20. октобар
вије на 'љарским тезгама и код сељака који доносе робу, Али, кад већ код њих влада неред, зар мора, „још' и ово да се догађа» Наиме, '6 0, м. око 10 часова пре подне, "када је на пијаци највише света, "на пијацу Зелени венац дошли.
СТРАНА 4
„Синдикилни борци“
» 29"навембра у којој је требазло ода ме пронађе. Код Споме-
Штрајкбрехери, чланови "такозваних Јулиских синдиката, покушавају да омету заједно са цивилном полицијом општи штрајк у Јулиској Крајини.
— Никад нисам ни сањао да ћу бити другима пример рада "и то као члан синдиката,
Фронтовески · дописи
ЗАШТО СУ ПРАЗНИ БАЗЕНИ ЗА ВОДУ ПО ПАРКОВИМА
| ћема деца запосљених родитеља 4
ретко пмају прилике да оду на ку“ патила Саве и Дунава, или да се купају у базену Зоолошког врта, из једпоставног разлога што нема ко да их одведе. Требало (би, стога, базене по парковима и скверовима
„= 7
напунити водом, како би малишани
могља да осете радости купања У
летњим данима, уместо што се цело
време нграју по сувим базенима, пу•
ним прашине, С. ЈОВАНОВИЋ ж
ЗАШТО УЛИЦЕ СА НОВИМ ИМЕНИМА НОСЕ СТАРЕ ТАБЛЕ
Моја рођака, која је допутовала из унутрашњости не по. знајући Београд, распитивала се код пролазника за. улицу
ника објаснили су јој.куда. тре. да да иде, Међутим, она се по. ново. вратила. натраг јер је видела таблу са натписом „Улица Кнеза Павла“. Пошто никад није била у Београду, није зна. ла ни за измењене називе улица и тако је лутала све док ни. је наишла на неког човека који ју је довео до мене
"Овај пример показује коликим су незгодама изложени „путници из унутрашњости само зато што се још увек није нико нашао да старе табле замени новима.
“ Веља НИКОЛИЋ
ж
ШТА ЋЕ ДРУГИ. ,. КАД ОНИ ТАКО7
а нашим пијацама нема много реда. Нарочито. висини чистоћа на пи“.
| , СЕЋАЊЕ НА ЈЕДНО ФАШИСТИЧКО · ДИВЉАШТВО
20 ОКТОБАР
Први фашистички ЗЛОЧИН
над нашим живљем у Трсту
Био је то пре пуна четврт
века, 1920 године, када још нико није ни слутио, да ће у Италији доћи до фашистичког режима, Онде су тада били На челу државе разни Нити, Сфорце И тсл, или другим речима у Италији је тада влада-
Ло оно, што-се-у смислу: зва-- -
ничне западно-европске идео. логије са поносом назива демократијом и слободом.
И једна пука случајност је Хтела, да нас неколико Срба, враћајући се са студија из Француске за Београд, стигнемо баш 13 јула 1920 године У Трст и да ту прекинемо своје путовање, (Наиме, вагон са великим пртљагом залутао је не. где око Падове и ваљало га је сачекати у Трсту).
Отсели смо, наравно, У југо. словенском хотелу „Балкан“, врло лепоме хотелу, који се налазио у врло лепој палати Југословенског народног дома, културне кошнице нашег жив. ља У Трсту, у којој су биле смештене све најважније југословенске односно словеначке културне установе. у Трсту, Као што су биле Дружба св. „Ћирила и Методија, редакције листова · и часописа, разна спортска друштва итд, паин хотел „Балкан“.
Пре него што уђосмо у хотел, поред самих његових у. лазних врата, свратисмо у једну дуванџиницу, да се снабдемо цигаретама, а и нашим новинама. Дуванџија, Словенац, Врло нас је лепо примио, пого. тову кад је чуо да смо из Србије, и између осталога Уупозорио нас на црне заставе које смо стварно приметили на више зграда долазећи од железничке станице за хотел. И 06јасни нам ствар: Дан-два пре тога, вели, у, Сплиту је погинуо један италијански официр. Услед тога фашисти у Трсту припремају за вечерас демон-
страције против Југославије.
— А што су пре тога три наша Сплићанина због истог 0“ ног италијанског официра платили главом — то ништа, ве-
„Ли дуванџија, Али нека, „нека! Не бојимо се ми тога, олоша.
Добиће џи они своје... . Ова борбеност н вера оног
нашег малог човека пријатно су нас дирнуле,
Како је било веома топло, Ми
се Ддоговорисмо да се тек пред.
вече нађемо и да онда мало прошетамо кроз Трст, а дотле
"да се освежимо и одморимо од
дугог и напорног пута.
Тако и учинисмо. Разиђосмо се по својим собама. Моја соба је била на трећем спрату, из дворишта, Кад око шест ча. сова, а један страховит, рекао бих топовски пуцањ, и то; у нашој непосредној близини, за тресе читаву ону велику згра=
„ду. Одмах после. тога разлеже се дуго неко: рушење “и разби-““
јање стаклених и порцеланских предмета очевидно у нашој згради, ту испод нас, као у приземљу, па други исти онакав пуцањ и тресак и опет крш и лом. Шта је тор: Прва поми-
ја се налазила — бар тако ми
· ће 'ИНоОга.
су органи за одржавање чисто Закрчивши пролаз "грађанима, зауставили су своја кола, отворили канале и чистили тих док се целом пијацом разно“ сио неподношљив смрад; Грађави су протестовали. Једна је до"маћица упитала људе који су 'чистили зашто се чишћење врши
се учинило при доласку у хотел — на истоме тргу, преко пута од хотела. Ко зна зашто пуцају! Али откуд. онај крши "лом у нашем приземљу» И тек кад поче и брзометна пушчана паљба, а затим у. нашем ход“ нику трка, цика и запомагање, постаде ми јасно, да се у
У то време, но они на то нису _ хтели ни да одговоре. '
' собне козе и пацове, па бисте
Косара ПАВЛОВИЋ
Жртве „културо“
" У једној америчкој државици донесен је закон о дозволи линчовања наца.
Цр-
Бикинију заменили оне неспо..
(барем науци послужили.
монстрације,
самој нашој згради одиграва нека несрећа,
Шта се догодилор Једна ма-
ла група фашистичких банди | та бацила је у нашу зграду, У
Југословенски народни дом, и то доле, у кафану две бомбе, затим посула зграду из све три улице гасом и запалила је од доле,
мље, и спаса нам нема, сем а-
"ко нас не спасу ватрогасци —
одговори ми он сав унезверен, "У међувремену са улице, односно са трга на коме је био наш хотел, почела су да допиРУ до ходника разна урликања, без сумње фашистичке де. Пушчана брзо. метна паљба није престајала. На кога су пуцали не знам ни дан-дањи, — вероватно на хо.телске прозоре, да се не бисмо појављивали на њима, или су просто напросто шенлучили од среће, А током времена пла. мен је полако почео да захвата и први спрат, и код нас, на трећем, увелико су се почели осећати Јара и дим, па је и ди. сање постајало све теже, а с
тим у вези и очајање.
__И почеше и личне трагедије. Једна млада жена, " очевидно
хотелска гошћа, са бебом у
— Горимо, Гори све призе- |
наручју бацила се са нашег спрата на улицу да би скратила своје и детиње муке, да не би обе нашле смрт у пламену или се удавиле у диму. Други трагичан случај одиграо се онде у ходнику пред нашим очима. Један млад амерички “морнар, свакако такође хотел. ски гост, који је у почетку чак упадљиво мирно стајао У ходнику и хладно посматрао ону панику, одједном је по“ чео лудачки да се смеје,
У томе тренутку једна жена, по њеној хаљини судећи хотелска собарица, пројури крај нас на доле ка другоме спрату, У дим и ватру, У смрт, Прва помисао нам је била: Још једно самоубиство. Али она-оде само до половине степени“ шта за други спрат, ту се попе на прозор који је гледао У двориште и скочи доле... Јурнемо за њом, погледамо кроз прозор и — спасење! Цело дво. риште је било покривено стакленим кровом испод кога је била ваљда кухиња или нека дворана; кров је био свега око два метра испод оног прозора, и спазимо ону жену где трчи тим кровом, затим стиже до прозора који је био тачно преко пута од прозора са кога је скочила и са кога смо је ми гледали, ту успе да ускочи у онај други прозор и кроз њега уђе у ону другу, Ко зна какву зграду, која у сваком случају није припадала Југословенском народном дому и није горела.
Ван себе од среће устрчимо натраг на трећи спрат, пронаћемо све Београђане који су били на томе спрату и сви до једног, а за нама и остали 'хотелски гости, јурнусмо преко оног крова у суседну зграду.
И тако, најпосле, срећно доспесмо 'у једну од оне две спо. редне улице на које излази и наш бивши хотел односно Јуз гословенски народни дом, Би“ ло је то пред сумрак. Али само што крочисмо ногом из ка“ пије, кад око нас зафијукаше меци из брзометки, тамо од трга. Спазише нас зликовци и не дају да се спасемо.
Сручисмо. се натраг: у ка пију и не знам ни сам како се нађосмо у подруму, Било нас је двадесетак, Подрум закљу“ часмо изнутра и још сви. зајед-
нички из све снаге својим ра-.
менима подупресмо врата да их зликовци не отворе лако, 4. ко. дођу и довде, '
Чини ми се да су нам то били најтежи тренуци. У подруну је био потлун мрак. Она пушчана паљба у нашу капију трајала је још пуна два-три минута. Ходник је сав од ње јечао. Изгледало је као да пу“ цају право у подрумска врата. Затим је посђепено слабила, дож најпосле није сасвим пре стала. А убрзо после тога нестаде постецено,и онога урли» „кања, оних демонстрација са трга. И све се стиша,
Али одједном обузе нас по«
вово крајња узнемиреност. Бр. |
зи и снажни кораци, који јек-
нуше ходником, прекинуше од. ''
сао ми је била, да је то топов= ' зљ у ј у ска паљба из једне касарне ко. ОГЕКО ЛИ
После тешког гладовања за време окупације,
· досмо
једном тишину, А затим се за. ори из ходника снажан баритон на нашем језику: „Излазите! Не бојте се! Запамтиће они овај злочин. Не бојте се, браћо! „Изиђите! Осветићемо им се“, Шта ово значир Оче видно да су ове речи биле нама упућене, Али ко се то нас сетиоР И откуд зна где смо Или је то замка Јер многи Талија. ни у Трсту знају одлично наш језик. Шапатом се ' договорисмо, да не напуштамо оно своје скровиште и да се не одазивамо, ИМ опет у дрхтавици и у највећој неизвесности оста где смо, у мрачноме подруму, подупирући стално његова врата својим раменима, А онај незнани човек, можда одиста наш велики незнани пријатељ, још неколико пута је узбуђено узалуд понављао оне исте речи, Јјурећи ходником час даље час ближе од нас, Најпосле и он је ишчезнуо, И после тога опет гробна тишина, з код нас недоумица, а затим понов• но постепено смиривање,
И тек када прође ваљда петнаестак минута, решисмо да поново покушамо да се нај после дочепамо улице, Пажљи, во, нечујно откључасмо пог друмска врата и на прстима, и без речи, изиђосмо у ходник, па ходником по другипут на ону капију. У уличици ни жи“ ве душе. Спорим корацима, то. боже сасвим лежерно, само да не бисмо никоме упали у очи, упутисмо се правцем обратним од трга и изгубисмо се у споредним улицама Трста.
Најпосле спасосмо се, Су. мрак је почињао. Осам је било прошло,
Циљ нам је био: железничка станица, па првим возом У отаџбину, што даље од несрећ. ног Трста, што даље од „демо. кратске“ Италије,
Па ипак у току вечера не мо. госмо одолети срцу: још јед• ном навратисмо на онај трагични трг, да бисмо видели нови, фашистички · изглед Ју. гословенског народног дома У Трсту. Његов костур још је до. горевао, А на ономе тргу Ис• пред Дома, хиљаду-две избезумљених фашиста лудачки су се драли час бесно, а час ра« досно, ка -
ж
Кад смо стигли у Београд, из наших новина смо сазнали да је она прва руља фашистич. ких бандита, пошто је запа: лила Дом, наставила да руши и пали и пљачка и још неке друге наше установе у Трсту,
„При томе ваља нарочито под
вући, да се све то догађало на очиглед тадашње италијанске „демократске“ власти и да та власт ни тада ни доцније ни прстом није мрднула да она недела спречи и да кривце ка зНи,
Узгред речено, интвресантно
је да италијанска, па и сва друс_
га „демократија културног запада“ и сад показује исту „ве“ ликодушност“ према сличним поступцима неофашизма.
Св. МАРОДИЋ
народне власти
уложиле су највеће напоре да се исхрана ·.становника Београда
побољша. Београђани као резултат тих напора опет једу чист, у . · беди, пшенични хлеб, А ње
плаћају уживају иста права, и то само зато што су чланови неког син-
— Замислите,
диката.
"из ОДЕЉЕЊА РАДНИХ ОДНОСА
ПОМнудни Убравитељ ППОДУАСНа
који отпушта раднике
и радничког
еткарско предузеће „Шу-
мадија“, у Војводе Богдана улици број 18, добило је пре извесног времена принудну управитељицу. Управитељи. ца Живка Петровић, да поменемо узгред, свастика бившег власника предузећа, иако као једну од дужности. има и набавку потребног материјала у том правцу, не предузима ништа, већ несташицу материјала решава тиме што отпушта своје раднике, Пре дана она је дала отказ деветорици најбољих радника.
Још једном је Живка Петро. вић покушала да кочи посао У том предузећу на тај начин, што је пустила раднике предузећа да шетају и одмарају се неколико дана док она не набави материјал, Када је од стране. Месног одбора, дрводе. љаца упозорена да то изгубљено. време она мора радни“
цима новчано да надокнади, У. ·
правитељица је на волшебан начин створила потребни материјал и наставила рад у преду. зећу. Дакле, овога пута је материјала стварно било, Сада је управитељица нашла нов начин да омете пра,
„Ввилан рад у предузећу, по свим
изгледима као рођака бившег власника, отпустивши девет радника, најбољих У својој струци. Међу отпуштенима на. лази се и радничка поверени-
Радници Панчевачког моста за своје културно уздизање
адови на Манчевачком мосту обимни су и те.
шки и често пута радници морају да раде по 10 и 12 часова, дневно. То их, међутим, не спречава, да и на културно.про„ светном пољу постижу видне
„Нема правде. ·
У словеначким бањама синднкалисти плаћају нижу категорију а уживају вишу.
скоро дупло мање од нас а
— Да, правде заиста више нема!.
петнаест |
про ,
12 ЈУЛИ 194
повереника
ца предузећа, коју по Закону о повереницима управитељица није могла да отпусти без дозволе синдиката и радника. Мако је Месни одбор дрво“ здељаца опоменуо управитељи. цу предузећа ла нема права да отпусти радничког повереника, она је по истеку 14 дана од отказа, када је раднички по. вереник дошао на посао, на најбруталнији начин избацила повереницу. Делегату Месног одбора дрводељаца, који је управитељи. ци поставио питање зашто међу отпуштенима нема ниједног чиновника, јер су и они сувишни, управитељица је одговорила да ће они научити занат и радити као обични четкарски радници, Међутим, сви чинов-
ници предузећа су у ближем,
или даљем сродству са бившим власником предузећа.
„Ми не знамо на кој Је начин Живка Петровић успела да постане принудни управитељ предузећа, али је истина да она за ово место није способна, нити познаје правила о раднич, ким повереницима, нити има жељу да унапреди производ“ њу у предузећу. Због оваквог њеног рада, крајње је време да је надлежни позову на одго« ворност, .
Рудолф ЧЕПИРЛО, секретар Месног одбора _дрводељаца
којима, се одвија читав живот на Панчевачком мосту и рад. ници све више схватају значај културно-просветног рада,
Ранко ЏАМБИЋ
и
успехе, Узрок овим успесима лежи у томе што је културнопросветни рад прилагођен оп; штим условима, рада, на, гради. лишту, тако да је читаво градилиште подељено у четири сектора. Одржавају се читалач, ки часови по групама, прати св
Помоћ радника жетвеној кампањи
дневна штампа и прорађује други материјал. . Радници у великом броју са» рађују у својим Зидним нови. нама. Издају се једном месеч-
| но посебне новине за сваку део.
ницу, а најбољи чланци из ових улазе у централне зидне новине, Радници пишу садржајне чланке, указују на своје гре. шке и слабости у раду и труде се да правилном критиком отклоне све грешке, То је допри. нело, поред добре техничке ог преме, да, на изложби зидних новина, Савеза, грађевинаца, њи. Хове новине буду похваљене као најбоље,
Основан је и курс руског јеЗика, али није најбоље ишло. Многи уписани су изостајали, Али пошто је запажено да се многи радници споразумевају са Русима, који раде на, гради. лишту, решено је да се рад на курсу преоријентише, тако да се организују часови дискусија, којима, ће се употпунити стече. но знање појединих речи.
Тако се културно-просветни
рад прилагођава, условима, под
. бољи и бољи резултати,
а би што пре помогли жетвеној кампањи, - рад. ници Главне машинске
радионице раде по предвиђеном плану и успели су да остваре прве резултате. Тако су десет радника у монтажном одељењу У току првих шест дана, премашили норму за 2597. Дани же. тве нису далеко, па је зала синдикална, подружница, у сво. ме плану нарочито истакла 0» бавезе у току месеца, јуна, да монтажно одељење монтира, све самовезачице до 15 јуна, а механичко-манинско одељење да монтира, све старе тракторе и машине који су узети у рад до 25 јуна.
Поред ових обавеза, које се Углавном састоје од припрема За жетвену кампању, у плану такмичења подвлачи се да 59 рад на културно-просветном пољу бити повећан и да, ће се 0оспособити више радника за Ру" ковање пољопривредним машинама, У томе су већ постигнути резултати, јер се извесни број радника већ оспособио У Божњи _ трактора. и руковању пољопривредним машинама, Радови се и даље настављају м сваког дана, се показују све
обе