20. октобар
ЧЕ
ПАР РАМА аРииР Рани
49 ЈУЛИ 1946
0 СОЦИЈАЛНОМ ОСИГУРАЊУ
нерегулисаних службеника бивше
Општине београдске.
Мр од веома сложених проблема који се поставио ИНО после ослобоћења, као заоставштина бивше ОГБ и прошлих режима, јесте тежак положај бивших нерегулисаних службеника по ПИтању социјалног осигурања,
Сматрајући бившу општину као своје лично газдинство, сви претседници који су долазили на тај положај, било као претставници појединих политичких странака, било монарховим декретом, третирали су и службенике као своју личну најамну снагу, остављајући их стварно без икакве правне заштите нарочито у питању социјалног осигурања, ма да су привидно постојали извесни закони и статути. Ово обесправљивање није долазило слуцчајно. Оно им је давало могућности да врше честе и масовне редукције.
Уколико је било неких „ста.: тута“ који су регулисали службенички однос и социјално 0: сигурање они нису дошли до примене код свих службепика. иако су имали све елементе за довољно пружање основне заштите у случају болести и Изнемоглости оних који су били у служби бивше ОГБ. Ови „статути“ служили су бившим властодршцима само за рекламу, као, уосталом и сам закон - о социјалном осигурању, а данашње власти, сасвим разумљиво, нису могле да их усвоје и легализују због тога што би се тим прописима користио само мали број службеника.
Тако данас има око 800 бивших службеника бивше ОГБ, којима је служба престала услед старости или изнемоглости који су остали на улици, без икакве пензиске помоћи, иако су кроз десет, петнаест па и више година службе, уплаћивали за своје социјално осигурање. Они не могу да користе право на пензију, односно ренту ни код Земаљског завода за социјално осигурање, који је преузео обавезе осигура-
ња бивших уреда за осигурање радника, из разлога што се њихова исплаћивања вршила
час. код бивших уреда за социјално осигурање радника, Час код потпорног фонда, управо онако како се мењао и њихов службени статус, тако да није могао да се очува континуитет њиховог социјалног осигурања.
Да би ова ситуапија била јаснија наводимо следеће: ако су два човека једновремено пре 20 година ступили у службу бивше ОГБ, па један био статутни-регулисани а други не, У
случају старости или изнемоглости, онај осигурани добија пензију, а онај други — нере-
гулисани, иако је и он за све време уплаћивао социјално осигурање, остаће без икаквог социјалног осигурања.
Исто тако је тежак положај и оних службеника бивше ОГБ који су после ослобођења самим формирањем служби постали службеници привредних предузећа ИНО и као такви сада уплаћују за социјално 0Осигурање код Земаљског завода за социјално осигурање. У случају да сада постану неспособни за службу услед старости и изнемоглости, не могу да користе право на пензију односно ренту код тог Завода, из разлога што нису уплаћивали непрекидпо најмање четири година сопијално осигурање.
Немајући никаквих – законских прописа који би обухватили питање ових неправедно незбринутих људи, ИНО им исплаћује помоћ као и свима социјално угроженим грађанима који никада нису били у служби, иако су ови људи провели већи број година у служби бивше ОГБ и уплаћивали редовно улоге за своје социјално осигурање.
„Како ускоро; треба да се донесе „Закон о признавању права на пензију самоуправним службеницима“, пружа се једино могућност да се њиме обухвати и регулисање. питања пензије нерегулисаних службеника бивше ОГБ, какао, опих који се данас налазе у служби ИНО и у привредним предузаећима ИНО, тако и оних нерегулисаних службеника којима је служба: престала у бившој ОГБ или ИНО услед старости или изнемоглости. М. Г.
ПРАВА РАТ ДАЛА АРА ТАТА АМА: У СУБОТУ ИЗЛАЗИ ВОВИ 50 БРОЈ ИЛУСТРОВАНОГ ЛИСТА
6 2» сРеЧр (07. ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН.
МЕ МИА ДАДА
МЕ
АРА МР ДР РА ОУ РРА
ба
У
.20 ОКТОБАР ==== =
ДИСКУСИЈА О УРБАНИСТИЧКИМ ПРОБЛЕМИМА БЕОГРАДА
одлог за решење ташнајланског простора
еоград оскудева у паркоБ вима. То је опште позна.
то а то се у великој мери и осећа у атмосфери Београда, нарочито у летњим данима. Садашње жеге потврђују у потпуности ову стару констатацију, При високим дневним температурама Београд има исто тако веома топле ноћи. Мало је шума у самом Београду и у његовој непосредној околини,
Међутим, у средишту Београда налази се прилично широк простор, који је сада пуст и претставља читаво ругло. Мислимо на простор „Ташмајдана“ и онај изнад њега према Булевару Црвене армије, Да га тачно уоквиримо: То је простор између Булевара Црвене армије, цркве св, Марка, Битољске улице и продужењг Београдске улице — од Прав ног факултета до Пожарне ко. манде, Овај, по својој природи, идеалан простор за стварање једног повећег парка са игралиштима за децу и лаке тпортове, као да вапије за Угеђењем и савременом обрадом. На целом овом простору скоро и нема грађевина вредних да се сачувају — изузев некадашње зграде зване „Мадера“ — која је велики објекат и могла би се, дозиђивањем једног дела да добије у ширину и фасаде на. све четири стране, оставити Као усамљени објекат на овом делу будућег парка, О. стале зграде дуж Булевара Црвене армије не заслужују ни назив зграда. Њиховим уклањањем сам Булевар добио би много лепша изглед, а паркирањем читавог простора између Булевара, цркве, „Ташмајдана“ и Пожарне команде ло Правно: факултета, оства“ рио би се прилично велики по. шумљени оквир који би био у-
крас тога дела Београда, али
пре свега то би био један део плућа за цео крај северно од Булевара, Уклањање неуглед. них зграда дуж Булевара отворило би видик на цело залеђе, на зграду Правног факултета, на читави простор и околину. Са брежуљка код сеизмолошке станице где би се мо. гла уредити камена тераса, отвара се поглед на падину према Дунаву, према дунавском мосту и даље према Банату.
Временом, кад шума одрасте, Ташмајдански парк био би нај. лепши у Београду — а с 0о6зиром на изванредне природне услове то би био и сјајан простор за разне атракције, дневна одморишта или игралишта деце и омладине.
У горњем делу овога простора (између Булевара и самог Ташмајдана) требало би однеговати парк са густим поштумљавањем, у коме би Сеизмолошка станица била средиште. Десно од цркве, гледајући са Булевара, постоји већ за. раван која се веома лако може претворити у пристојно игралиште за тенис и кошарку. Зараван је полукружно заграђена уздигнутим и нагнутим појасом земљишта. Под стрмим нагибом земљиште се издиже за читавих 3—4 метра. изнад заравни. Ако би се тај нагиб искористио да се на њему изграде степенаста седишта у облику амфитеатра, добило би се гледалиште за око хиљаду и више гледалаца. Окружено шумом, то би игралиште било читав украс целога парка.
Даље удесно, ка Сеизмолошкој станици, читав простор треба претворити у парк са кружно просеченим _ стазама Као што је на скици, Терен треба оставити бреговит какав је, тј. не поравнавати га, већ само просећи стазе а остатак претворити у пошумљени део. На брдашцу иза садашње кафане „Бољевац“ може се подићи један отворени павиљон за дечје игре, Поред тогау парку (би требало саградити још два, три мања павиљона за
децу, са клупама, справама 34
игру и спорт, како би се у пријатној атмосфери и игри деца од малена васпитавала у спортском духу, чувању паркова и неговању биља и растиња, По. крај павиљона или заједно са њима могу се предвидети и две, три млекаре или продавнипе безалкохолних напитака.
Пошто се иза и испод овог горњег дела налази Ташмајдан са опасним понорима, потребно је ивицу према Ташмајдану тако осигурати да се онемогући опасност од несрећних случајева. Ограда која би се по» дигла према понорима могла би бити зидана или, још боље, израђена од мрежастих преплета јаке жице, преко које би се пустиле пузавице (бршљан и друге украсне биљке) чиме би се добио један украсни зад' њи план и потпуно осигурање против несрећних случајева.
Да би се горњи и доњи де-
Билебћр ЦРВЕНЕ, ПРМИЗЕ,
Рај
Ра 5
Пројекат за решење: простора на Ташмајдану
лови будућег парка међусобно -повезали У једну живописну целину, на падини иза Ватрогасног дома треба изградити широко стилизовано камено степениште које би у великом завоју водило у Ташмајдан (доњи део парка). Таква иста. веза могла би се изградити на другој страни код зграде филмског _ предузећа. Поред степеништа могу се предвидети стазе за зимска спуштања
санкама. Доњи део, или Ташмајдан, са својим природним пећинама
претставља у ствари најлепши део и најблагодарнији за обраду. Поред тога што се и тај део може према Битољској улици пошумити, ов претставља идеалан простор за распоред игралишта, разне атракције, летњу позорницу, пријатне кутове за одмор и ужи“ вање. Ту би се, испред пећина или у вези с њима, могао подићи у стилу са стењем један леп локал, Из пећине би се мо-
гао пробити отвор, кроз који би се лифтом излазило на врх стења у близини Сензмолошке станице, где би се изградила пространа тераса.
Осветљене пећине, снабдевене вештачким поточићима, изворима и водопадима, сталак. титима и сталагмитима, биле би увек примамљиво место за одмор или заклон од летње жеге, Пећине се могу још про. ширити и међусобно повезати тунелима, што би дало још већу драж и живописност целом парку.
Сеизмолошка станица у своме бокору могла би остати на своме месту, али би јој фасаду требало прилагодити средини у којој се налази. Ограђена лепом стилском оградом она би допуњавала серију разних атракција које се предвиђају, на тај начин што би у одређене дане или сате отварала своја врата посетиоцима да се упознају са радом станице, а. паратима и њиховим радом —
УЗБУДЉИВЕ ВЕСТИ СТРАНЕ ШТАМПЕ #3 БЕОГРАДА
Ових дана агенције „Рајтер“ „Асошијетед прес“ и „Анжанс-франс прес“ лансирале су вест да је на мар-
шала Тита извршен атентат,
а да је Едвард Кардељ
заробљен од стране четника... Да бисмо помогли онима који су те вести лансирали дајемо им неколико нових података о ужасном стању и и
У. Београду.
росе
а к ПимАце СУ ПРАЗНЕ -_
ЕШЏЕВИ У ВЕЛИКОМ БРОЈУ
ОЛАМА...
ВЛАЂА Гл ОД
што би васпитно деловало на посетиоце.
"Цео парк треба оградити ле. пом стилском оградом која ни. пошто не сме затварати поглед на парк и његове лепоте. Напротив, ограда треба само да употпуњује целокупну слику и спречи приступ на сваком месту, већ само тамо где је за приступ у парк предвиђено. Као што се из скице види, У парк се може приступити са свих страна, а широко остављене стазе звездасто распоређене треба да омогуће видик = прегледност.
Ова груба скица даје само основне идеје како би се Ташмајдански простор могао решити, Наравно да ту постоје многе комбинације и друга ре шења која би била можда и боља од овде предложених. Главно је да овај простор, У интересу самога изгледа наше. га града и потребе за парковима, не треба нипошто претворити у простор за грађевине. Тиме би био уништен једини простор У средишту Београда који се још може обрадити у парк. Пред једним тако важним питањем, у граду који заиста трпи услед велике оскудице У пошумљеним просторима, не сме се жртвовати још једини преостали део који се може претворити у парк,
Милан К. ИВАНОВИЂ
Још увек старе навике
М "220 пута досада било је
речи о томе да се стари чиновници тешко ослабађају стечених навика. Али, само указивање на грешке недовољно је. Потребно је те грешке искорењивати, потребно је немилосрдно кажњавати све оне који злоупотребљавају свој службени положај, који забушавају и саботирају рад и нарочито оне који поред свих опомена и другарске критике, и даље настављају по старом, На железничкој станици ради трошарински чиновник Милан Додић. Он прима претставке у вези са сеобама. Чиновници који раде с њим приметили су да он редовно нема при руци таксених марака и да редовно узима од странака таксу У готовом. Када се ствар испитала, утврђено је да је он читав низ претставки поништио без таксе. а примљени новац стрпао у џеп Пример своје врсте јесте и Вељковић Милан, контролор Одељка за пијаце ИНО-а, који ради на Каленића пијаци. Његов „систем рада“ није уствари нешто оригинално, али је занимљива дрскост са којом га он спроводи, Уместо да врши исправно своју дужност контролора, да сузбија шпекулацију и изигравање закона од стране несвесних пиљара и свесних превараната, он је са пиљарима успоставио „пријатељске“ односе и од њих узимао новац „на зајам“. Тај новац, наравно, није враћао. Каква ли онда може да буде контрола коју је вршио над својим пријатељима и зајмодавцима.
Вељковића и Додића има данас још увек приличан број. Они су мољци који су се увукли у нити наше народне власти и
ту свакодневно Тим својим на.
око ситним али систематским лоповлуцима, нагризају углед народне власти и компромитују је у очима народа. Борба против њих је неопходна потреба. Ништа мање нису штетни ни они чиновници који се аљкаво и немарно односе према раду или који вешто забушавају. Драстичан пример за то јесте случај Бориса Бојанова, грађевинско техничког чиновника НО Земуна, Неколико дана узастопце, он је долазио рано у канцеларију, уписивао се у контролну књигу и мирно одлазио кући да свршава своје приватне послове.
Да би се стало на пут раду оваквих чиновника, ИНО је установио Дисциплински суд У коме се налазе претставници народне власти и синдиката. Суд ће кажњавати све дисциплинске преступе чиновника, помоћи им да увиде своје грешке и да их отклањају. Велики број предмета који се данас налазе пред Дисциплинским судом доказују да ће бити доста посла док се потпуно уклоне наслеђа старе Југославије.
А М. ЈЕШИЋ
СТРАНА 3
СПЕЦИЈАЛНЕ МЕРЕ
НОРОДНИХ ВЛАСТИ
за опорављсњо И Је чање беогродске деце
уберкулоза је изразито 7 социјална болест, пошто
њено _с"убитачно дејство не зависи само од проузроко= вача ове болести: бацила туберкулозе, већ и од економских, социјалних и хигијенских прилика друштвене заједнице.
Врло је тешко говорити 0 броју туберкулозних обољења у Београду и код наших народа уопште, јер о томе нема по, узданих података, Како се креће туберкулоза, — о томе говоре језиво подаци _смртности од ове болести. Већ пре рата била је смртност од туберкулозе у Београду огромна, На 100.000 становника умрло је 1940 године 220 грађана, што је било 2 до 3 пута више негф ли у многим градовима Европе,
Тежак живот под окупацијом, ратне године и глад утицале су тако неповољно на здравствено стање Београђана, да је 1943 године умрло 467 лица,
Смртност од туберкулозе повећала се за време ратних година за 212%.
У 1945-тој години умрло је у Београду 4.494 лица. Од тога броја од туберкулозе је умрло 845 грађана. Према томе сваки пети становник Београда, који је умро. боловао је од тубер“ кулозе. Број жртава људских живота који су у тој години били покошени од свих оста лих варазних болести у Бео» граду, био је 4 пута мањи од броја жртава које је проувроковала туберкулоза, Према подацима којима располаже Ан“ титуберкулозни диспансер ИНО-а порасло је боловање код ове тешке болести од 1938 до 1946 године за скоро сто процената. Тако је 1938 годи“ не било регистровано 4760 болесника а 1942 године већ 7.531 туберкулозни болесник,
Тежини _ социјалног стања туберкулозе код нас придоноси веома висок проценат отво= рених врела заразе, који напа“ јају заразом здраву околину. То се нарочито очитује по ве“ ликој раширености бациларне инфекције код деце, која су нарочито неотпорна против инфекције. Према анкети Диспансера у једној основној школи Шестог рејона, било је инфицирано туберкулозом 42% деце од 7 година, 49% деце од 8 го. дина и 56% од 9 и 10 година. Према томе скоро свако друго дете у овој школи било је већ инфицирано.
Из података које имамо из других земаља видимо да је проширеност инфекције у том добу старости код нас два пу“ та већа.
Приликом испитивања економских прилика оболеле деце, установљено је, да је број инфицираних из социјално Угрожених породица двоструко већи од броја деце која живе у економски сређенијим при“ ликама.
Приликом прегледа ученика занатских школа утврђено је да је проценат оболења код прегледаних два пута већи од броја оболења целокупног грађанства у истој години,
Због тога је разумљиво што су народне власти у сарадњи са свим масовним организацијама, поред општих мера обнове и подизања · економско-социјалних прилика широких · радних маса, приступиле специјалним мерама за опорављање и јача“ ње тешко угрожене градске деце. Е!
За време лета 1946 године 0осигурана су средства за опора. вак и лечење 8.000 београдске
деце и омладинаца. Доса а по. |
шло је из Београда на опоравак преко 3.000 деце, Народне власти обезбедиле су потребна средства за опорављење своје болешљиве деце и сваки грађа. нин Београда, без обзира на своје имовно стање, може 0ове године да пошаље своје сла. буњаво или здраво, али од школе заморено дете, на опоравак. Ово старање народних власти о подмлатку, који ће на своја плећа примити државу и њене задатке, треба да потпомогну и родитељи, како здраве, тако и здравствено угрожене деце. Треба да пријављују децу, да их шаљу у летовалишта и опоравилишта и да и на овом сектору остваре ону тако потребну и увек успешну сарадњу грађана и власти,
Необично је, заиста, за нашег грађанина, да се неко у толикој мери стара за његово де“ те, као што То народне власти данас чине. Још се нисмо навикли на чињеницу да су на. родне власти исто толико за« интересоване за здравље наше деце, Као и сами родитељи, Међутим, то је један од многобројних доказа да народ сам управља и располаже, па су и интереси народа и његовог полмлатка на првоме месту.
др Марија ГАЈИЋ