20. октобар
СТРАНА 4
У ЈЕКУ ТАКМИЧЕЊА.
ГРАЂАНИ ДУШАНОВЦА ЧИСТЕ МОКРОЛУШКИ ПОТОК
ЈОШ ПОСТОЈЕ ПЕИСПРАВНИ ПОСЛОДАВЦИ
Сопственик _ ливнице „Руд= ник“ Новак Вилотић имао је Р-1 карту нако као послодавац и сопственик радње није имао на то права јер није био упослен и на тешким радовима ливења за које се ова карта додељује. Када му је раднички повереник скренуо пажњу да на Р-1 нема право, он је категорички оспорио право радничком поверенику да се меша и у његове послове,
Новак Вилотић не сноси само одговорност због недопуштеног коришћења Р-1 картом, већ га треба казнити и због тога што је од радника увек узимао новац за социјално осигурање и није га достављао Земаљском заводу за осигурање, тако да досада, Зе-
"смаљском заводу, дугује суму
_ од преко 50.000 дин, Радни у-
_ слови у радионици Вилотића веома су лоши, због чега је неколико радника тражило 01. пуст, Међутим, Вилотић је због тих радника отпустио пцелокупно особље своје ливнице и на рад примио нове раднике, који нису квалификовани и нису дорасли послу у ливници. Већина ових – новопримљених радника су младићи које Вилотић плаћа као неквалификовану радну снагу.
Било би потребно да се комисија за радне односе позабави пословањем ливнице „Рудник“, условима рада у њој, који су веома нехигијенски, и нередовним плаћањем социјалног осигурања.
Још увек се у нашој средини налазе послодавци који на „разне начине покушавају да експлоатишу радништво, Због тога комисије за радне односе треба да појачају своју активност и предузму мере за кажњавање криваца и спречава“ ње злоупотреба сопственика, које иду на уштрб радних ма"са Београда.
Е Данило МАСЛЕША , секретар Месног одбора металаца
ОДМОР ОНИМА КОЈИ РАДЕ
20 ОКТОБАР сашанннининнтннине-----етине-тииииитиитиии ___---
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ОДБОРА АФЖ
Излетишта и излетвици Конференцији жени |) рејони
еоград је и пре рата о-
скудевао у излетиштима, нарочито у онима у којима је могуће провести једнодневни одмор. За време окупације, и онај мали број шума и паркова у ближој околини Београда много је уништен и опустошен, Зато је једна од првих брига народних власти и свих свесних грађана била пошумљавање и уређење излетишта и паркова. Од раног пролећа радило се на томе да се Топчидер, Кошутњак, Авала, као и друга места уреде тако да могу да пруже пријатан одмор и освежење радном свету Београда. Међутим, какву слику имамо после дневних излета које пра. ве појединци и синдикалне по. дружнице појединих установа! Разбацани отпаци јела, празне кутије од конзерви са остацима јела који труле, хартије и новине које ветар разноси по читавој пољани. Ватре се ложе на којем било месту на тра. ви не водећи рачуна да ли се тиме уништава трава или др. веће; шибље и гране дрвећа остају поломљени, а трава погажена. Наравно да таква места остају опустошена и на њима се идућих недеља не задржавају ни они излетници ко. ји су тај неред и оставили. Они траже нова места и тамо остављају нову пустош, а из. летиште више не претставља ни мало погодно место за одмор ин дневни опоравак. Тако се поступа у Топчидеру, на Ади Циганлији, у Кошутњаку, на Авали, па чак и по бањским местима у ближој околини Београда куда поједине синдикал. не подружнице одлазе камионима, Овакво понашање претставља велику штету ва наша јавна добра, а самим тим и за сваког грађанина, Зато би требало на свим оваквим местима бар недељом поставити спе. цијалне чуваре који би интервенисали у сваком случају пре. кршаја. Али пошто се најчешће ради о излетницима, члановима синдикалних подружница, који скупно с посећују излетишта, требало би да и сами синдикати даду свакој синдикалној подружници упутства у том смислу, да се ова заједничка добра очувају баш у интересу наших радника и намештеника којима је одмор најпотребнији. Чланови сивдиката који пре. ко недеље учествују у такмичењу, који по својим радиони. цама и установама дају своје снаге за обнову, не би смели да забораве да је за уређење паркова и травњака дата сна. га наше омладине и грађана у фронтовском такмичењу и да оно што је постигнуто треба не само чувати, 'него и даље одгајати, Требало би зато да све подружнице одреде за сваки излет неколико другова којима ће бити задатак да пазе на чување реда по излетиштима. Пре одласка они би покре. нули своје другове да покупе отпатке, скупе празне кутије, попале отпатке хартије, угасе ватре и уопште би им укази. вали на то да излетиште треба оставити у реду, како би у ње. му могли провести свој одмор и у идућој недељи, У случају непоштовања ових основних правила реда, требало би узети на одговорност читаву подружницу, јер оно што је уређено, уређено је ва корист свих грађана, а првенствено за корист запосленог света н
деце.
И органи власти требало би да строжије поступају. У дане када се излети приређују, требало би на излетишта послати и органе милиције који би пазили да се, у интересу народа, очувају ова важна народна добра. Требало би строго кажњавати сваког онога који крши ред и за један дан уништава оно што је годинама по. дизано и што су најсвеснији грађани у такмичењу с муком обнављали за добро сваког по. јединца. У противном, ако се и даље настави са оваквим пустошењем, доћи ће се до тога да излетиште уопште неће претстављати места одмора. него места за преношење болести, а штета од тога одразила би се на свима грађанима,
Д. ПЕРИЋ
(Се пиле су се жене у сали Извршног одбора Народног фронта Петог рејона да асправе сва питања која стоје пред њима данас, У јеку седмомесечног такмичења, јер су осетиле попуштање активности, која је показана у досадашњим такмичењима, 17 хиљада жена, колико је у рејону уписано у бирачке спискове, овог пута су подбациле и због аљкавости и недовољне пре цизности у вођењу евиденције па су изгубиле прелазну заставу. Осећају се и даље недостаци који коче рад жена у рејону. У појединим улицама нема жена-активиста које ће прићи општим народним пословима, борби за бољу будућност, ма у рејону 7-8 улица потпуно неактивних али овај пропуст
Пуста хигијена
У Београду, месо се вози отвореним прљавим шпе-
дитерским колима...
— Алал вера овима, Не брину само о нсхрани становништва, већ и инсеката!
ЗА БРЖЕ ОСПОСОБЉАВАЊЕ МЛАДИХ КАДРОВА
Преко лета треба орљганизовати стручне курсеве за занатске ученике
елики број ученика у при.
вреди отишао је или ће
отићи на летовање, Организовање летњег одмора за шегрте јесте још један доказ више о старању народних вла. сти, да се широким народним масама пружи оно што је најпотребније. Али, док се шегрти из бео градских предузећа смењују на летовању, дотле је један вели ки део шегрта, који су већ летовали или тек треба да пођу, приморани да по радионицама и фабрикама ради по осам часова дневно, само зато што је школска година завршена и у: ченипи више не користе своја два сата дневно за опште и стручно образовање.
Школска година је заврше на, али, узевши У обзир чињеницу Да младих, изучених ка» дрова по нашим предузећима још увек нема довољно, било је потребно по свим предузећима, у којима ради већи број ученика у привреди, или у не-
колико предузећа заједно, организовати одмах по завршет. ку школске године стручне курсеве, на којима би ученицима (било омогућено брже стицање потребних стручних знања. Овим би се избегло продужавање радног времена шегртима за два сата дневно.
За последњих месец дана У овом правцу није учињено ништа ни у једном предузећу Београда, али зато треба искористити преостале летње месеце, у којима занатски учени. ци не похађају школу, и што пре организовати за њих овакве стручне курсеве. Корист од ових курсева била би двостру. ка, јер би ученицима било омогућено брже стручно оспо, собљавање, а са друге стране избегло би се двочасовно задржавање и изнуравање шегрта на тешким пословима у радионицама и фабрикама,
Узевши у обзир потребе наше привреде и индустрије, које су у сталном развоју, организовању оваквих, стручних кур. сева за ученике у привреди треба приступити одмах.
неће остати. Дешава, се, на, при“ мер, даље, да, на. пленуму васеља буде присутно свега око 20 жена. разуме се, директиве донесене на пленуму "насеља остају само мрт слово на хартији, јер се а не пренесу никад како треба. То се види из чињенице: чим се једна акција добро про аи тује, она мора успети. > вез са овим проблемом решено је да све улице за пленум насеља АФЖ даду најмање по 2-8 другарице, и онда ће ствари да крену _ потпуно _ напред. Констатује се да жене не посећују предавања која је организовао Одравствени _отсек рејона да не уписују оно што чују на пленуму и природно, директиве остају несхваћене и неправилно спроведене, Констатовано је, даље, да многе жене при позиву за одлазак у болницу код рањених и оболелих, немају довољ но свести за психолошки ефекат, кад би ишле велике масе жена одједном. Оне радо дају прилоге, али не воле да илу „јер немају времена“. Грешка ја била и у чињеници да су Прво и Друго насеље рејона одржавала, заједничке састанке, па ни на њима није било присутно више од десетак жена. Ако се узме у обзир чињеница да У ова два насеља има, преко 10.000 пуноправних же на, онда пленуми два насеља са 20 жена показују недовољну активност оних које су најпозваније да изврше пуну и правилну организацију. Извесне активисткиње су понеким женама, говориле (да би их при. силиле на рад): „Мораш, друг гарице, доћи на конференцију и слично, или оно што се чује свакодневно: „Ако не _дођеш, нећеш добити текстила“ и слично. Пленуми по насељима, нису били правилно организа пционо постављени, тако да. је на пример Извршни одбор рејона редовно имао више жена, него присутних на пленумима, насеља. Све је ово размотрено и дошло се до уверења да се мора _ извршити · реорганивација. 1 после извршене организа. ције која је истоветна са организацијом Народног фронта, извршен је избор новог Извршног одбора и пленума рејона АФЖ. У Извршни одбор са Радом Радовановић, домаћицом, на челу, ушло је 30 чланова док је у пленум рејона изабрано 50 чланица:активисткиња, из рејона. Извршни одбор и пленум биран је на основу принципа да свако насеље да по одређен број жена, које су ушле у Одбор и пленум. Из ранијег рејонског одбора, и пленума отпале су многе жене које су се показале или недовољно борбене и ак: тивне на делу рада, или неоправдано нису извршивале задатке. Закључено је да пленум рејонског руководства, који се састаје сваког петка по“ подне посећују редовно најмање две до три другарице из уличних извршних одбора.
На овој широкој _рејонској конференцији жена. Петог реЈона говорили су секретар и потпретседник Народног одбора другови Миличковић ин (С. Анђелковић као и народни посланик Петог рејона _ Павле Павловић. У погледу културно-просветног рада констатовано је да, он није на пуној висини, да свупа аде читалач“ кв групе, припрема, се заврша вање пописа, аналфабета, – потребно је образовати стручне
и бо рубина ама Ка. о ниеака а. 5
КОМУНАЛНИ РАДОВИ;
2324: ПОПРАВЉА СЕ КРУЖНА ЛИНИЈА ТРАМВАЈА БРОЈ а
а,
АРА, ВИ ПЕРАНАЕУ
(2
ОМЛАДИНЦИ СРБОТЕКСА ОТИШЛИ СУ НА ПРУГУ Зи
У суботу 13 0. м. приређено је у Срботексу опроштајно вече омладине цима овога предузећа који су отишли на пругу Брчко — Бановићи. У име другова омладинаца који су отишан опростио се од својих старијих друго“ ва друг Егон Штајнер, који је иднео историјат пруге ин побуде из којих са одлази на пругу. .
Потом је у њихову част наведен мач
културно просветни програм.
д. ВУКОВИЋ ж
ЗА БОЉУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ПОСЛА ПРИ МАСОВНИМ АКЦИЈАМА ~
Пре неколико дана омладина пре• дузећа »Белсап« ишла је на рад
на имање код Дунава. Омладина је о• душевљено отишла на рад. Али, посао није био добро оргапизован јер руководиоци нису прегледали – терењ, без плана се пришло послу, а није по• нета ни довољна количина алата. Приликом организовања акције у будуће треба повести више рачуна о ОВИМ трешкама. М. ЂОРЂЕВИЋ
ШКОЛСКА КОНФЕРЕНЦИЈА и МУШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
ли
Ху ченнци Иг мушке гимназије на својој задњој конференцији из градили су план рада преко дета, У плану је обухваћено да се три пута недељно одржавају часови ученицима који су пали из по једног предмета, да се одржавају фискултурни тренине зи на игралишту »Авала« и организују заједнички одласци на купање, биоско• пе и изложбе. Радни батаљон се оба• везао да ће уредити игралиште у Вој. вођанској улици. Дописник Г] мушке гимназије
Х
ОМЛАДИНА ДРУГОГ НАСЕЉА ЧЕТВРТОГ РЕЈОНА ПРЕУЗИМА ОБАВЕЗЕ
младинци нашег насеља постигли су добре резултате у преткон“ гресном такмичењу. Десет најбољих Ф« младинаца отишло је на Омладинску пругу. Сада је формирана радна гру“ па од 20 чланова која ће се укључити у фронтовску радну јединицу. Група се обавезала ода ће до краја ДаТЕ 2.500 радних сати. Омладинци су реши“ ли да издају џепне новине, које ће 384 менити зидне новине. Ово је потребно због тога јер омладинци неће бити на
једном мсту преко лета, Петар МИЛОСАВЉЕВИЋ
ша Х
зАВвОТ м РАДУ СССР ж
ијев је отац руских градова, срце Украјине.
Мрачан и пуст био је Кијев оног новембарског дана 1943 године, када је Цервена армија истерала из њега Немце _вековне душмане свих Словена. Од милиона становника града остало је једва четрдесет хиљада. Људи су живели под невероватно тешким окол_ ностима. Пешачили су по четири до пет километара да, би донели воде, јер су Немци по. рушили водовод. Подносили су јаку хладноћу у неложеним становима. Увече су се служи"ли чађавим лампицама: Немсци су порушили електричну централу. Некад дивни Кра.шчатих, главна улица града, "био је тада цео у рушевинама. "Каткад је изгледало да весели Кијев, тако богат зелени-
"лом, никад неће оживети. У тим данима, док су немачки авиони још покушавали
да продру до Кијева, док се у
ноћним часовима још чула, ка-
нонада, становници су почели да доводе у ред свој вољени град. Бригаде за успоставља. ње никле су стихиски. У за. воде су доношени очувани машински делови и алат. Установе су приступиле раду. У радионицама архитеката већ су се стварали планови уређења централних улица града,
Отада су минуле две године. М Кијев је понова многољудан светао и ведар. Чистим и лепим улицама пролазе плави тролејбуси, трамваји, аутомобили. Људи одлазе у заводе, канцеларије, на универзитет, у институте, школе, радње.
У граду су отворене нове трговине са животним намирницама и потребама. Избор је у њима богат, Од јутра до вечера не престаје навала купаца, Пре рата, Кијев је имао 550
водећих предузећа са укупним бројем од 870.000 радника и службеника, Годишња продукција свих тих предузећа, изно-
" сила је у новчаној вредности
скоро милијарду и по рубаља, годишње, У годинама Стаљинових „пјатиљетки“ кијевска предузећа увела. су 220 видова, продукције: речне бродове, трамвајска кола, машине, најсложенију апаратуру за хеми. ска, кожарска, штампарска и прехранбена предузећа, писаЋе машине, екскаваторе, каза. не, парне машине итд. Данас је цела та огромна производња поново оживела,
На периферији Кијева куља, дим из оџака једног од најве_ ћих градских предузећа успостављеног завода. „Бољшевик“, Крај тога завода налазе се велике зграде кинематографске фабрике,
Завод „Лењинска понова гради бродове, намење._ не речном саобраћају Совјет. ског Савеза. Врло велика па. жња поклања св изради предмета широке потрошње, Десе. тине хиљада пари најразно-
врсније обуће израђује велика, ·
кијевска фабрика. Фабрика готових одела снабдева станов_ ништво својим добро израђе. ним производима. Сервисе за чај, бокале, чаше у разним облицима, увек прикладних ли-
ковница“
нија, пружа совјетским људи. ма стакларски завод,
У заводима је запослен врло венки број учесника отаџбинског рата, Бивши радник — за. варивач Мелитопољског Заво. да за израду конзерви, Николај Никандрович Кијашко добио је звање хероја, Совјетског Савеза. Данас је он директор фабрике квасца у Кијеву,
Културни живот украјинске престонице исто се тако снажно развија, За време окупа. ције Немци су порушили 140 основних и средњих школа, спалили су главну зграду уни. верзитета, уништили дивну у. ниверзитетску библиотеку, ко. ја је бројала око четири ми. лиона књига. Опљачкали су Академију наука и музеје.
Данас је обновљен рад у високим школама и многобројним техникумима, На једана. ест факултета Кијевског универзитета студира око 3000 студената, Отворено је 100 основних и средњих школа,
· Врло је интензивна делатност
свих одељења Академије нау. ка Украјинске ССР. Плодно раде позоришта — опере и ба. лета, руске драме, украјинско позориште, које носи име слав. ног књижевника Ивана Франка, оперетско позориште, Постављају се историски
течајеве _ за. неквалификоване раднице, С. БУРИНА споменици. У кућици, у којој
је живео и стварао геније у_ крајинске књижевности Тарас Шлевченко, понова су скупљени предмети од велике вредно-
сти, Обновљен је споменик украјинској песникињи Лесји Украјинки, Велики број туриста посећује древни Софиски храм, који постоји већ преко 1100 година,
Директор кијевске фабрике обуће
Влада се неуморно стара 0 заштити здравља становника Кијева. Отворена је тридесет једна болница са 6000 посте» ља, 26 поликлиника, и 23 амбуланте. Становници Кијева. радосна срца иду у сусрет још лепшој будућности свог великог И славног града.
Јелизавета МИЛОРАДОВА
Гудкова проду кцију
разгледа готову,
|
“ |
| | |