20. октобар
12 ЈУЛИ 1946
Радници и нимештеНИЦИ НО ТЕЖИМ пословими добије
Чбодоно више тонстили И обуће
|ра што брже и правилни-
је расподеле текстила и обуће, Одељење трговине и снабдевања усвојило је предлог Месног синдикалног већа 'и раднике и намештенике поделило у три категорије, које се заснивају на врсти рада који радници и намештеници обављају. Та је подела извршена због тога да би се радницима и намештеницима, запосленим на најтежим пословима, дало првенство у снабдевању и да би им се додељивале веће количине текстила и обуће,
У прву категорију долазе; металци, текстилци, графичари, грађевинари, кожарци, речна пловидба, радници у хемиској индустрији и стручно особље птт (физички радници), индустрија исхране, све особље запослено у кухињама менза, магацина као и ресторана, радници по свим трговачким и заружним магацинима, дрвоељци, шофери теретних ко• ла, као и сви радници у ауто-
· таражама и радионицама, радници ортопедског завода и сви намештеници који врше теренску службу.
У другу категорију долазе: бербери, кућно помоћно особље, хотелијери, монополци, комуналци, општи мешовити са» вез, оперативно особље, радни» ци и намештеници здравствених и социјалних установа, апо»
. тека и дрогерија и физички радници који нису обухваћени у првој категорији,
. У трећу категорију спадају: намештеници који обављају ад министративне и техничке послове који су везани за канцеларије, намештеници и кул: турно-просветни радници по установама, позориштима, предузећима, искључивши оне који раде физичке послове, а који су наведени у већ поменутим категоријама.
Рејонски народни одбори ће убудуће примљену – текстилну робу и обућу за потребе радника и намештеника свога рејона делити на следећи начин: добијену количину робе по ме-ри (метри, килограми, комади) поделиће са укупним бројем
_ радника и намештеника који
спадају У снабдевање дотичног
одбора. На тај начин добијени количник претстављаће количину робе коју би сваки појединац требало да добије од поједине врсте робе. Међутим, за прву категорију радника и намештеника тај ће се количник повисити за 25 од сто, а за тре-
ћу категорију снизити за 25 од сто. И ова мера означава једно
признање више оним радницима и намештеницима који су запослени на најтежим пословима и који на тим пословима троше више енергије, одела и обуће, +
Презнојабање 7“ биосеопима
Не знам услед чега нема више биоскопских башта и те. раса, па су љубитељи филмова, који су данас и бољи и У“ метничкији, принуђени да се по два сата презнојавају у пре. грејаним салама,
Са мало добре воље и смнсла за организацију могло би се отворити у Београду неко“ лико башта и тераса. Одговорни. би требало да се позабаве овим питањем,
Д. М. РАДОЈЕВИЋ
НЕВИН
|
аи инв па а ти витке
. УСКРАЋИВАЊЕМ МИЛОСТИЊЕ ГРАЂАНИ ЋЕ ПРУЖИТИ ПОМОЋ ВЛАСТИМА У РЕШАВАЊУ ПИТАЊА ПРОСЈАКА 9
у Дому просјака живот је миран и удобан
Н едеља. Звона са Саборне цркве оглашавају свршетак службе, Шарена, гомила, излази из цркве: дебели грађани са ланцем преко груди и штапом у рукама, смерне уседелице, старци, старице, Кутак собе једног штићеника
Напољу их дочекује шпалир. С обе стране постројени су људи који просе. Испружене руке, жалосни погледи и муцање,.,
— Уделите, уделите бога ради.
И они који су малочас просили „милост господњу“ чепркају по кутовима, својих џепова, и ташни и спуштају ситне новчиће у шаке просјака. А. затим достојанствено, смерним кораком задовољни и умирени одла. зе у своје домове, не знајући да су пруженом милостињом у:
чинили више зла "него добра,“
Јер проблем просјака не решава се Милостињом,..
#
Овакве појаве су у Београду из дана у дан све ређе, Прошла, су времена, када, је Београд био преплављен просјацима. Тада их је човек сретао свуда: у кафани, испред цркве, на гробљу, на угловима улица, по парковима,,.. Богаљи, слепци и беспомоћни старци, људи који су изгубили једино средство зараде 'своју радну способност, били су У старој Југославији препушта. ни сами себи, бацани на, улицу одакле их је полиција протеривала у друге градове, јер „те ленштине неће да, раде!“
Има их разних врста: они који више не могу да раде, они који неће да, раде и они којима је прошња, једини рад који зна» ју.
За оне прве наше народне власти су се побринуле. Они су били жртве предратног друштвеног поретка и заслужили су да се о њима поведе рачува. Данас су смештени у про. сјачким домовима,
На свесним грађанима лежи задатак да и оних других двеју група просјака, нестане са Улица, А начин како ће. то да
'
___ Чиновник „Гранапа“ Живорад Лазаревић који је проневерио већу суму, новаца ухваћен је код. покушаја да се пребаци. преко границе, „Политика“,
по Оптужени, признајете' ли |своју кривицу»
=" Нисам ја крив него су ми криви они што су ме ухватили,
"се постигне је прост; не дели. ти милостињу. ж
У Прокопачкој улици број 4, иза затворене капије, чисто и уредно одевени старци и старице седе на клупама у малом вртићу, разговарају и греју на сунцу своје смежуране руке. Дом просјака... Овде они проводе своје време, овде се хра.не, одмарају и станују. Засада немају довољан број просторија. — Ако гости нису бесни, ку-
' Ћа није тесна, каже увек насмејани управник Дома Васиљевић. Сада је у Дому смештено 11 старица и 44 старца. Сви они који стварно нису могли да живе од рада, јер су за то физички неспособни, а нису има. ли рођака који би се о њима старалг У малим, чистим собицама смештени су по троје. Храна у Дому је добра, поступак према, питомцима, одличан.
___Управник Дома Васиљевић увек има, по коју добру реч за ову стару децу, стрпљиво слуша. њихове дуге приче и има високо развијен педагошки такт "у поступању са њима,
Сви питомци задовољни су својим животом, Суд части, који сачињавају сами питомци овог необичног Дома, осудио је свога друга Василија Кушића на једномесечни неизлазак из Дома, јер је Васа при свом последњем изласку опет просио.
Ово није могло да, остане неза. ·
пажено од суда части. Потиштен, седи он на свом кревету и размишља. Ко зна, о чему!...
Медесет и пет питомаца, педесет и пет разних историја,
Омален, тешко покретљив, 74годишњи старчић Тодор Колар. ски, задовољна лица, био је шеснаест година продавац новина. Пуних шеснаест година пружао је он на углу Нушићеве улице и Теразија, своје руке ка пролазницима нудећи новине. Али године су га савлада. ле, руке и ноге отказале послушност и остало му је само још толико снаге да, на истом месту, те своје руке пружи пролазницима, али више не нудећи новине.
— Задовољан сам својим животом овде у Дому. Дошло је време да се и за нас изнемогле неко брине.
— То нам је најбољи питомац, хвали га управник.
#
Перса Јовановић забављала, је некада својом песмом госте београдских кафана. У Дому је она, своју собицу украсила свим оним што је нашла: сликама, шареним хартијицама, цвећем.
— Е, гости, гости... извиња. вајте што немам кафу да вас послужим, правда се она,
— Да ли ти је досадно овде
— Није, бога ми... А. како може и да буде! Ако немамо шта да радимо, ми се посвађа.
мо мало, па ето разговора, коликогод хоћеш. ~ ж
Поред многих задатака, на.родне власти су решиле са успехом и проблем просјака, У налој новој Републици нестаће просјака, са улица, Али напоре народних власти треба, да, потпомогну сви грађани. Када су у питању просјаци, највећа помоћ би била: не дати милостињу онима који просе, а уколико се та навика не може
Одмор — по ручку
да искорени, слати прилоге Одељењу социјалног старања, при ИНО-у за Дом просјака.
Спровођење аграрне реформе у Београду
| стовргмено са борбом за. националну независност
ваш народ се борио и за земљу коју је обрађивао, Властбдршци бивше Југославије нису били у стању да реше аграрно питање, нити су то хтели да, учине. Аграрне комисије примале су више дневница него што је износио инвентар дат колонистима, који су једноставно бачени на ледину без ичега, Тек сада, у Федеративној На» Родној Републици ово питање коначно је решено. Вековне жеље и оправдани захтеви сељака и најамника, да им земља, коју обрађују припадне у својину, потврдио је Закон о аграрној реформи и колониза. цији. За разлику од старе Ју-
гославије, Закон о аграрној ре. форми спроведен је без ценка. ња и погађања, са. великопосед-
_"ницима, банкама, пи непољопри“
вредницима. Остварило се начело да земља припада стварно онима, који је обрађују.
На, територији ИНО-а града, Београда, У У, У! и УП рејону, између утврђених објеката, који подлежу аграрној реформи, експроприсано је земљиште многих друштава и установа, Тако је експроприсан посед ма. настира „Раковице“ (преко 76 хектара), затим Чиновничке банке, осигуравајућег друштва
„Југославија“, Београдске за.-. друге, Фабрике сапуна; „Јасна“, .
Српско-швајцарске банке, Централне банке, Хипотекарне бан.
Још једна
олакшица
у снабдевању текстилом
а би се спречиле злоупотребе приликом продаје текстилне робе, док је ове би“ ло у мањим количинама, Одвељење трговине и снабдевања, сву текстилну робу ·поделило на, 150 класа и још неке поткласе, Покрај добрих, овај систем је имао и своје лоша стране, И сами трговци су се тешко сналазили, а грађани, везани одобрењем само за. јед: ну одређену класу, морали су да. иду од радње до радње раопатујуки где има, такве ·робе и губећи при томе врло; много времена, 4 Пошто. сада има текстилне робе у много већим количина“ "ма, Одељење трговине и снабдевање укинуло-је поделу на класе и у 29 група артикала сврстало сву текстилну робу. Тако ће, на пример ималац одо= брења, за женску хаљину моћи да купи у којој год-жели рад“ њи готову хаљину или штоф, свилу, циц или сваки други
материјал од кога је уобичаје“
но да се праве женске хаљине.
Ималац одобрења за мушку.
кошуљу моћи ће да купи сваку врсту кошуља без обзира на квалитет, величину, и без обзира, од каквог је материја“ ла, или ће уместо готове. кошуље добити материјал од ко“ га се обично шију, мушке кошуље, Ималац одобрења за чарапе моћи ће да купи сваку „врсту чарапа (свилених, памучних, доколеница, сокни), У
свакој радњи која их будепро-,
давала, итд.
· нигде, поглавито ако се ради
_ сторана. Градско угоститељ-
| Тако ће потрошачи. имати много већи избор робе, бољи. преглед а тиме ће им и снаб“ девање бити знатно олакшано,
(а Ј
Потреба оснивињи Ресторини за дијетолце
осле тешких дана, окупаци“
је'и преживљених ратних страхота стање здравља, многих наших суграђана ослабило је и они имају потребу ва, дијеталном храном. Болесници којима је она потребна. данас не могу да је добију. готово
о путницима који су на пролазу кров Београд по самци“ ма/ без породице, к
. У Београду не постоји ни један једини ресторан који не точи алкохолна, пића и у коме дијеталци могу да се хране без бојазни по своје здравље. Пре рата је постојао један такав ресторан за, дијеталце У Бријановој улици, али одмах по' ослобођењу није било усло' ва. да се, овакав. ресторан поново отвори.
Данас су прилике потпуно |. измењене и постоје сви усло: |
ви за отварање оваквог ре-
ско. предузеће. би у многоме помогло · дојучерашњим борци: ма, данашњим радницима и
· намештеницима у привреди да |
очувају своје здравље, а самим тим би и радни учинак тих људи био већи,
, форме: Шестом 8 и у Седмом 89. С 0о6"зиром да припадају строгом
ке Трговачког фонда, Привредне штедионице и „Србохрана“
"ла. од, Пбред тога експроприсан
је у целини и велики посед др Дамјановића Радомира, Од осталих приватних лица, експрописан је незнатан део.
· На територији Београда Утврђен је 51 објекат аграрне ре. У Петом рејону 4, У
грађевинском центру, У осталим рејонима, није било ниједног аграрног предмета. Од овога, је досада дефинитивно решено 36 предмета. Остали предмети биће решени ускоро ну изгледу је да ће бити експроприсано још око. 50 хектара,
Досада је експроприсано 189 хектара, 31 ар и 82,9 квадрат. них метара земљишта, Експроприсана земљишта биће прво пренета у земљишне књиге на Земљишни фонд Министарства, пољопривреде, па затим на, Извршни одбор. Кад некретнине пређу на ИНО, извршиће се подела аграрним интересентима. До почетка, деобе некретнинама ће управљати рејонски народ-
· ни одбори, "
Поред тога што је један део ових некретнина издат наполичарима, велики део некретнина дат је на обраду синдикалвим подружницама, по предузе. Ћима и установама. Тако је земљиште, које је некада јефтино плаћеном снагом искоришћа, вало акционарско друштво, дошло до руку радника и пољопривредника, — најамника, |
А. НОВОВИЋ
де зераа тон ма у . Крупањ
СТРАНА 5
– БЕОГРАДСКА ШКОЛСКА ДЕЦА одлозе Ни ЛОТОВИЊе
оред редовног. старања, 6 | ] деци, жртвама, фашистич-
ког терора, поред отвара» ња домова и обданишта, 10" свећује се- посебна пажња и свој осталој деци. Народне власти пружају видну помоћ у здравственом подизању подмлатка, Важан допринос У том смислу претставља, орга- » низовање ' летовалишта за 68: оградску децу. Не само, да се џа летовање шаљу слабуњава, деца, којој ће се пружити на рочита, нега, него је Просветно одељење ИНО-а · организовало посебна летовалишта за. здра“ ву школску децу. , |
На летовање ће отићи сва деца београдских школа која су се пријавила, Тамо -ће провести 21 дан на чистом ваздуху н опорављени вратиће се у Београд, припремљени за, по“ четак нове школске годице,
Почетком овог месеца упућено је у летовалишта 1500 деце свих београдских,основних школа, Летовалишта се налазе у најбољим климат“ ским местима у околини Ва» љева, као што су: Осладић, Дружетић, _ Маркова — Црква, Бранковина, Рабровица, · Пауне, Рајковић, Причевић ни др. У сва места још раније је послат потребан инвентар. Специјална комисија, која 60" рави у "Ваљеву као центру, предузела је све ' потребне припреме у заједници са одборима на терену. Очишћоне су ин окречене школске зграде, припремљене кухиње и орга“ низован превоз деце, Кухиње ски инвентар однет је из бео“ градских школских кухиња, док деца сама носе лични прибор за јело. 3
Основне намирнице набав“ љене су од Окружног одбора У Ваљеву и пребачене на, терен, док се месо, јаја, сир,:воће и "друго набавља на терену са» мог летовалишта, Велику помоћ у снабдевању – летовали= шта указао је и Црвени. крст, који је дао око 2000 пакета, од по 5 кила, 1000 пешкира, 1000 кила шећера итд. Од укупно одобреног кредита за. летова“ лишта (8 милиона) биће 34 исхрану деце употребљено око 2,5 милиона. Деца ће добијати дневно 5 оброка, у које ће отпри лике улазити: 600. грама; хле“ ба, 400 грама, поврћа, 40 грама, масти, 30 грама, шећера; 300 грама меса, 500 грама млека, 120 грама путера, сира или кајмака и друго.
Деца поједине школе боравиће заједно. Исто тако, са њима ћо боравити и неки од учитеља дотичне. школе, тако да ће и боравак деци бити пријатнији, а, исто тако и учи тељу олакшан рад, будући да већ познаје децу,
Здравствено одељење 'ИНО-а прописало је режим за бора“ вак деце. Особље на терену стараће се да се сви прописи испуне, тако да се деци пружи довољно. забаве и одмора, Здравствена _ служба такође добро функционише, У сваком" месту летовања борави по једна сестра са свршеним санитетским течајем, а у Ваљеву, као центру, обезбеђен. је лекар који ће у случају потребе ин“ тервенисати на, терену,
Сиромашна деца летоваће бе“ сплатно, док ће се за децу, чи= ји су родитељи у могућности да плаћају, плаћати према, ма“ теријалним могућностима, ро-= дитеља, од 300—600 динара, што значи да ће родитељи у“ чествовати са плаћањем ; око 500.000 динара, док ИНО. даје 3 милиона. ,
1 августа полази на, летоваа ње нова партија од 1500 деце, ученика нижих разреда гим“ назије, И њима ће се омогућити одмор и опоравак, тако да ће у новој школској години бити јачи и отпорнији према, свим болестима којима су и наче депа, изложена, .
купања на Дунаву.
= Пази, овај лансира нову моду! Ме ДА Бета — Море није, — враћа се кући са дивље плаже, | :)