20. октобар
Мт у "СТРАНА 8
у | х
П есма Зе омладину радар брнтаду
Посвећена П београдској
џ земљо нова,
5 О Од својих те снова, ___По својој градим мери.
Под сунцем, под лампом,
Размахни крампом
И брда до руда раздери
Да л су кубици
Ко јуриш у битци
На коте нвуморне2
У тамне кубике
Зави противнике, Премаши сто по сто норме,
Слобода! Књига Звезданих подвига
Што почињу од крвн,
Ех, нове јој стране
Од рада срчане
Блиснуле — као лист први,
Да више не стреља Око непријатеља ЛПомери гребен с места А села тако тавна,
И поља водоплавна
Обујми руком цеста,
Нек дуж свих траса Брдо жита класа Од лета до оног лета, ита — гора цела Врх планинских села За обадве глади света. .
Брда — силоси!
Донеси, односи!
Хлеба колко ти треба,
А кад с јесени
Брдо пробусени
Дођи код нас, еј црви,
Еј жути, куд хоћеш разрни, Па се онда жени. ј
Већ из тунела
Излази пребела
Погача и бела одећа.
А прокопан — јуче
Па му срце туче
Срећом ко крв наша смела:
Слободу — у боју,
Осмех — у зноју,
У сановнику — младост, Ко песму, ко руку “ Рашири у луку
То срце, радости нанос.
У стрелце све песме! Стати се не сме
Нити на врховима
И светлост одмора
Ко срећа се мора Поделити јутрос са свима,
Ту Бановићи,
Ту Брчко, Младићи, Са четри ветра света, Сва Република
Из једног кубика
До граница процвета,
О све су нам цесте
За њу која јесте
Да увек лепша буде, За њу што ће бити,
За њу — ја ћу је СНИТИ,
Док ме на рад не пробуде Да под сунцем или лампом Размахнем крампом За Тита, — мој народ,
све људе.
0. ДАВИЧО
а неколико година, пред рат обраћајући се са „Веровали или не" читаоцима на, свих пет контине_ ната, Рипли је изнео мање и. ли више истиниту, али сва. како несвакидашњу занимљи_ вост: „Притиснута између два, света, у сталном сукобу Исто. ка и Запада, престоница, Југо. славије, Београд, у својој и. сторији 88 пута, је рушена," На, зидинама Београда, оста. вљајући печат свог времена, али и кости, укрштали су кроз векове мачеве Келти и Сеги. ни, варвари, Готи, Хуни, А. вари, легија римских императора и средњевековни крсташи и витезови, Византинци и Угари, крст и полумесец, и "за последње три деценије у два маха тупави Теватонци, „Кућа, ратова" или „Брег за размишљање" назвали су Београд Турци збуњени пред про_ лазношћу која је вековима лебдела изнад његових зиди_ на.
- У перспективи векова ·
Делић светлости о првој прошлости Београда у недо. гледној с перспективи вековз могу да унесу делови зуба, фо. силног слона и лапорци с 6. камењеним морским организ. мима изложени данасу витри нама природњачког музеја ! корални спруд који се налаз око данашњег Ташмајдана,
Први познати Београђани до којих је историја могла, д: дође, били су Сегиви — једн“ трачко-илирско племе. Заједн с Келтима, који су Београд; дали прво име Сингидунум ушчезли су у предвечерју до ласка Месије пред надмоћни фам римским легијама,
РА у
| уде мај 4: ' ЗА . ћ 1 + Ј у А 4
ПЕВА Патрее = ' Г: " Ј |
ги пе Ра И а
МЕЂУГРАДСКО ТАКМИЧЕЊЕ НА КУЛТУРНОМ ПОЉУ. "34
«
За ангажовање већег броја културних раднина и уметнина
лан Београда за међуград.-
ско такмичење на култур-
ном пољу, који је недавно објављен, веома је широк и обиман. Он предвиђа развијање и појачање културног живота У најширим масама. Зато је за његово остварење потреб. но максимално ангажовање снага.
Да би се план у потпуности извео и развио културни живот и тамо где досад није постојао, потребно је, поред бу-
фења интереса у самим масама, и повећање броја самих културних радника, Ово није
само питање такмичења, ово је важно питање културног поди. зања наше земље уопште. Буђење интереса за културу и у' метност у широким масама изискује што шири круг оних који ће културу и уметност преносити у масе. Кадар кул турних радника и уметника ко. ји је досад задовољавао, у току међуградског такмичења биће већ недовољан, а у даљој бу дућности без његовог — попу“ њавања новим људима култур.
„ни развој наше земље биће до-
ста успорен. Зато се већ сада као питање о коме треба озбиљно мислити и радити на његовом решавању _ поставља питање ширења круга култур: нвих радника и уметника.
У досадашњем раду појави“ ла се тежња да се за рад на културном пољу користи само најужи круг познатих и реномираних културних _ радника. (Ово се нарочито одомаћило код рејонских културних — одбора. Сматрајући да ће питање посете на предавањима и усменим новинама решити ставља“ њем на програм познатих име“ на, рејони су се ограничили на врло узак круг људи и то већина рејона на исти круг,
Оваквим радом рејона мали број јавних радника и научни“ ка исувише се оптерећује, те не може да сеу довољној мери посвети другим пословима, Рејони пак, ослањајући се на позната имена, не настоје да систематским радом развијају интерес за културу код још незаинтересоване публике, Најзад, што је најважније, ова: квим радом запоставља се велики број мање познатих културних радника и не води рачуна о одгајању нових — ка дрова,
Правилно развијање културног рада захтева брзо ликвиди“ рање ове појаве. Научна пре-
„давања не морају да држе само чувени научници. Задатак научника и није у томе да они
«(По правду РРАСЕЉА, | г ОбОВ СРС. 220
Римски Београд налазио се по свој прилици на великом Калемегдану, где су пре рата, чађени дебели, јаки зидови. Одатле се ширила варош до зграде данашњег позоришта.
Талас нових вера, боја и раса који је у трећем веку дошао са Истока, познат под именом „Сеоба народа", за пљуснуо је и зидине Београда. У трећем и четвртом веку наше ере његове зидине пору шили су Готи. Хуни и Авари. У тој највећој миграцији народа коју историја памти из. губио сем Сингидунум. Отада на њега је за увек пао мрак. Тек три стотине година, доцније, у деветом веку он се јавља под српским именом Београд у житију светог Кли. мента Охридског,
буду · искључиви "преносиоци науке у народу. То је више по. сао добрих интерпретатора нау ке. По оним научним гранама где су научне истине неоспор: не, утврђене и као такве публиковане, може да говори сва. ки добар професор, сваки културнији човек који се (бавио том граном науке, Само путем ширег и што већег употребља вања и изналажења добрих научних интерпретатора моћи
„ће наука преко народних уни:
верзитета да продире у широке масе.
На усменим новинама имамо сличну појаву. Рејони се не труде да изнађу круг нових људи, већ показују неповерење према сваком новом имену У публици заиста постоји неповерење према новим и непознатим људима, али то се може отклонити, публика се може преваспитати. Што је до те по: јаве дошло у многоме се има приписати начину на који су рејони досад радили, Убудуће се усмене новине не смеју та: ко уско постављати. Поред тога што се преко њих упознају широке масе са актуелним догађајима, оне треба да буду и место где ће нови јавни радници развијати своје способности.
И на уметничком пољу ваља обухватити шири круг људи. У централним рејонима посто ји велики број музичара-амате. ра, Досадашњим радом они су слабо обухваћени. Углавном се користе музичари професио. налци који су већ и онако до ста запослени у установама где раде.
Дилетантске драмске групе рамљу због слабог уметничког
квалитета дилетаната. У Народном позоришту, међутим, постоји известан број _ одлич-
них глумаца који досад нису довољно запослени у посто јећем репертоару. Ови глумци били би далеко продуктивнији ако би поред рада у Народном позоришту иступали са појединим улогама на претставама дилетантских _ група, те тиме дали потстицаја глум
· цима-дилетантима и помогли развоју позоришног живота код нас,
Питање проширења кадрова наших културних радника џи у метника може се у потпуностр решити, поред ширег употребљавања постојећих радника и уметника, и'већим обраћањем пажње и поверењем према млађим људима. Има се утисак да их рејонски културни одбори слабо користе као пре
Београд за време владе кра.ља Драгутина, До тог тренутка рушећи га у више махова, под његовим зидинама, сукоби_ ли су се у два маха у Хи ХМ веку Византинци и Мађа_ ри, једном Бугари, и протут_ њали на коњима крсташи и витезови Петра Амијенског, Готфрида Буљонског, Кондрада Трећег и Фридриха Барба. росе,
О том првом српском Бео_ граду мало се зна, Тек 34 владе Деспота, Стевана Зна, се нешто поближе о Београду. Град је био опасан двоструким бедемом и утврђен кула_ ма и рововима. Француз Бро. кијер који је 1493 прошао кроз Београд прича, о великом пристаништу утврђеном кулама, које је могло да прими до двадесет галија,
Нагли развој Београда у средњем веку заустављен је доласком Турака, После неколи. ко узастопних опсада, које су изазвале епидемије и куге у граду, Београд је 1521 коначно пао у руке Турака,
Изглед Београда у ХУП веку
Први пут Срби су добили
даваче на народним универзи тетима и говорнике на усменим новинама. У рату се, истина, није могло довољно бавити научним _ изучавањем и уметношћу, али зато данас велики број омладинаца истрајно и у порно ради на томе да се наоружа науком и културом, да развије своје уметничке таленте, Њихово развијање и оформљавање у културне раднике и уметнике треба свестрано по: моћи и дати им подршке и могућност да јавно наступају и да се изразе.
Млади људи не могу привлачити публику сјајем својих имена и блиставошћу и свеобу хватношћу свога знања __Али они имају нешто друго, што је исто тако важно за правог културног радника и уметника, Они имају истинску љубав за културу и уметност, за лепши и човечнији живот, Исто онако као што је млада генерација знала да се бори за тај нови живот који ће бити човечнији и Културнији, исто тако ће њени припадници знати да и као културни радници и уметници раде на томе да он заиста бу де такав.
Рејонски културни одбори и сва наша културно-уметничка друштва треба да се старају и да настоје да искупе око себг и помогну развијању што већег броја омладинаца, који и мају услове да израсту у кул турне раднике и уметнике, Јав. но иступање даће потстицаја и обавезаће их на солиднија и дубља изучавања, те ће се И Тим путем помоћи што брже развијање културних радника и уметника тако неопходних за културно подизање наше зе-
мље. Миодраг ПОПОВИЋ
| === 20 а ни 7 === · | РУУИНИ
кУЛМПУРНМ ЖИВОТ БУЛАВУРНАМ живот
|
Водоноша |.
Рад Боже Илића
Ниједав рејон није толико удаљен од центра Београда као Шести рејон. Тај велики перифериски простор Београда гради се већ десетине година и можда због запослености _ становништва, удаљености од центра града, услед самог начина живота већине сталовништва, има изглед праве провинције, која је на домаку Београда. Радни људи, када се врате с посла, ретко су када помишљали да пођу поново у центар града, у његова позоришта, оперу, на изложбе или биоскопе. Један једини биоскоп на њиховој периферији, била је једина разонода. Људи са Душановца, Вождовца, Пашина Брда, Маринкове Баре, сада на комплексу Шестога рејона, били су скоро увек одвојени од културног живота Београ-
Аналфабетски течајеви
борби против неписмености П
рејон имао је видне — али још незадовољавајуће резултате. Према пепотпуним и површно скупљеним подацима, на територији овог рејона, крајем марта било је 1028 неписмених или 2,8%. Од овог броја обухваћено је, на 47 течајева и течајних група, 438 неписмених, што претставља 42,6%. Како велики број обухваћених није похађао течајеве, или после краћег похађања престао да похађа предавања, можемо сматрати да је број опнсмењених врло мали.
У месецу мају одржани су завршни испити у два, а у јуну на 8 течајева, на којима је положило испит 57,
Као најбољи пример треба истаћи Београдску текстилну фабрику у којој је неписменост потпуно сузбијена, а као
Београд под Турцима
Лик Београда се мења, Но. ва, вера, која. се родила на пространим степама Арабије и горела до фанатизма у срци. ма. завојевача са. Истока. при. родно значила, је сумрак ста. рих бегова. Бели минарети са, полумесецом заменили су Бео_ граду кубета са крстом,
Из путописа угледних достојанственика који су у то време пролазили кроз Бео_ град види се да је град био опасан дебелим зидовима п утврђен јаким кулама и пушкарницама, Куће су претстав. љале плетаре олепљене бла_ том. Трговина у Београду у то време била је јако развијена. Један турски путописац говори да се у Београд стицала, трго. вина из Европе, Азије и Ађри. ке, Трговином су се највише бавили Дубровчани и: Јевреји.
„Прва дужа окупација под Турцима. завршила, се 1717 го_ дине када. је Евгеније Савој. ски у току две деценије у два маха освојио Београд. До но. вог упада Турака, аустриске власти учиниле су доста да Београд добије европски из. глед. Подигнут је низ нових грађевина. У улици Краља, Милана, између данатњег двора и Уметничког музеја нала. зила, се Војна, . болница. Од грађевина, нарочито, се одваја. ла, Виртенбергова касарна на месту данашњег Руског цара и палата у којој је становао командант града, У Београду у то време живело је око 1000 породица са 5000 душа, Број немачког живља, је. нагло на. растао тих година, Тако. да. је око године 1730. престављао половину целокупног станов. чиштва,
Године 1789 Турци су по. укли Аустријанце и заузели зеоград. Физиономија Београ. да се поново мења, Двоструки дебели зидови којима је Ев_ геније Савојски опасао и утвр. дио Беогћад били су порушени, Четрдесет година доцније
Рђав пример синдикалну подружницу »Октобарска слобода« која ни до данас није успела да организује течајеве и да бар у неколико смањи неписменост, тако да тамо има преко 140. неписмених. Овај пропуст за идућу кампању мора се исправити и синдикална подружница треба у току августа да обухвати све неписмене, како би комисија могла да упути руководи оца течајева.
Главни задатак свих антифашистичких организација у месецу августу био би попис свих неписмених. То треба у. радити најсавесније да би се мобилизација снага ва борбу против овог страшног непријатеља, могла на време да изврши и да би почетком септембра сви течајеви отпочели са радом.
Шестом рејону потребан је дом културе
цео град, н у Шестом рејону вавда« да. Али после ослобођења са новим животом, који је запахнуо све рејоне, дала је живост. Почињу да се ствара, ју дилетантске екипе, оснивају се хе рови, држе се предавања, почео је да се развија културни живот.
До данас у Шестом рејону постоја« ле су многе групе, које су одавно не« стале, а сада последњих месеци фор“ мирано је рејонско позориште. Оно је успело да да досад »Последњи сусрета од Гљабова, »Власт« и >Аналфабетус од Нушића, »Просту девојку« од Шкваркина, »Покондирену тикву« од Ј. Ст. Поповића н »Протекцију« од Нушића. По овоме се види да се по лако формира позориште, Али н поред тога заинтересованост — становништва Шестога рејона није била велика, јер У рејону има само једна сала на Па“ шином Брду, која једва може да прич ми нешто више од 200 људи. Уз то по« зориште није могло бити много при“ влачно због удаљености саме сале, ко« ја се налази на граници Шестога рејо« ма. Поред свега овога још и техничке препреке за успешно извођење комада, и немогућности да малом свалом обу• хвати већи број гледалаца, све је то утицало да се културни живот тешко развија у Шестом рејону, Када се узме у обзир да позоришна екипа једва нач лази собу ни за свој рад, да хор у то«
ку вежбања мора да се потуца, мора се схватити да приредбе нису ни у“ спешне нити толико масовне,
Стварањем Дома културе _ отворила би се и нове могућности ва гостова• ње Народног позоришта н рејонских, драмских екипа тако да би се успешно утицало на подизање укуса код ста« новништва Шестог рејона;
Маи а о бб а 4 а а 4 а АЕ АЊАЊА
под командом Лаудона аустри_ ска војска, успела је да повра.ти Београд, али га, је коначно понова изгубила свиштовским миром 1791 године, |
Први слободни Београд
Деветнаести век... На Запа. ду горела је бакља, револуције објављујући У име човечан_ ских права, смрт тиранији. На, Мстоку ' „болесник на, Босфо_ Ру" био је толико слаб да, није могао да, обузда, насиље ја. ничара у београдском паша. луку. А. у Београду, на месту данашњег Народног позориптта, изван Стамбол_калпије набијани су на, колац и изди. сали у ченгелима међу мем. љивим дебелим зидинама, куле Небојше бунтовници жељни слободе, Стару Европу бацили су у вихор револуције два, човека: један је био војник, а други шумадиски сељак,
Векови су проклињали Бео. град, Рушећи га УЗ бездушно клање раје и звекет ланаца, он је прелазио из руке у руку деспота, канова, цезара, аванту_ риста и краљева, Било му је суђено да у праскозорју девет. наестога, века, буде још једном порушен. Рушили су га они који су га, столећима, увек иа_ нова из рушевина, дизали,
То је било уочи светог Ан. дреје. У окриљу ноћи двадесет и пет хиљада устаника, оКупило се око његових зиди_ на. Цела. варош била, је зашти_ Ћена. бедемима, Главна капија — Стамбол_камија, налазила, се на месту данашњег Народног позоришта; Варош капија недалеко од старе Државне штампарије; поред данашње фабрике војне одеће налазила, се Видинска капија, а негде при крају садашње Карађор. ђеве „улице налазила се Сава капија,
Конда, и Узун Мирко са, не. колико људи приђоше Сава капији и ословише стражу на турском језику, Страже их пропустише, Кроз капију на_
грнуше устаници. Нешто доца није Срби су заузели и Стам, бол капију после покоља, у ко. ме је погинуо Васа Чарапић, Опијени вековном мржњом у: станици су наступали са, хлад. ним оружјем. Настала, је сеча, Варош је постепено падала У руке устаника, У крвавој зимској зори која, се будила, над Београдом први пут и заувек залепршала је устаничка 3а, става,
Први слободни Београд на лазио се између Калемегдана и шанчева, који су везивалд Барошке капије. На месту да“ нашњих улица Стаљинградске, Коларчеве и Теразија налазим ле су се баруштине са шева, ром. Дуж цариградског дру= ма. између данашњег Булевара Црвене армије и Московске у. лице биле су њиве. На про стору данашње Бранкове улице налазило се гробље, Изван Варош-капије није било кућа.
Ф
Слободни Београд мењао је касније из деценије у децени-
ју и размере и физиономију и ·
ритам живота, Само 140 годи» на доцније викнуо је један странац: „Као Сент Луне, РИМ, или неки совјетски град на реци. Данас, тихим, спокојним улицама крај полуоблакодера са – најсавремени. Јом фасадом могу се само угледати ниске чатрље са грубим турским линијама, као једини преостали симболи сукоба Истока и Запада, о ко. јама, је Београд био распињан кроз толике векове,
Па, ипак, Београд није из. менно све, Између његове две крајње тачке: споменика Не. Знаног јунака на Авали и По. бедника, на. Калемегдану живи вечито будан дух оних Београбана који су издисали на кол. дима у данашњој Коларчевој Улици и 140 година, доцније, само педесет корачаја даље, Уумпрали у последњем рату на веталима на Теразијама.
Зоран МАРКУШ
мири
аи и
пише