20. октобар
12 ЈУЛИ 1946
ЈЕДНО ОД МНОГИХ ЗВЕРСТАВА ЧЕТНИЧКИХ ХОРДИ
ни о.
у селу Гатама
чина,
ио је спаран јунски дан.
Иза кршевитог врхунца
Светог Јурја угледали смо белу вијугаву цесту. Рашљасто се одваја једним краком према Цетини кроз камену исеклину, а другим кроз суву пожутелу траву — у Гата.
Цеста вам неће причати о мутном октобарском јутру пред четири године, када је румена крв текла по њој, натапала бе“ лу прашину. Нити увала, испод престола _ пољичких кнезова, када су мукли падови телеса болно одзвањали на њеним прсима. Ни куће у Гатама неће вам причати. Поцрнели зидови са празним прозорским дипљама (ко да су и њима четници копали очи) стоје неми, мртви. Ни гробови иза сивог каменог зида под смоквиним грањем У селу — неће вам причати. Кад би могли да проговоре, прича“ ли би вам о зеницама престрављене мајке, о зеницама у којим се видео одејај кућа у пламену.
'Али чему речи Зар није довољно погледати Гата, окупане и сјају јунског сунца Зар није доста видети те црне аветињ“ ске зидове, те гробове расејане селом; те жене у црнини, које срећемо на сваком кораку“
Гата оптужују. Не из освете; јер она не би мртве оживела. Не зато, да кажу свету о злочину крвавих џелата, јер свет то зна: Они су их стотине по" чинили широм наше земље. Ради сутрашњице Гата оптужују. Ради казне. Да се више никад неби појавила крвава авет фашизма у облику брадатих лица, жедних невине крви народа.
Гата траже казну. Да се, једном заувек, ишчупа корен ко“ рова, који је своје отровно тр“
__ње забадао у тело народа. Гата
езараже казну. Да трновити 0жиљци рана, који су под то" плим сунцем слободе зарасли, не би поновно крварили.,
Мутно октобарско јутро из над Гата:
„
Био је спаран јунски дан. На улазу у село чекао нас је Мирко Пивчевић. Била је недеља, када се село окупља пред црквом у хладовини вишања Цврчци су једнолично понављали своју летњу песму. ~. Нисмо кренули у село. Мир ко нас је водио, подаље од ку> ћа, до камене пирамиде са мраморном _ плочом. Мирко Пивчевић је претседник Месног народног одбора. Кроз раздрту 'кошуљу од сурог домаћег платна, надимале су се јакв сељачке груди. Он прича;
— Са Мосора гледали смо село у пламену: До нас је до“ пирао јаук кланих и бесна вика четника. Нисмо могли напасти, јер нас је било мало, а тали> јански тенкови су им држали отступницу. Знали смо да се догађа нешто страшно“
Дошли смо до камене пирамиде са мраморном плочом“ Мирко на час заборави блиску
· јучерашњицу и прича о Гата " ма док су живеле у крилу по: љичке републике.
— Сваке године Пољичани би се скупљали око овог би-
· ралишта, Само староседеоци имали су право гласа, Дидићи — досељеници нису могли гласати, Народ из дванаест пољичких села бирао је своје кантунале, који су затим бирали · кнеза. Два кандидата прострла би своје кабанице под престо. На чију би пало више каменчића сео би на престо. Нови кнез позвао би народ на гозбу. Пет векова бирали су Пољичани себи кнеза. Од првог жупана Апрића У ХИП веку, до последњег кнеза Сичића 1726 године, На збору у“ Дубрави Пољичани су варићаком убили надбискупа сплитског. Под турским ропством Турци су људе упрегли у јарам заједно са волом. Једино то нису фашисти радили са Пољичанима...
Нису то. Али још горе, Ено, ни десет корака од каменог престола, показује Мирко увалу где се разиграло крваво ко. ло мутног октобарског јутра.
Нисте _ разумеле — дречаво „стој“, ни хладан, језив додир каме, ви, мале девојчице, чији су ситни Кораци журили да стигну са млеком у Омиш. Нисте чуле болан крик ваших мајки, јер је ваш физички бол и последњи роптај заглушио
Првог октобра 1942 у зору, упали су четници попа Ђујића у село Гата у средњој Далмацији под Мосором н извршили страшан злочин. Попалили су 106 кућа и поклали 130 мештана, жена, деце н стараца, мучећи их на најгрознији начин,
Попаљено село Гата, један од страшних примера четничких зло каквих има много у свим крајевима наше домовине, праведну казну за Дражу Миханловића н његове четничке банде.
тражи.
ваша чула. А још топла оштрица каме, топла од детиње крви, уз клетву пијаног варвара, зарила се у мајчино грло, да Угуши и тај, последњи, крик.
Седамдесет и осам покланих, из малог села на подножју Мо. сора, у вртачи под престолом пољичких кнезова, били су у вод у крваве оргије тог мутног октобарског јутра.
=
Била је недеља и сељаци окупљени пред црквом, седели су У хладовини вишње. Мирко нас води селом. Зрео дуд пружио је своје гране над црним остацима куће ПраничевићеВИХ. Под плохом његовог густог лишћа седела је млада жена и њихала на грудима дете, Уочи мутног октобарског јутра мали Драго Праничевић имао је два месеца. Данас има четири године, Припио се уз сук. њу туђе жене, која му је сада мати, и плашљиво гледа стране људе.
Не зна Драго за мајку. За беле руке које су, у безнадном страху, чврсто стегле на прси. ма нејако детиње тело. — Рођени... рођени мој! Још је био премален да би запамтио последње мајчине речи када је пала на родну груду. Он је само вриштао под тежином мртвог тела.
Из гомиле лешева, испод мр. тве мајке, У смирај дана извукли су сељаци живо дете.
Село Гата оптужује.
Црвене макове њихао је ветрић са запада. Мирко нас води селом.
— Ето ту..
Ту, на каменом зидићу, стаЈала је помахнитала четничка звер са четири бомбе у руци. А преко уског путељка, на ливади усред села, стајало је три. десет сељака. Разбојници попа Ђујића, са реденицима преко
прсију, севали су зеленим о“,
чима побеснеле звери.
— Ха, ха, ха... и прасак четири бомбе одбије се о суре мосорске стене,
Гробови, гробови... свуда гробови. И ових тридесет са црвеним маковим цвећем које њише ветрић са запада,
Село Гата оптужује.
Сто шест разорених огњишта, сто шест оптужби против најстрашнијег од страшних злочина. .
Целе Гате попаљене, 130 невиних поклано — то је биланс злочина извршеног једног мут.ног октобарског јутра. Четници попа Ђујића превазишли су своје крволоштво,.
»
Била је недеља. Сељаци су седели пред црквом у хладовини вишње, Пивчевићи, Ђене. ралићи, Праничевићи, Баучићи, преживело село (већином људи из Мосорског одреда) договарају се. Треба градити школу. Деца уче под пластом сена, под ведрим небом. Најпре шко. лу, а онда своје домове — црне, чађаве зидине,
Гради, сеј, жањи и смирено живи мало село на подножју Мосора! '
Јер праведна казна чека зло-
чинце, Владо КОЛАР
Порушени идеали
= Ни Јоксимова одбрана нам ње поможе!, а
љењанешненекдикливета кесленагаесен ле лтетр аалевнеа паника етен ееиење ве внинипртивини авина тзвивривинц = == апарате.
20. ОКТОБАР
Повратак омладинаца пругом, коју су сами саградили
ОНИ КОЈИ СЕ ВРАЋАЈУ И ОНИ КОЈИ ДОЛАЗЕ
Радна бригада школа за омладинце
Тузла, јула сенијина мати, дуго је | стајала на перону београдске станице испод прозора вагона, у коме се сместила, њена, кћи,
— Сине, пази на, себе... Јеси ли попила млеко: Чувај се, пиши мајци... пази да не озебеш...
Многе мајке београдских 0омладинаца, саветовале су сино_ вима, и кћерима пред одлазак на пругу Брчко—Бановићи исто што и Ксенијина, мати. Имале су можда право, јер су своју децу познавале само онда, док су поред њих, док су се она. ослањала, на туђе савете и упутства.
Али, чим су пошли из својих домова, омладинци су постали свесни да, се сада треба, стара.ти сам о себи, да више нема, мајке која ће да бди над њима, и да бригу о себи треба, поделити са целим колективом = бригадом, примајући и друге обавезе. у ћ
Мајке Београда послале су своју децу на пругу, али оне су их послале и у школу живота, у којој ће деца научити ви_ ше него у школској клупи.
Ксенија је одмах у возу сту-.
пилана своју нову дужност санитетског референта Пете бригаде исто онако као и сви остали омладинци, њени другови. — Ксено, аспирин, топломер
за друга који се разболео у путу... Ксено, да видиш... ' Целим путем Ксенија, је трчкарала по возу, указивала, помоћ свуда где је то било потребно, Мати није морала, да. је дуго саветује, Не само што је могла да пази на, себе, већ је била и способна да бди над здрављем 270 омладинаца сво. је бригаде,
Букиње... Смена бригада...» Високо се вију заставе оних који одлазе. Препланула, задовољна, лица, весели погледи, уздигнута чела, сигурно ступају омладинци који су испунили своје обавезе, Поздравља, их врело јулско сунце, повета.. рац који је пре неколико тренутака миловао лишће зелених букових шума, и јутарња, измаглица са стрњика . скоро пожњевених њива,
— Ко ће'да нас замени7, питају ови,
— Београдске бригаде,
Ипак, постоји разлика, између оних који долазе и оних
|
који одлазе, Једни су као ђаци који су са успехом завршили свој разред, а други као почетници који први пут ступају у школско двориште. Кроз који дан те разлике неће бити више,
Омладинци из бригада, које одлазе и које долазе окупља. ју се у групице. Разговара, се. Они који су већ прошли кроз школу дају упутства новодошавшим. "мрамор
ВИСТАРАЦ, УШБРИГАДА-
. 20
КИСЕЉАН >> УП БРИГАДА = >
#
6лповлт
ску школу животу. · Овде ће они научити да, цене себе, сво_ је снаге, свој рад и живот: У заједници. Београд може да се
поноси својим омладинцима, |-
који су са пуним радним ела.ном већ приступили „послу. Београд може ведра чела, да, чека резултате њиховог рада.
Ксенијина, мајка, и све остале мајке београдских омладинаца, који раде на Омладинској прузи, не треба, да брину за, своју
•п БВИГАДАЂ
ПАеДевења -Т И Ш БЕОГРАДСКА БРИГАДА> |
„“ Е ЕТУНА 5 т БРаРАВИЕ
Е: Ху пи ни •Х.БВИГАД А
Места у којима су смештене радне бригаде Београда:
— Другови, овде предвече захладни. Јесте ли понели што топлог Што се тиче рада, не брините, то је песма, Шест са.. ти прође као тренутак. Задовољство је радити на прузи,
Штабови бригада су центри живота, и рада на Омладинској прузи. Из штаба, се организује рад на, деоницама, кухиња, ис.
"храна бригада и здравствена, служба. У штабовима, београд-
ских бригада, налазе се омла~ .
динци који већ имају искуства, било да су били у редовима, бораца. ЈА, било да су већ радили на другим омладинским радовима,
Шттабови новодошлих увек су опседнути од још неискусних омладинаца, Сустижу се питања,
— Друже команданте, шта, да, радим7 Како да организујемо расподелу, где да, се сместимо 7
Пета, бригада смешта сеу камион да би била, превезена, до Љепуница, свог места, рада.
— Друже Чапајев, дођи у наш камион, :
— Друже Чапајев, одјекује
са свију страна,
А. „Чапајев“, комесар бригаде _
и најомиљенији човек у њој има већ искуства, зна да, се опходи са, својим млађим друговима и ужива њихову љубав. Најтеже је радити у шта-
бу, јер је одговорност велика, _
али „друг Чалпајев“ био је већ у редовима, бораца, Југословенске армије и тамо је стекао искуства, која су му потребна на његовој дужности,
Мрамор, Добриња, Љепунице, Бистрац, Кисељак и Живинице су места у којима, сена. лазе штабови београдских бри-. гада. У прекрасним пределима,
Источне Босне, Београдски 0. . о Шдљ
младинци ступили су у истин-
децу, Она, ће се вратити „као људи који су стекли још више
здрави и снажни и који. су према домовини испунили ве. лики део дуга, , | Б. ВУЧКОВИЋ
"Треба олакшати путовање мајкама са децом
П утовање с децом претставља, за сваку мајку велику тешкоћу, Гужва у трамвају, _ па онда, вађење карата, на, железничкој станици, укрцавање У воз и најзад настаје питање да. ли ће неко уступити место мајци или детету, И Џутовала, сам возом за Суботицу. Пошто у Новом Саду тре. ба, чекати на, овај. воз, пошла сам у град. трамвајем. Била сам изненађена када сам у трамвају .„ изнад · неколико се• дишта, прочитала: „Место:за мајке с децом“. При: повратку на станицу наишла, сам:на, ново пријатно изненађење: над вратима чекаонице написано је: „Чекаоница, за мајке са, децом“, Унутра, је заиста пример. но уређено и милина, је видети како се деца забављају док чекају воз, а, мајке су ослобођене сваког гурања, и незгода, Пред полазак воза, прво се пуштају мајке с децом, па, тек онда, остали путници, ј ; „ Желела, бих да се и у нашем граду угледају на. пример Но„ вог Сада, те да, се. мајкама, 'с децом бар колико-толико, олак-. "Злата РАДИЋ
сама а
животних искустава, весели
- СТРАНАЗ
+
уепеки. задроуткних
"| ДРНОВНИХ "у снабдевању · воћем и поврћем
набдевање Београда 80„. ћем и поврћем у прошлој години било је доста тешко. Разлози за ово првенстве« но: су ти што државна и 3а“ дружна предузећа, као. новостворене организације, — нису била у стању да откупе.до« вољне количине и да интервенишу на: пијацама. Сем тога, многи несавесни трговци, нароч чито из редова београдских кванташа, опште интересе били су запоставили личним и на разне начине воћу и: поврћу одржавали ненормално високе цене,
После стеченог искуства из 1945 године, одговорни руководиоци Министарства“ тргови“ не и снабдевања Србије, Извр“ шног одбора града Београда и државних задружних предузеч ћа, одмах у почетку 1946 годи= не приступају организовању сетве поврћа. На време се пре“ дузимају потребне мере за. о“ безбеђење семена и у том циз љу кромпир и пасуљ блокира“ ју се искључиво за потребе сетве, „Гранап“, „Главна 36мљорадничка произвођачка“ и „Главна београдска радничка задруга“ на време почињу склапати уговоре (контрахирач ти) са произвођачима, помажу“ ћи исте у семену и новцу и,на тај начин успевају у ближој околини Београда.да обезбеде засејавање већих површина земљишта поврћем. Сам „Гранап“ контрахира око 5.000 ка тастарских јутара, а у сопственој режији у Книћанину код Титела обрађује 1.050 катастарских јутара земље. Произвоч ђачка задруга, као најјача ор“ ганизација, такође контрахира и 'то не само У околини · Бео« града већ на целој територи« ји Народне Републике Србије, Главна радничка, такође при“ ступа овом послу и постиже видан успех на:територији Војч водине.. , МИ
И поред добро припремљене организације први плодови воћа: и поврћа на београдске-пи+ јаце пристижу кроз руке пи љара, а не државних и задру“ жних предузећа, Разни. шпеку“ ланти опет. почињу свој стари занат и разним махинацијама одржавају претерано ,високе цене, проузрокују ненормално снабдевање и редове. . ;
Видећи да без борбе нема.по беде, удружена државна и за дружна предузећа ступају у акз цију и крајем маја појављују, се,на пијацама са већим колич чинама воћа и поврћа по знат= но, сниженим ценама, Њима се одмах придружују и поштени пиљари, .
„Почетком јуна сва предузећа истовремено приступају отварању сопствених тезги на пијацама, те и. на овај начин утичу на даљи пад цена:
Упоређењем са прошлом го дином јасно видимо 'какву: је улоту „одиграла организација снабдевања преко државних»и задружних предузећа. До „про“ шле године. имамо претерано високе цене, редове па чакзи интервенцију народних власти у погледу максимирања ; цена, ове године само = организован откуп и јачи довоз путем државних и:задружних предузе“ ћа обезбеђује робу по предрат“ ним ценама, без икаквих приз нудних мера од стране народне власти.
"Током месеца јуна сви смо:се могли. уверити. да је' Београд занста У довољној мери'и по повољним ценама био снабде> вен воћем и поврћем. Заслуга за: ово припада искључиво; нашим државним и 'задружвим предузећима, С пранбимењи мо.тврдити да је ово до данас њихов највећи успех и да су се на, овај. начин најбоље одужили радном народу Београда
Кад знамо да је у У ме“ сецу. у: Београд и ми“ лиона. и: 450.000 кг поврћа-и:1 милион и 400.000. кг. воћа и да су'у овом увозу учествовала са око: 50% државна и задружна предузећа, онда је јасно да: су, она могла и диктирати цене:и потпуно уништити сваку шпе“ кулацију . на пијацама. ћу рек нашим предузе=
има да овом послу и убудуће посвете велику пажњу, а нарочито појединим рејонским задругама, које се до сада на'о“" вом. послу нису ангажовале у довољној мери, Ове задруге треба да схвате да је првен= ствено баш њихов задатак снабдевања грађанства земљорадничким производима, а ово је у исто време најзгоднији“ на" чин повезивања села и града, што „треба да је увек 'њихова највећа дужност• та Обрад ПАПИЋ.
Референт за воће, у поврће: ИНО-а. ,
па Кони Пабла --—<" он
= ~ –— љи