, Београд, у овом погледу, за време оку“ пације био је идеално место за пацове, Београд данас не би требало у тој мери то да буде, јер је много рушевина рашчишћено и много тона ђубрета уклоњено. Али, има нешто што погоршава прилике у нашем граду, о чему ни грађа“ ни ни извесни меродавни кругови неће да воде рачуна. Реч је о чињеници да је Београд данас постао велика фарма за гајење свих могућих врста живине, и животиња: наш се град претворио у густу мрежу свакојаких штала, обора и живинарника. _ Ми морамо да признамо: да је Београд, ратом разорен, постао нарочито погодно место за размножавање пацова, зато што у њему скоро нема куће где се не држе животиње или живина, Научне тачности ради треба додати да много. бројни _ импровизовани јавни магацини за животне намирнице уносе још више нереда и нечистоће, на нашу штету, а у корист пацова.

Београд стоји пред проблемом дератизације, Које мере треба предузети»

Постоје многобројна средства за утамањивање пацова; а ово значи самим тим да ни једно од њих није довољно, ни ситурно. Највише се употребљавају отрови, различитог хемијског

састава. — Стављају их на хлебац или сланину, а смештају на места где пацови најрадије бораве. Ова средства нису довољна, јер се мали број пацова „превари“ да отровану храну узме. Поред тога употреба отрова опасна је и за друге жи. вотиње (мачке) па и саме људе (јер пацови, пре него што цркну, поврате отровану храну и тиме загаде животне намирнице одређене за људску употребу). Као отровно средство још је најбоље употребити мешавину негашеног креча и малца (или гипса и брашна), чија употреба приморава пацове да пију воде, те тиме проузрокује смрт. шу жао У :4 ОВ 5вог

Поред отрова, употребљавају се многа механичка. средства уништавања, убијање и ловљење: батина и разне врсте па. цоловки, — Батину човек употребљава У отвореној борби, кад се спроводи хајка „против пацова; пацоловке су мање ефикасне, јер пацови вешто избегавају постављене замке,

Ипак, најбоље и најефикасније средство у борби против па. цова су њихови природни не“ пријатељи: микроскопски мали организми (бацили) и животи. ње веће од пацова (мачке, пси и др.). Покушавано је, нарочито у ери епидемије куге, да се издвоје и одгаје клице, које би изазвале помор међу пацовима. Било је и успелих резултата, 8ли, на жалост, и пацови се, као и људи, користе привилегијом стицања имунитета, због чега и најефикаснији бацили (ратин 11) постају после извесног времена без ефекта.

Мачке су наша најбоља војска против пацова. У градови ма, а нарочито у силосима И другим магацинима за животне намирнице, требало би имати нарочиту врсту – паса-ратлера; требало би по великим градо“ вима, где је уништавање пацова свакодневна потреба, установи. ти фарме за одгајивање ових паса.

Београд стоји пред дератизацијом. — Ми познајемо узроке „пацовске“ опасности, познаје“ мо средства са којима можемо да се боримо; потребно је на. правити план борбе, тактику, заједничку за цео град.

Градска Санитетска служба 0 свему овоме је размишљала, предвидела | мере и изградила план. Потребно је да и сви грађани борбу против пацова прихвате, јер је то у интересу целине, па и у интересу поједи“ наца.

Извршни народни одбор гра“ да Београда, већ је приступио спровођењу прве мере: наредио је делимичну забрану држања стоке и живине у извесним де“ ловима града. Ову прву меру грађани треба правилно да опене, да разумеју и да спроведу, они сами, не чекајући да их ре“ јонске власти на то нагоне.

После ове доћи ће и друго још борбеније мере, које захтевају планско спровођење и ма“ совно учешће грађана са целе територије Београда. Ми апелу“ јемо на хигијенску свест Бео“ грађана, и верујемо да ће баш она да буде најефикасније ору“ ђе у овој борби против пацова.

Проф. Милутин НЕШКОВИЋ

–-_+-